PUT, ISTINA I ZIVOT
 
PrijemPortalRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Srbija kroz vekove

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5
AutorPoruka
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 12, 2012 3:39 pm



Sarajevski atentat

Neue Freie Presse (posebno idanje)

Bec, Cetvrtak 28. Jun 1914. godina.

Jedna vest je danas stigla iz Sarajeva koja je celu Monarhiju najdublje potresla.
Carska kuca ima da objavi jednu strasnu tragediju.

Naslednik prestola nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga gospodja vojvotkinja fon Hoenberg danas su u Sarajevu postali zrtve jednog atentata.
Ko sto nam javjaju iz Sarajeva, grozni zlocin dogodio se na sledeci nacin.

Kada se Nj.C.i K. visocanstvo prejasni gospodin nadvojvoda Franc Ferdinand sa svojom najjvisom suprugom gospodjom vojvotkinjom fon Hoenberg danas pre podne uputio na prijem u Gradsku kucu, bacena je na automobil jedna bomba, koju je Nj.C.i K. visocanstvo ramenom odbacila.
Bomba je eksplodirala posto je nadvojvodin automobil prosao.
Lakse su povredjeni oba gospodina grof Fos-Valdek i adjutant zemaljskog poglavara, potpukovnik Merici, koji su se nalazili u automobilu koji je sledio.
Atentator je jedan tipograf iz Trebinja po imenu Cabrinovic.
On je odmah uhvacen.
Posle svecanog prijema u Gradskoj kuci Nj.V.C.i K. visost prejasni gospodin nadvojvoda nastavio je sa svojom najvisom suprugom obilazak.
Jedan gimnazista osmog razreda, po imenu Princip iz Grahova, ispalio je iz jednog "brauning" revolvera vise hitaca na nadvojvodin automobil.
Njegovo C. i K. visocanstvo i gospodja vojvotkinja prevezeni su u Konak i tamo podlegli povredama.
I drugi atentator je uhvacen.
Car je odmah izvesten o ovom stravicnom dogadjaju.
Eto, tako je pocelo. Ovaj istoriski dogadjaj ce posluziti velikim silana, da pocine zlocine u celom svetu, kakav do tada svet nije upamtio.
Za ovaj zlocin zvanicna Monahrija je uprla prstom u Srbiju.
(dokaz)
Bomba je bila proizvodje Kragujevacke fabrike.
Uhvaceni atentatori su pobijali svaku umesanost Srbije, ali uzaludno.
Atentatori su iskazom tvrdili da su se poneli samo patriotskim osecanjima i nicim vise.
No, na nagovor Berlina Austro-Ugarska upucuje sraman ultimatum Srbiji, koji je predat Beogradu 10. Jula 1914. godine.
Tim ultimatumom Srbija je stavljena u cin iz koje joj izlaza nije bilo.
Ovim ultimatumom se negira postojanost Srbije kao drzave.

Srbija je sve pokusala da bi izbegla najgore, ali nazalost, nije uspela.
Srbija je taj ultimatum odbacila i Austro-Ugarska je 28. Jula 1914. godine objavila rat Srbiji.
Iz neshvatljivih razloga ili je to bilo orkestrirano, Evropa je mislila da ce rat biti samo setnja do Beograda ili uvertira u nesto do tada nedoziveno.



_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 12, 2012 4:02 pm

Diplomatija u sluzbi "Velikog rata"



(Arhivski zapisi)

Ultimatum Austro-Ugarske za kraljevinu Srbiji
Beograd, 23. Juli 1914. godine.
Ultimatum je urucio poslanik u Beogradu presedniku vlade fon Lazi Pacuu.


Cast mi je predati Vasem Prevashodstvu prilozenu notu koju sam primio od svoje vlade, a koja je upucena Kraljevini Srbiji.

Iz iskaza i priznanja vinovnika atentata od 28. Juna vidi se da je zlocin sarajevski skovan u Beogradu, da su oruzje i eksplozive kojima su ubice bile snabdevene njima dali srpski oficiri i cinovnici, clanovi "Narodne odbrane" i najzad da je samo prebacivanje zlocinaca u Bosnu i njihovog oruzja bilo pripremljeno i izvedeno od strane sefova srpske pogranicne sluzbe.
Pomenuti rezultati istrage ne dopustaju Carskoj i Kraljevskoj vladi da i dalje zadrzi ulogu mirnog i strpljivog posmatraca, koji je godinama imala prema agitacijama ciji je centar bio u Beogradu, koje su se sirile odatle na teritoriju Monarhije, ovi joj rezultati, naprotiv stavljaju na duznost da ucini kraj tim rovarenjima, koja su stalna opasnost za mir Monahije.

Da bi postigla ovaj cilj, Carska i Kraljevska vlada je primorana da zatrazi od Srpske valde zvanicnu izjavu.

Kraljevska srpska vlada osudjuje propagandu usmerenu protiv Austro-Ugarske tj. skup tedencija kojima se tezi, u kraljnem cilju da se odvoje od Austro-Ugarske Monarhije teritorije koje cine njen sastavni deo i sazaljeva iskreno kobne posledice ove zlocinacke radnje. Kraljevska vlada zali sto su oficiri i cinovnici srpski ucestvovali u gore pomenutoj propagandi i time kompromitovati odnose dobrog susedstva, na koje se Kraljevska vlada bila svesno obavezala svojom izjavom od 31. Marta 1909. godine (bilo je reci o tome).

"Kraljevska srpska vlada osudjuje i odbija svaku pomisao i pokusaj mesanja u sudbinu stanovnika ma kog dela Austro-Ugarske Monarhije, smatra svoju duznost da skrene ozbiljnu paznju oficirima, cinovnicima i svom stanovnistvu Kraljevine Srbije, da ce ubuduce najstrozije postupati sa licima koja bi ucinila krivicu odajuci se takvim radnjama, koje ce Srpska vlada svim silama sprecavati i kaznjavati..."
Ova izjava saopstice se u isto vreme Kraljevskoj vojsci dnevnom zapovescu Njegovog Velicanstva kralja i bice obljavljena u narednom broju Sluzbenog vojnog lista.
Pored toga Kraljevska vlada se obavezuje.

Beograd.
25. Juli 1914. godine.
Odgovor Srpske kraljevske vlade na notu Svaba.

Kraljevska srpska vlada primila je saopstenje Carske i Kraljevske vlade od 23 .o.m. i uverena je da ce ovaj odgovor ukloniti nesporazum koji preti da pomuti dobre susedske odnose izmenju Austro-Ugarske i Kraljevine Srbije.

Srbija je dala toliko puta dokaza o svojoj miroljubivoj i umerenoj politici za vreme balkanske krize da je nekoliko puta sacuvala evropski mir zrtvujuci svoje zahteve i interesu mira.
Na Vladu Kraljevine Srbije ne moze padati odgovornost za pojave privatnog karaktera, kao sto su pisanje stampe i mirni rad patriotskih drustava, koje su gotovo u svim zemljama obicne i koje, kao sto je poznato, izmicu po pravilu ispod sluzbene kontrole.

Zato je Kraljevska vlada bila bolno iznenadjena tvrdnjama da su lica iz Kraljevine Srbije ucestvovala u spremi atentata izvrsenog u Sarajevu. Odazivajuci se pak zahtevu C i K. vlade, Kraljevska srpska vlada je voljna izaci u susret i predati sudu bez razlike polozaja i cina svakog svog gradjanina za koga bi se podneli dokazi da je ucestvovao u sarajevskom zlocinu.
U slucaju da Carska kraljevska vlada ne bi bila zadovoljna ovim odgovorom, Kraljevska srpska vlada smatrajuci da je u opstem interesu ne prenagljivati u resenju ovog pitanja, spremna je kao i uvek primiti mirno sporazumevanje na taj nacin sto bi se pitanje iznelo na resenje pred Medjunarodni sud u Hagu ili pred Velike sile.

Austro-Ugarska je vec imala i sreman odgovor na odgovor Vlade Srbije.
Politicke igre su morale biti zadovoljene, jer je sve bilo orkestrirano za pocetek "Velikog rata".

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 12, 2012 4:12 pm

"Ucinak" Diplomatije da spreci "Veliki rat"


Diplomatija ima mocnije oruzje koje je mnogo opasnije od topova i sablji, ali diplomatijom se moze i spreciti zlo.
Zavisi sve od interesa onih kojima je stalo do RATA ILI MIRA.


Grof Leopold Berthold, austriski ministar inostranih dela, Nikoli Pasicu, presedniku vlade Kraljevine Srbije i ministru inostranih dela.
U Becu, 28. Jula 1914. godine.

Posto Srpska kraljevska vlada nije dala povoljan odgovor na notu koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu 23. Jula 1914. godine, Carska i kraljevska vlada je prinudjena da se sama pobrine za zastitu svojih prava i interesa i da u ovome cilju pribegne sili oruzja.
Austro-ugarska se smatra, dakle od ovog trenutka u ratu sa Srbjom.

28. Jula 1914. godine. Cetinje

Kralj Crne Gore Nikola srpskom Regentu Aleksandru.
....Sudjeno je srpskom narodu da se zrtvuje ponovo za odbrnau vaskolikog srpstva...
Ponos srpskog naroda ne dopusta da se ide dalje u popustanju! Slatke su zrtve za istinu i nezavisnost Naroda.
U ime Bozje i sa pomocu nasega mocnog zastitnika, silne Rusije i simpatije civilizovanog sveta, izaci ce srpski narod iz ove velike i nametnute nevolje pobedonosno i obezbedice sebi sjajnu buducnost. Moji Crnogorci su vec spremni na granici da padnu za odbranu nase nezavisnosti.

28. Jula 1914. godine austrijski polanik pri Vatikanu, grof Moric Palfi, izvestava svoju vladu o audijenciji kod drzavnog sekretara kardinala Meri de Vala i pape Pije X-og, koji je obavestio o ratu protiv Srbije:

...U toku poslednjih godina Njegova Svetlost je u vise mahova izrazila svoje zaljenje sto je Austro-Ugarska propustala da kazni svog dunavskog suseda. Papa i Kurija vide u Srbiji podgrizajuce zlo, koje je, malo-pomalo, prodrlo u srz Monarhije i koje ce vremenom da je razjedini.
Pored svih eksperimenata koje je Kurija poslednjih decenija cinila, Austro-Ugarska jeste i ostaje najbolja katolicka drzava, a najjaci oslonac i bedem vere koji je u nasem veku ostao Hristovoj crkvi.
Pad i propast Austro-Ugarske znacili bi za crkvu gubitak najsolidnijeg olsonca u borbi protiv pravoslavlja i u tome padu crkva bi izgubila svog najboljeg i najaceg borca.
Tako dakle, kao sto je Austro-Ugarskoj za njeno odrzanje potrebno da uz ovom organizmu cak i silom unisti razarajuce zlo, tako je za Katolicku crkvu idirektna potreba da ucini sve sto moze da sluzi tome cilju.


Nikola Pasic


_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 12, 2012 5:05 pm

Diplomatske aktivnosti Evropskog vrha pred "Veliki rat"



28. Jula 1914. godine u 10 casova i 45 m. uvece.

Vilhelm II - Nikoli II




Sa najvecom uznemirenoscu saznao sam o utisku koji je Austro-Ugarski korak protiv Srbije proizveo u Tvom carstvu. Bezobrizna agitacija koja se godinama vrsi u Srbiji dovela je do strasnog zlocina cija je zrtva bio Franc Ferdinand. Bez sumnje, Ti ces se sloziti sa mnom da mi obojica, kao i svi drugi vladari imamo interesa da sva lica koja su moralno odgovorna za taj gadni zlocin iskuse zasluzenu kaznu.
S druge strane, vrlo dobro razumem koliko je Tebi i Tvojoj vladi tesko ici protiv javnog misljenja u zemlji. Secajuci se srdacnog prijateljstva koje nas dvojicu tesno veze, koristim sav svoj uticaj da Austro-Ugarsku pobudim da se otvoreno i mirno sporazume sa Rusijom. Nadam se pouzdano da ces Ti pomoci moje napore da se otklone sve teskoce koje bi jos mogle nastati.

Tvoj vrlo iskreni, odani prijatelj i kuzen Vilhelm.


Nikola II - Vilhelmu II
Petrovgrad, 29. Jula, 1 sat po podne.

Radujem se sto si se vratio u Nemacku u ovom ozbiljnom trenutku. Molim te zivo da mi pomognes. Jedan sraman rat je objavljen jednom slabom narodu. Gnusanje je veliko u Rusiji, a i ja ucestvujem u njemu. Ja predvidjam da uskoro necu vise moci odolevati pritiscima koji se vrse na mene, i da cu biti prinudjen da preuzmem mere koje ce dovesti do rata.
Da bi se izbegla nesreca evropskog rata, ja Te molim, u ime naseg starog prijateljstva, da ucinis sve sto Ti bude moguce, da zadrsis saveznika da ne ide suvise daleko.
Nikola.

Odgovor Vilhelma Nikoli
6 sati i 30 m.

Primio sam tvoj telegram, i sam zelim da se odrzi mir. Medjutim, ja ne mogu, kao sto Ti rekoh u prvom telegramu-da smatram Austro-Ugarski rat, kao sraman rat, jer Austro-Ugarska iz iskustva zna da obecanje Srbije, kad postoje samo na hartiji, ne vrede nista. Po mom misljenju, Austro-Ugarska akcija ima se smatrati kao pokusaj da se dobije jemstvo da ce se srpska obecanja stvarno i odrzati. Mislim stoga da je Rusiji sasvim moguce da u Austrougarsko-Srpskom ratu ostane u ulozi gledaoca, ne uvlaceci Evropu u jedan od najstasnijih ratova sto ih je svet video.
Ali vojnicke mere Rusije mogle bi biti smatrane od Austro-Ugarske kao pretnja i izazvati nesrecu, koju hocemo da predupredimo, te tako uciniti nemogucom misiju posrednika, koje sam se ja vrlo rado primio, sledujuci Tvom pozivanju na moje prijateljstvo i moju pomoc.
Vilhelm.

Drugi telegran Vilhelma II - Nikoli II
30, Juli u 1 sat po podne.

...Austro-Ugarska je mobilisala samo protiv Srbije, i to samo jedan deo svoje vojske. Ako se Rusija, kao sto je sada posle Tvoga i Tvoje vlade saopstenja izvesno, mobilise protiv Austro-Ugarske, misija koju si mi Ti priateljski poverio i koje sam se ja na Tvoju izricitu molbu vrlo rado primio, postaje vrlo teska, ako ne i nemoguca. Tezina odluke lezi sad na tvojim plecima, Ti nosis odgovornost za rat i mir.
Vilhelm

Odgovor Nikole II - Vilhelmu II
30. Juli u 1 sat i 20 m. po podne

Srdacno ti zahvaljujem na tvom brzom odgovoru. Sadasnje vojne pripreme bile su odlucene vec pre pet dana i to kao mera predostroznosti s obzirom na austriske vojne mere. Ja se nadam iz sveg srca da te mere nece spreciti Tvoju posrednicku ulogu, na koju ja mnogo polazem. Potreban nam je Tvoj jak pritisak na Austriju, da bi se ona sklonila na sporazum sa nama.
Nikola

Drugi telegram Nikole II - Vilhelmu II.
30 Jula, uvece.

Srdacno Ti zahvaljujem na posredovanju, koje daje nade na miran ishod. Istina, nama je nemoguce obustaviti vojne pripreme koje su izazvane austriskom mobilizacijom. Mi smo daleko od toga da zelimo rat i dok god budu trajali pregovori sa Austrijom o Srbiji, moje trupe nece nikako zauzeti neprijateljsko drzanje, ja ti dajem svecano svoju rec.
Imam vere i milost Boziju i nadam se uspehu Tvog posredivanja u Becu, za dobro nase zemlje i evropskog mira.
Svim srcem i potpuno odani tvoj.
Nikola

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 12, 2012 5:26 pm


Nemački car Vilhelm II
(u crvenom krugu) na beogradskoj tvrđavi



Diplomatska prepucavnja pred "pozar"



30. Jula 1914. godine, u ponoc
Berlin
Vilhelm II - Nikoli II

Povodom Tvoga apela na moje prijateljstvo, i Tvoje molbe za moju pomoc, primio sam se posredovanja izmedju Tvoje i Austrougarske vlade. Dok je ova moja akcija bila u punom toku, izvrsena je mobilizacija Tvoje vojske protiv moga saveznika Austro-Ugarske, sto je moju misiju ucinilo gotovo iluzornom. Pri svem tom ja sam i dalje nastavio rad na posredovanu. Medjutim, sad dobih pouzdane vesti o ozbiljnim ratnim pripremama i na mojoj istocnoj granici. Odgovornost za bezbednost carstva primorava me da preduzmem odgovarajuce odbrambene mere.
Ja sam sa svojim naporima oko odrzanja svetskog mira isao do krajnjih granica. Ja necu biti odgovoran za nesrecu koja sad preti celom civilizovanom svetu. U ovom trenutku Ti si jos u mogucnosti da tu nesrecu sprecis. Prijateljstvo prema Tebi, prema Tvojoj zemlji koje mi je na smrtnoj postelji moga deda predato u amanet, uvek mi je bilo sveto, i ja sam ostao veran Rusiji u najtezim trenutcima, narocito u njenom poslednjem ratu. Danas, evropski mir samo Ti mozes spasiti, ako se Rusija odluci da obustavi vojne pripreme upravljene protiv Nemacke i Austro-Ugarske.
Vilhelm

Knez Hajnrih Pruski engleskom kralju Djordju
30. Jula 1914. godine.

