PUT, ISTINA I ZIVOT
 
PrijemPortalRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Srbija kroz vekove

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 4:55 pm



У Душановом законику су предвиђена следећа доказна средства: обличеније, лице, свод, сведоци, исправе, заклетва странака, клетвеници, Божији суд, признање.
Обличеније, хватање кривца на делу, био је веома значајан доказ, као и лице, corpus delicti, па се помињу у већем броју чланова - чл. 92, 109, 149, 154 и 180.
Свод је ушао у законик као установа обичајног права и углавном се употребљавао када је била у питању крађа стоке - чл. 180 и 193.
У Законику ниједан члан не говори о сведоцима, што не значи да сведоци нису били доказно средство. Међутим, овај начин доказивања је детаљно регулисан у Властаревој Синтагми, те нема никакве потребе да се сличне одредбе понављају у Законику.
Исправе су познато доказно средство и то су углавном разне повеље, даровнице и друге "књиге".
Осим ових, рационалних доказних средстава постојала су и ирационална њихова велика примена карактеристична je за сва средњовековна права.
Заклетва странака се употребљавала, али није регулисана у Законику с обзиром на то да се о њој говори у Властаревој Синтагми.
Клетвеници су људи који, за разлику од сведока, не сведоче о ономе што су лично видели или сазнали на други начин, него својим заклетвама подржавају изјаве странака. Они се често помињу у Законику и изгледа да су се као доказно средство много користили. Законик одређује број клетвеника према значају дела: "Отсада унапред да је порота и за много и за мало: за велико дело да су двадесет и четири поротника, а за помању кривицу дванаест, а за мало дело шест поротника" (чл. 151). На чијој се страни заклело више поротника, тај се сматрао "правим".
Божији суд је, као ирационално доказно средство, био доста дуго у употреби код многих народа. "Божији суд се састојао у томе, што се оптуженик подвргавао неким нарочитим операцијама, опасним по његов живот, његово здравље или интегритет његовог тела. Ако би кроз њих прошао жив, здрав и неповређен, онда се сматрало да је Божијим судом оправдан те невин."
Било је више облика Божијег суда. У српском средњовековном праву имамо котао и железо. Котао: у пун котао вреле воде стављен је комад усијаног гвожђа или камен и оптужени је то гвожђе или камен морао рукама извадити. Уколико би се опекао, сматран је кривим. Железо: пред црквеним вратима би се усијало гвожђе на ватри, а оптужени је морао усијано гвожђе положити на свету трпезу у цркву. Ако би се опекао, сматрало се да је његова кривица доказана. Веровало се да сам Бог штити праведног у оваквом начину доказивања кривице.
Признање странке се не помиње у Законику. Међутим, с обзиром на то да је поступак био оптужни, може се претпоставити да се ово доказно средство користило. Вероватно се после признања и није тражио други доказ, јер се у оптужном поступку признање не проверава.


Izvor: Dusanov zakonik
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 4:57 pm



Пресуда треба да се заснива на закону. Поред Душановог законика, то подразумева и византијске законе који су важили у Србији, црквене законе и неке одредбе обичајног права. Законик даје свакоме право да путем суда дође до правде и заштите, а ако му то не успе путем редовних судова, може доћи на царев двор. То се, ипак, не односи и на робове : "И ко невољан дође на двор царев, да се свакоме учини правда, осим роба властеоскога" (чл. 72). Пресуда је можда и раније била писана, али Законик уводи као опште обавезну писану пресуду у два примерка: "Све судије што суде да уписују судове и да држе код себе, а уписавши, друго писмо да га даду оному, који се буде оправдао на суду. Судије да шаљу приставе добре, праве и веродостојне" (чл. 163). Ова обавеза се понавља у чл. 181: "и што ће кому судити судије, сваку осуду да уписују, како не би било некоје потворе, да се решава по закону цареву.


Извршење пресуде је дуго времена имало приватни карактер. Касније ову обавезу преузима држава на себе и забрањује приватним лицима да сама извршавају пресуду. То је био посао инокосног судског органа - пристава. Он је са собом морао носити писмену пресуду, коју је требало извршити и у свему се морао строго придржавати те пресуде. Извршеник је пристава могао тужити за злоупотребу, а када би се злоупотреба доказала, казна је била веома строга: "аколи се нађе да су преправили суд, да им се руке отсеку и језик одреже" (чл. 162). С друге стране, нико није смео одбити извршење пресуде од стране судског органа: "Ко се нађе да је одбио судијина сокалника, или пристава, да се оплени и да му се узме све што има." (чл. 107). У случају да пристав због противљења не успе да изврши пресуду, судија треба да напише званично писмо кефалији или властелину, у чијој се области налази "преслушник", да они изврше пресуду: "Судије, куда шаљу приставе и писма своја, ако се ко оглуши и одбије пристава, да пишу судије писмо кефалијама и властели, у чијој буду области они непокорници, да сврше за то власти што пишу судије, ако не сврше власти да се казне као непокорници" (чл. 178).



Izvor: Dusanov zakonik
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 4:58 pm



Овај Законик постављамо од православнога сабора нашега, с преосвећеним патријархом, господином Јанићијем, и свима архијерејима и клирицима, малима и великима, и са мном, благоверним царем Стефаном, и са свима властелима царства ми, малима и великима. Овима су законима одредбе.


1. О хришћанству:
Најпре за хришћанство. Овим начином да се очисти хришћанство.

2. О женидби:
Властела и други људи да се не жене без благослова од свога архијереја, или да се благослове од оних које су архијереји поставили изабравши их за духовнике.

3. О свадби:
Ниједна свадба да се не учини без венчања, а ако се учини без благослова и упита цркве, такови да се разлуче.

4. О духовној дужности:
И за духовну дужност нека се сваки човек покорава своме архијереју и нека га слуша. Аколи се ко нађе сагрешивши цркви или преступивши што било од овога Законика, хотимице или нехотице, нека се покори и исправи цркви, а аколи се оглуши и уздржи од цркве и не усхтедне испунити црквена наређења, тада да се одлучи од цркве.

5. О проклињању хришћанина:
И епископи да не проклињу хришћане за духовни грех; нека пошаље двапут и трипут ономе да га изобличи, а ако не послуша и не усхтедне се поправити духовном заповешћу, потом да се одлучи.

6. О јереси латинској:
И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство, да се врате опет у хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца.

7. О јереси латинској:
И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство.

8. О латинском попу:
И поп латински, ако се нађе, обративши хришћанина у веру латинску, да се казни по закону светих отаца.

9. О полувершима:
И ако се нађе полуверац, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће, а он да се изагна.

10. О јеретику:
И ко се нађе као јеретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образу и да се изагна, а ко би га тајио, и тај да се ожеже.

11. О духовницима:
И епископи да поставе духовнике по свима парохијама, и градовима, и селима. И ти духовници да су они који су примили благослов на духовништво од својих архијереја, везати и решити, и да их свако слуша по црквеноме закону, а они духовници, које нису поставили за духовнике, да се изагнају и да их казни црква по закону.

12. О суду:
И у духовном предмету световњаци да не суде, ко ли се нађе од световњака да је судио у духовном предмету, да плати триста перпера; само црква да суди.

13. О епископима:
И митрополити, и епископи, и игумани да се не постављају митом. И ко се нађе да је митом поставио митрополита, или епископа, или игумана, да је проклет и онај који га је поставио.

14, О игуманима и калуђерима:
Игумани да се не збацују без учешћа цркве. Као игумани по манастирима да се поставе добри људи, који ће дом божји подизати.

15. О киновијском животу:
Игумани да живе по киновијама, по закону, договарајући се са старцима.

16. О монашком животу:
И на тисућу кућа да се храни у манастирима педесет калуђера.

17. О калуђерима:
И калуђери и калуђерице, који се пострижу, а живе по својим кућама, да се изагнају и да живе по манастирима.

18. О монашком постригу:
И калуђери , који су се постригли као земљаци из области те цркве, да не живе у тој цркви, него да иду у друге манастире; да им се даје храна.

19. О збацивању раса:
И калуђер који збаци расе, да се држи у тамници, док се опет не врати у послушност, и да се казни.

20. О врачарима, који тела мртвих спаљују:
И људи, који враџбинама узимају из гробова, те их спаљују, то село, које то учини, да плати вражду, а ако буде поп на то дошао, да му се узме поповство.


Izvor: Dusanov zakonik
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 5:04 pm




21. О продавању хришћанина:
И ко прода хришћанина у иноверну веру, да му се рука отсече и језик одреже.

22. О црквеним људима:
Властеоски људи, који седе по црквеним селима и по катунима, да пође сваки своме господару.

23. О црквеном спровођењу:
Црквама да нема спровођења (поноса) осим када иде куда цар, тада да га прате.

24.
И ако се нађе црквени управник који је узео мито, да се уништи.

25. О управљању црквама:
Црквама да управља господин цар, и патријарх и логотет, а други нико.

26. О ослобођењу цркава:
Цркве све, што се налазе у земљи царства ми, ослободи царство ми од свих работа, малих и великих.

27.
И цркве царске да се не подлажу под цркве велике.

28. О храни убозима:
И по свима црквама да се хране убоги, како је уписано од ктитора, а ко их од митрополита, или од епископа, или од игумана не усхрани, да се одлучи од сана.

29. О калуђерском животу:
И калуђери да не живе изван манастира.

30. О чупању црквенога човека:
И отсад да ниједна власт не почупа калуђера или човека црквенога, и ко преступи ово за живота и по смрти царства ми, да није благословен; ако је ко што коме крив, да га тера судом и парницом, по закону, ако ли га почупа без суда, или кога удари да плати седмоструко.

31. О поповима:
И попови баштиници да држе своју баштинску земљу и да су слободни, а остали попови, који немају баштине, да им се даду три њиве по закону, и да је капа поповска слободна, аколи више узме од те земље, да работа црквама по закону.

32. О људима црквеним:
Љyди црквени, који држе црквена села и земље црквене, а прогнали су меропхе црквене или влахе, они који су разагнали људе, да се вежу, и да им се узме земља и људи, и да их држи црква, докле скупе људе које су разагнали.

33. О суду људи црквених:
Црквени људи у свакој парници да се суде пред својим митрополитима, и пред епископима и игуманима, и која су оба човека једне цркве, да се суде пред својом црквом, а аколи буду парничари двеју цркава, да им суде обе цркве.

34. О селу меропашком:
И што су села меропшине царства ми по Загорју и иначе, црквени људи да не иду у меропшине, ни на сено, ни на орање, ни на винограде, ни на једну работу, ни на малу, ни на велику; од свих работа ослободи их царство ми, нека работају само цркви; ко ли се нађе да изагна метохију на меропшину, и оглуши се о закон царства ми, томе власнику да се све одузме и да се казни.

35. О управљању црквама:
И предаде царство ми игуманима цркве да управљају свом кућом, и кобилама, и коњима, и овцама, и свим осталим, у свему да су слободни, што је прилично, упутно и правично; и како пише хрисовуљ светих ктитора.

36. О црквеном закону:
И да поставе по црквама закон општежитијски калуђерима у манастирима, према томе какав је који манастир.

37. О митрополитском упућивању:
И ексарси световњаци да не буду, да их не шаљу митрополити по поповима, ни да воде митрополитске коње по поповима, него да шаљу митрополити по два калуђера по поповима, да духовно упућују и да црквени доходак узимају од попова, какав је од баштине.

38. О исхрани коња:
И отсад и унапред ждрепци и коњи царства ми да се не дају црквама, ни црквеним селима на храну.

39. О властели и властеличићима:
Властела и властеличићи, који се налазе у држави царства ми, Србљи и Грци што је коме дато царство ми у баштину и у хрисовуљи, и што држе до свога сабора, баштине да су сигурне.

40. О хрисовуљима:
И сви хрисовуљи и простагме, што је кому учинило царство ми, и што ће кому учинити, и те баштине да су сигурне, као и ранијих правоверних царева, да су слободни с њима, или под цркву дати, или за душу оставити, или продати кому било.

41. О умрлој властели:
Који властелин узима децу, или опет и не узима децу, те умре, и по његовој смрти баштина пуста остане, где се нађе од његовога рода до трећега братучеда, тај да има његову баштину.

42. О баштини слободној:
И баштине све да су слободне од свих работа и данака царства ми, осим да дају соће и војску да војују по закону.

43. О насиљу над баштином:
И да није властан господин цар, или краљ, или госпођа царица икоме узети баштину силом, или купити, или заменити, осим ако ко сам пристане.


44. О властеоским робовима:
И робове, што имају властела, да су им у баштину, и њихова деца у баштину вечну, но роб у прћију да се не даје никада.

45. О баштини слободној:
И властела и други људи, који имају баштинске цркве у својим баштинама, да није властан господин цар, ни патријарх, ни други епископ подложити те цркве под Велику цркву, осим да је властан баштиник да постави свога калуђера и да га доведе епископу да га благослови епископ, у чијој буде нурији, и да управља епископ у тој цркви духовним послом.



Izvor: Dusanov Zakonik
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 5:06 pm



46. О робовима:
И досад робове, што имају властела, да су им у баштину, само што ће властелин опростити, или жена му, или његов син, то да је слободно, а ништа друго.

47. О цркви:
И властелин који се нађе подложивши своју цркву по другу цркву, над том црквом већ да нема власти.

48. О умрлим властелима:
Када умре властелин, коњ добри и оружје да се даје цару, а свиту велику и бисерни појас да има његов син, и да му цар не узме, аколи не узима сина, него има кћер, да је стим власна кћи, или продати или дати слободно.

49. О крајишнику властелину:
Властела крајишници, која војска отуда дође и плени земљу цареву, те прође опет кроз њихову земљу, та властела све да плате кроз којих је област прошла.

50. О псовци:
Властелин, који опсује и осрамоти властеличића, да плати сто перпера, и властеличић, ако опсује властелина, да плати сто перпера и да се бије штаповима.

51. О предавању сина у двор:
И ко преда сина или брата у двор, и запита га цар, веровати ли ћу га, и рекне веруј колико и мени, ако које зло учини, да плати онај који га је предао; ако тај који има дворити, како дворе у палати царевој, што сагреши, да плати сам.

52. О невери:
За неверу, за сваку кривицу, брат за брата, и отац за сина, рођак за рођака; који су одељени у својим кућама од оног који није скривио, ти да не плате ништа, осим онога који је скривио, његова и кућа да плати.

53. О насиљу:
Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже; аколи себар узме силом властеллинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже.

54. О блуду властелинке:
Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже.

55. О псовању властеоском:
И ако властелин , или властеличић, опсује себра, да плати сто перпера; аколи себар опсује властелина, или властеличића, да плати сто перпера и да се осмуди.

56. О позиву властеоском:
Властелин на вечер да се не позива, осим да се позива пре обеда, да му се раније саопшти, и ако буде позван пре обеда с приставом, и не дође до обеда, да је крив, и властелину казна због престоја шест волова.

57. О злоби:
Који властелин на приселици из злобе које зло учини: земљи пленом, или куће попали, или које било зло учини, да му се та област узме и друга не да.

58.О смрти властеле:
Који властелин умре, а има једно село у жупи, или међу жупама, што се зла учини томе селу паљевином, или чим било, томе селу сву ту злобу да плати околина.

59. О пронији:
Пронију да није властан нико ни продати, ни купити, ко нема баштине; од пронијарске земље да није властан нико подложити под цркву; аколи подложи да не важи.

60. О цару:
Цара свако да спроводи, куда било да иде, град до жупе, и жупа до жупе, и опет жупа до града.

61. О повратку (с) војске:
Када дође властелин с војске кући, или који било војник, ако га ко позове на суд, да остане код куће три недеље, потом да иде на суд.

62. О позиву властеоском:
Властели велики да се позивају с писмом судијиним, а остали с печатом.

63.О кефалијама:
Кефалије, што су у градовима, да узимају доходак по закону, и да им се продаје жита, и вина, и меса за динар што другому за два, но грађанин то да му продаје, а други нико.

64. О сиротама:
Сирота кудељница да је слободна како и поп.

65. О попу:
Поп, који нема свога стаса, да му се даду три њиве по закону. Поп, који год, од свога господара никамо да не одлази, аколи га господар не усхрани по закону, да дође свом архијереју, и архијереј да рекне ономе властелину, да храни попа по закону, а ако онај господар не послуша, да је поп слободан, куда му је воља; ако буде поп баштиник, да га није властан одагнати, само да је слободан.

66. О судском одговарању:
Братанци, који су заједно у једној кући, када их ко позове код куће, који дође од њих, тај да одговара; аколи га нађе на двору цареву или судијину, да дође и рекне, даћу брата старијега на суд, да га даде, и не сме се присилити да одговара.


67. О робовима и меропсима:
Робови и меропси, који седе заједно у једном селу, свака плаћа која долази, да плаћају сви заједно; по људима, како плаћу плаћају и работу работају; тако и земљу да држе.

68. О закону:
Меропсима закон по свој земљи: У недељи да работају два дана пронијару, и да му даје у години перперу цареву, и заманицом да му коси сена дан један, и виноград дан један, а ко нема винограда, а они да му работају друге работе дан један, и што уработа меропах, то све да држи, а друго ништа, против закона, да му се не узме.

69. О сабору себрова:
Збора себрова да не буде, а ако се ко нађе као саборник, да му се уши отсеку, а да се осмуде покретачи.

70. Који су у једној кући:
И ко се нађе у једној кући, или братанци, или отац (са) синовима, или ко други, одељен хлебом и имањем, и ако буду на једном огњишту, а оним одељени да работају као и други људи.


Izvor: Dusanov Zakonik
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 5:08 pm



71. О братској злоби:
И ко зло учини, брат или син, или сродник, који су у једној кући, све да плати господар куће, или да даде ко је зло учинио.

72. О невољном:
И ко невољан дође на двор царев, да се свакоме учини правда, осим роба властеоскога.

73. О сироти:
Сирота која није кадра парничити се или одговарати, да даде заступника, који ће за њу одговарати.

74. О паши:
Село са селом да пасе, куда једно село, туда и друго, осим законитих забела; и ливаду да не пасе нико.

75. О жупи и о попаши:
Жупа жупи да не пасе марвом ништа, а ако се нађе једно село у оној жупи у кога било властелина, или царства ми, или црквено село, или властеличића, ономе селу нико да не забрани пасти, да пасе куда и жупа.

76. За попашу:
А ко попасе жито, или виноград, или ливаду, грешком, ту попашу да плати што рекну душевници, који процењују, аколи намерно попасе, да плати попашу и шест волова.

77. За потку:
Потка међу селима педесет перпера, а Власима и Арбанасима сто перпера, и те потке цару половина а господару половина чије буде село.

78. О земљи црквеној:
О земљи и о људима црквеним, што имају о њима суд црквени, ако ко изнесе милосно писмо или рекне милосника имам у том писму, и до тога мислосника ништа да се не држи, само да се суди по закону царства ми, но увек да запитају царство ми.

79. О међи и о земљи:
А за међе земље, што се парниче села међу собом, да тражи (по закону) од Светога краља, када је умро; ако ко да милост цареву и рекне, дао ми је господин цар, како је држао мој друг пре мене, ако је милост царева, да буде тако, и да држи, осим црквенога.

80. О међи сеоској:
За међе сеоске, да обоје, који траже, даду сведоке, он половину, а он половину, по закону; куда рекну сведоци, његово да је.

81. О планинама:
Планине што су по земљи царства ми, што су планине цареве, да су цару, а црквене црквама, а властеоске властелима.

82. О Власима и Арбанасима:
Где престоје Влах или Арбанасин на селу, на томе селу да не стане други, за њим идући, аколи силом стане, да плати потку и што је попасао.

83. О милосним писмима:
Где се изнесу два писма царева за једну ипотес, за земљу, ко сада држи, до овога доба саборнога, његова да је, а милост да се не измени.

84. О котлу:
Суда да нема за котао, нити икаква оправдања, ко се оправдао да не даје судијама оправдања; на суду да нема руке ни оправдавања, ни удаве, само да се суде по закону.

85. О бабунској речи:
И ко рекне бабунску реч, ако буде властелин, да плати сто перпера, аколи буде себар да плати дванаест перпера и да се бије штаповима.

86. О убиству:
Где се нађе убиство, онај који буда изазвао, да је крив, ако се и убије.

87. О хотимичном убиству:
Ко није дошао хотимице, силом, те је учинио убиство, да плати триста перпера, ако ли је дошао хотимице, да му се обе руке отсекy.

88. О властеоској парници:
Када се парниче властела, ко у чем изгуби, да даје јемце.

89. О позивању кривца:
Ко позове кривца пред судије, и позвавши не дође на суд, него седи дома, онај који је позван, ако дође на рок пред судије и отстоји по закону, тај да је слободан од те кривице за коју је био позван, јер онај позивач седи дома.

90. О залогу:
Залози, где се нађу, да се откупљују.

91. О приставу:
Када се парниче два, ако рекне један од њих, имам пристава овде на двору цареву, или на судијину, да га даде, када га потражи и не нађе онде на двору, тај час да дође на суд и рекне, не нађох пристава, ако је за обед, да му је рок за вечеру, ако је за вечеру, да га даде сутра до обеда, ако га буде послао цар или судија на работу, да није онај крив који га даје, да се постави рок, док онај пристав дође, да га даде пред судије.

92. О препознавању лица:
Ако ко препозна лице под човеком, а буде у гори, у пустоши, да га поведе у најближе село и преда селу, и позове да га даду пред судије, аколи га не да село пред судије, што суд одреди, да плати то село.

Лице је corpus delicti, res ipsa, res manifesta, сама украдена ствар; овде се мисли очевидно, пре свега на коња; лице може значити и оруђе, којим је извршено злочинство.

93. О провођењу дружинскога човека:
Ко проведе дружинскога човека у туђу земљу, да даде седам.

94.О убиству:
Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати тисућу перпера, аколи себар властелина убије, да му се обе руке отсеку и да плати триста перпера.

95. О псовци:
Ко опсује епископа. или калуђера, или попа, да плати сто перпера. Ко се нађе да је убио епископа, или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси.


Izvro: Dusanov Zakonik
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 5:10 pm



96. О убиству:
Ко се нађе да је убио оца, или матер, или брата, или чедо своје, да се тај убица сажеже на огњу.

97. О бради властеоској:
Ко се нађе да је почупао браду властелину, или добру човеку, да се тому обе руке отсеку.

98. О чупању себара:
И ако се почупају два себра, да је мехоскубина шест перпера.

99. О запаљивању:
Ко се нађе да је ужегао кућу, или гумно, или сламу, или сено, да то село да запаљивача, аколи га не да, да плати оно село што би запаљивач платио.

100. О запаљивачима гумна:
Аколи ко ужеже изван села гумно, или сено, да плати околина, или да даде запаљивача.

101. О најезди:
Силе да није никоме ни за једну ствар у земљи царској; аколи кога снађе најезда, или сила разметљива, они коњи најездни сви да се узму, половина цару, а половина оному на кога су најахали, и људи најахалци да приме казну како пише у законику светих отаца, у световним члановима, да се муче као и намерни убица.

102. О подјемчивању:
Подјемчивања да нема никоме, низашта, никаква, ко ли се подјемчи за што, да плати седмоструко.

103. О суду ропском:
И који су робови, да се суде пред својим господарима, како им је воља за своје кривице, а за цареве да иду пред судије, за крв, за вражду, за лопове, за разбојнике, за пријем људи.

104. О позивању:
И да пристав не додијава жени, када није муж код куће, нити да се позива жена без мужа, но да жена даде мужу глас, да иде на суд; у томе муж да није крив, док му се не даде глас.

105. О писмима царевим:
Писма царева, која се доносе пред судије за што било, а побија их законик царства ми, што сам написао које било писмо, она писма, која побије суд, та писма да узмy судије и да их донесу пред царство ми.

106. О дворанима:
Дворани властеоски, ако учини које зло ко од њих, ко буде пронијаревић, да га оправда очина, дружина поротом, аколи је себар, да захвати у котао.

107. За одбој:
Ко се нађе да је одбио судијина сокалника, или пристава, да се оплени и да му се узме све што има.

108. О издави:
И о издави овако да буде: издава од земље приставу три перпера, од села три перпера, од млина три перпера од жупе - од сваког села - три перпера, од града коњ и свита, од винограда три перпера, од коња перпер, од кобиле шест динара, од говечета четири динара, од брава два динара.

109. О отровима:
Мађионичар и отровник, који се нађе на делу, да се казни по закону светих отаца.

110. О судијама:
Судије куда год иду по земљи царевој и својој области, да није властан узети оброка силом, ни што било друго, осим поклона, што му ко поклони од своје воље.


sto11. О судијиној срамоти:
Ко се нађе да је осрамотио судију, ако буде властелин, да му се све узме, аколи село, да се распе и оплени.

112. О сужњима:
Који човек утече из сужањства, чим дође на двор царев, био царев човек, или црквени, или властеоски, тим да је слободан; ако је понео што човеку коме је утекао, то да је оному од кога је утекао.

113. О сужњу:
Који се сужањ држи у двору царства ми, те утече на двор патријарашки, да је слободан, и такођер на двор царев да је слободан.

114. О јемству:
Људи који се враћају из туђе земље у земљу царства ми, ко буде побегао од јемства; они јемци, који су тога човека, ништа не плаћају.

115. О бегству:
И ко је чијега човека примио из туђе земље, а он је побегао од свога господара, од суда, ако даде милостно писмо царево, да се не оспори, ако ли не даде милости, да му се врати.

116. О налазачу:
Ко што нађе у царевој земљи, да не узме, те да не рекне, вратићу, ако ко позна, ако ли прихвати, или узме, да плати као тат или разбојник, а што нађе у туђој земљи, на војсци, да носи пред цара и војводу.

117. О прелажењу:
Што је кому прешло у цареву земљу, или из града, или из жупе, што је до преузимања господина цара, док није било царево, него је било другога господара, од тога времена, био човек или друго право, да се не тражи, ако је прешло после преузимања господина цара, то да се не тражи; то јест, када је био сукоб, а није била земља и градови цареви.

118. О тргу:
Трговци, који иду по царевој земљи, да није властан никоји властелин, ни који било човек силом им сметати, или шчепати робу, а новац му силом наметнути; коли се нађе да је силом растоварио или растурио да плати пет сто перпера.

119. О трговцима:
Трговци и мале и велике потребне робе скрлата да иду без сметње по земљи царевој, да продају и купују, како кому трг доноси.

120. О цариницима:
Цариник царев да није властан сметати или задржати трговца, да му коју робу прода у бесцење; слободно да пролази сваки по свим трговима и по вољи да се креће са својом робом.


Izvor: Dusanov Zakonik
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 5:11 pm



121.
Да није властан властелин, ни мали ни велики, ни који било други, задржати или спречити своје људе или друге трговце, да не иду на тргове цареве, но да иде сваки слободно.

122. О трговцима
Аколи властелин задржи трговца, да плати триста перпера, аколи га цариник задржи, да плати триста перпера.

123. О Сасима:
О трговима; што су куда посекли Саси горе до овога сабора, у земљу нека имају; ако су кому властелину без права узели земљу, да се суде са њима властела по закону Светога краља, а отсада унапред Сасин да не сече, а што посече, оно да не обрађује и људе не смешта, само да стоји пуста, да расте гора; нико да не забрани Сасину гору, колико треба тргу, толико да сече.

124. О хрисовуљима:
Градови грчки, које је заузео господин цар, што им је записао хрисовуље и простагме, што имају и држе до овога сабора, то да држе, да им је сигурно и да им се не узме ништа.

125. О приселици градовима:
Грдовима да нема приселице, осим ко иде да долази стањанину, или мали или велики, да иде стањанину, да му преда коња, и све стање, да сачува стањанин са свим, и кад пође онај гост, да му преда стањанин све што буде примио, аколи му буде што нестало, све да му плати.

126. О градској земљи:
Градска земља, што је около града, што се на њој отме или украде, да плати све то околина.

127. О зидању града:
За зидање града, где се град обори, или кула, да га направе грађани тога града и жупа што је тога (града).

128. О помоћи царској:
Господин цар, када има сина женити, или крштење, и буде му на потребу двор чинити и куће, да помаже мали и велики.

129. О области војводама:
На војсци, на свакој, да обладају војводе колико и цар, што рекну, да се послуша, аколи их ко не послуша у чему, да је тима казна која и онима који цара не би послушали; и судови мали и велики, који су на војсци, да им суде војводе, а други нико.

130. О цркви:
Цркву ко обори на војсци, да се убије или обеси.

131. О свађи:
На војсци свађе да није, аколи се два сваде, да се бију, а други нико од војника да им не помогне; аколи ко потече и помогне изазивачу, они да се убију.

132. О куповању:
Што ко купи од плена из туђе земље, што буде плењено, по царевој земљи да је слободно купити од тога плена колико и у туђој земљи, аколи га ко обеди говорећи, оно је моје, да га оправда порота по закону, јер је купио на туђој земљи, а није ни лопов ни проводаџија, ни саучесник, тако да држи како своје.

133. О поклисару:
Поклисар, што иде из туђе земље цару, или од господина цара своме господину, где било дође у чије село, да му се чини част, да му је свега довољно, но да обедује или вечера, па да иде напред, у друга села.

