U kojoj se knjizi pronalazite?

"Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak usred svijeta čiji ciljevi nisu moji, čije mi radosti ništa ne znače! Ne mogu da izdržim dugo ni u pozorištu ni u kinu, jedva sam u stanju da pročitam novine, rijetko kad modernu knjigu, i ne mogu da razumijem kakve to naslade i zadovoljstva ljudi traže u prepunim željeznicama i hotelima, prenatrpanim kafanama sa nametljivom i sparnom muzikom, po barovima i varijeteima elegantnih, raskošnih gradova. Šta traže po svjetskim izložbama, po korzoima, na predavanjima za one koji su željni obrazovanja, na velikim sportskim igralištima. Ja sve te radosti, koje bi mi, najzad, bile pristupačne i radi kojih se hiljade muče i guraju, ne mogu da razumijem, pa sve i da učestvujem u njima. A ono što se u meni događa u rijetkim časovima radosti, što je za mene slast, doživljaj, ekstaza i uzvišenost, to svijet voli i traži možda jedino u pjesničkim djelima, a u životu smatra ludošću. I zaista, ako je svijet u pravu, ako je ta muzika po kafanama, te masovne zabave, ti amerikanizovani ljudi zadovoljni tako sitnim stvarima – u pravu, onda sam ja kriv, onda sam lud, onda sam zaista, kako sam sebe često nazivao, Stepski vuk, životinja koja je zalutala u tuđ i nerazumljiv svijet, koja više ne nalazi svoju postojbinu, vazduh i hranu."

Herman Hese

Prepoznala sam u jednom odlomku iz knjige dena Simonsa - "Hiperion", moj omiljeni zanr sci-fi, jednog naseg dragog chatera, necu da kazam nick, jer sam sigurna da ce oni koji su pisali sa njim i koji su ga citali, sigurno prepoznati njegov stil pisanja, posebno kad je drzao monolog:

"Jednom davno", otpočinje Anea, "postojala je praznina. A Praznina je bila izvan vremena. U stvarnom smislu reči, Praznina je bila siroče vremena... siroče prostora. Ali Praznina nije poticala od vremena, niti od prostora, a ponajmanje od Boga. Niti je Praznina Koja Spaja - Bog. Uistinu, Praznina se razvijala dugo pošto su Vreme i Prostor postavili granice Vaseljene, ali nesputana vremenom, neograničena prostorom, Praznina Koja Spaja curela je napred i natrag kroz kontinuum sve do početka stvari u Velikom Prasku..."

ali:

"Prazninu Koja Spaja dodirujemo svi mi koji smo plakali od sreće, opraštali se sa voljenim, bili ushićeni orgazmom, stajali nad grobom voljenoga ili gledali kako nam beba prvi put otvara oči." Anea gleda u mene dok govori i ja osećam kako mi se mišice ježe. "Praznina Koja Spaja uvek je ispod i iznad površine naših misli i čula", nastavlja ona. "Nevidljiva, ali prisutna kao disanje voljene osobe kraj nas, u noći. Njeno stvarno, ali nepristupačno prisustvo u našoj Vaseljeni jeste jedan od glavnih razloga za to što naša vrsta smišlja mitove i religije, razloga za našu tvrdoglavu, slepu veru u vančulne moći, telepatiju i predskazanja, u demone i polubogove, vaskrsavanje i reinkarnaciju, duhove i mesije i toliko mnogo drugih kategorija gotovo ali ne bas sasvim zadovoljavajućeg sranja." Stotinak kaludjera, radnika, intelektualaca, političara i svetih ljudi i žena koji slušaju malo se promeškolji na ovu tvrdnju. "... Prazninu Koja Spaja treba pronaći u najdubljim tajnama i tišinama stvari... na mestu gde obitava detinjstvo. Tu je i naročita transmisija izvan Svetih zapisa. Umetnici prepoznaju druge umetnike čim se olovka da u pokret. Muzičar može da prepozna drugog muzičara medju milionima onih koji sviraju note čim muzika počne. Pesnici isčeprkaju druge pesnike posle samo nekoliko slogova… A Sveti spisi - lažu... Biblija laže. Kuran laže. Talmud i Tora lažu. Novi zavet laže. Suttapitaka, Nikaye, Itivuttaka i Dhammapada lažu. Bodisatva i Amitabha lažu. Knjiga mrtvih laže. Tiptaka laže. Svi sveti spisi lazu... bas kao što ja lažem dok vam sada ovo pričam. Sve te svete knjige lažu ne sa namerom ili zbog propusta u izražavanju, već zbog same svoje prirode kojom su svedene na reči; sve slike, pravila, zakoni, kanoni, navodi, parabole, zapovesti, koani, zazeni i propovedi u tim divnim knjigama na kraju ne uspevaju stoga što samo dodaju nove reči izmedju ljudskog bića koje traga za prosvetljenjem i opažanja Praznine Koja Spaja. Dalje, uvid u sopstvenu prirodu. Za ovo nisu potrebne ni decenije zena, krštenje u crkvi, niti razmatranje Kurana. Svaki cvet postiže svoju prirodu cveta. Divlji pas ili slepa zaj-koza dostižu svoju pseću ili zaj-kozju prirodu. Mestu - bilo kom mestu - darovana je njegova priroda mesta. Samo se čovečanstvo bori da postane ono što jeste i ne uspeva u tome."