...Vilhelm je vrlo zabrinut. On je u stalnoj telegrafskoj vezi sa Nikolom, koji danas potvrdjuje vest da je naredio vojne pripreme, koje su ravne mobilizaciji i kad su te pripreme preduzete jos pre pet dana. Osim toga, dobili smo izvestaj da i Francuska cini vojne pripreme, dok mi pak nismo nikakve mere preduzeli, ali svakog trenutka mozemo biti prinudjeni, ako nasi susedi produze sa tim. To bi onda znacilo evropski rat. Ako Ti istinski i iskreno zelis da sprecis tu strahovitu nesrecu, smem li da ti predlozim da svoj uticaj kod Francuske i Rusije upotrebis u tom smislu, da one ostanu neutralne?
Po mom misljenju, to bi bilo od vrlo velike koristi. Hteo bih jos da dodam da se Nemacka i Engleska, sada vise nego ikada, treba uzajamno da potpomazu, da bi smo predupreli strasnu nesrecu, koja inace izgleda neizbezna. Veruj mi da se Vilhelm sa najvecom iskrenoscu zauzima za odrzanje mira. Ali vojne pripreme oba njegova suseda mogu ga najzad prinuditi da u interesu bezbednosti svoga carstva, koje bi inace ostalo nezasticeno, sleduje njihovom primeru. Ja sam Vilhelma izvestio o ovom telegramu upucenom Tebi i nadam se da ces moja saopstenja primiti u istom prijateljskom duhu kojim su ona bila ispirisana.
Hajnrih

30. Jula 1914. godine
Kralj Djordje knezu Hajnrihu Pruskom

Veoma se radujem sto sam cuo za Vilhelmove napore da se sa Nikolom sporazume radi odrzavanja mira. Moja je ozbiljna zelja da se takva nesreca kao sto je evropski rat, koja se ne bi dala popraviti, predupreti. Moja vlada cini sve sto je moguce da Francusku i Rusiju pokrene da odloze dalje vojne pripreme, ako se Austro-Ugarska zadovolji zauzecem Beograda i okolnim zemljistem kao zalogom da ce se njeni zahtevi ostvariti na zadovoljavajuci nacin, dok bi ostale zemlje imale da obustave svoje ratne pripreme.
Ja verujem da ce Vilhelm uptrebiti svoj veliki uticaj da privoli Austriju da prihvati taj predlog.
Time bi pokazao da Nemacka i Engleska zajednicki rade na sprecavanju jedne medjunarodne katastrofe. Molim Te uveri Vilhelma da ja sve cinim i da cu ciniti i dalje sve sto je u mojoj moci da odrzim mir.
Djordje.

31. Jula 1914. godine

Nemacki car Vilhelm engleskom kralju Djordju

Mnogo Ti zahvaljujem na Tvom prijateljskom saopstenju. Tvoji predlozi poklapju se sa mojim shvatanjima, ako i sa saopstenjima koja sam nocas primio iz Beca i koja sam pole dostavio Londonu. Ovoga trenutka sam primio od kancelara saopstenje da mu je prispela vest da je Nikola nocas naredio mogbilizaciju celokupne svoje vojske i flote. Ja odlazim u Berlin da se postaram za bezbednost svojih istocnih granica, gde su se vec sakupile jake ruske trupe.
Vilhelm

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pon Maj 14, 2012 7:19 am

Diplomatija gubi igru, oseca se miris baruta



1. Avgust 1914. godine
12:52 po podne.
Nemacki kancelar, nemackom ambasdoru u Petrovgrad

Ukoliko ruska vlada ne bude dala zadovoljavajuci odgovor na nas zahtev, neka joj Vasa ekselencija izvoli danas do pet sati po podne predati ovu delaraciju:
"Carska vlada se od pocetka krize trudila da se dodje do mirnog resenja. Odazivajuci se zelji izrazenoj od strane Njegovog Velicanstva cara ruskog, Njegovo Velicanstvo car nemacki, u saglasnosti sa Engleskom, zauzeo se da izvrsi ulogu posrednika kod beckog i petrovgradskog kabineta, kada je Rusija, ne cekajuci rezultat posredovanja, pristupila mobilizaciji celokupne svoje vojne snage na suvu i moru.

Usled te mere pune pretnje, koja nije bila izazvana nikakvim vojnom propremom od strane Nemacke, Nemacka Carevina se nasla pred jednom ozbiljnom i neposrednom opasnoscu. Ako bi carska vlada propustila da predupredi tu opasnost, ona bi time dovela u pitanje bezbednost, pa i samu egzistenciju Nemacke.
Prema tome, nemacka vlada se nasla prinudjena da se obrati vladi Njegovog Velicanstva, cara svih Rusa, zahtevajuci obustavu navedenih vojnih mera.
Postoje Rusija odbila da ispuni ovaj zahtev, i tim odbijanjem ocito pokazala da je njena akcija upravljena protiv Nemacke, cast mi je, po naredbi moje vlade, saopstiti vasoj ekselenciji ovo sto sleduje:

Njegovo Velicanstvo Car, moj uzviseni suveren, prima, u ime Carstva, izazivanje i smatra se u ratnim stanjem sa Rusijom".


1. Avgust 1914. godine

Nemacki car Vilhelm engleskom kralju Djordu.

Ovoga trenutka sam primio saopstenje Tvoje Vlade po kome ona nudi francusku neutralnost pod garantijom Velike Britanije.
Toj ponudi je bilo pridodato pitanje, da li bi Nemacka, pod takvim uslovima, odustala od napada na francusku.
Moja mobilizacija, koju sam vec naredio danas po podne na dva fronta, na istoku i zapadu iz tehnickih razloga mora se nastaviti prema planu. Protiv naredba se vise ne moze izdati, jer je Tvoj telegram na zalost dosao suvise dockan. Ali ako mi Francuska ponudi neutralnost, koja mora biti zagarantovana engleskom vojskom i flotom, ja cu naravno odustati od napada na Francusku i na drugom mestu upotrebiti svoje trupe. Nadam se da Francuska nece postati nervozna.
Vilhelm

I tako je pocela da radi najveca klanica na svetu.

3. Avgusta . Nemacka je objavila rat Francuskoj.

4. Avgusta . Velika Britanija je objavila rat Nemackoj.

U rat su se ukljucile kao po necijoj naredbi i druge zemlje u Evropi, pa i svetu.
Ukupmno 33 zemlje sveta. Pod oruzje je stavljeno 74 miliona ljudi.
Prvi put je upotrebljen Tenk i Boji otrov.
Bio je to najveci ratni pozar i najveca ratna klanica u istoriji covecanstva.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pon Maj 14, 2012 7:37 am




"Veliki rat"



Srbiju su cekali crni dani, najtezi u njenoj istoriji od uspostavljanja drzavnosti.
Teskoce koje ce pretrpeti ce verovatno na duzi period uciniti to da srpski narod dozivi sudbinu Maja i Inka.
Zahvaljujuci pogresnoj politici Vlade na celu sa Nikolom Pasicem i samovoljom mladog i "opicenog" regenta Aleksandra Karadjordjevica Srbija ce izgubiti u ovom ratu sve sto ima ikakvu istorisku vrednost.
Ciljevi koje je srpska Vlada postavila pred seljacki i goloruki narod su bili preveliki.
Postojali su drugaciji putevi, drugaciji ciljevi da se narod sacuva u tom ratu, nazalost, danas je kasno o tome odlucivati, moze se samo analizirati uloga Vlade Nikole Pasica i kuce Karadjordjevica u suludom satiranju srpskog naroda.
Poneseni i zaneseni slavnim pobedama u balkanskim ratovima politicari nisu smogli snage da "prilegnu na rudu", no su gurnuli srpskog seljaka da gine za ciljeve koga?
Engleske, burzoazije i grupe samovoljnika u tadasnjoj Srbiji.
Ko je to mogao izdrzati?!
No, rat je bio tu i treba ga tako posmatrati, pogledati i ulogu Srbije u tom klanju, kako je Srbija usla i izasla iz tog rata!

Srbiju ce napadnuti u pocetku Austro-Ugarska racunalo se na "setnju do Nisa", a kasnije i neko mnogo jaci, a zatim i jos jedan "skriveni" mnogo krvolocniji neprijatelj.
Znaci Nemacka i Bugarska (Italija, Grcka, Rumunija) posmatraci, a Arnauti ko gladni vuci iz potaje su cekali.
U takvom okruzenju???
Zasto Srbija nije trazila separtni mir, bilo je to casno sa politickog gledista.
Sigurno bi izasli iz rata "ZDRAVIJI", kao narod i ucarili bi vise.
Pitanje koje i dan danas treba da zabrine nas narod, politicare i SPC-u.
Nimalo takticnoti i pametne politike kada se treba boriti za opstanak.

Ipak, za taj rat srpska Vrhovna komanda je imala plan operacija i strategiju, kao i planove, a na drugoj strani isto tako i Nemci.

Evo tih obostranih planova.

Srpska Vrhovna komanda je ovaj plan razradila jos 1908. godine. Tadasnji nacelnik Glavnog general staba "MAJKA SRPSKE VOJSKE" general Radomir Putnik i njegov pomocnik Zivojim Misic su taj plan sada samo prilagodili stvarnosti.
U uvodu je istaknuto.
"Uloga srpske i crnogorske vojske sastoji se u tome da privuku i privezu za sebe sto jace austrougarske snage, kako bi one bile sto vise oslabljene prema Rusiji"
Ukoliko pak, austro-ugarska vojska, kao nadmocnija u snazi i brzini svoje kocentracije, preuzme ofanzivu protiv Srbije i Crne Gore, onda je uloga srpske i crnogorske vojske prvo defanzivna, a cim se ukaze povoljna prilika, prelazak u protiv-ofanzivu radi izbacivanja neprijatelja sa svoje teritorije.
Kocentracija i strategiski razvoj srpske voske izvrseni su u saglasnosti sa osnovnom idejom ratnog i pocetnog operacijskog plana, koja je zahtevala dublje esoliranje glavnih snaga, brzo manervisanje i velika pokretljivost, narocito jedinica u rezervi, jer se moralo racunati na to da se mora "osetiti" glavi pravac napada neprijatelja i u tom duhu se trebaolo i suprostavljati sistemom pritiv udara.
Racunalo se na to da ce Svabe glavni udar izvesti preko Dunava, znaci najlaksim i najkracim putem niz Moravu prema Nisu i Sofiji.
U tom duhu su srpske trupe i tako postavljene.
Srpska Vrhovna komanda vrhovni komandant-regent Aleksandar Karadjordjevic, nacelnik staba-vojvoda Radomir Putnik su u tom duhu i izvrsili grupisanje srpskih snaga.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pon Maj 14, 2012 9:50 am

Koncentracija i raspored srpske vojske pred napad Austro-Ugarske


Vrhovni komandant
Regent Aleksandar Karadjordjevic

Nacelnik Vrhovnog staba
Vojvoda Radomir Putnik

Prva armija
Komandant
General Petar Bojovic
Na prostoru: Svilajnac-Topola-Raca.
Timocka divizija I-og poziva, Timocka, Daunavska i Moravska Divizija II-og poziva.
Konjicka divizija sa Branicevskim odredom.

Druga armija
Komandant
General Stepa Stepanovic
Na prostoru: Arandjelovac-Lazarevac
Sumadiska, Moravska i Dunavska divizija I-og poziva, te Kombinovana divizija sa ojacanom Dunavskom divizijom I-og poziva kod Beograda.

Treca armija
Komandant
Pavle Jurisic-Sturm - Luzicki Srbin (a ne Nemac)
Na sirem prostoru Valjeva na Savi i Drini.
Drinska I-og i Drinska II-og poziva, 3 prekobrojna puka I-og poziva i 2 puka III-eg poziva sa Obrenovackim, Sabackim, Loznickim, Jadarskim i Ljuboviskim odredom.

Uzicka vojska
Komandant
General Milos Bozanovic
Na prostoru: Rogatica-Bajina Basta-Mokra Gora-Priboj- Uzice
Sumadiska divizija II-og poziva, Uzicka brigada i Limski odred.

Iz ovoga se vidi da je Armija Stepe Stepanovica bila najjaca i sastavljena od elitnih divizija, pa je tako i postavljena u unutrasnjosti, a da je mogla da deluje po potrebi u bilo kom pravcu, u bilo koji bok Austro-Ugarskih trupa, jer se racunalo da ce Svabe dolinom Morave, a mogle su isto tako da udare u bok Svabama ako budu udarile i preko Valjevskog pravca.
Sasvim pravilna odluka Vrhovne komande, koja je odmah u pocetku rata i dala prve rezultate.
Mobilizaciju i koncentraciju snaga je uspesno uradio general Stepanovic (zamenio Putnika-lecenje u Austriji).
Za rad na ovom poslu Stepu je tada pohvalio Bojovic sa recima koje samo odaju postovanje.

Kocentracija i raspored Austro-Ugarskih snaga.

Ovaj plan je bio razradjen jos 1907. godine, imao je dve opcije.
Rat samo protiv Srbije i rat sa ostalima?!

Za rat sa Srbijom je bilo predvidjeno da se energicnom ofanzivom angazovanjem MINIMALNE GRUPE BALKAN I ESALON "B" (20 pesadiskih divizija i 13 landstrumskih brigada) Srbija baci na kolena i to sto pre.

U slucaju da Rusija udje u rat, protiv Srbije bi se angazovala samo MINIMALNA GRUPA BALKAN (8 pesadiskih divizija i 7 landstrumskih brigada) i to defanzivno.
Iako je Rusija usla u rat odmah, general Pocorek je racunao da iskoristi sporost ruske mobilizacije, nespremnost srpske vojske i da na brzinu porobi Srbija, pa te trupe kasnije da okrene prema Rusiji.

U tom duhu, on je izvrsio izvesne izmene i realizaciju plana na Srbiju posredio svom novom planu.
Uputio je na Srbiju i Crnu Goru 250 hiljada vojnika i to:

Druga armija (4-ti 7-mi i 9 -tikorpus)
Komandant
General Bem Ermolije
Na reonu Banat i Srem

Peta armija (8-mi i 13-ti korpus)
Komandant
general Liberijus fon Frank
Na prostoru Bijeljina-Zvornik-Brcko

Sesta armija (15-ti i 16 -ti korpus)
Komandant
General Pocorek
Na rejonu: Vlasenica-Rogatica-Kalinovnik-Sarajevo.

U njegovim trupama su bile jos i:
Dunavska flotila, Petrovaradinska posada (6 ladstrumskih bataljona), teska artiljerija na Bezaniskoj kosi, landsterumska odeljenja u Banatu, dve brdske brigade (jedna u Hercegovini, jedna u Boki Kotorskoj) i Jadranska Flota.
Planom je Pocorek hteo na najkracim putem iz pravca Valjeva prodre za Kragujevac i za Dardanele.
Plan je jedno, a stvarnost ?!

Ovde je vec u startu srpsko oruzje dobilo premucvstvo, za otimanje inicijative, sto je i te kako pametno iskorisceno.

Pocorek je imao nameru da izvojije i prvu pobedu do Franjinog rodjendana (18 Avgust) pa je malo i pozurio, te se OGRESIO o principe ratne strategije, sto je i platio na Ceru?!

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pon Avg 06, 2012 9:44 am


Srpska vojska na položajima na Adi Ciganliji 1915. godine.

Napad i odbrana, poslednji čin
Za Beograd



Ojačane snage Centralnih sila krajem septembra 1915. godine završile su višemesečno grupisanje za opšti napad preko Save i Dunava. Bez obećane podrške saveznika, branioci su bili prepušteni sebi, uzdajući se u hrabrost i dovitljivost

Austrougarska Balkanska vojska tokom 1914. godine izgubila je više od polovine boraca, dok je ostalo ljudstvo bilo nesposobno za bilo kakve ozbiljne zadatke. Iako je veliki ljudski potencijal Monarhije omogućio da se ova trupa relativno brzo dovede do formacijskog stanja, novi komandant nadvojvoda Eugen bio je, za razliku od Potjoreka, realniji i oprezniji. Beč je već od januara 1915. zahtevao da se otpočne s novim napadom na Srbiju, no, Eugen je to odbio pravdajući se da mu jedinice nisu spremne. Naruku mu je išao i početak bitke na Karpatima, gde su upućeni Kombinovani korpus i polovina 5. armije. Na proleće, u rat je na strani saveznika ušla i Italija, pa je Austrougarska bila prinuđena da prema novom protivniku pošalje i 6. armiju.
Tako je dalja sudbina Srbije zavisila od prilika na ostalim frontovima, ali i od strateških interesa Antante i Centralnih sila.
Jedan od glavnih ciljeva Nemačke bio je uspostavljanje veze s Turskom, kojoj je bila potrebna pomoć u ratnom materijalu, a jedini put za dotur vodio je preko Srbije i Bugarske. Sa Sofijom je sve bilo lako, iako neutralna, naginjala je po običaju Centralnim silama.
Tako je u leto 1915. godine obrazovana Grupa armija feldmaršala Augusta fon Makenzena, koju su činile 11. nemačka armija Maksa Galvica fon Drajlinga, 3. austrougarska armija Keveša fon Kevešhaze i 1. bugarska armija Klimenta Bojadžijeva.
Zahvaljujući obaveštajnim podacima, srpska Vrhovna komanda zaključila je da je pitanje vremena kada će započeti austro-nemački napad, podržan novim protivnikom – Bugarskom. Svesna da je duži otpor višestruko nadmoćnijem neprijatelju teško ostvariv, Vlada je zatražila od saveznika da pošalju pomoć od 150.000 vojnika. Umesto podrške, saveznici su navaljivali da Srbija „ne provocira” Sofiju. Tako je propuštena prilika da se bugarskoj vojsci zada udarac u osetljivom trenutku kad je vršena mobilizacija i grupisanje, a Srbiji je upućena samo simbolična pomoć.
Aleksandar Vasiljevič Solovjev
Feldmaršal August fon Makenzen i general Mihailo Živković, komandant Odbrane Beograda


Feldmaršal August fon Makenzen i general Mihailo Živković, komandant Odbrane Beograda

Noćni lov reflektora

Francuzi su još 3. marta 1915. u Srbiju poslali vazduhoplovnu eskadrilu MF S99 s kapetanom Rožeom Vitroom na čelu. U Beograd, na aerodrom na Banjici, 18. aprila sletelo je šest aviona MF 11. Osim toga, Pariz je za neposrednu odbranu grada odvojio tri obalska topa 138 mm M1893. Britanci su u Beograd poslali detašman pod komandom admirala Ernesta Trubridža. U sklopu britanskih snaga nalazile su se četiri baterije kraljevskog marinskog korpusa sa osam topova 120 mm Mark III, te sekcija za podvodno miniranje majora Eliota. Osim toga, s Malte je do Soluna doplovila parna torpedna barkasa pod komandom poručnika Kera. Torpedni čamac prebačen je železnicom do Beograda i porinut u Dunav. Britanska baterija br. 1 smeštena je na Velikom Vračaru a dva topa baterije br. 4 tek 7. oktobra prebačena su iz Grocke na Banovo brdo. Konačno, Rusija je poslala dva stara mornarička topa 152 mm/45 M1877, te odred od 106 pomorskih inženjeraca kapetana Jurija Volkovickog, odred od 24 marinca poručnika Vasilija Grigorenka, kao i pukovnika Petra Dobrova sa 71 vojnikom.
Iako su svi obaveštajni podaci ukazivali na to da će glavni Makenzenov udar biti usmeren preko Save i Dunava, prvenstveno u sektoru Beograda i Smedereva, srpska komanda je, zbog opasnosti koja je pretila s bugarske granice, za odbranu prestonice ostavila samo Trupe odbrane Beograda generala Mihajla Živkovića: Kombinovani odred, odnosno 7. kadrovski i 10. puk II poziva, 7, 11. i 15. puk III poziva, te Sremski i odred beogradskih žandarma sa ograničenim artiljerijskim parkom. Praktično, Beograd je branilo samo dvadeset bataljona – oko 16.000 ljudi i 77 topova.
Beogradski odsek bio je podeljen na Topčiderski pododsek, koji je pokrivao Adu Ciganliju i obalu Save do železničkog mosta, te Gradski pododsek – od savskog železničkog mosta, preko ušća, duž Dunavskog keja, do Ade Huje. Savsku obalu i Adu Ciganliju posela su dva i po bataljona 7. pešadijskog puka II poziva, dok su Gradski pododsek branila dva bataljona 10. pešadijskog puka II poziva, beogradski žandarmerijski odred i Sremski dobrovoljački odred.
Ruski i britanski marinci blokirali su tokove Save i Dunava s dvadeset podvodnih mina sistema Naletova, šest lansirnih cevi za torpeda „vajthed M1912” i tri pregradne rešetke, a na svim važnim mestima postavljeni su reflektori „šukert”, koji su noću „lovili” austrijske monitore i položaje na neprijateljskoj obali. Istovremeno, od britanskog torpednog čamca poručnika Kera, oklopljenog patrolnog broda „Timok”, motornih čamaca „Jadar”, „Pobeda” i „Sveti Đorđe”, te ribarskih čamaca, dereglija i šlepova, improvizovana je i srpska rečna „flotila”.
Zaprečene reke, obalne baterije, reflektori, francuski avioni i flotila, bili su mora za protivničku Dunavsku flotu i predstojeći desant. Da bi zavaralo srpsku „flotilu” i artiljeriju, austrijsko Ministarstvo vojno naložilo je brodogradilištu Dunavskog parobrodskog društva u Budimpešti izgradnju takozvanog „Q” broda – drvene makete nalik na monitor „Maroš”. Maketa je dovršena 7. aprila a šest dana kasnije ukotvljena je u Zemunu. U noći 22/23. aprila, torpedni čamac poručnika Kera pogrešno je prepoznao drvenu maketu kao monitor „Kereš” i ispalio na njega dva torpeda. Kako je drvena konstrukcija imala daleko manji gaz od normalnih monitora, oba torpeda prošla su ispod makete – jedan je eksplodirao na obali dok se drugi zaglavio u mulju. Straža na pravom „Kerešu” primetila je torpedni čamac i na njega otvorila vatru iz „Škodinog” topa 66 mm/L26, no, granata je eksplodirala u cevi, raznevši oruđe. Britanci, zavarani dvema eksplozijama, u 2.20 časa vratili su se u luku, uvereni da su pogodili austrijski monitor. Nakon ove akcije, maketa je ležala u Zemunu sve do početka ofanzive.


U najstrožoj tajnosti

Neprijatelj je novu ofanzivu pripremao znatno temeljitije nego 1914. godine. Načelno je utvrđeno da 3. austrougarska i 11. nemačka armija operacije započnu 6. oktobra a 1. bugarska armija – 11. oktobra. Nemački generalštabni oficiri još su u proleće 1915. godine detaljno odredili sva mesta predviđena za prelaz reka. Na osnovu njihovih izveštaja napravljen je detaljan plan rasporeda trupa, položaja artiljerijskih baterija i mesta za postavljanje mostova. Na predviđena mesta dovučena su materijalno-tehnička sredstva i rezerve municije i hrane. Blagovremena priprema omogućila je kontraobaveštajnoj službi da znatno pre početka dejstava obezbedi najstrožu tajnost pokreta trupa. Od 2. do 30. septembra uveden je strog nadzor poštanskih i telefonskih veza a Telegrafska komisija zadržala je u ovom razdoblju čak 1300 telegrama.
Neprijateljske snage završile su krajem septembra grupisanje u oblastima napada. Austrougarska 3. armija, ojačana 22. nemačkim rezervnim korpusom generala Eriha fon Falkenhajna, imala je zadatak da zauzme Beograd i preduzme pomoćne napade preko Save, kod Progara i Jarka. Nemačka 11. armija planirala je glavni prelaz preko Dunava kod Rama, pomoćni kod Smedereva a demonstrativni kod Oršave.
U visini Beograda, na sremsku obalu Save privučeni su 8. austrougarski korpus Viktora fon Šeuhenstula, 22. nemački rezervni korpus i mađarska landšturmska brigada Hajnriha Hauštajna, dok je banatsku obalu Dunava posela mađarska landšturmska brigada Augusta Mrazeka fon Vahta.
Konačnim planom predviđeno je da 57. divizija generala Hajnriha Gojgingera i 59. divizija Luke Šnjarića iz sastava 8. austrougarskog korpusa, forsiraju Dunav od Zemuna ka Kalemegdanu i Dunavskom keju. Istovremeno, 85. i 86. brigada 43. rezervne divizije generala Hermana fon Runkela, te 87. i 88. brigada 44. rezervne divizije generala Eugena fon Dorera iz sastava 22. nemačkog korpusa, trebalo je da pređu Savu kod Ade Ciganlije i Makiša, u pravcu Banovog brda. Za prvi dan operacija (5. oktobar) predviđeno je bombardovanje grada kako bi se onesposobila srpska artiljerija, uništili pešadijski položaji i reflektori. Drugog dana planirano je osmatranje učinka dejstva artiljerije. U noći između drugog i trećeg dana trebalo je očistiti prelaze od podvodnih mina i poljskim topovima, uz sadejstvo monitora, podržavati desant. Artiljerijska vatra trebalo je da dostigne vrhunac trećeg dana u 2.30, a prvi ešelon bi se na srpsku obalu iskrcao u 3.00 časa.


Srpska artiljerija u odbrani Beograda


Bura oko Ratnog ostrva

Do tada neviđeno grupisanje artiljerije bilo je glavno obeležje poduhvata. Samo za napad na Beograd izdvojeno je oko 400 oruđa raznih kalibara, pa i onih najtežih – „Škodinih” „merzera” M1911 od 305 mm i „Krupovih” „debelih Berti” M1914, kalibra 420 milimetara. Samo u oblasti dejstava 8. korpusa postavljeno je 70 teških i 90 lakih topova, računajući i pet baterija „merzera” od 305 milimetara!
Radi omogućavanja prelaska reka i bombardovanja grada, iz sastava Dunavske flotile dovedeni su monitori „In”, „Sava”, „Kereš”, „Lejta”, „Maroš”, „Bosna” („Temeš 2”), „Bodrog” i „Ens”, patrolni brod „f” („Šter 1”), te pomoćni brodovi „Almoš” Mađarskog kraljevskog društva za pomorsku i rečnu plovidbu i „Samson” Dunavskog parobrodskog društva.
Rečni park za prevoz 8. korpusa tajno je pristao 5. oktobra uz levu obalu Dunava kod Starih i Novih Banovaca. U noći između 5. i 6. oktobra ribarski čamci – „šiklje” – i pontoni za šest mostova prevučeni su u visinu Zemuna, iza Čapljinog ostrva. Plovila su obojena u sivo i, zajedno s ranije dovučenim delovima četiri pontonska mosta, maskirana granjem u ševarima prema Uj (Novoj) Borči. Tokom 4. oktobra kod Novih Banovaca ukrcana je i prebačena pešadija a za traženje rečnih mina, otkrivanje srpskih položaja i zaslepljivanje srpskih reflektora, korpusu je dodeljeno pet reflektora.
Neprijateljska artiljerija počela je, tačno prema planu, 5. oktobra 1915. da dejstvuje po srpskim položajima. Do ponoći, uništena je polovina topova i haubica i gotovo svi srpski reflektori tako da je prestonica utonula u mrak. Austrijanci su 6. oktobra u 2.00 časa, između Velikog ratnog i Čapljinog ostrva, postavili lažni drveni monitor koji je trebalo da zavara preostale srpske baterije i privuče vatru na sebe. Polurazoreni grad svitanje je dočekao obavijen maglom koja je privremeno onemogućila dejstvo neprijateljskih topova. No, oko 14.00 časova, kad se magla razišla, nastao je pravi pakao. Preko 400 oruđa, računajući i ona na monitorima, ponovo je otpočelo paljbu. Uragan čelika spustio se na prestonicu. Za samo nekoliko časova ruska obalska baterija na Kalemegdanu i srpska baterija na Velikom Vračaru bukvalno su zbrisane. Vatra je posle 24 časa dostigla najveću žestinu na mestima namenjenim za prelaz, a zatim se ponovo prenela u pozadinu srpskih položaja. Tokom ovog vremena, na grad je palo oko 48.000 granata!
Srpske trupe nalazile su se u rovovima na Adi Ciganliji i duž železničkog nasipa ispod Kalemegdana i na Dunavskom keju, do klanice. No, posebna linija plitkih rovova bila je iskopana i neposredno uz dunavsku obalu, praktično u vodi. Ovo lukavstvo omogućilo je pešadiji da preživi uragansku vatru. Neprijateljske baterije su, naime, teren tukle nekoliko desetina metara od obala i dalje, prema gradu. Tokom kanonade vojnici su se iz zaklona na nasipu sklanjali u rovove na obali i tako izbegli sigurnu smrt.
Uporedo s pripremama za prelaz 57. i 58. austrougarske divizije, 22. nemački rezervni korpus pokrenut je 6. oktobra u 18.00 časova iz Jakova prema savskoj obali. Kako su Srbi s Banovog brda imali odličan pregled, a leva obala reke je bila muljevita, nemački pukovi, mahom iz Braunšvajga, kretali su se teškom mukom, brzinom od samo 1,5 km na sat. Od većih gubitaka spasavala ih je samo jaka kiša, koja je maskirala guste streljačke kolone. Nakon sedam sati usiljenog marša, 7. oktobra oko 2.00 časa, pešadija je najzad stigla na mesta predviđena za ukrcavanje.
U noći 6/7. oktobra, kod rampe „Radecki” u Zemunu počelo je i ukrcavanje prvog austrijskog talasa iz sastava 9. brdske brigade 59. divizije. Na pontone i na 30 „šiklji” ukrcan je 3. bataljon 74. puka „Frajher fon Šenajh” pod komandom kapetana Keniga, 4. bataljon 84. pešadijskog puka „Frajher fon Bolfas” s kapetanom Hauzerom na čelu, te dve pionirske i jedna saperska četa. Tačno u 2.10 plovila su se otisnula od zemunske obale, grupa kapetana Keniga kretala se severnim rukavcem oko Ratnog ostrva u pravcu kule Nebojše, dok je Hauzerova grupa veslala duž južne obale ostrva u pravcu Jalije (danas naselje kod bazena „Milan Gale Muškatirović”, dojučerašnji „25. maj”). U 2.45, s jugoistočne obale Čapljinog ostrva ka srpskoj strani zaplovilo je još četiri pontona i deset skela s tri pionirske čete i 4. bataljonom 87. puka „Frajher fon Sukovati” pod komandom kapetana Petera. No, austrijska komanda pogrešno je proračunala vreme potrebno za savladavanje rečnog toka – pioniri su morali da preveslaju put dugačak gotovo četiri kilometra, tako da su trupe, umesto u planiranih 2.50, na srpsku obalu počele da se iskrcavaju tek oko 4.00 časa. Prema već razrađenom planu, u 2.30 časova napadačka artiljerija dostigla je vrhunac dejstava po srpskim položajima na obali, da bi u 2.40 vatru prenela u dubinu. To je, praktično, značilo da su austrijske čete na pontonima i „šikljama” ostale bez artiljerijske podrške više od jednog sata. Osim toga, visoki vodostaj nije dozvolio pristajanje pontona uz samu obalu pa je pešadija, iskačući iz njih, do grla propadala u blato i vodu. Iskrcani Austrijanci ostavljeni su na milost i nemilost uraganskoj srpskoj pešadijskoj vatri i ručnim bombama jer su se plovila vratila ka ostrvu Kožara da prihvate drugi talas koji je činio 3. bataljon 49. puka „Frajher fon Hes”.


Sa cvećem u juriš

Na Dunavskom keju, sve do strugare Prometne banke (u blizini današnje Knežopoljske ulice), otpor su pružili 1. i 2. bataljon majora Dragutina Gavrilovića iz sastava 10. puka, dok su prostor duž nasipa, od kafane „Šaran” (ulica Cara Uroša br. 59) do Knez-Mihailovog venca (Pariska i ulica Tadeuša Košćuška), držali delovi 7. puka II poziva, Sremskog odreda, te Žandarmerijskog odreda. Iako su do 6.00 časova izgubili dve trećine pontona i pretrpeli velike ljudske žrtve, Austrijanci su uporno napadali kako bi proširili mostobran. Do 5.00 časova uspeli su da zauzmu železnički nasip i prugu, dospevši, preko Dunavske, do Banatske ulice (danas – Mike Alasa). Dvadesetak minuta kasnije, Kirhnerovi dobrovoljci i žandarmi uspeli su da povrate položaje na nasipu u visini kafane „Šaran”, odbacivši neprijatelja ponovo na obalu. No, dereglije su u međuvremenu od zgrade finansijske straže kod Nove Borče na srpsku obalu prebacile mađarski lovački bataljon br. 15 i 2. bataljon 60. puka „Riter fon Cigler” iz sastava 18. brdske brigade 59. divizije. Zahvaljujući pojačanju, neprijatelj je ponovo dospeo do linije kafana „Jasenica” – Robijaška bašta (prostor na kome je danas škola „Petar Drapšin”). U 14.00 časova žandarmi pod komandom poručnika Đorđa Roša ponovili su juriš u pravcu Jalije, pokušavajući da potisnu protivnika. No, u ovom očajničkom, bezuspešnom pokušaju bukvalno su desetkovani. Jedino rešenje bilo je da sve raspoložive jedinice na ovom sektoru izvrše opšti protivnapad.
Oko 14.30 major Gavrilović je kod kafane „Jasenica” prikupio tri voda 2. i dva voda 3. bataljona 10. puka, Sremski odred i ostatke Žandarmerijskog odreda i u 15.00 časova poveo borce, okićene cvećem iz jedne dorćolske cvećare, u juriš. Uprkos herojskom napadu, neprijatelj je zadržao osvojene položaje.
Svesna težine okolnosti, Vrhovna komanda je trupama Odbrane Beograda iz Sopota uputila Timočku diviziju II poziva. Dva bataljona 14. puka stigla su preko Banjice na Dorćol sat vremena nakon juriša Gavrilovićeve grupe, ali ove snage samo su sprečile dalje napredovanje četrnaest austrijskih četa, koliko ih je tog dana iskrcano na srpsku obalu.
Istovremeno, u noći između 6. i 7. oktobra, na Adi Ciganliji je 1. bataljon 7. puka II poziva napeto očekivao pojavu Nemaca. Na tom mestu Sava je bila široka trista i duboka do deset metara, a brzina matice iznosila je oko tri metra u sekundi, što je bila znatna prepreka za neprijatelja. U ševarima uz austrijsku obalu (od današnjih novobeogradskih blokova 45 do 18), pioniri su sklopili po deset–petnaest pontona za svaki puk. Ukrcavanje pešadije počelo je 7. oktobra nešto iza 2.00 časa. Već nakon petnaest do dvadeset minuta, prvi ešelon, sastavljen od sto pedeset dobrovoljaca, iskrcao se na Adu Ciganliju i svetlećim raketama dao znak svojoj artiljeriji gde se nalazi. Druga grupa iz sastava 44. rezervne divizije iskrcala se kod karaule Jarac na Makišu. Kako je prelaz prvog talasa obavljen po mraku, gubici nisu bili veliki. No, kad se oko 6.00 razdanilo, Srbi su nemačke jedinice zasuli uraganskom vatrom. Nemački 22. korpus do 8.00 časova izgubio je dve trećine pontona pa je dalji prelaz obustavljen. Bataljon 208. rezervnog pešadijskog puka 88. brigade 44. divizije, koji se iskrcao na ostrvo, proveo je ceo 7. oktobar u krvavim borbama sa Srbima.
Braniocima je s Banjice u pomoć upućen po jedan bataljon 7. i 10. puka II poziva, što je još više otežalo položaj Nemaca, udaljenih svega 50–60 metara od srpskih rovova. Uskoro im je ponestala i municija pa je jedan oficir bio prinuđen da prepliva Savu i zatraži hitnu pomoć. No, Nemci su prelaz nastavili tek oko 19.00 časova, kad se smrklo. Do ponoći 7. oktobra, uz znatne gubitke, na Adu se prebacio ceo 208. puk i jedna lovačka četa.


Parni mlin u Dušanovoj ulici, poslednje austrougarsko bombardovanje u Beogradu 1915. godine.

Krvave ulične borbe

U zoru 8. oktobra dovršen je prelaz nemačkih trupa, a u 5.00 časova 208. rezervni puk na desnom krilu savladao je prve srpske linije. Oko 10.00, jedan bataljon se probio u pozadinu branilaca Ade Ciganlije. Kako bi izbegli opkoljavanje, borci 7. i 10. pešadijskog puka bili su primorani na brzo povlačenje. Mineri su popalili mine postavljene na stubove improvizovanog mosta, ali do eksplozije nije došlo. Nažalost, više nije bilo vremena da se bilo šta preduzme pa je 207. nemački rezervni pešadijski puk most između Ade i srpske obale zauzeo neoštećen. Ovo je neprijatelju omogućilo da bez zastoja masovno prelazi preko rukavca u pravcu Makiša. Ubrzo je 208. nemački puk zauzeo Čukaricu i Topčidersko brdo a Srbi su se povukli na Banovo brdo.
Trupe na Dunavskom keju i Kalemegdanu trpele su tokom 8. oktobra strahovitu artiljerijsku vatru s monitora koji su nastavljali dejstva. Krajem dana, neprijatelj se probio do Dušanove ulice gde se zabarikadirao. Nastale su teške ulične borbe koje su se produžile i tokom noći. Beograd je bio osvetljen sablasnom svetlošću kuća koje su gorele, eksplozija granata i raketa, te mlazevima snažnih reflektora. Otpor je pružan iza svakog ugla, ručne bombe bacane su s krovova polurazrušenih kuća. No, pod pritiskom nadmoćnijeg protivnika, dalji otpor bio je uzaludan pa je neposredno nakon ponoći komandant Odbrane Beograda naredio povlačenje na liniju Veliki Vračar (iznad Novog groblja) – Dedinje – Petlovo brdo – Železnik – Ostružnica.
Savezničke vojne misije napustile su Beograd 9. oktobra. Istog dana 57. austrougarska divizija zauzela je Karaburmu i Veliki Vračar. Srpske trupe pomerile su liniju odbrane na liniju Žarkovo – Banovo brdo – Topčidersko brdo – Vojna bolnica – Hipodrom (današnji prostor tehničkih fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra) – Novo groblje – Klanica (na Dorćolu). Ali, 59. divizija prodrla je u centar grada, a u susret joj je dolazilo čelo 43. nemačke rezerve divizije. Istovremeno, 44. divizija nezadrživo je nadirala preko Banovog brda i u pravcu Topčidera i Dedinja, pa je odbrana nastavila povlačenje preko Banjice ka Torlaku. Nad zgradom Novog dvora u Ulici kralja Milana već se lepršala neprijateljska zastava. Posle više neuspelih protivnapada, srpskoj Vrhovnoj komandi 11. oktobra bilo je jasno da je bitka za prestonicu izgubljena. Trupe Odbrane Beograda povukle su se u noći 13/14. oktobra na liniju Avale ali sledeće noći neprijatelj je poseo i ove položaje. Tako je srpska prestonica i zvanično pala. Istog dana, bez objave rata, u Srbiju su provalile 1. i 2. bugarska armija.
Pad Beograda označio je početak jednog od najtragičnijih razdoblja u modernoj srpskoj istoriji. Pod stalnim udarima daleko nadmoćnijeg neprijatelja, srpska vojska i narod povlačili su se u pravcu željno očekivanih saveznika. Državni vrh je smatrao da bi kapitulacija bila najgore rešenje, te da postavljeni ratni ciljevi mogu da se ostvare samo ako se borba produži. Veliko grupisanje raznih jedinica srpske vojske na Kosovu nije smelo dugo da se održava. Na sastanku Vrhovne komande, 25. novembra, konačno je odlučeno da se vojska povuče do Jadranskog mora. Tako je počela albanska golgota koja je završena na Krfu i Vidu.

NEMAČKA POČAST SRBIMA



Istog dana kad su se prvi iznureni srpski vojnici iskrcavali na Krf, 19. januara 1916, nemački car Vilhelm II Fridrih Viktor Albert od Prusije posetio je osvojeni Beograd, a dan ranije u Nišu se sastao s bugarskim carem Ferdinandom I Maksimilijanom Karlom Leopoldom Saks-Koburggotskim. Na povratku, nije propustio priliku da „kao drugi nemački car, a prvi posle Fridriha Barbarose (koji je, navodno, tokom krstaških pohoda, i to baš 28. juna 1189, boravio u Beogradu!!!)” obiđe jedan od osvojenih bisera – srpsku prestonicu. Car je razgledao Adu Ciganliju, dvor i Kalemegdan, gradilište železničkog mosta na Savi koji su Nemci sklapali od delova dobijenih iz Rešica, a obišao je i tada „mađarski” Zemun. Nije zaboravio da, kao i njegov proslavljeni vojskovođa Makenzen, oda počast izginulim srpskim vojnicima. U Košutnjaku je podignut skroman kameni spomenik na kome je, na nemačkom i srpskom jeziku, urezano: „Ovde počivaju srpski junaci.” Istovremeno, na vrhu Avale sahranjen je mladi, nepoznati srpski vojnik, koji još nije uspeo da dobije ni identifikacionu značku, u džepu je imao samo municiju i tri srebrne kovanice od dva dinara. Nemci su mu na uzglavlje poboli drveni krst na kome je bilo napisano: „Nepoznati srpski vojnik.” Znatno kasnije, 12. novembra 1936, na ovom mestu osvećen je Meštrovićev spomenik Neznanom junaku.



Politikin zabavnik

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pon Avg 06, 2012 9:56 am


Moravske trupe prve divizije

Prva Saveznicka pobeda u "Velikom ratu"



CERSKA BITKA

Rat je tutnjao Srbijom.
Austro-Ugarske armije su sejale pustos u zapadnoj Srbiji.
Treca armija se herojski drzala, branila je svaku stopu zemlje. Vrhovna komanda dobija depesu od Vrhovnog komandanta ruske vojske velikog kneza Nikolaja Nikolajevica u kojoj se kaze:

"Da bi se postigao opsti uspeh nad nasim zajednickim neprijateljem, smatra se kao neophodno da srpska vojska predje u resavajucu ofanzivu protiv Austrijanaca".

Vrhovna komanda srpske vojske je vec bila preuzela mere za udar u bok Svabama.
Svabe su kod Sapca podigle ponton i uredno prebacivale trupe u Srbiju, sto je dalo povoda Putniku da grupise svoje trupe na tom pravcu za uspesan protiv napad.
Prva armija je rokirana na levu obalu Kolubare sa ciljem da zauzme Sabac.
Treca armija je imala zadatak da se sva angazuje na upornom zadrzavnju neprijatelja, a Druga Armija je dobila istorisku ulogu.
Zaduzena je da izvede veoma slozem mars -manerav preko Koceljeva ka Tekerisu radi udara u levi bok Svaba koje su nadirale od Loznice i Lesnice dolinom Jadra ka Valjevu.
Postupajuci po direktivi Vrhovne komande general Stepanovic je naredio Sumadiskoj diviziji I-og poziva da napreduje uzrbano prema Sapcu i obezbedi desni bok i pozadinu glavnine II-ge Armije. Uputio je Konjicku diviziju u Macvu da bi kontrolisala prostor izmedju glavnih i pomocnih snaga II-ge Armije.

Od Moravske divizije I-og poziva, Kombinovane divizije i ostalih armiskih delova OBRAZOVAO JE CUVENU UDARNU CERSKU GRUPU, radi udara u levi bok Svabama, u dolini Jadra.
Iako nije znao da austr-ugarski 8-mi korpus nadire grebenom Cera i dolinom lenice, Strpa je uocio da masiv Cera mora imati presudnu vaznost na tok operacija i da ce Cer biti oslonac za bocno dejstvo njegovoj Armiji.
U tom duhu, on je izdao naredjenje da se Konbinovana divizija i jedna poljaska baterija upute i zaposednu Trojan i Kosanin grad najveci vrh Cera, saopstavjuci ovu odluku zameniku komandanta Kombinovane divizije, Stepa mu je predocio:
"Sa divizijom forsirati mars i sto pre, po mogucnosti jos nocas, zauzeti Kosanin grad, jer od zauzeca tog grada zavisi celokupna operacija a to ce biti od velikog znacaja i za sledece nase operacije".
Ovaj pravilni potez generala Stepanovica imao je presudan uticaj na pobedonosni ishod CERSKE BITKE u korist srpskog oruzja.


Da su glavne snage Druge armije nastavile pokret prema zapovesti Vrhovner komande,izlozile bi svoj desni bok udaju jedne kompletne austriske divizije i time bi ceo poduhvat dovele u pitanje.
Stepa je na vreme uocio i shvatio tu opasnost, otklonijo je u povoju i dobio prvu saveznicku pobedu.
Sudar 21-ve divizije Svaba i II-og prekobrojnog puka je bio strahovit.
Evo zapisa ucesnika tog krvavog sudara na grebenima Cera, majora Jevrema Toplaovica:
"Bila je noc, otpoce pljusak, pracen vulaknskom grmljavinom i sevanjem munja. Voda se slivala sa svih strana, blato i kisa, koja se kao po nekom pakoscu srucila na premorenu trupu, jos veca otezava kretanje artiljerije po brdovitom terenu i rdjavom putu. Noc teska i tamna spusti se na zemlju i svojim neprobojnim platnom zagrnu napacene ljude i stoku. Prst pred okom se nije video. Put nepoznat, neizvidjen, blatnjav, stoka premorena, pljusak-sve to skupa stvaralo je teskoce kakve covek moze da savlada jedino u ratu.
Posle nekoliko casova bura se stisa i mi spazismo vatre u pravcu Cera, prva misoa je bila: to su nasi!. Ovu prijatnu zabludu rabise plotuni i puskaranje, koje se zacu u tom pravcu, i vatre se namah pogasise. Osetivsi neprijatelja, predhodnica sa baterjijom, dospev do Parloga zastade. Tu dodje komandant 6-og puka i saopsti komandantu predhodnice naredjenje divizisko: da ima jos te noci da izbije na Cer posto -poto. U razgovoru ih prekide jedan vojnik iz mitraljeskog odeljenja koji usplahireno raportira:
- Gospodine majore, eno ih-SVABE."

I tako je pocelo.

Pakao koji se ne pamti, cak ni lisce na drvecu nije ostalo . Svabe nisu popustale, a nasi navalili. Juris za jurisem, padine Cera su bile prekrivene lesevima i ranjenicima. U sudaru 6 pukova, tri sa svake strane, nasi pobedise, zasluzise da se ime srpske vojske upise u evropsku istoriju a general Stepa Stepanovic dobi cin VOJVODE.
Nastavk operacija vam je verovatno poznat.
Cerska bitka je vodjena cetiri dana, sa velikim zrtvama na obe strane, ali i jednim samopouzadanjem koje je ugradjeno u srpsku vojsku.
Ovim porazom su uzdrmani ozbiljno temelji trojne Monarhije, tako da ta monarhija vise nece nikada moci da se oporavi.
Ovom podedom je odlozeno stupanje Rumunije, Grcke i Bugarske u rat na stranu Centralnih sila, i odlaganju slanja Druge Austro-Ugarske armije na istocni front (Galicija).



_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pon Avg 06, 2012 10:15 am

Bitka na Drini



Po pobedi na Ceru, Vrhovna komanda je realnom procenom svih elemenata vojno-politicke situacije dosla i do pravilnog zakljucka, da austrougarska Balkanska vojska nije potucena, vec samo ranjena i da kao takva ce verovatno ponovo u napad na Srbiju, ali sa jos vecom mrznjom i zarom da porazi srpsku seljacku vojsku.
U duhu te procene stanja Vrhovna komanda je radila na tome da osposobi i poboljsa snabdevanje svojih trupa, da ih popuni, da nabavi odecu i municiju u kojoj se oskudevalo. Pozvani su i regruti u centere: Kragujevac, Nis, Krusevac, Skopje na obuku, no nesreca nikad sama ne stize.
Zbog pogorsanja na evropskom ratistu za Saveznike, zatrazeno je od Vrhovne komande srpske vojske da predje u ofanzivu i da nastupa u pravcu Beca i Peste.
Racunalo se da ce ovom ofanzivom slovensko stanovnistvo u trojnoj monarhiji izvrsiti pobunu i ubrzati raspad harzbuske monarhije.
A ti saveznici nisu znali da su bas ti vojnici bili "NAJBOLJI BORCI" te iste monarhije.
Ovaj saveznicki zahtev je bio u potpunoj suprotnosti sa mogucnostima srpske vojske, pogotovu ako se ima u vidu da nase trupe nisu imale nikakvih iskustava u forsiranju velikih reka, nisu cak imale ni nikakvih inzinjeriskim iskustava, a ni materijala za uspesno forsiranje reka poput Save i Dunava, plus toga i vojska Srbije je bila neplivacka.
Kolebljiva politika Rumunije, Italije, Grcke i Bugarske je ucinila to da je srpska vlada uradila jedan potez koji nece doneti nikakva dobra srpskoj vojsci.
Po tom naredjenju srpska vrhovna komanda je izdala direktivu srpskoj vojsci za nastupanje u Bosnu i Srem.
Planom je bilo predvidjeno da: glavnina voske ostane na Drini od njenog usca do Ljubovije a da sa jednom ojacanom armijom krene u Srem, i jednim delom u Bosnu.
Znaci, planom je bilo predvidjeno da se ofanzivna dejstva izvedu na krilima, a defanziva u centru.

Austro-Ugarske snage, koje nisu otisle na ruski fron su trebale preduzeti ofanzivu sto pre protiv Srbije.
Pocorek je insistirao, da sa trupama (230 hiljada ljudi, pesto topova i 400 mitraljeza -impozantna vojna snaga) isforsira Drinu i Savu, da ovlada grebenom Gucevo-Boranja-Jagodnja-Sokolska planina, kao i Macvom, i koncentrisano nastupa prema Valjevu, radi okruzenja i unistenja glavnih srpskih snaga u Zapadnoj Srbiji.
Tim planom je bilo predvidjeno da se u Sremu i na gornjoj Drini ostane u defanzivi.
Znaci plan sasvim suprotan od plana srpske vrhovne komande.
Ofanziva u centru, defanziva na krilima?!

Srpska ofanziva u Srem i poraz Timocke divizije I-og poziva kod Cevrntije.
Ovaj poraz je sve poremetio?
U duhu odluke vlade, Putnik je izdao naredbu 4 -og Setembra o ofanzivi nasih trupa u Srem.

Prva armija
Sumadiska divizija I-og poziva
Dunavska divizija I-og poziva
Konjicka divizija
Imaju zadatak da forsiraju Savu kod Skele i Novog Sela,da ovladaju Sremom i da sprece sjedinjenje neprijatelja na drinskom frontu.

Druga armija
Moravska divizija I-og poziva
Timocka divizija I-og poziva
Kombinovana divizija I-og poziva
Timocka divizija II-og poziva.

Ima zadatak da forsira Savu kod Sremske Mitrovice, da stvori mostrobran i da energecnim pritiskom na neprijatelja olaksa Prvoj armiji manevar nastupanja prema Fruskoj Gori.

Treca Armija je dobila zadatak da brani donji i srednji tok Drine i da bude sprema da predje u ofanzivu.

Po ovoj direktivi, Prva armija je uspesno forsirala Savu, razbila Svabe 6 -og Setembra i prosirila mostobran na liniji Progar-Asanja-Obrez, Vitojevci, i stvorila solidnu polaznu bazu za dalje nastupanje.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pon Avg 06, 2012 10:27 am

Odbrana Macve i drama na Mackovom Kamenu


Bitka kod Mackovog Kamena


Po ofanzivnim dejstvima srpske voske u Srem, Pocorek je dosao na ideju da uzvrati taktikom udara sa stane u bok srpskim trupama, a zatim iza ledja im prici i zarobiti ih.
Plan je obecavao uspeh, ali Pocorek cini gresku?
Zuri mu se. Uvodi sukcesivno trupe u borbu, sto otezava usper, ali to je i sreca za trupe Srbije.
Posle artireljiske pripreme Peta i Sesta Armija su 8. Setembra pocele forsiranje Save i Drine sa ciljem da zaobidju srpke trupe i zarobe ih.
Na tom rejonu se na srecu nalazila najaca srpska vojska.

Druga Armija.

Nju su napale trupe jacine 89 pesadiskih bataljona, 20 konjickih eskadrona, 11 tehnickih ceta i 250 artiljeriskih orudja.
Druga armija se branila sa 54 pesadika bataljona, devet konjickih eskadrona i 123 artijeriska odudja.
Front Druge Armije je bio od Sapca do Lesnice.
Svabe su napale zestoko Drugu armiju.
Na ovaj napad Stepa je odlucio da im parira u Crnoj Bari na pravcu Parasnice da ih potuce i izbaci iz zemlje.
Ovim potezom, napadom, srpke trupe su nanele tezak pozaz austriskoj petoj armiji (4,400 ljudi ubijeno i izbaceno iz stroja).
Pocorek je bio uporan.
Njegova naredba je glasila:
"Forsiranje Drine se mora ponoviti toliko puta dok ne uspe"!
Ipak je peta armija obustavila ofanzivu 13. Setembra.
Sesta Armija preuzima stozer napada, i pripremila je iznenadjenje srpskoj Trecoj armiji, po angazovanju i po vremenu.
Vrhovna komanda Srbije je ocekivala glavni udar dolinom Jadra, a Pocorek je nastupio preko Guceva-Boranja-Jagodnja-Sokolske planine, 11. Setembra je i bio ja veoma jakim snagama na Boranja -Jagodnja, time opasno ugrozio bok i pozadinu i rokadnu kombinaciju srpskim trupama u dolini Jadra.
Gresku je pocinio u Pavle Jurusic prvoga dana borbi, osto je bez rezerve, ali Vrhovna komanda je ipak intervenisala na vreme i sestoj armiji je usporeno napredovanje.
Trupama druge armije su zatvoreni nebranjeni delovi trece armije. Druga armija je bila tesku bitku, na frontu Druge armije su vodjene ogorcene borbe. Pokusaj da se Svabe prebace preko Save (rejon Parasnice) nije uspeo, ali su Svabe dozivele teske gubitke, i nisu uspele da prosire mostobrana Drini, a srpske trupe nisu imale ljudstva i snage da ih dotuku i vrate nazad.
Druga Armija zapada u tesku krizu.
Dva fronta je bilo tesko braniti, Stepa trazi od trupa krajnje zalaganje, vrsi rokirabnje trupa, licno ucestvuje u odlukama i pomaze oficire i tako se front stabilizuje.
Putnik je cak i obecao da ce Drugoj armiji vratiti Sumadisku diviziju I-og poziva, koja je bila upucena na ispomoc III-oj armiji.
Za to vreme I-va armija je izvrsila protiv udar iz rejona Pecke, grebenom Sokolske Planine u desni bok Seste armije.
Svabe su se u neredu povukle na Jagodinu i tu se dobro utvrdile.
U uverenju da su Svabe potucene, Prva armija je nastavila bezbrizno da nastupa na desnom krili Seste armije, ali nailazi na ogorcen otpor Svaba, cak te snage nisu pokazale znake nikakvog rastjojstva?!
General Vurm, komandant 16 korpusa je skratio front i stvorijo potebno jaku rezervu od dve brdske brigade i parirao cak uspesno srpskom bocnom udaru 19. do 21. Septembra na posumljenom planinskom grebenu Kosutnja stopa-Mackov Kamen-Perunika.
{Autori Lecer kriga su ove borbe uvrstili u najkrvavije okrsaje u celom svapsko-srpskom ratu.}
U vreme bitke na Mackovom Kamenu, Vrhovna komada srpske vojske je naredila ofanzivu Uzicke vojske i Sandzacke vojske, ali nazalost ta ofanziva se odvijala mlitavo, protiv udar na Mackovom kamenu i zrtve nisu racionalno iskoriscene.

Na frontu saveznika dolazi do stabilizacije fronta (niko nije jaci) i samim tim se stabilizuje i fron prema Srbiji.
"Rovovska vojna" je trajala oko mesec dana od 26. Setembra do 24. Oktobra.
Tu su srpske trupe imale velike gubitke, zbog nadmocnosti Svapke artiljerije.
Zasto su srpske trupe bile prinudjene da kopaju "pribliznice" Svabskim rovovima, da ne bi ginuli od artiljerije, ali i tu si ginuli, jer su Svabe imale dosta mitraljeza.
U tom ratu se i trgovalo.
Svabe su davale par cipela za dva hleba.

U jednom izvestaju se navodi da su branioci Eminovih Voda svi imali nove svapske cokule.
Zbog velikih pogibija Srbi primenjuju prvi put izradu kosih puskarnica (pokazale se veoma dobre) da bi se smanjila smrtnost u trupama.
Prvi put Srbi primenjuju u ratu i "MINSKU VOJNU". Na Eminovim Vodam su tako izgradili podzemne galerije i izjutra 28. Oktobra digli skoro celu Svabsku rovovsku liniju u vazduh.
Panika je bila tolika da su pojedini delovi tog fronta pobegli cak do Drine.
Rovovska Vojna je iscrpila srpske armije, zbog duzine fronta, slabog snabdevanja, nedostatka municije, saniteta, ali ipak su "planovi" izvreni dosta dobro, pogotovu kod Druge armije.
No, dolazi do ponovne ofanzive Svaba, slabog rada I-ve armije, smene Bojovica i cuvene Koplubarske bitke.



_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pon Avg 06, 2012 10:54 am

Kolubarska bitka


Proucava se skoro na svim Vojnim akademijama sirom sveta!




General Živojin Mišic je zbog uspešnog vodenja operacije unapreden u cin vojvode, dok je njegov suparnik Oskar Pocorek smenjen sa mesta.

Po smenini komandanta I -ve Armije Petra Bojovica (slab rad i ranavanje), Vrhovna komanda srpske vojske je za komandanta postavila generala Zivojima Misica.
Ovaj proslavljeni general nije slucajno postavljen na tu funkciju.
Razlog.
Rodom iz tog kraja, sluzbovao dugo u Valjevu, poznavao je taj deo Srbije kao svoj dzep, i bio je u primucstvu nad ostalima kada je trebalo odlucivati o terenima pogodnim za takticko i strategisko postavljanje trupa radi odbrane ili napada.
A i optimizam koji je zracio iz generala Misica je uticao na odluku Putnika da ga postavi na ovako vazno mesto.
I, urodilo je plodom!

Misic je prvo uveo poredak u skoro raspustenu Armiju, ucinio je to autoritetom i zalaganjem a i upornoscu koja se ispoljava samo kod velikih komandanata.
Uvodjenjem poretka u Armiju, ona je pocela da i manje gubi, da manje bude tucena, da manje trpi, samim tim se i duh borbenosti postepeno vracao u trupe I-ve Armije.
Svabe su uporno napadale, koristeci rasulo i neorganizovanost I-ve Armije, te je Misic doneo na svoju ruku sudbonosnu i istoriski ispravnu odluku.
Izvuko je I-vu Armiju iz dodira sa Svabama, na polozaje oko Rudnika i Gornjeg MIlanovca, skratio front i napravio haos i u stabu Srbije, a i i stabu Pocoreka.
Pocorek je uleteo u prazno na Maljenu i povlenu i Rajcu, kao i Suvoboru. Tukao se samo sa losim terenom i snegom, ali ne i sa srpskim vojnikom.
Za to vreme, srpske trupe su se odmarale u selima oko Milanovca, prihranile, otrebile od vasiju, odspavale dobro.
Prva Armija je samo u roku od cetiri dana dobila novo lice.
Stigle su djacke cete (cuveni kaplari) nesto municije (dorada caura, skracivanje od 3-5mm) i nesto pusaka i municije.
Za to vreme, Druga i Treca Armija su se morale isto povuci na nove polozaje, Beograd je napusten, i Svabe su se spremale da umarsiraju u srpsku prestonicu.
Sve je mirisalo na to da ce Pocorek ovog puta biti pobednik.

U General stabu srpske vojske do doslo do nemilih scena izmednju Nacelnika staba, regenta Aleksandra komandanata Armija, i generala Misica.
Posebno je interesantna teska svadja regenta Aleksandra i generala Misica.
Ipak Radomir Putnik nije imao drugu opciju i morao se povinovati ovoj odluci Misica i u duhu te odluke razraditi plan za protiv ofanzivu, sto je na kraju i ucinjeno, a ta protiv ofanziva poznata u svetu kao KOLUBARSKA BITKA udje u istoriju Srbije a i sveta.

Uveren da je nastupio pogodan trenutak za zeljno ocekivanu protivofanzivu, general Misic je 1. Decembra, a u duhu naredbe Vrhovne komande izdao svim jedinicama I-ve armije naredbu, kojom ih je upoznao sa slabim moralom Svaba a zatim dodao:

" Ovako tesko i zalosno stanje kod neprijatelja valja sada iskoristiti, napadati ga svuda i na svakom mestu, nigde mu ne dati mira ni stanke, dok ga ne unistimo i isteramo iz nase zemlje".
Misic je imao razgovor pojedinacno sa svakim svojim komandantom, kao i sa komandantom Uzicke vojske, koja se nalazila na levom krilu njegovih trupa.
Svi su oberucke prihvatili ideju o ofanzivi osim komandanta Dunavske divizije II-og poziva Milosa Vasica.
Vasic je zastupao tezu da se Svabe sacekaju na jako utvrdjenim polozajima potuku, razbiju, pa tek onda predje u napad.
General Misic nije prihvatio ovaj predlog.

Misic je izvestio Vrhovnu komandu 2. Decembra da ce sledeceg jutra preci u napad sa svih svojih polozaja.
Putnik je podrzao ovaj predlog i izdao znamenito naredjenje koje glasi:

" Iz saslusanja mnogih nepriljateljskih vojnika i begunaca vidi se da su kod neprijatelja nastupile teske prilike, i to kako u pogledu ishrane i snabdevanja, tako i u fizickoj iscrpljenosti njegovoj. Da bi se iskoristo ovaj momenat slabosti kod neprijatelja, a moral i duh kod nasih trupa podigao,

N A R E DJ U J E M

da sutra 22-og Novembra (3-Decembra) sve tri armije i trupe Uzicke vojske na levoj obali Zapadne Morave energicno napadnu neprijatelja na svojim frontovima i prinude ga na povlacenje.
Trupe Odbrane Beograda, ostaju na svojim polozajima, obezbedjujuci desni bok i pozadinu Druge armije.
Odnosno pocetka napada, veze i uzajamnog pomaganja, komandanti armija ce stupiti u sporazum"
Vojvoda Radomir Putnik

Za to vreme Svabe su se pripremale da umarsiraju u Beograd na celu sa Liberijusom Frankom, nesto poput Eugena Savojskog Avgusta 1717. godine posle pobede nad Turcima.
Ovo misljenje su delili i srpski saveznici, i oni su mislili da je Srbija klekla i da je gotova.
Da li je tako bilo?


Mapa bitke koja se izucava na West Pointu


1300 Kaplara

Pred samu Kolubarsku bitku moral u srpskoj vojsci je opao usled mnogih ratovanja. Iz ovog razloga vrhovna komanda mobiliše mladiće iz srednjoškolskih klupa koji su u istoriji poznati kao 1300 kaplara. Najviše mladića je bilo iz čačanske gimnazije. Za ove mladiće sam vojvoda Mišić kaže da su podigli moral srpskoj vojsci i da su mnogo doprineli pobedi u Kolubarskoj bici u kojoj je njih 400 izginulo i ostavilo svoje kosti u spomen kosturnici u Lazarevcu.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pon Avg 06, 2012 11:05 am

Dok su se Svabe spremale da uparadiraju u Beograd,sta se desavalo na bojistu?



Svabama se ucinilo da je Srbija nepovratno propala.
Saveznici su oplakivali Srbiju.
Telegram koji je upucen sa parade iz Beograda Franji Josifu je izazvao pravo ushicenje u Monarhiji.
Jedinicama je odobren velikodusno jednodnevi odmor.

Puce po Svabama!

Autor Licter-kriga pise:
" General pesadije Fran je u 19,45 casova primijo uznemiravajucu vest o ofanzivi srpske Vojske. Odobren odmor je otkazan".
I sve svetske telegrafske agencije su ocekivale vest o kapitulaciji srpske vojske, morale su se pomiriti sa tim da se ta vest odlaze.

Preveliko "isticanje" Seste armije, se Pocoreku grdno osvetilo.
Prelaskom u protiv ofanzivu srpska Vrhovna komanda je bas 3-eg decembra ostvarila potpuno strategisko iznenadjenje i samim tim stekla primucstvo, koje je i te kako uspesno iskoristila do zavrsetka Kolubarske bitke.
Udar I-ve Armije je izvrsen na liniji selo Vrncani-selo Rucic-Prostruga, koji je branila austrougarska kombinovana divizija.
Glavni udar su pruzele Drinska divizija I-og poziva, Moravska divizija II-og poziva, i Dunavska divizija II-og poziva.
Prvog dana bitke Misiceva armija je postigla vise od ocekivanog.
Na krilnim linijama su vodjene ogorcene borbe.
Uzicka vojska je napala energicno zamoreni i iscrplje Svabe, Treca armija je napala nadmocniji 15 Korpus a Druga armija bez pregrupisavanja je usla u napad sa polozaja od Lazarevca.

Prva armija je sutradan produzila napad, izbila na planinsku gredu: Prostruga-Rajac-Suvobor-Babina glava. Nastao je i zastoj (Drinska I-og poziva je cak bila odbacena), kod sela Racica, ali ovaj neuspeh nije pokolebao Misica, uvodjenjem rezerve parirano je Svabama i napredovanje je nastavljeno.
Na Suvoborskoj gredi je zarobljeno 1,171 oficir i pogoficir, vojnik, velika kolicina oruzja i municije i druge ratne opreme.
Tog dana I-va armija je ojacana i sa 600 obveznika iz Makedonije i sa jednim pesadiskim pukom. Posto je Pocorek uvideo da je Sesta armija u "KRIZI", naredio je protiv udar sa Petom armijim.
Naredba je glasila:
" Za carske i kraljevske borbene snage na Balkanu" . Morate se dokazati, morate spreciti katastrofu. Udarom na Kosmaj i nastupanjem prema Arandjelovcu i Kragujevcu trebate spasiti Sestu Armiju".
Naredba i protiv udar su malo okasnili.

Komandant Dunavske divizije I-og poziva je na svoju ruku (Pukovnik Milivoje Andjelkovic-Kajafa) gonio Svabe do "kraja".
On je za jedan dan izbio na liniju Bacinac - Ruda, sto je i odlucilo izhod Kolubarske bitke.
Probijen je strateski centar Seste armije, i trupe Svaba vise niko nije mogao zaustaviti na "putu" preko Drine i Save.
Druga armija je u ovim borbama podnela veliki teret, koji su pohvalili i Kralj Petar a i saveznici.
Treca armija je traljavo radila, ali zbog uspeha ostalog fronta, Svabe su morale "put pod noge".
Vec 5-og Decembra je svakom bilo jasno da je Svaba puko.

Izdvojiti treba u ovim borbama, neprijateljsko hrabro drzanje u borbama na Kosmaju (Hrvati i Cesi).
Kosmaj je bio prekriven lesevima ovih "boraca". "Kosmajsku krizu" je spasila Timocka divizija. Na Kosmaju je ostalo oko hiljadu mrtvih Svaba i oko hiljadu zarobljenika.
Ovom pobedom srpske trupe su osigurale napredak i gonjenje Svaba da bi 15 -g Decemra pobedonosno usle u Beograd.

Da bi sacuvao Beograd od velikih razaranja Vojvoda Putnik je trupama naredio da zastanu na liniji: Kosutnjak-Dedinje-Banjica, a da u grad udje samo Konjicka divizija I-og poziva.

Bilans Kolubarske bitke.

Zarobljeno je 323 oficira i 43.000 podofivira i vojnika.
Zaplenjeno je 124 artiljeriska orudja, 29 Lafeta, 386 Kara, 70 Mitraljeza i 60 hiljada pusaka, dva Avijona, 5 Automobila, 37 specijalnih sanitetskih vozila, 3,500 kola sa municijom, 52 poljske pekarnice, 45 kuhinja, 4.000 konja i znatna kolicina hrane.

Za ovu pobedu Srbija je platila mnogo. Blistava vojna pobeda.

Misic je dobio cin Vojvode.
(treci dan pole bitke).

Izgladjeni su nesporazumi sa Vladom i Prestolonaslednikom, ali...

Srbija je zarazena TIFUSOM.
Svabe su u povlacenju ostavili virus tifusa i ta bolest je skoro prepolovila srpke trupe.
Srbija je i u ovim borbama od pocetka rata izgubila mnogo.
Materijalne zrtve i razaranja su bili ogromni.
Ljudske zrtve su isto tako bile velike. U 1914 -oj godini Srbija je igubila: 2.110 oficira, 8.074 podoficira i 153,373 vojnika-UKUPNO 163.557 ljudi u cvetu mladosti.
Svabe su ostavile i opustosena sela, povesali intiligenciju, tako da je ipak 1914. godina jedna od "TEZIH" za srpski narod.
Velika,i mnogo teska stradanja su prezivljena, no nazalost, nije se stalo na tome.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pon Avg 06, 2012 11:36 am

Najveca istoriska zabluda Srbije


Pogresne odluke tadasnje srpske Vlade i danas i te kako bolujemo!



Proterivanjem Svaba iz Srbije nije se zavrsio i rat!
Srbija je na spoljnopolitickom planu ucinila istorisku pogresku i usla u "RAT" sa saveznicima zbog svojih ratnih ciljeva.

U to vreme "saveznici" su bili slabiji i hteli su da uvuku : Bugarsku, Rumuniju, Italiju u rat na svojoj strani.
U takvim uslovima te zemlje su i trazile "kolac'.
Taj kolac je htela i Srbija, ali....
Saveznike Srbije je zanimao samo interes i nista vise.
Rumunija je trazila Banat, Bugarska celu Makedoniju a Italija je trazila hrvatsko primorje.
Srbija je trazila to sve!
Koliko je imala istoriski pravo na sve to?
"Niska deklaracija" ili "Londonski ugovor", sta je bilo logicnije za Srbiju?
Svakom normalnom politicaru u tom vremenu a i dans bi trebalo biti jasno da je samo "Londonski ugovor" garantovao Srbiji neku nadu ili potpuna kapitulacija.
Vlada Srbije na celu sa Pasicem, bolesnim kraljem Petrom I-im i samovoljnim Regentom Aleksandrom se odlucila na nesto najgore moguce.

Srpski narod je platio tu ZRTVU i to veoma skupo.
I materijalno i u ljudskim zrtvama.
23% stanovnistva Srbije i 53% mladosti je zrtvovano da bi se Srbija 1918. godine ujedinila sa "DVA KOPILCETA" koja nam je engleska diplomatija gurnula u narucje po rasturanju Trojne monarhije.

Srpski zahtevi ,cemu to?
Sta nam je tebala "Niska deklaracija"?

Podjimo redom.

Ujedinjenje?
S'kime?
Zar ti "narodi" nisu bili najbolji svabski vojnici?
Zasto se ujediniti sa nekim koji nije hteo da zivi u duhu pravoslavne Srbije?
Zasto je srpaka Vlada stitila svoje interese u Makedoniji?

Zar nije shvatila da ce Bugarska uzeti Makedoniju u ratu?
Zar srpska Vlada nije shvatila da Arnauti, Bugari, "Makedonci" ne zele dobro srpskom vojniku dole?

Zar srpska Vlada nije shvatila da ce Rumuni morati pole rata da vrate Banat?
Zar srpskoj Vladi nije bila dovoljna Bosna sa izlaskom na luke Split i Dubrovnik?
Zar srpskoj Vladi nije bilo dovoljno sve to i ujedinjenje sa Crnom Gorom?

Zasto je srpka Vlada sve ponude odbila, a samo pre godinu dana Rusija je zbog te Vlade i usla u rat i izazvala "Veliki rat"?!

Sta je odlukom srpske Vlade u Kragujevcu 26-og Avgusta odluceno?

Znalo se za trojni napad.
Zasto Nikola Pasic i prestolonaslednik Aleksandar nisu prihvatili zahteve Saveznika no su suludo gurnuli srpski narod u propast?
Sve te pogubnosti, kao i kasnije uporne lazi Pasica da ce Saveznici pomoci Srbiji su doveli do sloma koji nas je unakazio za sva vremena.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Uto Sep 04, 2012 9:41 am

ODBRANA SRBIJE 1915. godine


Zrtve umrle od pegavog tifusa, te godine je preko milion ljudi obolelo


Pobeda srpskog oruzja u 1914. godini je potamnela 1915. godine i to veoma brzo.
Plamen zaraze je zahvatio celu Srbiju (Svabe posejale virus tifusa) usled prevelike cirkulacije stanovnistva i vojske.
Cela Srbija je bila bolesnicki logor. Epidemija je savladana tek u Maju 1915. godine.
Ali ....
TIFUS JE POKOSIO 135 hiljada ljudi, 30 hiljada vojnika i 70 % stranih i domacih lekara.
Danak u krvi je bio suvise veliki za malu Srbiju.
Zapisa dr. Vladan Stanojevic:
"da su lovorovi venci vise kitili grobove pobedioca nego li cela srecno prezivelih".
Za to vreme prema vojnoj konvenciji Nemci i Svabe su se obavezali da na Srbiju upute po sest (ukupno 12) pesadiskih divizija a Bugari sest i po pesadiskih i jednu konjicku diviziju, Svabe nisu mogli da izadju u susret ovom dogovoru, tako da su Nemci dodali jos cetiri svoje divizije.
Znaci.
Na front prema Srbiji, Nemacka je uputila 10 divizija, Austro-Ugarska tri divizije i jedanaest samostalnih brigada (Nemci su kasnije u toku kampanje dodali i Alpski korpus) a Svabe jednu planinsku brigadu.
Bugari su povecali svoje znage za jos 3 divizije.

Prema podacima Vrhovnih komandi ovih drzava na Srbiju se imalo stustiti:
111 bataljona Nemaca, 115 bataljona Svaba i 8 pesadiskih i jedna konjicka divizija Bugara, odnosno 266 btaljona i 43 konjicka eskadrona tj. 480 bataljona svih rodova i 1717 topova.

Tolika kolicina vojnika i oruzja se nebi mogla "posoliti" a kamo li se od nje odbraniti,
ali....
Upornost i tvrdoglavost Vlade Srbije se nije ponela time sto ce Srbija stradati i to grdno.
Umesto casne kapitulacije (Nemacka je tajno pregovarala) Srbija se odlucila da ponovo udje u rat.

Srbija je suprostavila ovim trupama svoje tek oporavjene vojnike.
Vrhovna komanda je izradila plan, kojim se predvidja:
ELASTICNA ODBRANA, na SEVERNOM I ISTOCNOM frontu, cuvajuci pri tom vojnu snagu, sto je moguce duze, dok ne pristignu saveznicke trupe koje su se pocele iskrcavati u Solunu i sa tom pomoci krenuti u kontraofanzivu.
Plan je bio zamisljen pravilno, no?!
SAVEZNICI.... hmmmmm (kao i uvek kasno stizu ili su spreceni jer im je konj slomio nogu)

Srpska vojska je svoje trupe rasoredila ovako.

Prva Armija
Komandant: Vojvoda Zivojin Misic
Drzala je front od Visegrada do Ostruznice
Dunavska divizija II-og poziva
Moravska divizija II-og poziva
Sokolska brigada
Uzicki oder
118 topova

Odbrana Beograda
Komandant: general Mihailo Zivkovic
Drzala je front od Ostruznice do Grocke
20 bataljona, od kojih 12 bataljona je bilo treceg poziva.
Dva eskadrona konjice
76 topova

Treca Armija
Komandant: general Pavle Jurisic-Sturm
Drzala je front od Grocke do Golupca
Dunavska divizija I-og poziva
Drinska divizija I-og poziva
Branicevski odred od 12 bataljona
108 topova

Krajinski odred
Komandant: pukovnik Dragutin Dimitrijevic "APIS"
Drzao je front od Golupca do sipa i odrzavao vezu sa timockom vojskom.
13 bataljona
47 topova

Timocka Vojska
Komandant: general Ilija Gojkovic
Drzala je front od usca Timoka do Midzora
Kombinovana divizija I-og poziva
Sumadiska divizija II-og poziva

Druga Armija
Komandant: Vojvoda Stepa Stepanovic
Drzala je front od Midzora do Dascanskog kladenca
Timocka divizija I-og poziva
Moravska divizija _I-og poziva
Sumadiska divizija I-og poziva
Konjicka divizija
136 topova

Vlasinski odred
Komandant: pukovnik Milovan Plazina
Drzao je front od Dascanskog Kladenca do Patarice
10 bataljona
14 topova

Trupe nove oblasti
Komandant: general Damjan Popovic
Drzale su front od Patarice do Dorjana sa tri manja odreda prema Albaniji
Vardarska divizija
Bregalnicka divizija
78 topova

Opsta rezerva Vrhovne komande
Timocka divizija II-og poziva na rejonu Sopota

Stab Vrhovne komande
Kragujevac

Vrhovni komandant:
Regent - Aleksandar Karadjordjevic

Nacelnik staba:
Vojvoda Radomir Putnik

Vlada je bila u Nisu

Dakle, Srbija je suprostavila neprijatelju ukupno:
196 bataljona, 40 eskadrona i 680 topova.
Trupe su bile razvucene na 1,150 km. Bez rezerve po dubini, sa malim izgledima na bilo kakav uspeh.
Vlada Srbije je odlucila da zrtvuje svakog coveka za "NISKU DEKLARACIJU" za ujedinjenje sa Hrvatima i Slovencima.

Napomena
* Druga Armija je bila upucena ranije na bugarsku granicu sa namenom da srusi rezim u Bugarskoj i preduhitri je, da joj ne dozvoli mobilizaciju trupa (pravilan plan) ali Saveznici su stavili veto Srbiji na ovu akciju.

I u ovom polozaju je pocela propast Srbije i Albanska golgota.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Uto Sep 04, 2012 9:48 am



Odbrana Srbiji



Nemacko-Austriska ofanziva je pocela 6-og Oktrobra 1915. godine preko Save i Dunava.
Posle jednodnevne zestoke artiljeriske pripreme iz svih raspolozivih orudja i po celom frontu, a i posle bombardovanja Beograda, neprijateljska pesadija se otisnula preko dve velike reke u unutrasnjost Srbije.
Srpska artiljerija nije mogla da parira neprijatelju, ali su cetiri dana odlucno odbijale Svabe i Nemce.
Petoga dana linija odbrane je popustila.
Front je prvo popustio na Savi, zatim kod Beograda i Smedereva a zatim redom. Neprijatelj je uspeo da zauzme Beograd i svu svoju silinu usmeri dolinom Velike Morave prema Dardanelima. Pomocnim pravcem sa Kolubarskog bojista je opasno pretio da opkoli srpsku vojsku u Sumadiji i prisili je na predaju.
Suocena sa ovako opasnom situacijom srpska Vrhovna komanda je pocela postepeno povlacenje trupa tj. glavninu vojske je cuvala, a sa manjim jedinicama samo zadrzavala nadiranje Nemaca i Svaba.
Za to vreme u Solunu je pocelo izkrcavnje 156-te francuske divizije i 10-te engleske divizije, tako da se Vrhovna komanda uzdala u pomoc ovih trupa.
Putnik je cak oduzeo i neke delove II-ge Armije da bi cak dosao i u sukob sa Stepom, posto Stepa nije verovao u pomoc Saveznika.
Stepa je zahtevao da trupe saveznika ne dolaze u Nis vec na polozaj.
Ovu LAZ PASICA Stepa je prozreo.
Cak je ova odluka Putnika i Vlade Srbije stetila srpskom oruzju.
Moral je naglo opao u vojsci saznanjem da je vojska izigrana od Vlade i od Saveznika.
A vec 13-tu nocu Bugari bez objave rata su presli u napad duz CELE SRPSKO-BUGARSKE granice.
No slabo su napredovali, srpske trupe su se hrabro borile.
Ipak drugog dana ovaj front je postao pakao, dramaticno je bilo na sofisko-niskom pravcu, ovaj napad je nekao ustavljen, ali usled povlacenja ostalih trupa Stepa je doneo odluku i u duhu odluke Vrhovne komande polako napustanje polozaja, ali disciplinovano povlacenje u unutraznjost Srbije.
Drama Srbije se odvijala i na severu i na istoku. Neprijatelj je bio uporan, ali za 18 dana ogorcenih borbi, on je uspeo samo da osvoji oko 30 km teritorije. Medjutim Vrhovna komanda suocena sa opasnom situacijom u Makedoniji, nakon odbijanja generala Saraja da sadejstvuje u proterivanju neprijatelja sa komunikacije Nis-Skopje je naredila 23. Oktobra trupama severnog fronta da se postepeno povlace prema Kragujevcu, a trupama I-ve armije na polozaje oko Ivanjice i Kraljeva. Vrhovna komanda se nadala da ce elasticnom odbranom uspeti da zaustavi neprijatelja dok ne stignu saveznici??
Pasic je uporno ponavljao Putniku da ce saveznici pomoci srpsku stvar.

Ovde je mozda i Vrhovna komanda pogresila.
Kasno su poslate tupe za obezbedjenje komunikacije His-Skoplje -Solun.
Skoplje je izgubljeno 23. Oktobra i ostupnica trupama u Solun je blokirana.
Putnik se nadao da ce Bojovic konsolidovati fron tu Makedoniji (smenio D. Popovica), medjutim ni te mere nisu dale rezultata.
I Putniku nije preostalo nista drugo no da I-vi i II-gu armiju uputi na Kosovo I Metohiju (gde ni za narod nije bilo hrane).
Uloga Vlade Srbije, Pasica, prestolonaslednika Aleksandra je ovde dosla do izrazaja.
Pokazali su narodu svoju pogubnu politiku i gnusnu laz.

Zanimljivo je da za to vreme ni Nemacka komanda nije bila zadovoljna svojim dotadasnjim uspesima, i trazila je da Grupa armija Makenzena energecnije nastupa, a i bugarske trupe su bile ukocene na rejonu Zajecara, Knjazevca i Pirota. Nemacke trupe i Bugarske trupe su bile jos citavih 40 km razdvojene, "dunavski put "jos nije bio slobodan, no nazalost Srbija je popustila, nedoastatak municije, izdaja saveznika su naglo oduzele borbnu moc vojniku i srpske trupe pocinju da se osipaju i to naglo.
Neprijatelj je i dalje zestoko pritiskao a srpska vojsaka se polako povlaci i vec je glavnina na Kosovu i Metohiji.
Krah se nazire.
Vlada iz Kragujevca se selu u Rasku, sa njom ide sve, arhiva, lopovi, kriminalci, ludaci, mosti Stefana Prvovencanog, deca, zene, stoka, ustvari cela Srbija se sliva na Kosovo Polje.
Valjda je odlucila da na Kosovu ponovo ozivi duh "Nebeske Srbije".
Koja zabluda!

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Uto Sep 04, 2012 9:57 am

U bespuca Albanije u neizvesnost i obecanu laz




Put ka Krfu

Povlacenje srpske vojske po direktivi Vrhovne komande na levu obalu Sitnice je zavrseno 24. Setembra.
Svakom dobrom poznavaocu vojne doktrine je trebalo biti jasno da srpska vojska ne postoji vise.
To vise nije bio onaj srpski borac, vec zivi kostur i les, neispavan, neodeven, neobuven i rastrojen.
Sve u svemu ponizen ratnik koji je krvavo branio svaku stopu svoje zemlje.
Taj vojnik je shvatio da je izigran, ostavljen, napusten od svih Vlade i saveznika.
Rasulo je uhvatilo maha. Citavi pukovi su se "vratili" kuci.
Vlada je u Peci donela na svojoj sednici "istorisku odluku-pogresku da "Vojsku" uputi preko Crne Gore i Albanije na Jadransko more, gde ce je saveznici sacekati sa hranom, municijom i lekovima (a ono tamo ih sacekace sa nicim).
Sa vojskom je poslo i dosta naroda, zena, dece, tako da je sto stvaralo i dodatne muke vojnicima, slabilo im je moral.

A NAREDBA Vlade je bila:
"Povlacenje ima za cilj" - kako se kaze u saopstenju- "da se sacuva kontiuitet drzave", koja ce i dalje postojati, jer ce ona i na tudjem zemljistu, sacuvati svoje bice dogle god je tu vladalac, vlada i vojska, dakle, preduzeto je sve da se SPASE DRZAVA, a NAROD??????!!!!

Vojska ovu naredbu nije prihvatila sa odobravanjem.

Nesporazum je bio tezak cak i u samom vrhu. Misic, Stepanovic, Dusan Simovic, su se opasno sukobili u Peci, jer je Vlada bila vec "napolju". Razmatrana je mogucnost kontra ofanzive, htelo se sa ponavljanjem Kolubarske bitke, ali....
Taj zalogaj je bio preveliki za izgladnelog ne-vojnika i odustalo se.

Vojska je spalila sve, od topova do svega sto se nije moglo nositi.

Ostvaljene su samo municija i puske i krenulo se u PROPAST.

Albanija je "UZELA" preko 140 hiljada vojnika, oko 23 hiljade regruta, dece koja su spremana da budu vojnici, mnogo civila.

A neprijatelj je u tom ratu imao gubitke:
Bugarska ________________ 37 hiljada vojnika
Austro-Ugarska ________________18 hiljada vojnika
Nemacka______________________12 hiljada vojnika

Srbe je na moru cekalo iznenadjenje koje ni u snu nisu mogli da sanjaju.

Nigde saveznickih brodova, osim Italijana, koji nisu hteli ni hranu da daju Srbima.
( LICEMERJE!)
I Vrhovna komanda donosi odluku da "VOJSKA" peske ide prema Valoni.
Francuski poslanik Bop je zapisao:
"Nikakva zalba ne izadje sa usana ovih ljudi koji behu sve pretpeli, kao gonjeni sudbinom, oni su isli cuteci, ipak ponekad se moglo cuti da kazu HLEBA, to bese jedina rec koju su imali snage da izgovore".

Vlada je pokusavala da umoli Engleze i Francuze za pomoc, ali nista, od tih molbi.
Ipak na PRETNU I ULTIMATUM RUSIJE da ce izaci iz rata, srpskoj "vojsci" je upucena najzad pomoc.
Trupe su prevezene na Krf.
Ustvari ostatci (rita) srpske vojske je u periodu od 18. Januara do 32. Januara prevezena na Krf.
9 hiljada vojnika su prevezeni u Bizertu, a 13 hiljada vojnika sa oko 10 hiljada konja je ostalo u oblasti Valone.

Od iscrpljenosti u Valoni i Krfu je umrlo veoma brzo 7,750 vojnika.

Od ukupne cuvene srpske Armije uspelsno je spaseno SAMO 158 (sto pedeset osam) hiljada vojnika.
Golgota koju nijedan narod u istoriji nije zabelezio!

I danas se hvali politika Pasica i regenta Aleksandra.


_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Uto Sep 04, 2012 10:06 am

Na Krfu!



Po naredjenju Vrhovne komande prvi esaloni srpske vojske su prevezeni na Krf 3-eg februara.
Tragicna je bila slika naseg vojnika na Krfu.
Stalno se zapitkivao, zasto??!!!

Zasto je morao da napusti svoju zemlju, svoje ognjiste, svoje i uvek je dobijao isti odgovor.
Obicna seljacka zdrava logika, navela ga je na uvek ispravan odgovor.

Vlada Srbije i saveznici.

Cak je pala Vlada Vivivanija, smenjeni su neki Oficiri (odluka) u Britaniji i Francuskoj, ali bilo je kasno.
Rusija je popravila malo stanje, pretnjom (ultimatumom) saveznicima i oni su preko volje poceli sa reorganizacijom srpske vojske (ostatka).

Jednom prilikom general Stepa je u razgovoru sa vojnicima izjavio za Engleze:
"Ona uznemirava ceo svet svojom imperijalistickom politikom, svojim egoizmom i hladnim nagonom za svoje interese".
Stepa nije ni slutio koliko je bio u pravu, sto ce se pokazati vec uskoro na famoznom i isceniranom Solunskom procesu.

U toku ove kampanje Srpska Vlada je odbila tri puta ponudi Centralnih sila za zakljucenje mira.
Srbiji je obecavana Bosna i Hercegovina, severna Albanija i izlaz na more..
Na ratistu balkanskom postaje dramaticno.
12-og Marta u Spaniji 1916. godine, pod uticajem Britanske diplomatije, odluceno je da se francusko-engleske divizije prebace iz Soluna u Francusku.
Na srecu, nije bilo slobodnih brodova da se ova odluka realizuje, jer su raspolozivi brodovi bili angazovani na evakuaciji anglo-francuskih trupa sa Galipolja.
Inace bi Srbija svisnula..
21. Marta Nemci pocinju veliku ofanzivu na Verden a Francuzi da bi sprecili odlazak nemackih trupa iz Makedonije na to ratiste, pocinju kampanju da se ozivi Solunsko ratiste.
Na solunskom ratistu je bilo nejasno.
Srpske trupe jos nisu dosle na te polozaje. Grcka je surovala sa Nemcima, francuske (4) i engleske (5) divizija se nalazilo na severnoj grckoj granici, gde se nalazilo 9 bugarskih divizija, dve nemacke i 3 austro-ugarske .
Znaci ipak je na tom frontu bilo vise od 400 hiljada vojnika.
Front koji je mogao da ima presudni uticaj na tok "Velikog rata'".
Samo je neko morao da plati tu cenu?
Pogadjamo ko!
Srbi.
Reorganizacija srpske Vojske je zavrsena do 26 -og Aprila.
Od ranijih 13 pesadiskih divizija, obrazovano je 6 novih istog naziva. Znaci imali smo tri armije sa po dve pesadiske divizije

Nova formacija srpske vojske izgledala je
ovako.

Vrhovni komandant
Prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic

Nacelnik staba Vrhovne komande
General Petar Bojovic*

Prva Armija
Komandant pukovnik Milos Vasic
Moravska divizija
Vardarska divizija

Druga armija
Komandant vojvoda Stepa Stepanovic
Sumadiska divizija
Timocka divizija

Treca armija
Komandant Pavle Jurisic-Sturm
Drinska divizija
Dunavska divizija

Osim toga je zadrzana konjicka divizija i pomocne trupe izvan sastava armija.

Ukupno stanje:
147 hiljada vojnika.
Prevoz srpske vojske je zavrsen dobro do kraja Maja, stigle su i jedinice iz Tunisa u isto vreme, glavni logor je bio juzno od Soluna 15 km.

U logorima srpske trupe su primile novo naoruzanje i dale se na obuku.

Poremecaj na evropskim ratistima ce uzburkati i solunsko ratiste a i diplomatija ce uciniti neke poteze, koji ce Srbiju stajati mnogo.
Umesto ulaska u Otadzbinu u Solunu se vodi kampanja koja ce oblatiti sve pozitivnosti srpskog morala i duha, ucinice Srbiju, engleskim slugama (saveznika).




Jos u Skadru je general Bojovic zamenio na polozaju nacelnika staba Vrhovne komande obolelog vojvodu Radomira Putnika.
Smena Radomira Putnika je malo neobicna i tu je regent Aleksandar Karadjordjevic pokazao svoje "PRAVO LICE"
(potvrdice ga u Solunskom procesu).
Putnik je upucen u Francusku na lecenje ali je nazalost umro 17. Maja 1917. godine, ne docekavsi da vidi svoje zapoceto delo
(najveci Srbin-ratnik koji je ikada postojao).
MAJKA SRPSKE VOJSKE je dozivela ponizenje sto ni jedan vojnik ne bi trebalo da dozivi.
Njegovi posmrtni ostatci su lezali oko 10 godina u prozoru ruske crkve, dok se na jedan tekst iz Francuske nije pobudilo javno mnenje u Srbiji i oficiri francuske vojske.

I Radomir je prebacen u Beograd i sahranjen na Novom groblju u Spmen - kapeli.
Iz Skadra u Francusku je takodje bio upucen i vojvoda Zivojin Misic na lecenje.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Uto Sep 04, 2012 10:14 am

Solunski proces

20 Mart-23 Maj 1917 godine.
Protiv Dragutina Dimitrijevica
i clanova "Crne ruke"



Zlu nikad stati na rep.
Pasic je jednom prilikom rekao Dimitrijevicu.
Kad god budem hteo ja cu ti doci glave!
Odakle tom politicaru toliko samovolje i hrabrosti?
Pasic je svoju pretnju i ispunio.
Vreme i trenutak izvrsenja odluke?
Zar kada se radilo o sudbini cele nacije?
To mogu samo podlaci.
Pasic je nasao saveznika u regentu Aleksandru Karadjordjevicu i u "kumi" Engleskoj.
Engleska je bila ta koja je zahtevala ovaj proces, pravdajuci se time, da ce posle "pranja" kraljevskog trona, obilato pomoci Srbiju.

Sukob "Crne ruke" i Pasica se zaostrio posle povlacenja iz Srbije 1915. godine i po dolasku ostatka "RITE" na Krf.
"Apis" i druzina su okrivili Pasica i Aleksandra za poraz i za nedozvoljavanje da srpska vojska izbaci Bugarsku iz rata pre mobilizacije i da zato Bugari napadnu Srbiju u najgorem mogucem casu.
U Solunu je pretio svak svakome, namestane su i podmetane noge svakome, ali "NOSONJA" i PASIC su bili lukaviji, namestili su CRNORUKCIMA, da se posle te igre "Crbna ruka" moze smatrati "odsecenom"!
Naime 11. Novembra 1916. godine je ISCENIRAN atentat na prestolonaslednika Aleksandra Karadjordjevica i svrgavanje te dinastije sa trona.
I Pasic sa prestolonaslednikom je uspeo.
Optuzenima za OVAJ ZLOCIN su izrecene drakonske kazne.


Na smrt su osudjeni i streljani:

- pukovnik Dragutin Dimitrijevic-Apis- kum prestolonaslednika Aleksandra Karadjoordjevica

- major Ljubomir Vulovic

- major Rade Malobabic

-jos 14 oficira su osudjeni na dugogodisnje robije od 10 do 20 godina.

Iz Vojske su izbaceni-smenjeni skoro svi oficiri "crnorukci" i privedeni u penziju.
Za vreme procesa srpska vlada je stalno zasedala u Solunu, tako da je na sednici od 6 -og Aprila 1917. godine donela odluku o likvidaciji "Crne ruke".
Ovu odluku su podrzali svi clanovi koalicionog kabineta, ali na vest o izricanju smrte kazne clanovima "Crne ruke" ostavke su podneli ministri Ljuba Davidovic, M.Draskovic i Dr.V.Marinkovic.
Ipak je sledeci dan po izbijanju krize u vladi Aleksandar odbio molbe o pomilovanju.
Ovaj proces je usao ipak u ISTORIJU sveta i mnogi su ga osudili.

Nova burzoasko-demokratska vlada iz carske Rusije je osudila ovaj proces.
Miroslav Spalajkovic srpski poslanik u Petrov gradu je telegrafisao Pasicu 19-og Juna:

"Hitno!
Na licnost.
Smatrati kao strogo poverljivo.

Svi ovdasnji nasi prijatelji mole na najergecniji nacin da se ne izvrsava smrtna kazna nad osudjenima, jer bi to bilo od velike stete po nase
najvaznije interese, a i s obzirom na to da je ovde smrtna kazna ukinuta.
To je ujedno i moje misljenje"

Posle dva dana Spalajkovic javlja:
"Ruski ministar (Terescenko) najusrdnije vas moli da se smrtna kazna ne izvrsava"
U Telegramu se zatim dodaje:
"Do sada su ovdasnji ekstremni elementi (BOLJSEVICI) izmedju svih saveznika SAMO SRBIJU POSTEDELI. Ako smrtna kazna bude izvrsena, postoji bojazan da ce oni svoje neprijatelje usmeriti protiv Srbije.)
* Boljsevicka partija nikad nije izmenila stav o bezvrednoj podrsci srpskom narodu, kako dok su bili u opoziciji, tako docnije kad su dosli na celo Rusije (SSSR-a).
Za svu zahvalnost boljsevika srpskom narodu i otpisa ratnog duga od 11 miliona zlatnih dinara buduci kralj Srbije i Jugoslavije "NOSONJA" nije priznao najvecu zemlju sveta SSSR!


Posle drugog svetskog rata (1953. godine) Vrhovni sud Narodne Republike Srbije je izvrsio reviziju solunske bruke i sve okrivljene oglasio NEVINIM.
Pada u oci da je onaj Misic sto je pucao u tela ubijenog bracnog kraljevskog para Obrenovica na Solunskoj bruci osudio svoje drugove iz "Crne ruke"?!
Kako je to moguce?
To se moze samo u srpskoj kuci dogoditi.
O solunskoj bruci pogledati od nekoga ko je imao kontakte sa ovakvom vrstom politickih igara.

Ovaj proces je otkrio i jednu gorku istinu.
Srbija kao drzava nije mogla sama da vodi sebe kros sva ta previranja. Uvek su se Velike sile mesale u unutrasnje stanje u Srbiji, a daleko NAJGORI su bili "SAVEZNICI".
Daleko najveci neprijatelj srpskom narodu su bili licemerni Englezi.
Oni su ti koji su nam uvek nosem u ledja krojili sudbinu.

Ovaj proces je uzdrmao i celu Srbiju.
Nazalost sa fronta nije bilo nikakve reakcije, osim gundjanja.
Ugalvnom se "pevala" druga pesma, sada su neki cak i likovali, jedan broj oficira je ZLURADO pratio to obracunavanje, neki su cak otvoreno likovali i veselili se.
Po ovom procesu, "izvrsen" je i dopunski proces, koji je pogodio jos par oficiera i podoficira, medju njima i pukovnika Milutina Lazarevica pomocnika nacelnika staba Stepine armije.
Umalo i Stepanovic nije "omakao" u ovom procesu.
Medjutim, Stepa je bio mnogo pametan, nije se mesao u "rad" politicara, a i stab mu je bio na prvoj borbernoj linije, tako da iz "politike" nisi imali sta traziti kod njega.
Cak se radilo na tome da se Stepanovic i smeni, sa polozaja, TVORCA proboja Solunskog fronta kralj i Pasic nisu mnogo voleli.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Uto Sep 04, 2012 10:19 am

"Solunskoj sramoti" koja je crna mrlja srpske politike i srpske gluposti


Timocka divizija na Solunskom front


Rat koji je besneo u Evropi je uticao i te kako na desavanja i u porobljenoj i osakacenoj Srbiji, kao i na frontu koji je sada bio "OGNJISTE" vecini muskih srpskih glava.
Srpski muski su bili na "radu" od Bitola, preko Kajmacalana, Starkovog groba, Kravice, Moglenskih planina, izmesani sa "SAVEZNICIMA" a bogami i sa Bugarima.
Rovovi su bili na pojedinim delovima blizi od 50 m.

U takvim uslovima srpski vojnik je CAJIO, ceznuci za povratkom u porobljenu Otadzbinu, ali?

Prilike u Evropi nisu to dozvoljavale.

Na "zapadnom frontu" odigravale su se teske i krvave borbe, upotrebljen je prvi put u istoriji BOJNI OTROV na reci IPRU, a taj otrov je poznat pod imenom IPERIT.
Na istocnom frontu Rusi prodiru u Galiciju i Bukovinu, na stranu Antante ulazi Rumunija u rat, ali njeva vojska biva brzro potucena.
Iz Rusije dolaze dobrovoljci (zaobilaznim putem) na Solunski front, Italija se koleba, "saveznici" joj nude i to dosta da pridje njima, zatim zbog "OKTOBRA" Rusi izlaze iz rata i za divno cudo na njeno mesto ulazi AMERIKA????????!!!!!.

Nemci upadaju u Litviju, Letoniju i Estoniju, Rusi potpisuju BREST-LITOVSKI mir koji tesko pogadja mladu sovjetsku republiku.

U Srbiji veliki TOPLICKI USTANAK pod vodjstvom Koste Pecanca, Koste Vojinovica i Radeta Vlahovica.
Ovaj ustank Bugari guse
u krvi, cak i krvi zena i dece (15 hiljada nevinih zrtava).
U Crnoj Gori pokusaj cetnickog ustanka koji pokrece general Rade Vesovic propada vec u samom startu.

Sve ovo je imalo i te kako velikog uticaja da se pod pritiskom od strane Vojske srpska Vlada zauzme kod "Saveznika" da se krene u odlucujucu ofanzivu.

I za divno cudo "solunski front je 1. Setembra 1918. godine PRORADIO.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Uto Sep 04, 2012 10:27 am

Trijumfalni povratak srpske vojske u Otadzbinu



Pasivnos SAVEZNICKIH ARMIJA u Makedoniji najgore je padala srpskoj vojsci, koja je iz tudjine ceznjivo upirala poglede gore na sever u porobljenu Otadzbinu.
A sta je radjeno po Srbiji od strane okupatora vojnici su ipak uspevali da saznaju.
Vesti su stizale, koliko tacne, neke preuvelicane ali to je samo pojacavalo zelju vojnika da se sto pre vrate kucama. U takvim uslovima dosta nasih vojnika je nepotrebno ginulo (opadala je svest i moc koncentracije). Bugari su to znali i izazivali su srpsku vojsku da nepotrebno dokazuje Bugarima svoju hrabrost..
I Vrhovna komanda je cinila pomak, posle "Solunske bruke", da popuni jedinice ljudstvom i ucini obecano vojnicima, da izvrsi proboj "JUZNOG FRONTA". Vlada se obratila novoj Sovjetskoj vladi za popunu trupa dobrovoljcima (rec je o zarobljenim nasim ljudima u svapskim armijama na Galiciji). Sovjetska vlada je izasla u susret srpskoj vladi i skupljen je jedan citav korpus, ali je slanje trupa na Solun odlagano citavu godinu.
Najzad transportovanje je izvrseno u jesen 1917. gosine, postojala je bojazan da se te trupe izgube u vihoru revolucije, no briga vlade Sovjetske nove drzave je urodila plodom.
Trupe su preko dalekosibirskih luka ipak transportovane u Solun. Sovjetska vlada se rukovodila zeljom da pomogne Srbiji u stvaranju oruzanih snaga neophodnih za oslobodjenje okupirane Srbije. Nas vojni atase u Moskvi pukovnik Lontkijevic je pohvalio sovjetsku odluku i izjavio da takvo glediste zastupaju Lenjin i Trocki.
Sovjeti su i zurili jer po primirju, vise nijedna drzava nece moci imati privilegije kao sto ih je Srbija dobila tj. srpski dobrovoljci.
Sovjetska drzava je dobrovoljce: obukla, naoruzala, dala sve sto im je potrebno od furazi i saniteta, tako da su bili spremni da stupe odmah u rovove.

Stepa je odzao prikladan govor ovim novopecenim srpskim ratnicima:
"Junaci,
Zeleo sam zudno da vidim vas sokolove, koji nam prvi doleteste iz velikog vaseg jata, preko toliko zemalja i mora, da zajedno oslobodimo nasu veliku otadzbinu JUGOSLAVIJU, pa vas pozdravljam bratski: Dobro nam dosli.
Braco,
Ja nemam potrebe da vam govorim o nasim velikim zajednickim duznostima, jer ste vi vec dali dokaza da su vam one poznate isto tako dobro kao i meni, niti cu da vas pozivam da svoje zastave drzite visoko, jer ste ih i do sada drzali visoko i sjajne kao sunce. Ja zelim samo da vas podsetim na nas zavet: da necemo saviti nase zastave pre nego sto oslobodimo Otadbinu i ujedinimo ceo nas narod"

Povodom stupanja velikog brija JUGOSLOVENA u redove srpske vojske nacelnik staba Petar Bojovioc je uputio 12-og Decembra 1917. godine naredbu trupama u kojoj se izlazu pogledi na odnose srpskih vojnika i dobrovoljaca (o toj naredbi malo kasnije) su dosli u Solun do proleca 1918. godine.
Njih oko 4.000 je doslo iz Amerike a iz Rusije je doslo 12.500 s tim sto je Rezervni bataljon vec ranije bio upucen na front. U Srpsku vojsku su stupili i crnogorci dobrovoljci.
Krfska deklaracija je urodila plodom i nju treba od ovih dana smatrati kao obavezan akt i zato je polagana puna paznja da se svi dobrovoljci osecaju ugodno medju srpskim vojnicima.
Jednom recju svi vojnici, bez razlike odakle su iko su, trebali su da zive kao prava braca i naiskreniji drugovi. Trebalo je cementirati drugarstvo a vrhovna komanda je vodila racuna o tome.
Evo naredbe od Bojovica:

"Bavljenje Jugoslovena u nasoj vojsci, pored pomoci u vojnom pogledu, treba jos da ucvrsti i razvije ideju o brastvu, jednakosti i zajednici Srba, Hrvata i Slovenaca, kao o ostlih Slovena.
Napori svih staresina treba da teze stvaranju uverenja kod svih vojnika o potpunoj jednakosti i ravnopravnosti svih clanova jugoslovenske nacije.
Potrebno je suzbijati svaki pokusaj separatizma ili dominiranja Srbijanaca nad ostalim ili obratno.
Svaki clan ove zajednice treba da sam oseca da nije niukoliko potlacen niti potcinjen i da ima puno pravo da se po svojoj volji naziva Srbinom, Hrvatom, Slovencem, Cehom, Poljakom itd. kao god sto ce imati pravo da ispoveda bez ikakve zamerke onu veru koju on zeli.
Postojala je bojazan da ce nesporazumi izbijati izmedju Srba i Crnogoraca, Crnogoraca i Hrvata i obrnuto.
Radjeno je na tome da se ove nesuglasice ne desavaju.
A i pri rasporedu dobrovoljaca, vodjeno je racuna da oni budu razmesteni po svim srpskim divizijama. Dobrovoljci iz Amerike su rasporedjeni po cetama (nedovojno izvezbani za ratne operacije). Dobrovoljci iz Rusije su ostali u svojim jedinicama, ali gro je ostao zajedno i usao u sastav JUGOSLOVENSKE DIVIZIJE.

* Mladjoj citalacko publici koja sebe naziva "Velikosrbima" da imaju u vidu ko je stvorio Jugoslaviju.
Nisu je stvorili "komunjare" vec Srpska Vlada na celu sa Nikolom Pasicem i u to vreme prestolonaslednikom Aleksandarom Karadjordjevicem.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Uto Sep 04, 2012 10:46 am

Povratak



Pocetkom Juna meseca Vrhovna komanda srpske vojske je naredila vojvodi Stepi Stepanovicu da nastavi ranije zapoceti posao o probijanju neprijateljskog fronta na liniji DOBRO POLJE-VETERNIK.
Stab II-e armije je brzo zavrsio ovaj posao i posredio da Vrhovnoj komandi koja ga je razradila zajedno sa Saveznicima u vidu jednog opsteg plana o ofanzivi saveznika na tlu Makedonije.
Prema tom planu glavna uloga probija je namenjena srpskoj vojsci a ovaj plan je prvo upucen generalu Saraju i saveznickim vladama.


Osnovna ideja ovog plana je bila sledeca:

Po probiju neprijateljskog fronta u oblasti Dobrog Polja razviti ofanzivu u pravcu severa, razbiti bugarrsko-nemacke trupe u Makedoniji i IZBACITI BUGARSKU iz rata, zatim preseci komunikaciju izmedju NEMACKE I TURSKE (tamo je Nemacka crpila sredstva za ovaj front), osloboditi Srbiju a zatim sa DUNAVSKOG FRONTA udariti u NEZASTICENU pozadinu Centralnih sila.
Nazalost 'Saveznici" ovaj plan nisu usvojili, a saveznicke vlade su odbile da upute pojacanja Srbiji.
Tako su saveznicke snage cekale resenje rata na drugim ratistima?

No 1918. godine je godina promena na frontu (zbog oktobarske revolucije u Rusiji)
Saveznici su radili na tome da iznure Nemacku, dok Amerika ne udje u rat i predvidjali su da
krenu tek 1919. godine u odlucujucu ofanzivu.
Ali Nemacka je ofanzivom na Francusku u prolece 1918. godine pomutila ovaj plan i pojavila se i potreba da se aktivira i Istocna nemaka vojska.

Ovim je spreceno prebacivanje trupa iz Makedonije na francuski front.

I na makedosnskom frontu pocinju "lokalne operacije" da bi se sprecilo prebacivanje trupa na druge frontove.
Varnicu je izazvala francuska artiljerija na frontu kod Skra di Legena???

Regent Aleksandar je posmatrao dejstvo francuskih baterija, a Stepa i Dragutin Micic su mu "dali do znanja" da bi oni sa ovakvom bateriom ucinili i mnogo vise?!
Nedace se opert redjaju.
Razmatrana je ponovo jedna opcija da se preduzme ofanziva, medjutim general Gijom je opozvan (organizovao je odbranu Pariza), a na Solun je dosao general FRANSE d' EPERE.
D'Epere je zastupao opciju da nastupa preko Elbasana ka Debru i Tetovu, da bi zaobisao bugarsko levo krilo, prodro u pozadinu neprijateljskog fronta i plan da se ide preko Dobrog polja ponovo pada u vodu.
No, ministarstvo rata u Parizu je odbacilo i ovaj plan, general Gijom je bio slomljen, i on je ipak obrazlozio da se JEDINO SA SRPKOG FRONTA moze slomiti neprijatelj?!
Na osnovu tog gledista, upucena je i direktiva generalu d'Epereu da pripremi opstu ofanzivu saveznickih armija sa osom: DOBRO POLJE-SKOPJE i dalje na sever.
I posle toliko natezanja plan vojvode Stepe Stepanovica dobija zeleno svetlo!

U medjuvremenu za novog nacelnika staba Vrhovne komande imenovam je proslavljeni vojvoda Zivojin Misic umesto generala Petra Bojovica.
Razlog.
Petar Bojovic je podneo ostavku na polozaj zbog sukoba sa generalom Gijom, i po svojoj licnoj zelji je postavljen za komandanta I-ve Armije.

Na poziv regenta Aleksandra Karadjordjevica, general d'Epere je 29-og i 30-ot Juna obisao srpske polozaje i na terenu se upoznao sa planom srpskog projekta o proboju fronta.

Posmatrajuci sa FLOKE popodnevnim suncem obasjane bugarske polozaje na Dobrom polju,Kravici (stab II-e Armije), Veterniku i u dubini sve do Kozjaka, on se i sam uverio u prednost srpskog plana.

I u stabu I-ve Armije na Jelaku 30-og Juna general Franse d'Epere je odrzao konferenciju sa srpskim generalima i tom prilikom je utvrdjeno da se, kako pise Vojin Maksimovic, proboj izvrsi sa Fronta II-ge Armije, tj. na Dobrom Polju, a da se zatim nastavi prodiranje ka Gradskom i dalje na sever.
Na kraju d'Epere je izjavio:
- Dacemo vam sve sto vam treba i svojski cemo vas pomagati!

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Uto Sep 04, 2012 10:56 am

"Marsevskim korakom" za Beograd



Politicke prilike pred proboj.
Poraz Italijana kod Kapotera u jesen 1917. godine umanjuje sanse Italiji da deli "plen", klauzulama Londonskog ufovora od 1915. godine na racun jugoslovenskih zemalja.
Rumunija je potpisujuci separetni mir sa Centralnim silama pocetkom 1918. godine zapecatila automatski paravo na obecanja koja je imala kao nagradu za ulazak u rat.
Austro-Ugarska je vec zrtvovana !
Francuska je slomila ofanzivu Nemacke.
Srbija je konacno dobila simpatije od Evrope.
I nastupajuca ofanziva je imala sve sanse za uspeh.


Evo rasporeda snaga za nastupajucu i odlucujucu bitku u istroriji Srba za povratak na svoja ognjista.

Ovakav uspeh uspeh nije zabelezen u istoriji modernog ratovanja.

Zasluge pripadaju srpskom vojniku (seljaku) i komandi srpke Vojske, posebno legendarnom vojvodi Stepi Stepanovicu.

Neprijatelj

- na proseku Ohridskog i Dorjanskog jezera nalazila se grupa Armija Solca.
Jedanesta nemacka divizija
Bugarska I-va Armija

- od Dorjana do usca reke Strume
Bugarska II-a Armija
sa dodirom u jegejskom primorju na Cetvrtu bugarsku Armiju.

Na celim frontu koji je bio dugacak oko 450 km, neprijatelj je raspolagao sa snagom:
14.5 pesadiskih divizija
(600.000 ljudi)
1.510 artiljeriskih orudja
2.539 puskomitraljeza
26 konjickih eskadrona
80 avijona
I u Albaniji se nalazio nezavisno pod austro-ugarskom Vrhovnom komandom 19-ti korpus kao zastitnica ovim trupama.


Saveznici:

- Na istoku izmedju Susca Strume i Butkovskog jezera nalazio se Grcki korpus.

- U oblasti Dorjana i u dolini Vardara engleske snage sa dve grcke divizije.

- Na Djeni i Kozufu do potoka susice nalazila se I-va grupa
( francusko-grcke divizije).

- Izmedju potoka susice i Lesnice nalazila se ojacana srpska vojska.

- Od potoka Lesnice do Kamije u Albaniji drzala je front Francuska istocna Armija
(ojacan sa jednom grckom i jednom italijanskom divizijom).

Znaci. Saveznici su imali dvostruko vise divizija, ali je odnos snaga u pesadiji bio skoro isti, jer su bugarske snage imale po dva pesadinska puka i jedan artiljeriski puk vis eod saveznika.
Medjutim pravilnim grupisanjem snaga na srpskom frontu (moc iznenadjenja u cinice svije) nadmocnost u pesadiji je bila 3:1, a u artiljeriji 3.5 :1. a na pravcu glavnog udara taj odnos je bio jos povoljniji:
U pesadiji 3.7 :1
U Artiljeriji 4.7:1

Teren je bio opasno oruzje na strani Bugara, a iznenadjenje na strani Srba.

Rapored II-ge Armije koja je "dobila cast" da udje u istoriju sveta.

Front II-ge Armije
Susica-Soko
(samo 15 km sirine?!)

Prva linija:

Sumadijska divizija
85 topova
Front divizije 5,5 km
Komandant pukovnik Petar Misic


Sedamnaesta kolonijalna divizija
112 artiljeriskih orudja
Front divizije 3,8 km
komandant general Pino


122 divizija
136 artiljeriskih orudja
Front divizije 5,5 km
Testerasti kamen-Soko
Komandant general Topar


Druga linija:


Timocka divizija
Komandant pukovnik Djuro Dokic
Jugoslovenska divizija
Komandant pukovnik Vojislav Zivanovic
Iza 17 i 122-e divizije
Armiska artiljerija: 18 topova
Komandant Milos Mihailovic
Prva armija na frontu
Soko-Lesnica (16,5km)
Drinsa Divizija
Dunavska dicizjia (prva linija)
Moravska divizija (druga linija)

Celokupna armiska i diviziska artiljerija je raspolagala sa 195 artiljeriskih orudja.

Opsta rezerva:
Konjicka divizija
(reon Gornji preslap)
Na pravcu napada Prve armije)
Grupa teske artiljerije Vrhovne komande
12 topova na Floki.

Sva artiljerija je bila stavljena pod zajednicku komandu na celu sa generalom BINUSTOM i njegovim zamenikom pukovnikom Svetomirem Maticem.

Sam plan probija fronta se menjao stalno.
Francuzi su hteli jedno, ali Stepa je bio uporan, njegovi stavovi su se kasnije pokazali sasvim opravdanim.
Italijanska i Engleska Vlada su takodje pravile smetnje, tako da je pocetak ofanzive stalno odlagan.
No na inicijativu generala Gijoma, Klemanso je dao zeleno svetlo, znaci Englezi su ipak uslovili pocetak ofanzive.
Lojd Gzordz u svojim memoarima navodi:
"Mi necemo stupiti u borbu pre no sto Srbi postignu uspeh. Ako srpski napad ne uspe, mi necemo dozvoliti da se pomocu nas stvar popravlja" Englesko licemerje i ovoga puta?!

Na srecu sutradan je F.D"Epere odredio termine za pocetak napada.

Artiljeriska priprema imala je da pocne na celom solunskom frontu 14 SETEMBRA, a napad pesadije: za SRBE -15-og SETEMBRA, za ENGLEZE i GRKE 18-og SETEMBRA a za FRANCUSKU ISTOCNU ARMIJU - 24 -og SETEMBRA.
Znaci sudjeno nam je bilo da probijemo front ili da nestanemo.

I DOBTOPOLJSKA BITKA je pocela!

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Uto Sep 04, 2012 11:04 am

13. setembar 1918. godine
uvece!




Sudbonosna naredba srpske Vrhovne komande je procitana svim jedinicama o prestojecoj ofanzivi, u kojoj se izmedju ostalog, kaze:

"Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu noseni idejom: od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive...treba drsko proditati, bez pocinka, do krajnjih granica mogucnosti ljudske i konjske snage"


Naredba srpske Vrhovne komande se zavrsava recima:

Sa nepokolebljivom voljom i nadom, junaci, napred u OTADZBINU!"

I bujica se sruci za dve i po nedelje na kaldrme Beograda!

Za ovu ofanzivu neprijatelj je tacno znao, ali!
Nije bitno nista ucinio, sem postavljanja manjih rezervi kod Prilepa i Gradskog, sto ga je i te kako skupo kostalo.

I !!!!!!!!!!!!
U zoru 14. Setembra pocinje nevidjena do tada artiljeriska priprema u modernom ratovanju. Artiljeriska priprema je trajala ceo dan i celu narednu noc. A najveca zestina je dostigla vrhunac 15-og Setembra ujutru ispred II-ge srpske Armije, na odseku SOKO-VETERNIK.

5:30 casova.

Sve tri divizije I-og esalona II-ge Armije su u talasima se okomile u Srbiju. Za manje od pola sata su upale u neprijateljske rovove i posle trocasovne ogorcene borbe su osvojeni prednji rovovi, ali osvajanje Sokola je ostalo bez uspeha.
Bugari su cak izvrsili i par protiv napada.
Ali uspehom Sumadiske divizije na Veterniku, vec se nazirao slom neprijatelja.
Vecu 12:40 Veternik je pao i goneci odredi su nastavili prodiranje u pozadinu Bugara.
Bugarski general Nedev istice da su Bugari ucinili sve, ali Srbi su ucinili mnogo vise i to je resilo odlluku o ovom probolju.
Vojvoda Stepa je pratio razvoj napada sa svoje osmatracnice i sve do 11:40 nije nalazio da je potrebno da podstice svoje komandante.
Tek u podne Stepa je bio zabrinut "TAPKANJEM" francuskih trupa, tako da je uputio naredjenje generalima Toparu i Prinou da preduzmu sve da 122 divizija sto pre ovlada Sokolom, a 17-ta divizija da zauzme Oblu cuku.
I Francuzzi su probali sve, ali bez vajde, tako da je Stepa zamolio komandanta Sumadiske divizije Misica da resi taj problem
Posle krvavih i nevidjenih borbi Sumadiska divizija je izvrsila svoj zadatak.
Opisujuci prvi dan dobropoljske bitke, autori Veltkriga isticu da se komandant Jedanaeste Armije general Stojben jos oko podne nadao da ce zbog sporog napredovanja 122 divizije, a narocito 17 divizije, i brzog priblizavanja nemackih i bugarskih rezervi biti u stanju da slomu suludo nastupanje srpskih trupa.
Medjutim njegove nade su se ubrzo srusile. Bugari su "usmrdeli gace" i poceli su veoma brzo i neorganizovano povlacenje.

Prvi dan bitke, francuske trupe su imale oko sedamsto ljudi izbacenih iz stroja, dok je Sumadiska divizija imala svega 38 ljudi izbacenih iz stroja!
Tako je zadatak izvrsen i takticki front je probijen.

Slavu za proboj uzima sebi za pravo da ponese Sumadiska divizija.


Prva Armija je takodje postigla veliki uspeh. Ona je naterala Bugare na Crnu reku ispred frncuske Istocne armije, sto je prouzrokovalo brzi slom Bugarske.
Po proboju je nastavljeno gonjenje ka Vardaru.
U zelji da podstakne jos brze prodiranje II-ge Armije na sever, vojvoda Misic je 19-og Setembra poslao naredjenje vojvodi Stepanovicu sa zahtevom za jos energicnije gonjenje.
Problem koji se pojavio u ovom gonjenu je bio u doturanju: hrane, municije i saniteta. Tako da su se srpske trupe morale snalaziti na terenu.
Ovaj problem i pasivno drzanje saveznika je bio najveci problem Vrhovne komande.
Za cetiri dana ofanzive saveznici su NAPREDOVALI samo 8-9 km.
Srpska Vrhovna komanda se nije dvoumila.
Naredila je svojim trupama da nastave gonjenje na sever, tako da je II-ga armija vec zvanicno 21. Setembra izbila na Vardar, zauzela zeleznicku prugu i presekla komunikaciju sa Demir kapijom.
Strateski front je uspesno probijen, a II-ga armija je vec na Bregalnici, gde se i odlucio ovaj rat.

Bugarska je morala sa "barjacetom" da moli Englesku za separatni mir.

Sto su engleski licemeri i prihvatili i spasili Bugarsku totalnog poraza.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   

Nazad na vrh Ići dole
 
Srbija kroz vekove
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 5 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5
 Similar topics
-
» Niš kroz vekove
» Nakit u Srba kroz vekove
» Dobro posudje-pola posla-posudje kroz vekove
» Moda u Srbiji kroz vekove
» Odeca kroz vekove

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Night fairy :: Riznica - Treasury :: Istorija-
Skoči na: