Ana Ahmatova

Naslov: Re: Ana Ahmatova Pon Dec 24, 2012 1:04 pm

Ti me izmisli. Takve na svetu nema,
takve na svetu i ne može biti.
Dan i noć muči te sablasna scena –
ni lekar izlečiti – ni pesnik utoliti.

Sreli smo se u nemogućoj godini,
kada svetu su presahli i snaga i snovi,
sve svelo je od jada, sve bi u crnini,
Sveži su bili samo grobovi.

Bez fenjera k'o crna smola nevski talas.
Okolo gluva noć k'o zid je stajala.
I kad me je pozvao tvoj glas,
šta sam činila – ni sama nisam znala.

A ti mi dođe – ko vođen zvezdom,
stupajuci, po toj tragičnoj jeseni,
u taj zanavek napušteni dom,
odakle prohujaše jata stihova spaljenih.

Ana Ahmatova

Naslov: Re: Ana Ahmatova Pon Dec 24, 2012 1:05 pm

AKO SAM TI IŠTA

Kad ti postanem ista
kao vjetar
kao trava
što u svome plesu zavodi ljude
Kad budem nalik
na neke pretke
najdražu knjigu
i njene retke
nemoj se pitati kamo sam pošla
jer tu sam

Kada ti postanem ista
kao stablo
kao klupa
što u svojoj sjeni ugošćuje
Kad budem nalik
na nespokoje
najdražu sliku
i njene boje
nemoj se pitati gdje li sam bila
jer tu sam

Kada ti postanem ista
kao vrijeme
kao ljubav
što je u nama i grč i dodir
Kad budem nalik
na noći duge,
vlakove, barke,
mora i pruge,
nemoj se pitati kamo sam pošla
jer ostajem.

[

Naslov: Re: Ana Ahmatova Pon Dec 24, 2012 1:06 pm

Ne gledaj me tako

Ne gledaj tako, u ljutnji ne mršti se
Ja sam tvoja ljubljena, ja sam tvoja
Niti pastirka, niti kraljica,
Čak ni monahinja-bogomoljka
U ovoj sivoj sam haljini od tralja
U cipelama izlizanih potpetica?
Ali, kao i prije, dajem vruć zagrljaj
I strah nosim u velikim zjenicama
Pismo moje ne paraj, mili
Ne plači zbog laži istinske
I dobro ga, na samo dno, sakrij
Na dno svoje torbe sirotinjske

Naslov: Re: Ana Ahmatova Pon Dec 24, 2012 1:07 pm

I TVRDA, HLADNA RIJEČ JE PALA

I tvrda, hladna riječ je pala
Na žive grudi, kocka jada.
Svejedno, sve sam to već znala
I smirit ću se, bar se nadam.

Još mnogo posla predstoji meni:
Treba i spomen da posivi,
Treba, da duša okameni,
Učiti opet kako da živim.

Svejedno, vrelo šumi ljeto,
Kao da praznik netko slavi.
Odavno ja sam znala sve to,
I pustu kuću i dan plavi.
(1939)

Naslov: Re: Ana Ahmatova Pon Dec 24, 2012 1:07 pm

VOLIO JE

Volio je tri stvari na svijetu:
Pjesmu u veče, paune bijele
I stare karte Amerike.
Nije volio da plače dijete,
Nije volio čaj od malina
I ženske histerike.
… A ja sam mu bila žena.
(1910)
Nazad na vrh Ići dole

Naslov: Re: Ana Ahmatova Pon Dec 24, 2012 1:08 pm

UMJESTO POSVETE

Umjesto posvete
Valovima lutala, šumom se krila
Priviđala se na emajlu sebi
Rastanak bih, možda, hrabro primila
Ali susret, bojim se, ne bih.

Naslov: Re: Ana Ahmatova Pon Dec 24, 2012 1:09 pm

Mili, ne gužvaj mi pismo svako - Ana Ahmatova

Mili, ne gužvaj mi pismo svako,
pročitaj ga do zadnje riječi.
Dojadilo mi biti neznankom,
strankinjom koja put ti priječi.

Ne gledaj me gnjevnog lica,
ja sam voljena, ona tvoja,
nisam kraljevna, ni pastirica,
a ni monahinja nisam ja,

već ona sam u sivoj halji,
na tim petama lomnim...
Ali su uvijek vrući zagrljaji
i strah u očima ogromnim.

Mili, ne gužvaj mi pismo svako.
Ne plači o zavjetnoj laži.
U svojoj jadnoj torbi lako
na samo dno ih polaži.

Naslov: Re: Ana Ahmatova Pon Dec 24, 2012 1:11 pm

Ako odes ode zivot moj

Grčih ruke ja pod tamnim velom …
”Od čega si danas bleda, čega?”
- Zato što sam tugom neveselom
Do pijanstva napojila njega.

Pamtim. On je izašao tada
Iskrivivši usta najbolnije.
Ne taknuvši drvo s balustrada
Trčala sam za njim do kapije.

Zadihana viknuh: ” Šala sve je.
Ako odeš - ode život moj.”
Jezivo, a kao da se smeje,
Reče mi: ”Na promaji ne stoj”.

Naslov: Re: Ana Ahmatova Pon Dec 24, 2012 1:11 pm

" I čini se glas čoveka
Ovde se nikada čuti neće.
Vetar kamenoga veka
Skripuć crne dveri kreće.
Čini se da sam preživela
Pod ovim nebom ja jedina,
Zato što sam prva htela
Čašu smrtonosnog vina."

Naslov: Re: Ana Ahmatova Pon Dec 24, 2012 1:12 pm

POD TANKI VEO
Pod tanki veo ruke sam skrila......
"Zašto si danas tako bleda?"...
Zato što sam mu dušu nalila
gorkog bola i leda.
Kako da zaboravim?Izašao je pognut
i bolno iskrivljenih usta,
a ja sam, ne držeć se ograde stuba,
za njim trčala pusta.
"Pa to je šala!" - kriknuh kao bez duše
-"Vrati se. Umreću bez tebe,
"A on mi reče mirno i trpko: "Puše,
čuvaj se da ne nazebeš."