Zano citam i vidim osobu meni jako dragu.
Filozof koji je van svake kategorije. Covek koji me odusevljava svojim pisanjem, razmislajnjem.... pogledom na svet (Vaseljenu) i ljubavlju koju pruza svima.
Stoga je 'Empedokle' nesto priblizno njemu!



Džozef Marfi - MOĆ PODSVESTI

I. ZNATE LI ODGOVORE

Zašto je neko tužan, a neko srećan? Zašto je neko veseo i bogat, a neko jadan i siromašan? Zašto je neko plašljiv i ispunjen zebnjom, a neko pun vere i samopouzdanja? Zašto neko ima lep, raskošan dom, a neko živi na pragu gladi u bednom predgrađu? Zašto neko postiže uspehe, a neko neprestano nailazi na neuspehe? Zašto je neko odličan i omiljen govornik, a neko sasvim osrednje prolazi kod ljudi kojima se obraća? Zašto neko važi za genijalnog u poslu kojim se bavi, a neko,uprkos nadljudskim naporima, ne postiže nikakve rezultate? Zašto nekome pođe za rukom da se izleči od takozvane neizlečive bolesti, a nekome ne? Zašto tolike dobre i pobožne ljude razdiru strašne telesne i duševne patnje? Zašto toliki nemoralni ljudi koji se odriču Boga uspevaju u svojim namerama i uživaju u savršenom zdravlju? Zašto je neka žena u srećnom braku, a njena rođena sestra živi osujećena i nesrećna? Nalaze li se odgovori na ova pitanja negde duboko u svesti i podsvesti svakoga od nas? Sigurno.

Postizanje sopstvenog izlečenja oduvek je predstavljalo najuverljivije svedočanstvo prisustva podsvesnih moći u čoveku. Pre četrdeset dve godine uspešno sam se oslobodio malignog tumora - medicinski stručnjaci su ga nazvali sarkom - služeći se snagom podsvesti koja me je stvorila i koja me održava u životu. U ovoj knjizi iznosim tehniku kojom sam se, pri tome, služio. Ubeđen sam da će svima koji je prihvate pomoći da steknu poverenje u postojanje beskonačne moći isceljenja u dubinama ljudske podsvesti. Uz nesebičnu pomoć svoga doktora i prijatelja, iznenada sam shvatio da će se stvaralačka inteligencija koja je načinila sve moje organe, uobličila moje telo i dala početni impuls mome srcu, sasvim prirodno obračunati sa mojom bolešću. Drevna poslovica kaže: “Lekar ranu previja, a Bog je leči”.