134. О баштини:
И што записује господин цар баштине, кому запише село, да је логотету тридесет перпера за хрисовуљ, а кому жупу, од сваког села по тридесет перпера, а ђаку за писање шест перпера.

135: О војсци:
Војска која иде по земљи царевој, где падне у коме селу, друга по њој идућа, да не падне у томе селу.

У години 6863, индикт 7
136.
Књига царства ми да се не пречује где дође, или госпођи царици, или краљу, или властелима великим и малим, и свакоме човеку, нико да не пречује шта пише писмо царства ми, аколи буде таково писмо, да не може онај извршити, или нема да даде, тај час да иде опет с писмом царству ми, да јави царству ми.

137. О хрисовуљима:
Хрисовуљи царства ми, што су учињени градовима царства ми, што им пише, да им није властан оспорити ни господин цар, ни ико други, да су хрисовуљи сигурни.

138. О лажном писању:
Ако се нађе у чијем хрисовуљу слово лажно преписано, нађу се слова исправљана и речи преудешене на друго, што није заповедило царство ми, ти хрисовуљи да се раздеру, а онај више да нема баштине.

139. О меропсима:
Меропсима у земљи царства ми, да није властан ниједан господар ишта против закона, осим што је царство ми записало у законику, то да му работа и даје. Аколи му учини што незаконито, заповеда царство ми, да је властан сваки меропах парничити се са својим господарем, или с царством ми, или с госпођом царицом, или с црквом, или с властелом царства ми, или с ким било, да га није властан ко задржати од суда царства ми, осим да му судије суде по правди, а ако меропах добије парницу против господара, да му зајемчи судија царства ми, како да плати господар меропху све на рок, и потом да није властан онај господар учинити зло меропху.

140. О примању туђега човека:
Заповест царска. Нико ничијега човека да не прима, ни цар, ни царица, ни црква, ни властелин, ни други који било човек да не прима ничијега човека без писма царева; такав да се казни, ко био, као и издајник.

141. О тргу:
Такођер и тргови и кнезови, и по градовима, чијега човека приме, истим начином да се казне и издаду.

142. О властелима који затиру имање:
Властелима и властеличићима, којима је дало царство ми земљу и градове, ако је ко од њих нађен, да је опленио села или људе и затро против закона царства ми, што је царство ми узаконило на сабору, да му се узме имање, а онај што буде сатро да све плати од своје куће, а да се казни као пребеглица.

143. О разбојницима:
И ако се нађе разбојник, који прође кроз област крајишника, и пљачка где год и опет се врати с пленом, па плаћа крајишник седмоструко.

144. О бегунцима:
Ако се наће властелин или властеличић бегунац, и други ко било царства ми, те устану на грабљење околна села и жупа на његову кућу и на његову стоку, што буде оставио, они који то учине да се казне као издајници царства ми.

145. О лоповима и разбојницима:
Заповеда царство ми: По свима земљама, и по градовима, и по жупама и по крајиштима лопова и разбојника да није ни у чијем пределу. И овим начином да се укине крађа и разбојништво; У којем се селу нађе лопов или разбојник, то село да се распе, а разбојник да се стрмоглав обеси, а лопов да се ослепи, а господар села тога да се доведе свезан царству ми, да плаћа све што је учинио разбојник или лопов од почетка, и опет да се казни као лопов и разбојник.


Izvor: Dusanov Zakonik
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 5:13 pm



146. О владалцима:
Такођер, и кнезови, и промићури, и владалци и престојници, и челници, који се налазе управљајући селима и катунима, ти сви да се казне вишеписаним начином, ако се нађе код њих лопов или разбојник.

147. О владалцима:
Аколи су владалци известили господаре, а господари се направили као да не знају, да се ти господари казне као разбојник и лопов.

148. О судијама:
Судије, које царство ми постави по земљама да суде, ако пишу за шта било, за разбојника и лопове, или за које било судско решење, те пренебрегне писмо судије царства ми, или црква, или властелин, или који било човек, ти сви да се осуде као непослушници царства ми.

149. О разбојнику и лопову:
Овим начином да се казни лопов и разбојник доказани. И овакво је доказивање: Ако се само лице (corpus delicti) ухвати у њих, или ако их ухвате у разбојништву или крађи, или их преда жупа или села, или господари, или властела, који су над њима, како је више уписано, ти разбојници и лопови да се не помилују, него да се ослепе и обесе.

150. О лопову:
И ако ко потера судом разбојника и лопова, а не буде доказа, да им је оправдање железо, што је одредило царство ми, да га узимају на вратима црквеним из огња, и да га постави на светој трпези.

151, О пороти:
Заповеда царство ми: Отсада унапред да је порота и за много и за мало: за велико дело да су двадесет и четири поротника, а за помању кривицу дванаест, а за мало дело шест поротника. И ти поротници да нису власни никога измирити, осим да оправдају или опет да окриве. И да је свака порота у цркви, и поп у одеждама да их закуне, и у пороти камо се већина куну, и кога већина оправда, тима да се верује.

152. О закону:
Како је био закону у деда царства ми, Светога краља, да су великој властели велика властела поротници, а средњим људима према њиховој дружини, а себрдијама њихова дружина да су поротници; и да није у пороти ни сродника, ни злобника.

153. Закон:
Иноверницима и трговцима поротници половина Србаља, а половина њихове дружине, по закону Светога краља.

154. Закон:
Који се поротници закуну, и оправдају онога по закону, и ако се по томе оправдању нађе баш сам предмет (corpus delicti) у онога оправданога, кога су оправдали поротници, да узме царство ми од тих поротника вражду, по тисућу перпера, и више потом да се тима поротницима не верује, ни да се ко за њихове удаје, ни да се од њих жени.

155. О приселици:
Отселе унапред приселице да нема, нити икакве пратње, осим ако се случи великога властелина стегоноше у жупи, или помањег властелина, који само држи државу на себи, и немају никакве заједнице међу собом и међу својом државом, ти да плаћају.

156. О приселици:
На земљи царства ми, и, рекавши, на меропшинама, да не узимају властела приселице, ни ину коју плаћу, осим да плаћају од свога.

157. О чувању путова:
Где се налазе жупе смесне, села црквена и царева, и властеоска, и буду смесна села, и не буде над том жупом једнога господара, него ако буду кефалије и судије цареви, које је поставио цар, да поставе страже по свим путовима, и кефалијама да предаду путове, и да их чувају са стражама, и да, ако се ко опљачка или покраде, или се које зло учини, тај час иду кефалијама, да им плаћају од свога, а кефалије страже да траже и разбојнике и лопове.

158. О стражама:
Ако је пусто брдо међу жупама, села околна, која су око тога брда, да чувају стражу, аколи не ушчувају стражу, што се учини у том брду, у пустоши, штета, или разбојништво, или крађа, или које зло, да плаћају околна села, којима је речено чувати пут.

159. О трговцима:
Купци, који пролазе ноћу, на ноћиште где дођу, ако их не припусти владалац или господар села тога, да преноће у селу купци, по закону цареву, како је у законику, ако што изгуби путник, онај господар, и владалац и село све да плате, јер их нису у село пустили.

160. О гостима и о разбојницима:
Ако се где догоди којему било госту, или трговцу, или калуђеру, те му узме што разбојник или лопов, или која год сметња, да иду ти сви цару, да им плати цар, што буду изгубили, а цар да тражи кефалије и властелу, којима буде пут предан и страже предане. И сваки гост, и трговац, и Латинин да доходи првим стражама са свим што има и носи, да га провађају, и стража стражи да га предаје са свим; аколи се догоди, те што изгубе, да им је порота веродостојни људи, што рекну по души да су изгубили, с оним поротницима, то да им плате кефалија и стража.

161. О парничењу пред судом:
На суду који се суде парничари и који се парниче за своју ствар, и оптужени, зашто је окривљен, да није властан окривљени друге речи потворно говорити на тужитеља, ни за издајство, ни за друго какво дело, осим да одговара. А када се сврши суд, ако што има, потом да говори с њим пред судијама царевим, а да му се не верује ни у чем што говори, док се парница не сврши.

162. О приставима:
Пристави без писма судијина никамо да не иду, или без писма царства ми, осим куда их шаљу судије, да им пишу писмо, и да не предузима пристав другога, осим што пише писмо, а судије да држе такођер какво су дали приставима, које су послали да исправљају по земљи, да ако буде од пристава измена ,ако буду друго учинили него што пише писмо, или ако буду преписали писма на други начин, да иду пред судије да се оправдају, и ако се нађе да су свршили како стоји у судијину писмо, које судије држе, да су прави, аколи се нађе да су преправили суд, да им се руке отсеку и језик одреже.

163. О судијама:
Све судије што суде да уписују судове и да држе код себе, а уписавши, друго писмо да га даду оному, који се буде оправдао на суду. Судије да шаљу приставе, праве и веродостојне.

164. О пријему људи:
За људе: Ко буде чијега човека примио пре овога сабора, да се тражи првим судом, како пише у првом законику.

165. О потворницима:
Ако се нађе који било потворник и гони кога потвором, лажи и опадањем, такав да се казни као лопов и разбојник.

166. О пијаницима:
Пијаница откуда иде и изазива кога, или посече, или окрвави, а не досмрти, таковому пијаници, да му се око извади и рука отсече. Аколи пијан задере, или капу кому скине, или другу срамоту учини, а не окрвави, да га бију, да се удари штаповима сто пута, и да се вргне у тамницу, и потом да се изведе из тамнице, и да се опет бије и пусти.

167, О парничарима:
Парничари, који исходе на суд царства ми, коју реч буду говорили у првину, тима речима да се верује и по тим речима да се суди, а по последњима ништа.

168. О златарима:
Златара у жупама по земљи царевој нигде да није, осим у трговима, где је поставио цар новац ковати.

169. О златарима:
Ако се нађе златар у граду, кујући новац тајно, да се златар сажеже и град да плати глобу што рече цар. Ако се нађе у селу, да се то село распе, а златар да се сажеже.

170. О златарима:
И у градовима царевим да стоје златари, и да кују друге потребе.


Izvor: Dusanov Zakonik
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 5:14 pm




171. О закону:
Још заповеди царство ми: Ако пише писмо царство ми, или из срџбе, или из љубави, или из милости за некога, а то писмо разара законик, није по правди и по закону, како пише законик, судије томе писму да не верују, него да суде и врше како је по правди.

172. О судијама:
Све судије да суде по законику, право, како пише у законику, а да не суде по страху од царства ми.

173. О подвођењу:
Властела и властеличићи, који долазе на двор царев, или Грк, или Немац или Србин, или властелин и други који било, ако доведе са собом разбојника или лопова, да се онај господар казни као лопов и разбојник.

174. О баштинама:
Људи ратари, који имају своју баштину, земљу и винограде, и купљенице, да су власни од својих винограда и од земље у прћију дати, или цркви подложити, или продати, али увек да има работника на томе месту ономе господару чије буде село, аколи не буде работника за оно место ономе господару чије буде село, да је властан узети оне винограде и њиве.

175. О судијама:
Који судија је у двору царства ми, и учини се зло, тима да се суди; аколи се нађу парничари случајно на двору царства ми, да им суди судија дворски, а други нико да се не позива на двор царства ми мимо област судија, које је поставило царство ми, само да иде свако пред свога судију.

176. О градовима:
Градови сви по земљи царства ми да су на закону о свему како су били у ранијих царева. а за судове, што имају међу собом, да се суде пред владалцима, градским и пред црквеним клиром; а који жупљанин тужи грађанина, да га тужи пред владалцем градским, и пред црквом и пред клиром по закону.

177. О дворском суду:
Која властела стоје у кући царевој увек, ако их ко тужи, да их тужи пред судијом дворским, а други нико да им не суди.

178. О судијином писму:
Судије, куда шаљу приставе и писма своја, ако се ко оглуши и одбије пристава, да пишу судије писмо кефалијама и властели, у чијој буду области они непокорници, да сврше за то власти што пишу судије, ако не сврше власти да се казне као непокорници.

179. О судијама:
Судије да проходе по земљама, куда коме је област, да огледају и исправљају о убогим и сиротим.

180.О препознавању лица:
И ако ко што ухвати отето или крадено, баш лице (corpus delicti), или силом узето, сваки о том да даде свод, ако ко буде купио где било, или у земљи царевој и у другој земљи, увек да даде о томе свод, аколи не да свода, да плаћа по закону.

181. О парничењу пред царем:
Заповест царска судијама: Ако се нађе велико дело, и не узмогну расудити ни решити, који било велики суд да буде, да иде од судија један с оном обојицом парничара пред цара; и што ће кому судити судије, сваку осуду да уписују, како не би било некоје потворе, да се решава по закону цареву.

182. О неовлаштеном позиву:
Ко је у области којих судија, сваки човек да није властан позивати на двор царев, или камо друго, него да иде сваки пред свога судију, у чијој буде области, да се расуди по закону.

183. О станику:
Станици цареви да иду пред судије, што имају суд међу собом: За вражду, за разбојника, за лопове, за пријем људи, за крв, за земљу.

184, О кефалијама:
Властела и кефалије цареве, који држе градове и тргове, нико од њих да не прими ничијега човека у тамницу без писма царева, аколи га ко прими против заповести цареве, да плати пет стотина перпера.

185. О тамници:
Тим истим начином, ко држи тамнице цареве, да никога не прими, ничијега човека, без заповести цареве.

186. О суду правом и кривом:
Судови који се траже и за право и за криво, што се учинило пре овога закона, и што се сад учини, сваки суд, ко иде...

187.
Куда иде цар и царица, или станови, или коњи цареви, у ком селу преноће, потом ниједан станик да не преноћи у том селу, аколи се ко нађе и преноћи у том селу против закона и заповести цареве, онај који је старији пред становима да се даде свезан ономе селу, што буде сатрвено, све да плати седмоструко.

188. О глобарима:
Глобари, који стоје пред судијама, што осуде судије, и уписавши, даду глобарима, те глобе да узимају глобари а што не осуде судије, и не даду, уписавши глобарима, да нису власни глобари ништа додијавати некоме.

189. О коњима и псима:
Куда иду коњи, и пси и станови цареви, што им се пише у писму цареву, да им се то даде, а друго ништа. И псарима и соколарима и свињарима, куда иду, да им се ништа не даје.

190. О жиру:
И ако у жупи жир роди, тога жира цару половина, а томе властелину чије је имање половина.

191.
И ако разбојник украде свиње цареве, да плати околина, аколи се украду свиње, да се суди свињар са жупом, па што рекне суд.

192. О правоме суду:
За три предмета - за издајство, за крв и за отмицу властелинке да иду пред цара.

193.
За свод коњски и друге марве, или чега било парница, што се отме или украде, томе да даде сводника (аколи не даде), да плати свако седмоструко. Аколи рекне, купих у туђој земљи, да оправдају душевници од глобе. Аколи га не оправдају душевници, да плати с глобом.

194. О глобарима црквених људи закон:
И глобе на црквене људе, што се суде пред црквом и кефалијама, и те глобе, што се осуде, да има све црква, како пише у хрисовуљима, те глобе да се узимају од црквених људи, како је поставио господин цар закон по земљи, и да се поставе црквени људи као глобари, који ће сабирати те глобе и давати цркви, а цар ни кефалије да не узимају ништа.

195.
И жене да не ноћивају у цркви, осим госпођа царица и краљица.

196. О постригу калуђера и калуђерице:
И без благослова епископа да се не пострижу ни људи ни жене. Свакоме човеку закон црквени.

197. Којему властелину дође да зимује човек, да даје травнине од сто кобила кобилу, од сто оваца овцу с јагњетом и од сто говеда говече.

198.
Доходак царски соће, и намет и харач да даје сваки човек: Кабао жита, половина чиста а половина припроста, или перпер у новцу, а рок томе житу да се усипа на Митров-дан, а други рок на Рођење Христово, аколи соћа властелин не да на те рокове, властелин тај да се свеже на царском двору и да се држи докле не плати двојином.

199.
И ако коњ липше у коме селу, а не буде га село убило ни одагнало, но умрло од Бога, да не плате ништа.

200.
И где се нађе човек у земљи, кому буде коњ умро, или вук изеде, или сам убио, а он приселицу узео за коња, и изнађе се истина, ако буде тако, да му плати господар, чији је човек, седам коња.

201.
Меропах, ако побегне куда од свога господара у другу земљу, или цареву, где га нађе господар његов, да га осмуди и нос распори, и ујемчи да је опет његов, а друго ништа да му не узме.



Izvor: Dusanov zakonik
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 5:15 pm





Тако и ја, унук и син њихов, и изданак доброга колена њихова, светих богаисповедајућих родитеља и прародитеља мојих, названи роб Христу Стефан, у Христу Богу благоверни цар свим Србима и Грцима, и Странама бугарским, и целоме Западу, Поморју, Фругији и Арбанасима, милошћу и помоћу божијом самодржавни цар, и, ево, рећи ћу сву истиниту садржину живота мога, каква је од младости моје. Док нисам држао све ово раније у мојој власти, него док сам пребивао у љубави великој родитеља мога, богомпросвећенога краља Уроша Трећега, самодршца све зеље српске и Поморске. И док сам тако господствовао с родитељем мојим, у земљи отачаства нашега, живећи тихо, побожно и мирно, и док се нико од околних господујућих владара није дрзнуо на нас, него смо се побожно и радосно веселили о свему Бога славећи. И позавидевши злопакосни ђаво нашему доброму животу, и Злобом подиже на нас седам владара: У години 6838, месеца јунија, 19 дан, а то, и цара грчкога (и) Михаила, и брата његова Белаура, и Александра, цара Бугарима, и Басарабу Иванка, таста Александра цара, суседно живућих црних Татара, и господство Јашко, и друге с њим господе. Када сви ови кренуше на нас, хотећи нас, по својој неразумности, као нешто слатко, прождерати и земљу отачаства нашега разделити себи и у ропство њима предати. Но не хтеде милосрђе божије намере њихове тако остварити. И кад су сви ти стигли у земљу нашу, место названо Велбужд, њих око осамдесет хиљада, и када су многа зла створили тој крајини, и кад смо ми чули, да су упали у земљу нашу с много беса. И ми сабравши војнике Отачаства нашега, које сам ја припремио за борбу, око петнаест хиљада, и од свег срца подигосмо на небо руке наше ка свемогућему Богу. И када стигосмо, помоћу Христовом и молитвама Светих отаца наших, месеца јулија, 27 дан, у суботу, у 6 час. И тако навалисмо на њих и милошћу божијом победисмо их све победом великом, на дивљење свима околним владарима и господи. И Михаилу, цару бугарскому, мачем главу његову откинух; њему је и досад гроб његов у земљи нашој. И многа имања господара тих узех. Земљу нашу испунисмо, као што се Израелићанима дало све имање египатско, и разбивши сву војску Фараонову и кола њихова и коње, тако и нама, помоћу божијом извојевавшим победу велику над њима. И када смо се с радошћу вратили у земљу нашу, о свему Бога славећи и благородно живећи.
Но, ох, зло и неисправљено оружје ђаволско не допусти доброга и тихога живота нашега. Него посејав, као од почетка злоначелник и пакосник добру, ђаво, пође и развеја лукаве речи своје ђаволске посред људи отачаства нашега. Брижнога начинише због мене родитеља мога, и тако га раздражише на мене, као да уопште не буде имена мога, ни живота, као што је давно бедни ђаво разбеснео браћу, синове Јаковљеве, на Прекраснога Јосифа, брата њихова, хотећи га продати у туђе земље, да не буде наследник земље оца свога. Но Јакова, не остави доброта божија, нити га умртви, као што они мишљаху. Тако и о мени, робу своме, Његова неизрецива мудрост помилова ме од толиких пакости, него ме чак оснажи и моћна ме начини. И постави ме за господина и владара свој земљи отачаства мога и владах година шеснаест, и потом већом чашћу од Вишњега Свевладара десницом ојачан бих. Као што је и Прекраснога Јосифа мудрошћу оснажио и створио га владарем многим народима и целој власти Фараоновој и свему Египту, таквим истим начином, по својој милости, и мене премести од краљевства на православно царство. И све ми даде у руке као и Великоме Константину цару, земље и све стране и поморја и велике градове царства грчкога, као што и раније рекосмо. И Богом дарованим венцем царским венчан бих на царство у години 6854, месеца априла 14 дан, на велики и пресветли и радостни празник Васкрсења Хрисова, благословом и руком преосвећенога патријарха Јоаникија, и свима архијерејима сабора српског. Исто тако благословом и руком преосвећенога патријарха бугарскога господина Симеона и свих архијереја сабора бугарског. И молитвама и благословом свечаснога збора Свете Горе Атона, протом и свима игуманима и свима старцима сабора светогорскога. Па и од архијереја престола грчкога и свега сабора, који одлучише да ја царствујем. Све се то догодило не по мојој жељи, ни неком силом, него по благослову божијем и других поставише ме царем за сваку православну веру, да славим једино сушну Тројицу у векове. Амин.
Зато и ја, најоданији роб Господа мога Христа, Богом венчани и благоверни цар Стефан, царски скиптар с вером држећи у рукама, и с најљубљенијим сином царства ми, краљем Урошем, и Богом дарованом царицом госпођом Јеленом, пожелех некоје врлине и најистинитије и православне вере законе поставити, како их треба држати и бранити по светој и свесаборној и апостолској цркви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, по земљама и градовима, да се не би умножила у области царства нашега нека злоба, зло домишљање и лукава мржња, него да сви поживимо у пуној тишини и мирноме животу и у животу православне вере са свима људима царства нашега, малима и великима, и да постигнемо царство небеско у ономе будућем веку. Амин.



Izvor: Dusanov zakonik


Poslednji izmenio Afrodita dana Sub Apr 21, 2012 5:29 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 5:21 pm





Повеља Цара Душана Хиландару


Прстен Краљице Теодоре, Душанове мајке

Прстен краљице Теодоре

Ремек дело српског златарства, прстен краљице Теодоре, познат је не само стручној већ и широј јавности. Пронађен је у гробу царице Теодоре, мајке цара Душана, која је умрла октобра 1322, а сахрањена у манастиру Бањској. Гроб је био откривен 1915. године и тада су пронађена 2 прстена – овај који се сада чува у Народном музеју и други, са уметнутом античком гемом, у поседу породице познатог колекционара Љубе Недељковића.

Прстен је ливен у једном комаду (тип прстена са ваљкастим уздигнутим вратом), карика је богато украшена орнаментима у нијелу, а на равној округлој глави урезана је представа двоглавог орла... На врату Теодориног прстена, такође нијелом, изведен је натпис : “Ко га носи помози му Бог”...


Атонски рукопис Душановог закона

Бистрички рукопис Душановог Законика

Хиландарски рукопис Душановог Законика

Призренски рукопис Душановог Законика

Ходошки рукопис Душановог Законика

Раковачки рукопис Душановог Законика

Шишатовачки рукопис Душановог Законика

Софијски рукопис Душановог Законика

Студенички рукопис Душановог Законика

Izvor: Dusanov zakonik
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 5:28 pm


Цар Стефан Душан, фреска из манастира Леснова, 1349.



Динар цара Стефана Душана (1345- 1355)

Лице. - Владар је обучен у царску одежду – дивитисион, са великом крагном и манијаком обрубљеном бисерима, а на глави има затворену царску круну, стему. Јаше на коњу у ходу надесно и у десној руци држи скиптар који се завршава крстом. Дводелни скраћени ћирилички царски натпис СФЬ ZP.

Наличје. – Дата је представа попрсја Христовог са зрнастим нимбом. Он у левој руци држи свитак на грудима , а десном благосиља. Иницијали IC - ХС су у висини главе. У доњем левом и десном углу су словне ознаке N – O.


Лице. – Цар са затвореном и царица са рачвастом круном, обучени у свечане хаљине са великим оковратником – манијаком, заједнички, са по једном руком држе између себе монументални двоструки крст. Обоје су другу своју руку ставили на груди. Ћирилички натпис гласи СФЬ ZP.


Наличје. – Христос са нимбом седи на престолу са високим наслоном. Обучен је у дугу хаљину – хитон и огртач – химатион, чији један крај пада с његове леве стране. Обема рукама, које су му прислоњене на груди, држи јеванђеље украшено са пет каменова. У пољу нема иницијала.


Лице. – Владар, са затвореном царском круном - стемом на глави , стоји. Обучен је у царску хаљину – дивитисион са лоросом, украшену низовима бисера или драгог камења. Два анђела у лету стављају му на главу царску круну - симбол божанског порекла власти. У десној руци држи скиптар на чијем је врху крст. Дводелни ћирилички натпис гласи СФЬ ZP.


Наличје. - Христос са зрнастим нимбом седи на престолу са високим наслоном. Обема рукама држи на крилу јеванђеље украшено драгим каменовима. Иницијали IC - ХС су у висини главе.

Слика Паје Јовановића са скицом ликова



1. Цар Душан
2. Царица Јелена
3. Урош, Српски Краљ
4. Српски Патријарх Јоанићије
5. Трновски Патријарх Кир Симеон
6. Краљ Вукашин Мрњавчевић
7. Царев Шурак Оливер. Белики Војвода.
8. Дејан Севастократор
9. Кир Герман, Игуман Атонски
10. Гојко Мрњавчевић, Велки Логотет
11. Никола Бућа, Протовестијар
12. Palman (us) Teutonicus Capitanus gentis armigens
13. Угљеша Мрњавчевић, царски коњушар
14. Деспот Синиша, брат Цара Душана (од друге жене)
15. Цар Александар Бугарски, Царичин Брат 16. Јован Кастријота, дед Скендербега
17. Giunius Darse (Дубровчанин, изасланик Републике)
18. Giunius de Calichio
19. Nifficus Nik Condola
20. Аврамбек Кефалија Сереза
21. Манцил Ливерија, Бојвода над Волером, Серезом
22. Ангел Метохита
23. Алексија Цамплакон, велики чауш
24. Прељуб Кесар
25. Орловић Гргур
26. Храбреновић
27. Баошић (Балшић)
28. Кобиловић (Обилић)
29. Облачић Раде
30. Андроник Кефалија Драме
31. Андроник Кантакузен бел Хартуларја


Цар Стефан Душан, фреска из манастира Дечана, 1348.

Цар Стефан Душан, фреска из манастира Дечана, 1347.

Izvor: Dusanov zakonik
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 5:52 pm

XI


Poslednja vladavina Nemanjica
Car stefan Uros
( 1355-1371)
Car Uros, covek blage naravi a u burnom vremeu po Srbiju je dosao u najnezgodnije vreme.
Po smrti svoga oca, ostala mu je velika nesredjena drzava koju ne bi mogla ni jaca ruka da sacuva.
U narodu poznat ko nejak, on to nije bio, vec prilike koje su ga okruzivale, nanele su mu tu titulu.
Njegova vladavina je u sustini bila njegovo klecanje i molba da srpski velikasi ostanu u drzavi, da je ne komataju ko svinje mrsan dzak, no to nije pomoglo. Pokusacu da prikazem prilike koje su zadesile Srbiju u njegovo doba!
Prvo da se osvrnemo na politicke faktore iz vana koji su uticali na drobljenje Dusanove drzave.
Smrcu cesara Preljube, vojskovodje Dusanovog, namesnika Tesalije u prolece 1356. godone,
despt Nicifor II Orsini, zet vec svrgnutog cara Jovana VI-g Kartakuzena otima juzni deo Epira i Tesaliju, progoni cesaricu Jerinu (udovicu Preljube sa decom).
Braca Jovan i Aleksije Paleolog otimaju granicni Hrisopolj sa okolinom, sin Jovana Kartakuzena pokusava da otme Ser ali ga Uros s vojskom sprecava.
Simeon, polubrat cara Dusana zauzima Kostur, proglasava se carem pod imenom SIMEON Uros Paleolog (1357-1371).
Jovan Komin brat carice Jelene Otima Kain i Valonu sa okolinom i prizanje Simeona za cara. Uros je u sukobu kod Skadra onemogucio Simeona (Sinisu) da osvoji celu Srbiju. No Simeon zauzima Tesaliju i epir po smrti Nicifora. Cara Simeona nasledjuje sin Jovan Uros Paleog (1371-1373), no pos jakim uticajem religije, on predaje drzavu cesru Aleksiju Andjelu. Jovan Uros se zamonasio 1381. godine pod imenom Joasaf. Zajedno sa Monahom Atanasijem 1387. godine podize poznati manastir Metamorphossis na velikom Meteoru. Umro je 1422. godine, sahranjen je u manastiru koji je podigao sa Atanasijem. Oba su kanonizovani u svetitelje.
Njegovom smrcu se porpuno gasi loza Nemanjica.
1354. godine Jovan VI Kartakuzen je bio primoran da preda vlast caru Jovanu V-om Paleologu. Sin zbacenog cara Jovana VI-og Matija je u napadau na posede Srbije u Grckoj zarobljen 1357. godine i predat caru Jovanu V-om.
Na severu Srbije, nista bolje.
Lajos I-vi (Ludvig) je po nagovoru pape Inocentija Vi-og (1352-1362) napadao Srbiju, on je trebao u savezu sa Venecijom da napadne Srbiju, no Lajos I-vi sa vojskom okupljenom u Zagrebu krene na Jadran, Veneciju i osvoji Zadar, gde potpisa mir, uze Dalmaciju i Dubrovnik. Tako Srbija izgubi i primorje. Posle toga Lajos napade Srbiju ponovo sa severa, opustosi Branicevo i dodeli ga Rostislavcicima da vazalno upravljaju tik krajem. Znaci vec 1357. godine Srbija gubi: na jugu-Epir i Tesaliju, na severu-Branicevo i Kucevo, na Zapadu -Dubrovnik i primorje i neke posede Carice Jelene.


Papa Inocentije VI je trazio da se Srbija vrati u rimokalolicanstvo. Preko zene Uroseve Ane (ozenio se 1360) cerke vlaskog kneza Aleksandra.
Papa Urban V (13621370) ozbiljno shvata opasnost od Turaka, te na Veliki Petak 1363. godine izdaje objavu za krstaski rat protiv Turaka, no smrcu francuskog kralja Jovana Dobrog ova ideja je napustena a papa Grgur XI (1370-1378) zbog "avionskog ropstva papa" smatra da je Srbija nevazna, on je kontaktiarao sa Dubrovnikom i Tvrtkom I-im, cak je i podgrevao napad na sizmaticku Srbiju.
A od srpskih velikasa?
Prvi je svoju samovolju pokazao humski knez Vojislav Vojinovic. On je vladao od Rudnika do mora, uvukao je cara Urosa u nepotreban rat sa Dubrovnikom.
Zeta se izdvojila pod Djuradj Balsicem.
Musa Mlsic ( Music Stefan) 1363. godine osamostalio se, on kontrolise trepcansku zupu, grad Zvecan i grad Brvenik na Ibru ispod Raske.
Vojislava nasledjuje bratanac Nikola Altomanovic sa kneginjom Goislavom.
Najveci velikas za vreme Dusana, Despot Oliver nije se posebno nista istakao, njegovi sinovi (Krajko i Rusin) su zavladali oblascu Lesnovo.
Despot Dejan Dusanov rodjak uprvlja zupama Zegligovo i Presevo. Tu je podigo manastir Arhiljevicu, na njegovim posedima njegovi sinovi (Jovan i Kostantin) su podigli samostalnu drzavu po Marickoj bitci kao turski vazali.
Od Dejanovica, Vlatko Paskocic, gospodar zupa Vranja i Ingoste. U njegovoj zaduzbini u Pasjaci na fresci se nalaze portreti cara Urosa i kralja Vukasina, mada je Paskocic bio vazalni sluga Vukasinu,
a ne Urosu.
Veliki Vojvoda Nikola Stanjevic, se povukao iz politike svoju zaduzbinu i imanje je poklonio Hilandaru.
Raski Velikas Lazar Hrebeljanovic i kosovski Brankovic su bili u stanju formiranja i konsolidovanja svojih drzava.
Rotislavcici su bili ugarski vazali.
Sinovi kneza Mrnjana su bili kralj Vukasin i despot Ugljesa, oni su otfikarili deo Srbije oko Prilepa i Sera. Vukasin se proglasio za kralja (pored carice Jelene i cara Urosa).
Marko mu izrasta u "NAJVECAG SRPSKOG JUNAKA" po uzoru na antickog GILGAMESA i HERAKLA! O drugom sinu Vukasinovom Andrijasu ne zna se mnogo. Ugljesa je bio ozenjen cerkom cesara Vojihne, kasnije poznatom ko monakinja Jefimija (Vukasin se krunisao za kralja 1365. godine) Ugljesi je priznata titula despota koju je dobio od carice Jelene.
Vukasin je vec spremao sina Marka za presto Srbije, no rascanska vlastela to nije odobravala. Vukasin ulazi u sukob sa Zupanom Nikolom oko nasledstva krune i dolazi do boja na Kosovu polju 1369. godine. Nikola je pretpeo poraz i Sanko Miltenovic ote Konavle od Nikole.
Tako da i primorje vise nije bilo srpsko. Po porazu Nikole, na scenu stupa Lazar Hrebeljanovic, on je kontrolisao posede oko Novog Brda ali vec 1370. otima posede oko Rudnika Nikoli ni pritisak na Nikolu opada zbog Maricke bitke.
Kralj Srbije u vojnickoj setnji na Marici gubi 70 hiljada vojnika protiv cetiri hiljade Turskih.
Takav poraz se nije zabelecio u to doba a ni kasnije .
Oholost i samovolja, pijancenje te noci u taboru (26. setwembar 1371) kostace Srbiju neprocenjivo.
U tom nocnom masakru i porazu, Ugljesa se utopio, kralj Vukasin je pobego, no na Crnomeju na izvoru kada je hteo da se napije vode ubija ga sluga (dali zbog zlatnog lanca ili bekstva to se ne zna).
Po tom porazu, mrak se nadnosi na Srbiju, ubrzo umire i Uros, 2-og ili 4-og decembra 1371. godine.
Sahranjen je u Bogorodicinoj crkvi u manastiru kraj Prizrena, no 1705. godine njegove mosti su prenesene u fruskogorski manastir Jazak.
Tursko vazalstvo su prihvatili svi srpski despoti tadasnje juzne Srbije tj. Makedonije.
Sa smrcu Urosa gasi se i loza Nemanjica kao vladara a i Srbija uskoro odlazi u ropstvo i tamu.



Izvor: Raska oblast
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 5:58 pm

Srbija posle Nemanjica


Setembra (petak nocu) 1371. godine.

Braca Mrnjacevici si umali ideju da proteraju Turke u Malu Aziju.
Ugljesa Mrnjacevic je smatran doraslim vojskovodjom koji je imao iskustva i znanja da to ucini. On je uz pomoc kralja Vukasina brata mu to i nameravao da ucini.
Ugljesa je krenuo iz Sira a Vukasin iz Skopja.
Kralj Vukasin je naredio Ugljesi da: "Zapovedi da se ubrzo skupi vojska i posla ka bratu Ugljesi da bude spreman i odredi mesto gde ce se obojica sastati" (po Pajsiju Janjevcu).
On dalje navodi:
"I dodjose do mesta zvanog Crmenski Lugovi blizu Andrijanopolja dan hoda i vise, zvano Mostar i posle se nazva Mustafa-pasina cuprija. I tu se sastadose obojica, ovi od srpske zemlje i ovi od grckih predela"
Armija od 70 hiljada boraca je krenula prema Jedrenju. Turci su znali kakva armija ide na njih i na kom su pravcu. U Jedrednju je boravio LALA SAHIN, sposoban i odvazan vojskovodja, koji je poslao odmah za pomoc u Malu Aziju. Po jednoj veziji srpske trupe su se sastale u samom Cernomenu na Marici,
i ulogorovale se umorne.
Turci svesni da ne mogu da se suprostave tolikoj vojsi su pribegli drskom nocnom "UZBUDJIVANJU" umorne srpske vojske.
Lala Sahin je sa 4 hiljade boraca napao pomocni logor i komoru srpske vojske na samoj obali Marice.
Iznenadjenje je dobilo toliki efekat da i sam Lala Sahin nije mogao da poverije. Uspanicena srpska vojska je potrazila spas u bekstvu u glavni logor.
No, pometnja je ucinila svoje. Trupe iz glavnog logora su posle da pomognu vojsci koja se povlacila, izmesani vojnici, komora, oba logora, napad Turaka, noc (po nekim i pijanstvo) su ucinili svoje.
Potpun krah srpske vojske, mnogo se vojnika podavilo, mnogo je zarobljeno (kasnije su otkupljivali glave za suvo zlato), vojskovodja Ugljesa se udavio u Marici, dok je Vukasin uspeo da pobegne.
No na izvoru, kada je hteo da se napije vode (kod sela Karamanli), ubijo je ga njegov sluga Nikola Hrsojevic.
Telo kralja Vukasina je kasnije preneseno u crkvu sv.Dimitrija u Susici, koja je u Raskoj.
Telo Ugljese nije nikada pronadjeno.
Katastrofu Marickog poraza je prvo osetila Srbija. Ovom bitkom Srbija zapocinje petovekovno ropstvo pod Osmanlijama.
Lazar, Nikola Altomanovic, Marko i ostali sitni velikasi nisu mogli prvo izmedju sebe da se dogovore (iskolju) no su svaki na svju ruku, kao i predhodnici hteli da se suprostave snazi koja je bila mnogo jaca no sto su oni prepostavljali. Za zabluda srpskih velikasa je i gurnula Srbiju u dugovekovno ropstvo!



Izvor: Raska oblast
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 6:41 pm

Knez Lazar Hrebeljanovic
(1371-1389)


Tragican istroriski zavrsetak nemanjicke drzavnosti nije isao nikako u prilog Lazaru. Velikasi su medjasenjem razdrobili Srbiju, tako da joj je robovanje neminovno bilo.
Pokusaj Hrebeljanovica je samo pokusaj sa istoriskog gledista jer je vec bilo kasno da se Srbija spasi.
Srbija je bila u TOTALNOM raspadanju, pa ni Bog je nije mogao spasiti.
Marko (Gilgames) je vec bio vazal.
Dejanovici su vec isto tako bili Vazali.
Zupan Nikola Altomanovic nije mario za Srbiju, koja je vec nestajala, vazniji su mu bili njegovi bogati posedi. U Zeti su braca Balsici, Djuradj i Balsa, koje nasledi Stracimirov sin Djuradj. Balsici su cak oteli Prizren Nikoli, no za kratko. Balsa II je zenidbom cerke Jovana Despota dobio Bertu, Valone i Himere. Balsici su i verski vec bili odvojni (rimokatolici). No i Balsa II je bio malo religiozan. On je sa Lazarom sazvao svesrpski sabor za izbor pravoslavnoh patrijarha manastira Praskavica kod Budve. Cak i Papa nekad Balsice naziva sizmaticima.
Vuk Brankovic (Mladenovic) zet kneza Lazara je posedovao Skopje a Prizren je oteo Balsicima vec 1372. godine. Posedovao je i sire oblasti Srbije (predli oko Tare, Morace i deo Kosova), oni su od vojvode Mladena kao i Nikola. Tako je Branko Mladenovic dobio od Dusana Ohrid i naziv Sevastokrat,i Vuk, naglo siri svoje posede (drzavu) slomom Hikole, posle njegovog poraza od Lazara Hrebeljanovica i kralja Tvrta I-og.

E u tom OKRUZENJU je poceo svoju muku knez (nazvan carem). On je samo posedovao deo sliva triju Morava, ozenjen kneginjom Milicom,c erkom kneza Vlatka, potomka Nemanjica po Vukanu. (Odakle to da je Lazar ozenjen cerkom Jug Bogdana i da je imala devet brace) a istoriski podaci govore sasvim drugacije.
Lazar je sebi uzeo titulu "GOSPODAR SVIH SRBA", neki put je cak upotrebljavao nemanjicko ime "STEFAN", nazivao se i "Svetim Lazarem" ili "Stefan knez Lazar". Njega je u tim namenama i Tvrtko I kopirao, da bi se nametnuo Srbima i tako se ban Tvrtko krunisa za kralja: Srbije, Bosne i primorja u manastiru Milesevu 1377. godine. Da Tvrto I nije bio kralj Srbije se najbolje vidi iz sledeceg.
Kad je u leto 1378. godine, trbalo po ustaljenom obicaju srpskih vladara, predati stonski tribut od Dubrovnika monasima sv. Ahrandjela u Jerusalimu, protopop Mihailo jerusalimski trazi posredovanje kod Dubrovcana od kneza Lazara a ne od "legitimnog" kralja Srbije Tvrtka I-og.
U to vreme Pecka petrijarsija je bila jedinstvena.
I ona je za legitimnog vladara Srbije smatrala kneza Lazara.
To se vidi iz povelje peckog patrijarha Spiridona (1379-1380). Njega je cak i carigradska Vaseljenska crkva smatrala za kneza Srbije. U to vreme je i skinuta anatema sa Srbije i knez Lazar je postao suvereni gospodar Srbije a Spiridon poglavar SPC-e.
Po skidanju anateme, Srbi i Vizantija su se izmirili u prolece 1375. godine na Dusanovom grobu je procitano to pomirenje, no nazalost sasvim kasno.
No skidanjem anateme, Lazaru se podigao ugled u narodu i SPC ga od tada priznaje za legitimnog vladara Srbije. Lazar podize svoje zaduzbine, manastir Gornjak i manastir Ravanicu, kao i svoju poznatu crkvu u Krusevcu Lazaricu.
I Lazar ratovima protiv svojih velikasa uvecava Srbiju. Prvo u ratu izbacuje iz igre Nikolu, zatim Rotislavcice, udajom cerke Mare za Vuka a Jelene za Balsica II-og, trecu cerku je udao za bugarskog cara Sismana (1365-1395), cetvrtu cerku za velikasa Nikolu Gurjanskog.
A Olivera, najmladja cerka kneza Lazara je posle Kosovske bitke darivana Bajazitu. Sestu Draganu je bio udao za celnika Musu a pobratimio se bio sa velikasem Vukosavljevicem. Tako je stim vezama Lazar donekle i drzao ono malo Srbije na okupu.
No mrak se nezadrzivo nadvija nad Srbiju, dolazi pogubna Kosovska bitka.
Okolnosti do kojh je doslo do ove bitke su vec date, prema tome, nije tesko zakljuciti sta je uzrok i poraza u toj Bitci i propasti srpske drzave.
Znaci.
Pred bitku stanje je bilo porazavajuce za Srbiju.
Bugarska priznaje vazalstvo Turskoj, Gornja Bugarska priznaje vazalstvo Ugarskoj, Vizantija ispunjava obaveze vazalne po ugovoru Turcima. Jedna mala iskra. Lazar tuce Turke na Plocniku 1386. godine, no sta vredi, Sultan Murat mu je vec oteo Nis, sa okolinom potpuno ugrozavajuci Lazarevu drzavu. Lazar pribegava jednom lukavstvu, po izmirenju sa Ugarima, priznaje im vazalitet da bi se mogao na miru odupreti Turcima. No sultan je vec na KOSOVO POLJE doveo Evropske trupe sa vojskovodjama: Ali-pasom, Evrenosom, Jahsijem, Sahinom i svojim sinovima Jakubom i Bajazitom, na turskoj strani su bili i vazali Grci a od Srba i velikas Konstantin Dejanovic, Marko nije bio u ovom pohodu iako je priznavao vazalastvo.
Lazar je mogao samo da racuna na neke od zetova, Balsic je vec bio turski vazal, stoga se samo nadao u Vuka Brankovica a i Tvrtko I-vi je polsao svoje cete knezu Lazaru, Kralj Zigmund nije pokazao interesovanje za pomoc Lazaru.
Ali dok je Lazar spemao vojsku za odlucnu bitku, Turci su cinili svoje. Stalnim malim udarima i upadima su pravili paniku i rasulo u pogranicnim delovima Lazareve drzave.
I tako je dosao sudjeni dan.



Izvor: Raska oblast
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 6:54 pm

Boj na Kosovu


Koncetracija tolike vojske na tako malom prostoru.
Nije obecavala nista dobrog ni Srbima ni Turcima.
Po svakoj logici, zrtve ce biti neminovne!
Cudi to da su i Turci skupili vojsku na "VELIKO", kada su do tada uvek ratovali sa malim trupama iz pokreta.

Murat I je svoju vosku postavio u tri stozera, sa rezervom iza.

Muraat I

Bajazit Jakub


Vuk Brankovic

Vlatko Vukovic

Lazar Hrebeljanovic

Srpska rezervna pesadija je bila pozadi iza Sitnice.

Bitka se dugo i oprezno pripremala sa obe strane o cemu svedoci i to sto su vojske na obe strane prevodili sami vladari, knez Lazar (sa oko 20-30.000 vojnika) i sultan Murat sa oba svoja sina Bajazitom i Jakubom (40.000 vojnika)
Ovo nije bio prvi sukob Turaka i kneza Lazara, to se dogodilo 1381. na Dubrovici kod Paracina i 1386. kod Plocnika koje je predvodio Murat licno i obe izgubio. Zato je i odlucio ozbiljnije da se posveti Srbima i da sakupi najvecu vojsku koju je mogao i da zada konacan udarac najvecoj vojnoj sili na ovim prostorima, koji se jos nisu u potpunosti oporavili posle Maricke bitke.

Na obe strane pripreme su bile velike i to je jasno nagovestavalo da se radi o odlucujucoj borbi. Lazar je pazljivo pripremao vojsku i svoje saborce Vuka Brankovica, bosanski odredi Vlatka Vukovica, hrvatski krstasi Ivana Palizne, Milos Obilic i mnogi drugi,
ali ipak srpska vlastela sa juga nije smela iz straha od turske odmaze da se usudi da posalje svoje vojnike u pomoc Lazaru.
Knez Lazar je vece pred bitku odrzao poslednju veceru sa svojim saborcima i komandantima koji ce predvoditi vojsku sutra na Kosovom polju. Na toj veceri je izrecena cuvena “Knezeva kletva”, ali i napravljen plan kako da se ubije turski sultan Murat. Za taj zadatak, a da bi dokazao svoju odanost i lojalnost knezu, javio se mladi vitez Milos Obilic (Kobilic) koji je rekao da ce se predati turskoj vojsci i kad ga odvedu do sultana izvadice sakriven noz i ubice ga.

28. juna rano ujutru srpska vojska, posle poseti crkvi Samodreza gde su se pricestili, nastavila je put ka Kosovu polju na koje su Turci vec pristigli.
Na samom pocetku bitke Srbi su sjajno napredovali i potisnuli turke na krilima, posebno uspeha je imao Vlatko Vukovic sa svojim bosanskim odredima a odlicno se drzao i Vuk Brankovic sa svojom teskom konjicom ali glavno teziste borbe je bilo na Gazimestanu i Mazgitu. Tu u centru bitke knez Lazar sa glavnicom vojske uspeva da potuce Saridza Pasu i probije liniju nakon cega turska vojska krece u lagano povlacenje jer je linija popucala na vise mesta. Medjutim posle smrti sultana koja se odigrava u medjuvremenu, Bajazit preuzima kontrolu nad celokupnom vosjkom i ubija Jakuba kako bi kasnije mogao da postane novi sultan a i besan zbog njegovog poraza. Odmah zatim krece u silovit kontranapad sa svojim rezervama i janicarima pravo u srediste ka Lazaru, gde posle krace borbe uspeva da slomi otpor i zarobi ranjenog kneza kojeg odvodi nazad i kao odmazdu odmah ga posece.
Bitka jos traje Vlatko Vukovic posle svog prodora po levom krilu i uspeha, ali sa povecim gubicima se povlaci u pravcu Bosne, dok sa druge strane teska konjica Vuka Brankovica pristize u centar da pojaca posustalu srpsku vojsku nakon zarobljavanja kneza Lazara, gde je odolevao sve do kraja bitke.
Najveca bitka u istoriji Balkana, oba vladara su poginula kao i vecina vojske na obe strane, odlazak Bajazita sa bojista pre kraja, ostavlja utisak da je srpska vojska ipak odnela pobedu u ovom krvavom obracunu. Po Srbiju posledice su odmah bile vidljive, ostala je bez vladara i najveceg dela vojske, sa mnogo udovica, dece i staraca a vlast je preuzela carica Milica sa nepunoletnom muskom decom. Tek 1392. Stefan Lazarevic preuzima presto ali kao turski vazal jer je carica Milica ponudila svoju cerku Oliveru Bajazitu i vazalstvo da bi zauzvrat branio Srbiju od Ugara koji su nadirali sa severa zemlje.
Kad se sve to uzme u obzir a i po predanju ova bitka je oznacena kao poraz Srba, koja nije propala i izgubila na Kosovu ali je ta bitka okrenula njen razvoj u suprotnom pravcu narednih pet vekova.
Sam simbol kosovskog boja se oblikovao kroz istoriju u posebnu etiku, uz pravoslavnu crkvu kao glavnog nosioca toga. Postao je simbol borbe protiv tudje kulture i religije koje su pokusavale da potcine Srpski narod, pre svega duhovno ruseci sve sto bi podsecalo na njihovu otadzbinu i nacionalni identitet.

U strahovitom sudaru celnih centara poginuli su i Murat I-vi (ubio ga Milos)
i knez Lazar Hrebeljanovic
Vlatko Vukovic je svoju bitku na levom krilu dobio.
No.
Cim je Murat I- poginuo, Bajazit ubija Jakuba, preuzima komandu u svoje ruke i sudarom sa boka razbija Vukovica i centar srpske vojske.
Vuk Brankovic sa oklopnicima, nemo posmatra sta se dogadja, umesto i on da udje u zavrsnicu boja on se povlaci.
Rezervna srpska pesadija, nije usla u boj.
I razlog je, Turci su pregradili Sitnicu, pa je naglo pustili, tako da srpski vojnici nisu ni pokusali prelaz a samim tim nisu ni ucestvovali u boju.
Znaci od oko 25 hiljada vojske Lazareve, u boju je ucestvovalo samo polovina. Bitka je zavrsena vec oko 3 sata, po svim istoriskim izvorima NERESENO. Bajazit se posle bitke povlaci u Anadoliju, Lazara sahranjujemo u Pristini da bi 1391. godine njegove mosti bile prenesene u njegovu zaduzbinu Manastir Ravanicu. Mosti Lazareve su 1697. godine prenesene u fruskogorski manastir Vrdnik, da bi za vreme drugog rata, bio sklonjen od ustasa u Beograd u Sabornu crkvu, da bi konacno 1989. godine mosti Lazara bile sahranjene u Ravanici.
O samom boju, istoricari su pisali po nahodjenju, po izvorima, toga doba, po pismima koja su slana posle bitke, no jedno je sigurno. Pobednik same bitke je NIKO.



Izvor: Raska oblast
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 7:03 pm

Povelja Vuka Brankovica


Ova povelja se cuva u Hilandaru pod brojem 72 i glasi.



Po zelji i milosti moga Vladike, slatkog mi spasa Hrista i po neizrecenom njegovom covekoljublju, ja rob vladike moga hrista, Vuk sin Sevastrokratora Branka, unuk vojvode Mladena, pisem neka je poznato svakom coveku, kako sklopih mir s Turcima i prilozih velikom gospodinu Bajazitu i sklopih mir s njim.
Kada sklopih mir popisah celu zemlju koliko je u mojoj vlasti, kako cemo placat danak Turcima. Tada dodje gospodstvu mi svecasni starac hilandarski kir Gervasije, koga je poslao sveti manastir Hilandar. Prilozih Hilandarsku metohiju, koliko je u mojoj vlasti, u metohiji hilindarskoj, dvesta unci i to uzeh na sebe, da ja to od sebe placam Turcima, od moje kuce, dok sam ziv a metohija hilandarska da je oslobodjena od tog dana, da ne daje nista.
Ovu milost ucinih ja, Vuk Precistoj Materi Bozijoj hilandarskoj tako da je ovo moje zapisanije tvrdo i neunistivo metohiji hilandarskoj do kraja moga zivota i dokle dajem danak Turcima i posle mene koga odabere Bog i Precista Mati hilandarska da vlada ovom zemljom ili nekom od mojih sinova ili od srodnika mojih ili nekog drugog, molim i naredjujem hilandarskoj i da prilozi dvesta unci danka za hilandarsku metohiju.
Ko se drzne po nagovoru djavola da ovo unisti i razori neka takvoga razori Bog i Precista mati Bozja Hilandarska i umesto pomoci neka mu je osvetnik u ovom a i u buducem veku. Ovome su milosnici sinovi Vukovi Grgur, Djuradj i Lazar.
Po naredbi gospodina Vuka Lukac pisa u Pristini meseca Novembra 21. dan, 6901 godine.
U Hrista Boga blagovereni Vuk Brankovic gospodar Srblja i Podunavlja.
Ova povelja je za duboku analizu, ovde do izrazaja mogu doci samo dobri poznavaoci istoriskig dogadjanja i poznavaoci zakona u jednom drustvu, makar ono bilo i feudalno.

p.s. A Hrisovulja Vuka Brankovica Hilandaru se cuva pod rednim brojem 60.
Mozete obe naci na:
sajtu rastko.org

I tako po Kosovskoj bitci, u Srbiji je vladao ko je hteo i kako je hteo ali pod budnim okom Turaka jer Turci su polako osvajali deo po deo Srbije. Ustvari, oni su otkidali onoliko koliko su im Srbi davali. Jer ipak je trebalo Turcima jos dosta vremena da porobe Srbiju. Sa gledista strateskog, oni su to cinili lukavo i pametno.
Po smrti Lazarovoj, knjeginja Milica je bila regent sinovima Stefanu i mladjem Vuku, do 1393. godine.
Sa severa Ugari prodiru preko Save, otimaju i pustose Beograd, dolaze do gruze u Cestin i Milica nema druge no se zblizuje sa Bajazitom I-im.
Udaje najmladju cerku Oliveru za sultana i Srbija postaje vazalna zemlja placa danak Turskoj i mora da ih snabdeva vojskom kada im zatreba. Tim aktom Milica tera kralja Zigmuda iz Srbije, no on opet napada Srbiju 1392. godine, oseda Golubac i prodire do Mlave. Za to vreme Vuk nije priznavao vladavinu kneginje Milice, cak se i borio protiv Bajazita, cak je i pregovarao sa Ugarskim kraljem u Dubrovniku, gde se potpisao kao "Gospodar Srba i Podunavlja".
1392. godine Turci zauzimaju Skopje i Brankovic postaje njihov vazal.


Knez Lazar i njegova porodica


Izvor: Raska oblast
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 7:31 pm

Cak i "ostatak" velikasa su bili vazali Bajazitu


Kraj loze Hrebeljanovica


Kralj Marko, knez Stefan Lazarevic, Konstantin Dejanovic i Konstantin Balsic su POMOGLI Bajazitu da izgubi bitku na Rovinama 17. maja 1395. godine protiv vlaskog vojvode Mirce (1386-1418). U toj "pomoci" su poginuli Marko i Konstantin Dejanovic. Kod Nikopolja Bajazit I-vi pobedjuje hriscansku vojsku zahvaljujuci pravrovremenoj intervenciji kneza Stefana Lazarevica. E tu je Sultan zarobio Vuka Brankovica, koji je kasnije umro u zatocenistvu.
Objasnjenje, ovde ne treba dati. Posede Vuka Brankovica Bajazit I-vi je rasparcao, sebi, Stefanu i udovici Mari sa njenim sinovima: Djurdje, Lazar i Grgur.
Tim potezom se otvaraju vrata za Bosnu,g de i Stefan krece, nisu imali nekih vecih uspeha, osim sto su zarobili kraljicu Jelenu Dabisinu udovicu. Bajazit cak umalo nije ubio Stefana, no ovaj se nekako 'oprao" za neuspeh.
No, pri napadu na Bajazita I-og kod Angore (Ankara) Bajazit I-vi je porazen i zarobljen (Jun-1402)
Posle godinu dana i on je umro u ropstvu. Pored sultana, Tamerlan je zarobio u Oliveru i zbog iskazane hrabrosti u boju a i pregovora koje je vesto vodio Stefan, Tamerlan dozvoljava povratak u Srbiju knezu Stefanu, njegovoj vosjsci, Oliveri, Grguru i Djurdju Brankovicu.
Povratak je bio preko Carigrada i kada se culo da je Bajazit I-vi zarobljen, nastalo je veselje a Stefanu dodeljeno najvece vizantisko odlikovanje - DESPOTAT*
(car Manojlo II-i je i sluzbeno, kasnije (1410. godine) potvrdio dodelu ove visoke titule despotu Stefanu.
No djavo ne miruje. U Carigradu su se sukobili Stefan i Djuradj Brankovic i Stefan zatvara Djuradja, no ovaj uspeva da pobegne i bezi sultanu Sulejmanu I-om (1402-1411), Bajazitovom najstarijem sinu. Zatrazio je vojnu pomoc da se obracuna sa UJAKOM i on tu pomoc dobija. Zaposeda sve prolaze za Srbiju a u medjuvremenu se zeni (Lezbos), otplovljava za Zetu i sa Djurdjom II-im Stratimirovic -Balsicem krece prema Zici.
I ponovo na Kosovu Polju, kod Tripolja, 21. novembra 1402. godine dolazi do sukoba despota Stefana i Djurdja Brankovica. Despotu u boju pomaze i nevesti Brat, no pritice mu u pomoc i cesar Ugljesa Vlatkovic, gospodar Vranja i tako despot osigura pobedu, a zatim ode u Novo Brdo gde se i utvrdi.
No i u Turskoj su izbili nemiri, zbog vlasti.
Deca Bajazita-Sulejman, Isa, Musa i Mehmed vode ljutu bitku oko prestola, to koristi Stefan, okrecese Ugarima, priznaje vazalstvo i Srbija jedno vreme miruje. Ovim potezom Stefan se miri sa bratom a i sa Brankovicima.
No, zlo opet ne miruje. Turci ponovo pribegavaju "Politici"
Seju razdor, podsticu sukobe u Srbiji, guraju Vuka u rat protiv Stefana, u tom ratu Vuku pomazu opet Brankovici. Dosli su cak do Beograda. No Musa napada brata Sulejmana I-og, Stefan Lazarevic prilazi Musi i nastaje opste rasulo. Politicka situacija je toliko slozena da niko vise ne zna sta se cini. Grgur Brankovic 1408. umire, 1410. godine, Vuk Lazarevic brat Stefana gine, gine i Lazar Brankovic. Sultan Sulejman je ubijen 1411. godine. No nekako posredstvom despotove sestre Mare majke Djurdjeve iste godine dolazi do pomirenja izmednju despota i Djurdja Brankovica.
Despot Stefan se zblizio sa princom Mehmedom, dok mu bivsi prijatelj sultam Musa napada Srbiju, opseda novo Brdo, prljacka, pali i okrece prema Solunu i Tesaliji.
I pored svih svadja despot Stefan Lazarevic (nije imao dece) svoj presto prepusta Djurdju Brankovicu.


I na kraju poslednja i kobna greska Srpske vladajuce garniture.
Vizantija i Srbija sa Bugarskom su imali sansu (ukazala se slucajno) da proteraju Turke u Malu Aziju, nazalost ta sansa je propustena.
Rec je o savezu Stefana Lazarevica i princa Mehmeda brata od sultana Muse da zajedno napadnu Musu. Stefanu je dao trupe Sandalja Hrnic, te kontingent ugarskih ceta. Oni su zajedno sa princom Mehmedom napali sultana Musu jula 1413. godine ispod Vitose u Bugarskoj (povise Sofije). Tu je sultan Musa potucen do nogu, sam Musa je poginuo. U borbi su bili i vojnici cara Manojla. I umesto da se Turci isteraju nazad, oni pomazu princa Mehmeda da dodje na presto i da on bude sultan. I tako princ postade Mehmed I-vi (1413-1421).
Stefan prihvativsi se vazalstva dobio oblast oko Sofije i Nisa kao i Srebrnicu u Bosni. U Bosni krkljanac. Hrvoje Vuksic porazen od Sandalja Hrnica trazi pomoc od Turaka a Turcima je ova "ispomoc" dobrodosla, tako da oni iz Bosne se sire prema albanaskim predelima i 1417. godine zauzimaju Valonu, Kaninu, Pirg i Bert.
Venecija u sukobu sa Balsom III-im poziva Turke u pomoc, Kotor se okrece veneciji i odlazi im pod vlast 1420. godine.
Umorni Balsa III-ci predaje ujaku Stefanu Zetu na upravu. Balsa III-ci Stratimirovic je i umro na dvoru sestrica gde je i sahranjen 28. Aprila 1421. godine.
Znaci od te godine su se nekako formalno ujedinile oblasti despota Stefana, Djurdja Brankovica i Balse III-eg. Bas u to vreme je i umro Mehmed I-vi i na presto stupa Murat II-i (142101451), kome despot Stefan potvrdjuje vazalstvo. Sa Venecijom je sklopljen mir u Skadru 1423. godine, Venecija zadrzava Kotor, Ulcinj, Skadar a Srbiji ostaju Bar, Budva i Drivast.
Ovaj ugovor je potvrdjen u Vucitinu (Kosovo Polje) 1426. godine, u starom dvoru Brankovica. Stefan na saboru u Srebrnici kod Stragara proglasava svog sestrica Djurdja Brankovica zvanicnim naslednikom.
Ovaj ugovor je potvrdio kralj Zigmud u Tati uz napomenu, ako Djuradj Brankovic umre bez naslednika, da se Beograd, Golubac i Macva vrate Ugarskoj.
Sultan Murat II-i nije bio zadovoljan ovim ugovorom i opet napadaju Turci Srbiju. Turci su iskoristili bunu rudara u Srebrnici i dok je despot gusio pobunu, on je napao Srbiju (despotovinu).
U tim borbama Stefan je na putu iz Kragujevca za Beograd umro od srcane kapi 19. Jula 1427. godine. Sahranjen je u svojoj zaduzbini Manasiji. Manasija je bila centar resavske skole, u skoli su se isticali filosof Konstantin i mitropolit Grigorije Camblak. Sam despot Stefan Lazarevic je bio veliki pesnik, ostavio je iza sebe "Slovo ljubve ", Rudarski Zakonik i Zakonik za Novo Brdo.
I loza Hrebeljanovica se ovim gasi.



Izvor: Raska oblast
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Apr 21, 2012 7:43 pm

Despot Djuradj Brankovic
(1427-1456)

Djuradj je vec bio zreo covek kada je dosao na celo Despotovine i pokusao je da sredi prilike, kako je najbolje znao i umeo.
Titulu despota je dobio u Carigradu a nije bila nasledna, dobio je od Jovana VIII-og, 16. jula 1429. godine.
Pre toga je bio sa titulom (DUX), (prema pismu od 24. jula 1428. godine), a i kao "Gospodin Srbljem", pocetkom 1429. godine. Ozenio se 1414. godine Jerinom Kantakuzen ( prokleta Jerina*) u 39 godini. Jerina mu je izrodila: Grgura, Stefana, Lazara, Teodora i kcerku Katarinu. Teodor je umo kao dete. Djuradj je i pre ovog braka bio zenjen jer se javljaju njegove kceri: Jelena i Mara.
Mara je postala sultanija a izvori tvrede da je imala 50 godina kad je ostala udovica Murata II-og, 1451. godine.
Duradj je odmah po stupanju na presto morao da da Beograd Ugarima, Jeremija zapovednik Golupca, nezadovoljam Ugarima, u znak osvete predaje Golubac Turcima i Djurad j postaje Ugarski vazal. Nevolje nikad ne dolaze same.
Turci se sire polako ali sigurno. Zauzimaju Solun (1430). Od 1431-39. godine traje drugi Bazelski sabor.
Tragican datum Vizantije 29. maj 1453. godine.
Zapad je ostavio Srbiju i Vizantiju (okrenuli su interes u Indiju) Najstariji srpski grad Novo Brdo Turci osvajaju 1. juna 1455. godine (izdaja) a potom i Prizren.
Kralj Zigmud, pokusava povratiti Golubac, no jedva spasava glavu u bekstvu preko Dunava i Djuradj osta sam protiv mocne Turske.
No i Turci su bili jako vesti u diplomatiji, to se mora imati u vidu.
Turci su smatrali svojim vazlima one "sluge" samo koje su potpisale vazalet i cim potpisnik umre ti posedi su pripadali Turskoj i islamizacija je odmah cinila svoje (primer, zemlje Marka i Dejanovica).
Na osnovu tih propisa Murat II-i trazi Despotovinu Srbiju jer su vazalni odnosi prestali 1427. godine smrcu despota Stefana Lazarevica.
Pritisak je neumoljiv na Djuradja i on pristaje na teske uslove, daje Turcima sve sto traze. Pored Golupca Djuradj se morao odreci i Timocke oblasti za Knjazevcem, Niske i Krusevacke oblasti.
I vec u ovim gradovima se pocinju zidati dzamije.
I Duradj ima samo jos malo nade za opstanak i on ocajnicki pokusava da spase sto se spasti moze. Gradi Smederevo na uscu Jezave u Dunav. Prelepu tvrdjavu sa dvadeset i cetiri kule. Za nepune dve godine je sve to uradjeno (1429-1430) i sva tezina kuluka se svalila na "prokletu Jerinu".
Godine 1433. despot Djuradj zauzima: Zvornik, Srebrnicu i deo Usore, no po smrti vojvode Sandalja Hranica, on dobija za protivnika njegovog sinovca Stefana Vukcica-Kosacu (1435-1466).
On je bio muz Jelene, cerke poslednjeg Balse III-eg i smatrao je da ima pravo na Zetu, kao na svoju tazbinu (miraz).
Vukcic je bio odani sluga Venecije a titulu "herceg od sv.Save" (dux Sancti Sabbae).
Malo predaha Srbija je imala u ratovima (1435-1437) Turaka i Ugara, da bi vec u sledecem ratu 1439. godine Murat II-i licno sa jakom vojskom opseo Smederevo. Despot sa zenom,decom is vitom bezi preko Dunava,da trazi pomoc od Ugara i Poljaka. Smederevo se brani u bezilaznoj situaciji grad se predaje Turcima 18. avgusta 1439. godine (branioci su bili: sin Grgur i surak Toma Kantakuzen).
Despot pokusava na svaki nacin da spasi "svoje imanje", Mara je vec bila sultanija, Katarinu udaje za grofa Urliha Celjskog rodjaka Zigmundove zene, sa Venecijom sklapa ugovor (pogranicni) 1435. godine.
Te godine se PRVI PUT ISTORISKI JAVLJA geografska odrednica za
ZETU_____________CRNA GORA.
U Prolece 1440. sultan pokusava da osvoji Beograd, despot bezi u Crnu Goru, ne sporazumeva se sa Stefanom Vukcicem Kosacom, turskim vazalom, niti sa sinovima Djurdja Crnojevica. Ove diplomatske pokusaje Djuradj placa i to veoma skupo. Turci mu hvataju sinove Grgura i Stefana odvode ih u Tokatu i u maju 1441. godine im vade oci, no na molbu sultanije Mare postedjuju im zivote. I odmah zatim je i palo Novo Brdo 27. juna 1441. godine. Za to vreme Venecija cerupa jadransku obalu, slama Hercega otima i Bar (1443), povezuje svoje posede od Kotora do Bojane i Stefan Crnojevic Crnu Goru stavlja u sluzbu Veneciji.


Izvor: Raska oblast
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pet Maj 04, 2012 11:18 pm

Despot Lazar Brankovic
(1456-1458)



Po padu Novog Brda, u Srbiji sve ide naglo nizbrdicom. Turci, zauzimaju: Lipanj, Prizren i Pristinu, razaraju crkve, podizu dzamije i pocinju poturcavanje.
A obecanja koja je Djuradj dobio da ce sa sto hiljada vojnika Ugari pomoci Srbiji su ipak bila ruzan san.
I Djuradj nema gde. Prignjecen on se ponovo obraca sultanu Mehmedu II-om, no kasno je vec..
Padom Meduna (1456) Srbija gubi Crnu Goru i Stefanica Crnojevic izbacuje Djuradja iz Crne Gore.
Mehned II-i planira da preko Dunava prodre u Ugarsku i zato hoce da osvoji Beograd i Smedervo.No,Hunjadi Banko i Djuradj odbranise beograd, ali se Djuradj mimoidje sa Urlihom Celjskim i komandantom Beograda Mihailom Silacijem, koji je protezirao Hunjadijevu stranku.
1455. godine Despot biva zarobljen, no uz veliki otkup biva oslobodjen. U to vreme od kuge umiru Janko Hunjadi i Jovan Kapistran, a iste godine je i ubijen Urlih Celjski, despotov zet i tako se oslabio taj blok u Borbi protiv Turaka. Djuradj nastavlja pregovore sa Turcima.
Turci odugovlace pregovore a ratom otimaju parce po parce despotovine i u tim pregovorima Djuradj umire 24. decemba 1456. godine. Sahranjen je u crkvi Krive Rijeke ispod Rudnika na recici Despotovica.
Na presto i scenu stupa Lazar, okoncava pregovore sa Turcima u januaru 1457. godine. Lazar nije imao izbora, prihvatio je sve sto su Turci trazili.
Lazaru su potpora bili braca Andjelkovici potomci cesara Manojla, nastanjeni u Novom Brdu, od oca Grka. Jedan od Angelkovica je otet od Turaka sa majkom 1427. godine i on se kasnije pojavljuje ko Mahmud Andjelkovic i postao je begler-beg Rumelije, odnosno namesnik evropske Turske.
Andjelkovic je 1457. godine dosao pod Smederevo a u Beogradu vojska Mihaila Silacija.
Tako se Smederevo naslo u klestima, izmedju dve razlicite vojske. Drugi Andjelkovic je postao celnik Lazaru i on je pregovarao sa bratom (na drugoj strani),i sve u korist Mehmeda II-og.
U tim pregovorima Lazar je dobio nesto poseda i nameti su bili nesto manji, ali za koliko dugo?
Jer Lazar se nalazio u dvojnom vazalstvu.
U Budimu je kralj Ladislav V Posmrce (1444-1457) uhvatio oba sina (Matija i Ladisalv) Hunjadijeva i osvetio Urliha Celjskog. Pogubio je Ladislava u martu 1457. godine, a Matiju zadrzao kao taoca. U tim metezima Lazar je osvojio Kovin i druge tvrdjave na Dunavu, no njegove prodore je zaustavio Mihailo Silaci, u bitci na Tamisu.
Po smrti Jerine, izbija neprijateljstvo medju njenim sinovima. Jerinin brat Toma Kantakuzen je sa Lazarevim najstarijim bratom, slepim Grgurom i sestrom, bivsom sultanijom Marom pobego u Tursku (Jedrenje). Tamo su ih lepo primili!
No despot Lazar je rano umro, muske dece nije imao, osim ceri, od kojih je najstarija bila Jelaca, bosanci cija je snaha je nazivahu Marija a negde i Jelena. Lazar je umro 20. januara 1458. godine.

Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pet Maj 04, 2012 11:35 pm

Despot Stefan Brankovic
(1458-1459)




U Ugarskoj dolazi do promene prestola. Ladislav V-ti umire (18 godina) u novembru 1457. godine, na presto stupa mladji sin Janka Hunadija, kralj Matija I-vi Korvin (1458-1490). Njegov gubernator je uticajni Mihailo Siladji. Ova promena Srbiji cini siruaciju jos tezom, ustvari bezilaznom. Jer Ugari nece da pomognu Srbiji.
U Srbiji svadje Mihaila Andjelkovica, udovice Lazareve, slepog Stefana, despe Jelene a Turci se samo smeskaju i pritezu.
U februaru 1458. godine je sacinjen svojevrsni trijumvirat. Podelise se "rukovodioci" Srbije i Mihailo Andjelkovic marta meseca pusti Turke u Smederevo. Oni na kapiju postavise osmanlisku zastavu. No gradjani u besu pobise Turke i zarobise Mihaila, koga dadose na cuvanje Dubrovcaninu Damjanu Djurdjevicu.
I tada izabrase slepog Stefana Brankovica za despota Srbije (1458). Titulu mu Vizantija nije mogla potvrditi, posto je vec bila mrtva a vlastoljubiva snaha Jelena je nije mogla dati. Znaci ta titula je "mrsava" i nevazeca.
Ovi dogadjaji primorase rumeliskog begler-bega Mahmud -pasu Andjelkovica (brat od Mihaila) da pokrene trupe prema Smederevu.
Bosanski kralj Stefan Tomas (1443-1461)je vec po smrti Lazara zauzeo Srebrenicu i jos jedanaest utvrdjenja u Bosni, medju kojima Zvornik i Teocek.
Ugari su pored Dunava kontrolisali Turska kretanja.
U martu 1458. godine Mahmud-pasa Andjelkovic osvaja preostale delove Despotovine. Ostadose samo Smederevo i Golubac. Turci su namervali za despota postaviti slepog Grgura. Andjelkovic pravi brodove u Krusevcu, da prevede voski u Smederevo u maju osvaja Manasiju a potom i Zrnov na Avali.
U setembu 1458. godine, Silaci predlaze despotu Stefanu Brankovicu da mu preda Smederevo, za uzvrat mu nudi neke posede u Ugarskoj, no napadom Ugara na Golubac, ovaj plan se nije ostvario.
U decenbru u Beograd stize kralj Matija I-vi Korvin, naredjuje hapsenje Mihaila Silacija a odatle ide na drzavni sabor u Segedin gde prisustvuje turski vazal bosanski kralj Stefan Tomas.
On (Tomas) nudi svoje resenje za Smederevo. Ponudio je da se njegov sin Stefan ozeni cerkom umrlog despota Lazara, a za miraz da dobije preostali deo despotovine.
Kralj Matija I-vi, ovu ponudu prihvata, racunajuci da ce imati cvrscu granicu.
Odluceno je da Bosna otkaze vazalstvo Turskoj, sa tim da Ugari brane Bosnu od Turaka.
Jedna napomena!
Bosanski kraljevi, pocevsi od Tvrtka I-og Kotromanica, su noslili titulu kralja Bosne i Srbije (u praksi nije realizovana). To je islo po zenidbenim linijama, inace u stvarnosti, mrtvo slovo napapiru.

I za zadnju zenibdu se zalagala Jelacina majka Jelena Paleolog. Veliki logotet Despotovine Stefan Ratkovic je ovu zenidbi namestio. Stefan Tomas je ovog coveka bogato nagradio za tu uslugu, nekim posedima u Bosni.
Tomas zuri u Smederevo na zenidbu sa Jelacom. Stefan je stigao u Smederevo marta 1459. godine a vencao se
1. aprila. Ovom zenidbom Stefan Tomasevic je dobio despotovinu u miraz.
Vec 8. aprila je zbacen despot Stefan Brankovic a despotom se proglasio bosanski princ, samovoljno, bez prava na krunu a ko mu je mogao potvrditi tu krunu, Vizantija ne, znaci, morao se obratiti Papi.
Zbaceni despot (a slep covek) se pretucao, prvo u Budimu kod sestre, Katarine Celjske, zatim ide u Dubrovnik a odatle ide u Albaniju, kod Skender - bega, gde je se 1460. godine ozenio Angelinom, cerkom Arijantitovom. Iz tog braka mu je rodjen sin Djordje i jos dvoje mladje dece. Ovaj Djordje je postao samo titularni despot Srbije (1486-1516), no on se zamonasio 1497. uzevsi ime Maksim. Tako da je postao vlaski mitropolit. U to vreme je vec gradio manastir Krusedol, ciji je kritor.
Od 1513. godine je bio beogradski mitropolit.
Grgur je u Turskoj imao je sina Vuka, ponzatog kao "Zmaj Ognjen Vuk". On je bio titularni despot Srbije do 1485. godine. Ratujuci po Panoniji kao vojni zapovednik, postaje Ugarski velikas.
Odveo je oko 50 hiljada Srba u okolinu Temisvara a 1476. godine je opsedao Smederevo, no nije uspeo da ga oslobodi.
Kasnije je poznati i grof Djordje Brankovic, rodjen 1645. godine u Ugarskoj. Bio je vodja Srba i poznati istoricar, pisac "Hronike", sam je isticao svoje poreklo, no i on je bio zarobljen od strane Ugara u pobuni 1703. godine. U zatvoru je i napisao svoju "hroniku". Umro je 1711 godine.


Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pet Maj 04, 2012 11:43 pm

Mali povratak u vreme Kralja Milutina



За време владавине краља Милутина отворен је рудник Ново Брдо између 1282. и 1321.године То је један од најзначајнијих рудника средњевековне Србије. Из њега се добијало олово и сребро познато под именом 'глама' - сребро помешано са златом.
Саси су донели рударски занат у Ново Брдо али су врло брзо посао преузели домаћи рудари.
Новобдрски градски закон из почетка петнаестог века нормирао је цене производа на тржници. Он је садржавао цене намерница и занатских услуга.
Ковница новца је радила до пада Новог Брда под турке 1455.године и производлиа је гроше.
У дефтеру санџака Вучитрн из 1477.године као и у другом из 1499.године Ново Брдо било је султанов хас - крунско добро. У то време Ново Брдо је било чисто хришћанско насеље.
Године 1502.године кнез Новобрдски био је МИХАИЛО КОМНЕН ЦРНОЈЕВИЋ.
У другој половини 16 века у граду има 147 муслиманских домова што је још била мањина. Рудник доноси приход Турском царству од 3.983.785 аспри.
1570. године у Новом Брду постоји пет муслиманских махала са 103 домаћинства и осамнаест хришћанских са 250 домова.
1665. године следећа је демографска слика :
МАХАЛА СВЕТЕ ПЕТКЕ - 23 домаћинства
МАХАЛА СВЕТОГ ПЕТРА - 11 домаћинстава
МАХАЛА ЗЕРГЕР ( златар) -13 домова
МАХАЛА ПРОВАЛИЈА -15 домова
МАХАЛА ГРОЗНИЧАВАЦ - 10 домова
МАХАЛА ШУШТЕР - 25 домова
МАХАЛА МАРКА КРСТЕ - 3 дома
МАХАЛА АРНАВУД - 23 дома
МАХАЛА ЧАРШИЈА - 6 домова
МАХАЛА ДЕЏАР - 13 домова
Од Јевреја Трепче џемат - 4 домаћинства
Од Јевреја из Скопља - 5 домова
Ново Брдо је имало доста богомоља свих вероисповести чак и једну 'сашку' цркву.
1349. године у Новом Брду је кован сребрн новац звани 'grosi di Novaberda'.
Можда је на крају интересантан податак о промету неких роба на Новобрдској пијаци 1488 године. Тако је у једном периоду продато нпр:
маслиновог уља - товар
смокава - товар
велике моруне - за износ од 9 акчи
морске рибе локарда - за износ од 13 акчи
пастрмка из Охридског језера - у износу од 7 акчи
хавијара - у износу од 13 акчи
вино увезено - у износу од 23 акче
свиле - једна лодра
калај - четири товара
сапуна - један товар
голуб - један комад
итд итд.


Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pet Maj 04, 2012 11:53 pm



kralj Stefan Tomasevic (1461-1463)


Stefan Tomasevic je samo ubrzao da zavrsni cin ropstva bude sto bolniji.
Zenidbom i grabljenjem miraza, on nije bio omiljen u despotovini, plus toga bio je vazal Ugarske a izjasnjavao se ko rimokatolik.
Zasevsi na presto koji nije njemu pripadao sa stricem Radivojem pretedentom na bosanski presto nisu niceg dobrog mogli doneti despotovini. A i Turska nije odobrila ovo uplitanje Ugarske i Tomasevica i njene interesne svere.
Sultan Mehmed II polazi sa velkom vojskom u Srbiju, prikljucuje mu se Mahmud - pasa Andjelkovic i bez poteskoca oni su stigli pod zidine Smedereva. Ima par verzija o padu Smedereva.

Sa Turcima u pregovore stupa Radivoj, on je kako se tvrdi odmah nacinio sporazum, po kome svi iz Bosne i Stefan sa suprugom, kao i njena majka despina Jelena Paleolog, mogu sa imovinom da napuste grad. I znaci Turci ulaze u grad 20. juna 1459. godine.
Odmah su pohapsili zatecenu ugarsku posadu.
(pa to je potisivane kapitulacije, a ne pregovori)
No drugi istoricari imaju i drugacije tvrdnje.


Znaci tim datumom je umrla Srbija.

Srbin poceo izdaju, Srbin - rimokatolik zavrsio.

Time je drzavni dignitet izgubljen.

Stefana je ipak stigla "NAGRADA".
Sultan Mehmed II-je njemu smrsio konce i tu ima par verzija: od dranja, nabijanja na kolac, do davljenja rukama.
Znaci sto godina otpora Osmanlijama, najduze od svih balkanskih drzava.

Na sta nas ovo primorava da razmisljamo. Svakako, ja sam bar kategorican,(prem da je sada kasno, no i za sadasnje stanje-sra*e), vazi ista opcija.
Monizam-jedinstvo. Da su srpski velikasi bili za Srbiju a ne za licnu guzicu, Srbija ne bi propala.
No.
To je nasa tragicna, nasledno, bolesna pojava, koja nas i danas kosta suvereniteta i dostojanstva.
Srbija je utonula u mrak, ropstvo, ponizenja, bezanja, seobe, razaranja,d emografski prist je Srbiju izmenio nacisto i od jedneog naroda koji je obecavao, postali smo vodici aginih opanaka, izdajnici, jajare i narod koji je prodavao svoje ljude ko stoku.
Dva najveca logora za roblje su otvorena u Beogradu i Istambulu a gazde su nazalost bili Srbi.
Kako se to vreme ropstva odrazilo na narod, da se uvidet, jer Srbija je svoju istoriju podredila mraku sve do pocetka devetnaestog veka.
Po padu Smedereva, ubrzo pada i Bosna pa Hercegovina i na kraju Crna Gora.


Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 12:06 am

Pad Bosne



Bosna kao drzava je istoriska zavrzlama, o Bosni ima i nema dokumenata koji mogu cvrto stati na noge. Istoriju Bosne je pisao svako po svome nahodjenju i kako je kome odgovaralo.
No i u ovom slucaju se moramo osloniti na nauku. No nauka bas nema nekih cvrstih dokaza o "istoriji" koja je pisana o Bosni kao drzavi.
Mozda treba reci da je o Bosni napisao dobru knjigu dr. Lazo M Kostic.
"Srpska Bosna". Ima tu i tekstova od stranih istoricara, no, sve je to zavijeno u "maglu".
Istorija Bosne ce se tek pisati.
No za nas, ono sto je vazno, po padu Srbije, tj. despotovine Srbije Turci hoce dalje. A u Bosni je bilo isto kao i u Srbiji, nesloga, glozenje, optuzbe, medjusobni sukobi, sta reci, vladari su imali "kokosinje grudi", krasila ih je uskogrudost, kao i srpske velikase. Stefan Tomas, Stefan Vukcic Kosaca (1435-1466) su cak i napadali jedan drugoga, pravili smicalice kod pape jedan drugome, krlaj Tomas je svog tasta hercega Stefana Vukcica napao oko zauzimanja grada Cacvine, ovaj se cak zalio papi Piju II-om da je Tomas i Turke doveo u pomoc.
Zanci stanje u Bosni je bilo slika Srbije.
No, Turci su mislili glavom i radili svoj poso, oko sirenja, otimanja i pljackanja poseda srpskih velikasa.
Vec 1460. godine Turci su imali: Vizantiju, Srbiju, Vlasku, Moreju, bio im je i u rukama MIhailo Silaci, ujak kralja Matije ugarskog. Kralj Matija se useprtljao u rat sa Fidrihom III-im (1440-1493) nemackim carem.
Herceg Stefan Kosaca, uvidja uzaludnost borbe i trazi od Venecije sigurno mesto za "zaklon", trazi Hvar i Brac, kralj Tomas se nekako oprao kod Pape II-og i cak trazi krstaski rat protiv Turaka, no on umire u julu 1461. godine.
I njegov presto preuzima mu sin Stefan Tomasevic, koji se krunisao u Jajcu (1461-1463). Miri se sa Stefanom Kosacim. I on trazi od Venecije neko mesto za siguran smestaj, odabira Lastovo, u slucaju da ga Turci napadnu.
No on napada u Dalmaciji bana Pavla Sperancica, oko zaposedanja Klisa. On cak i dobija krunu od pape. Dolazi i kratko pomirenej izmedju Bosne i Ugarske, Tomasevic odbija da placa Turcima danak od 40.000 dukata koje je placao njegov otac. U pripremama za napad na Bosnu Turci se koriste kao i obicno "diplomatiom", tj. lukavo to cine.
No u to vreme i sin Stefana hercega Vladislav pocinje napadati oca.
On trazi pola Hercegovine a Turci traze danak od 100.000 dukata ili tri grada: Cacvinu, Micevac i Klobuk, kod Trebinja. A vec 1462. godine Turci zauzimaju Srebrnicu i Zvornik, tako da su se i ucvrstili u tom regionu. Ocekivana pomoc od Venecije i Ugarske Bosni nije dosla i Bosankska vlastela se opredeljuje za Turke da bi sacuvala svoje posede i guzicu.
Kralj Matija Ugarski je znao da Mehmed II priprema veliki vojsku na Bosnu, on je cak savetovao zajednicku odbranu, no, Mehmed II je opet lukavo postupio. On je iz reona Sjenice presao u napad, presao Drinu, prodro u oblasti hercega Stefana i brace Pavlovica (Petar i NIkola). Zauzeo je sve do Ljubiiskog, a glavnom vojskom je napao Bobovac, no zapovednik grada Radak je bez borpe polozio oruzje i predao mu grad. Tu vojsku je predvodio Mahmud-pasa Andjelkovic.
Visoko je palo bez borbe, kao i Kljuc i Turci polaze na Jajce.
Mehmed II-gi je i Jajce osvojio bez vecih zrtava i kazu da je Stefan ubijen pod Jajcem maja 1463. godine, kad je sultan presudjivao osudjenima, ubijen je i njgov stric Radivoj.
Kraljev mladji brat i sestra su zarobljeni (Zigmund i Katarina), pobijeni su i braca Pavlovici. Mehmed II-gi se vraca u Sjenicu, Dubrovnik i Hercegovina su postedjeni.
Zena kralja Tomasevica, kraljica Jelena (Mara) cerka srpskog despota Lazara odlazi u manastir sv.Stefaan, kod Splita a zatim na Lastovo. Mara odlazi sultanu Mehmedu II-om, njena majka Jelena boravi u Dubrovniku, nudi svoje cerke Milicu Leonardu III-em od Santa Mura, iz Napulja, a drugu cerku Jerinu je udala za Jovana Kastrista, sina Skender - bega.
Despotica Jelena je umrla kao monahinja Hipomona 1473. godine u manastiru santa Muari, na Jonskim ostrvima.


Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   

Nazad na vrh Ići dole
 
Srbija kroz vekove
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 2 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
 Similar topics
-
» Niš kroz vekove
» Nakit u Srba kroz vekove
» Dobro posudje-pola posla-posudje kroz vekove
» Moda u Srbiji kroz vekove
» Odeca kroz vekove

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Night fairy :: Riznica - Treasury :: Istorija-
Skoči na: