PUT, ISTINA I ZIVOT
 
PrijemPortalRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Srbija kroz vekove

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 12:27 am

Pad Hercegovine



Na redu je Turcima ostalo jos malo srpskih pokrajina, pa da zaokruze celokupnu srpsku teritoriju i da je stave pod svoju vrhovnu vlast. Zadnji trzaji, tj.pokusaji, no, kasno je za neka veca dogadjanja. Sta su mogli uciniti Zeta (Crna Gora) Hercegovina i Duklja (delovi Albanije).
Madjari su pokusali saciniti blok otpora protiv Turaka, no Srbi to nisu hteli. U kuci hercega Kosace, sin je opet napao oca, u Zeti Stefan Crnojevic priznaje Venecijansku vlast, Skender-beg se ucaurio u odbranu svojih interesa i poseda. Ugari i Venecija zajedno sa nekim hrvatskim cetama pocinju ofanzivu u Bosni i oslobadjaju Jajce 1643. godine. Njima se pridruzio i Martin Frankopan, no ove aksije je upropastio Stefanov sin Vladislav. On je ponudio Veneciji Bosnu i to je izazvalo nesporazum izmedju Venecije i Ugarske.
Drugi Kosacin sin otima posede Pavlovoca i Kovacevica od Turaka. Kralj Matija Korvin se zadovoljio Jajcem.
Pa iduce godine Turci (1464) preuzimaju jake napade na Bosnu i Hercegovinu. Jedan njihov vod konjice je stigo do Splita. Te godine u avgustu umire papa Pije II-gi, zagovornik koalicije protiv Turske.
I u Bosni i u Hercegovini se prodaje sve i svasta, da bi se otelo i opljackalo. Imbo Zapolja napada Banja Luku, Vladislav daje Veneciji Novi i Rasin, za uzvrat Venecija mu obecava Brac i kucu u Splitu. U Novo 1464. godine krajem maja umire herceg Stefan Vukcic Kosaca.
No sultan Mehmed II-gi je i dobar diplomata. On potiska Ugarsku, time sto imenuje bosanskog kralja Matiju Sabandzica, sina Radivoja, krajem 1465. godine.
Ugari menjaju politiku prema Srbima. Sinovi vojvode Jakse iz Jagodine su prebegli u Ugarsku 1464. godine, dobili imanja od kralja u Canadskoj, Kluskoj i Aradskoj zupaniji. Zmaj Ognjen Vuk dobija Slankamen i Kupnik i biva zapovednik srpskih ratnika, koji ce sada ginuti za interese Ugara.
Sultan Mehmed II-gi, polazi sa vojskom na Skender-bega, koji poziva u pomoc svog zeta Stevana Crnojevica (Skender-begova sestra mu je bila zena). Skender se odupirao, ali tananasno, no umro je ubrzo 1468. godine. Time se i arbanaska drzava pretvara u rasulo i pada u Tursko ropstvo.
Vladislav Hercegovic, se seta od Turaka do Madjara, brat mu se oslanja na Ugare, sestra mu se udaje za Ivana Crnojevica, no pomoci ni od kuda.
Vladisal uvidja svoju nemoc, napusta posede i odlazi u Slavoniju 1470. godine, na posede koje je dobio od kralja Matije Korvina, kod reke Lonje. U Bosni se imenuje novi kralj Nikola Ilocki, ustvari macvanski ban, ne zna se kako je dobio krunu kralja Bosne i Hrvatske, u setembru 1471. godine pristupa stranci kralja Matije Korvina, za uzvrat Srbi dobijaju despotovinu u Sremu, a za despota je postavljen Zmaj Ognjen Vuk Brankovic.
U Zeti na presto stupa umesto Stevana sin mu Ivan. Venecija protiv Ivana koristi arbanaskog vodju Leku Dukacina, koji ga u aprilu 1466. godine ucenjuje sa 10 hiljada libra. No, vec u jesen (1466) Ivan postaje mletacki "kapetan" u Zeti a zivi na Zabljaku.
Vladislavljev najmladji brat, madi Stefan je otisao na Portu, gde se u setembru 1474. godine javlja kao Ahmet. Brat Vlatko mu se zeni po drugi put sa unukom kralja Alfosona V-og (1414-1458). Hteo se nekako sa italijanskim vezam uplesti u balkanse sukobe sa Turcima. On napada Skadar, koga su branili "Venecijanci", Srbi Ivana Crnojevica i arbanaska plemena.
Turci su izolovali Crnojevice, obnovili Podgoricu, doselili 5 hiljada Turaka i naselili ih oko Belce, Drivasta i Skadra. Znaci razdvojili su Srbe Zecane i Arbanase. Zmaj Ognjen je jednom cak i Sabac oduzeo Turcima, Ugari su hteli oteti Smederevo, no nisu uspeli. U tim bojevima su se isticali Dmitar Jaksic i Petar Doci (Dojcin Petar u pesmama). Sultan Mehmed II-gi ne miruje. Izbacuje iz igre i Moldavskog vojvodu Stevana velikog i polako se stvara granica izmedju Turaka i Evrope u kojoj Srbi pogubno ginu nazalost na obe strane, a za cije interese
Godine (1478-1479) Sultan Mehmed ii-gi osvaja Drivast, Skadar i Kroju, slamajuci Albaniju, zatim zauzima utvrdjeni Zabljak, upadajuci u Zetu.
I Ivan Crnojevic Bezi u Italiju. Dubrovnik je 30. novembra 1480. godine postao turski vazal, sultan mu je garantovao drzavu i vladanje i ljude.

Od Srba valja jos pomenuti Milosa Bezmuzovica, on je za zasluge dobio od Matije: Sevar, Majsu i Pozdan, u temisvarskom kraju. I Matija je cak Srbe iskoristio u borbi protiv nemackog cara Fridriha III-eg, potpuno zapostavljajuci tursko ratiste. I ovakvom pogresnom politikom i Ugarska ce postati Turski plen. Cak ni Vazal.
Sultan Mehmed II-gije umro u maju 1481. godine, u pripremi napada na Rodos. Mehmedov pasa Daut je pustosio za to vreme oblasti Ugarske, po povratku iz Stajerske.
Kralj Ferdinand I Napuljski (1458-1494) uspeo je za kratko oduzeti Turcima Otran (ulaz u Jadran) 1481. godine. Ali do tada se vec zavrsila bila borba za nasledstvo. Muhamedovi sinovi Bajazit i Dzema si se sporazumeli. Sultan je postao Bajazit (1481-1512). Vec iduce godine Boka pada Turcima u ruke, a i Vlatko je pobegao sa ugarskom posadom.
Vlatko je umro 1489. godine na ostrvu Rabu, njegovi potomci se pominju u mletackom plemstvu. Udova Vlatka se preudala za kapetana Marka Loredana, Vladislav je umro u Hrvatskoj 1490. godine, sin mu Balsa se javlja u dokumentima iz 1492 godine, a sin Ladislav je postao rimokatolicki prior.
Tako da od cele Hercegovina koja se predala 1482. godine Turcima (Ajaz- pasa, ostali su samo slobodni dva utvrdjenja na uscu Neretve koja su drzali madjari.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 12:38 am

Pad Crne Gore



U to vreme glava Crne Gore su bili Crnojevici, prezime im je bilo Djurasevic, poticu od Djurasa Ilijica, koji je bio kod kralja Stefana Urosa III-g Decanskog, a 1335. godine postao i vojskovodja kralja Stefana Dusana u Skadrinu.
Imao je dva brata Nikoli i Vladina. U vreme Balsica ova porodica je bila po strani. Da bi u Zeti vidniju ulogu poceo da igra Radic Crnojevic, sin ili potomak nekog Crnojevica. Sa bracom Stefanom i Dobrivojem se javlja kao gospodar Budve. Bili su mletacki gradjani, time i prijatelji Dubrovnika, a u neprijateljstvu prema Kotoru.
Radic Crnojevic je poginuo 1369. godine protiv Djurdja Stratimirovica Balsica. Djuradj Djurasevic je sa bratom Ljesom, bio sa Balsom III-im, kada su podizali manastir sv.Nikole u Praskvici (oblast Pastrovici) 1413. godine.
No, posle preuzimanja Zete od strane Despota Lazarevica (sluzili su despotu). Djurasevic je sa cetiri sina (Gojcin, Djurasina, Stefanica a cetvrtom ime nije sacuvano). Po nasledstvu prezimena, trebali su se prezivati Djurdjevici, no oni se preziavju Djurasevici ili Crnojevici.
Gojcin je imao tituli kneza, tj. vojvode. Kasnije se istice i Stefanica (Stefan) oko 1426. godine.
Po padu Despotovine Srbije 1439. godine Stefan prilazi hercegu Stefanu Vukcicu Kosaci, a 1441. godine prilazi Mlecanima. Po obnavljanju Despotovine, on opet prilazi despotu.
No, po padu Smedereva bio je privrzenik Venecije. Djurasevici su drzali na okupu pleme Njeguse, vise Kotora.
Ivan Crnojevic (Djurasevic-Djurdjevic)(1465-1490) je nasledio Stefanicu i poznat je po tome sto je poklonio Lovcen cetinjskom manastiru. Zena Goislava mu je bila sestra Kostantina Arijata. Kada su Turci zauzeli Zabljak 1479. godine Ivan je klisnuo u Italiju, da bi kasnije posle smrti sultana Mehmeda II-og obnovio svoju vlast u Crnoj Gori, godine 1841.
No, on ipak postaje turski vazal, on salje svog sina Stanisu u Istambul, gde se ovaj turci i dobija ime Skender beg.
Prestoni grad mu je bio Cetinje ili Rijeka Crnojevica. Tu je stolovao i mitropolit srpske patrijarsije.
Ivan je imao tri sina: Djuraja, Stefana i Stanisu (Skender bega).
Djuradj je bio ozenjen cerkom mletackog velikasa Antonija Erico, Jelisavetom. Tu zenidbu je odobrila Porota.
Ivana je nasledio Djuradj Crnojevic (1490-1496).
Pomen o sebi je ostavio podizanjem stamparije gde je (1493-96) stampao prve srpske knjige, INKUBULE: Oktoix, Psaltir i Trebnik, svega 40 godina posle Gutenberga. Promenom odnosa sa Porotom, Djuradj je pobego u Veneciju, uleteo u ropstvo, nekako se izbavio.
No Turci vec 1497. godine haraju Grbljansku zupu. Njegov brat Stefan Crnojevic (1498-99), samo nominalno vlada, ustvari stvarni vladaoc je bio Fezir -pasa. Vec iduce godine on biva zarobljen i Crna Gora biva pripojena skadarskom sandzaku i prestaje postojati kao samostalna drzava.
Prema Sanudu, kraj iznad Kotora se prvi put naziva Crna Gora, oko 1499. godine. Stanisa (Skender beg) sluzi Selima I-og (1512-20) i Sulejmana II-og (1520-66). On postaje namesnik Zete (Crne Gore), kao Skender -beg Crnojevic (1514-1528).
K.Jiricek, kaze da je to bila vladavina srpskog vladara i islamskog velikasa.
Stamparija prestaje sa radom a 1519. godine. Bozidar Vukovic u Veneciji 1519. godine na cirilici stampa pravoslavne crkvene knjige.


Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 12:51 am

Posle propasti



Srbija je prestala da postoji kao drzava, njene teritorije su kontrolisali drugi, narod je pao u ropstvo, ostao sam, da se muci i snalazi kako ume i zna.
No, posto je dosta Srba izbeglo iz Srbije, oni se nekao okupljaju, pokusavaju, nadaju se.
Tako da u Sremu ipak nekako pokusava da se uspostavi jedna veca zajednica.
Tako da ipak imamo Despotovinu u Sremu.

Ugarski kralj Matija Korvin, je postupao lukao, on je sa Srbima branio Ugarsku, drzeci: Beograd, Sabac, Srebrnik p Jajce, Turci nisu za vreme njegove vladavine mnogo sta naudili Madjarima. Na tom MOSTOBRANU je bio aktivan Despot Zmaj Ognjen Vuk.
On je u jesen 1481. godine pobedio Skender bega, zapovednika Smedereva, dosavsi cak do Krusevca (nisu ovi begovi bili arbanasi). I on je tada iz podrucja Krusevca poveo oko 60 hiljada Srba i naselio ih u podrucju Temisvara.
Prema njegovim podacima u periodu od 1478. do 1482. godine u Ugarsku je preslo oko 200 hiljada Srba (CITAVA SRBIJA).
Ugarski sabor je doneo odluku da Srbi ne placaju porez, tako da su Srbi malo ojacali, no su zato morali ginuti za interese Madjara.
Despot Vuk je pobedjivao uspesno Turke (Becej i UNA) no umrije u najvecoj snazi 16. Aprila 1485. godine, bez muskog naslednika. Usao je u srpsku narodnu pesmu.
Od ostalih velikasa toga doba u Sremu su bili poznati braca JAKSICI, Stevan i Dmitar (sinovi vojvode Jakse, despota Djurdja Brankovica).
Kraj Matija je darovao Jaksice jos 1464. godine imanjem u canadskoj zupaniji.
Dmitar Jaksic je bio izaslanik Ugarske, kod Porote. Njega su Turci tesko ranili i on je umro 8. novembra 1486. godine. Stevan je umro 1489. godine, ostavili su potomke (Marko i Petar) ali obojica su bili "bez snage"!

Od vlastele koja je ostala u Srbije, zadnje vesti o vojvodi Mihailu Andjelkovicu je pismo iz Dubrovnika (1463).
Mnogi su otisli sa sultanijom Marom, Turcima, medju njima i Oliver Golemovic. A sina vojvode Altomana, Marka Altomanovica, sa jos dva plemica, ubio je sandzak-beg vucitrnski 1462. godine.
Kralj Matija Kovin, je imao na umu da sacuva srpsko borbeno dejstvo za svoje ciljve, i tako bira sebi poslusnika iz ugledne kuce Brankovica. Odabrao je sina Despota slepog Stefana Brankovica Djordja za vojvodu Srba u Ugarskoj. Djordje je sa majkom Angelinom i bratom Jovanom prisao nemackom caru Fridrihu III-m, Oktobra 1479. godine. No i u Sremu, stara prica.
Srbi, srljaju.
Po smrti Matije Korvina, 6. aprila 1490. godine. Djurdje je bio za savez sa Matijinim nezkonitim sinom Janosem, dok su Jaksici i Milos Belmuzevic prisli ceskom kralju Vladislavu (1471-1516), potom izabranom kralju Ugarske-Vladislav II-Jegelovac (1490-1516).
Za to vreme, umire u dubokoj strosti 14. Setembra 1487. godine sultanija Mara, sahranjena je u Manastiru Kosinici kod Drame (Grcka), a Marina sestra grofica Katarina Celjska, po Dubrovniku, boravi na Krfu. Pokusava da rasproda svoju grofoviju.
Umrla je negde oko 1490. godinr, sahranjena u Konci kod Strumice.
Za vreme Vladislava, dolazi i do sukoba izmedju Djordja I Lore Ilockog, sina bosanskog "kralja" Nikole. Despot je sa bratom JOvanom 1494. godjine, oduzeo Lovri Mitrovicu i Orahovicu.
Godine 1496-te, despot Djordje Brankovic se zamonasio, dobivsi ime Maksim, u manastiru Kupinovu. Kasnije je postao mitropolit Vlaski i beogradski.
Despot Jovan Brankovic (1496-1502) bese ozenjen Jelenom, cerkom Stevana Jaksica. No, kralj Vladislav oduze Srbima povlastice, tako se pogorsase uslovi za zivljenje. No Turci su i pored mira upadali u Srem, tako da u jednom sukobu poginu Vuk jedinac vojvode Milosa Belmuzevica.
Pogorssva se i u sremskoj despotovini stanje po Srbe.



pIzvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 1:01 am

Kralj Vladislav II Ceski



Vladislav II-i Ceski kraj je nameravao da pokrene vojsku na Tursku.
Priprema to i sklapa prijateljstva. Vladislav dodeljuje Janosu Korvinu titulu bosanskog kralja, slavonskog hercega i bana Hrvatske i Dalmacije. 1501. godine Janos je uspeo odbraniti Jajce od Turaka, pomogli su mu sinovi starog bosanskog bana Borica, kao i despot Jovan. Despot je sa beogradskim banom Djordjem Kanjizijem opseo Smederevo, a sledece 1502. godine pobedio Turke kod Zvornika. To leto se skupila vojska u Erdelju u kojoj su bili Marko i Petar Jaksic i vojvoda Radic Bozic. No Jovan nije vido napad, umro je 1502. godine. Naslednika nije imao, ostavio je dve cerke.
Mara se udala za Ferdinanda Frankopana, Jelena za moldaviskog vojvodu Petra Rapesu. Po smrti Jovanovoj posede mu je oduzeo kralj Vladislav II-i.
I te godine hriscanska vojska prelazi Dunav i pustosi Kladovo, Vidin i Nikopolj, ne napredujuci dalje. I po povlacenju Srbi opet beze masovno u Ugarsku.
Ovo je sve bilo orkestrirano, nazalost u Srbiji nije bilo glave da to zaustavi.
Despotsku titulu Srema Vladislav sada daje Hrvatu Ivanisu Berislavicu (brat despota Jovana nije hteo da primi despotat, jer je vise voleo da ostane monah)(1504-1514).
Berislavici i kuca Brankovica nisu se slagali, te je monah Maksim "izgnan od inoplemenika" sa majkom, mostima oca i brata, otisao vlaskom vojvodi Jovanu IV-om Radulu (1494-1508) koji ih je lepo primio.
Posle Ivanisa za despota je bio imenovan njegov sin Stefan Berislavic (1515-1535).
On se zeni udovicom Jelenom, sestrom Stefna Jaksica i tako mu i pripadaju despotovi posedi. No u medjuvremenu u Turskoj na presto stupa Sulejman II-i (1520-1556).
I Vec 1525. godine Turci su na juris osvojili Sabac, koji je branio Simeon Logodi. 28. Avgusta 1521. godine je ponovo pao Beograd, zatim Turci napadaju gradove u sremu: Mitrovicu, Slankamen i Petrovaradin.
Sledece godine, Turci osvajaju Rodos (ostrvo). Zemun brane braca Mihailo i Marko Skobalic, a posebno se istakao i Petar Ovcarevic vodja srpskih sajkasa koji su dosli iz Beograda. Sajkase je preuzeo kaznije vojvoda Radic Bozic. Ugarska juzna granica je bila u problemu. Ugarski kralj Ludvig II-i ( 1516-1526) poverio je odbanu te granice Pavlu Tomori (nabiskup). Nabiskup je nagovorio sumadinca sa Vencaca, srpskog velikasa Pavla Bakica, a pridruzuje mu se i Petar Ovcarevic, da brane granicu Ugarske.
Bakic je dobio imanja u Soljmosu, a upozorio je Ugare da Turci spremaju veliku vosku kojom ce napastu Ugarsku.
Ugari su racinali da ce skupiti oko 60 hiljada vojnika, a turske snage su procenjene na oko 240 hiljada. No Madjari nisu skupili ni polovinu.
Vec pocetokom leta 1526. godine Turci zauzimaju Petrovaradin i okolne gradove (kasnije Osijek), podizu most na Dravi i ulaze polako u Ugarsku.
Srbi su se i ovog puta nadali u pomoc, no izvisili su.
U Ugarskoj vosci je bilo dosta Srba, pod komandom Bozica i Bakica. Zatim poznati Srbin Peter Petrovic, despot Stefan Berislavic je cuvao ulaz u Bosnu.
I 19. Avgusta 1526. godine bitka je vodjena na Mohackom polju. Samo za dva sata sultan Sulejman II-i je porazio Ugare, kralj u bekstu se davi u nabujali potok, a sultan Sulejman II-i bez borbre ulazi u BUDIM 11. Setembra 1526. godine, cime je zauzeo Ugarsku.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 1:09 am

Posle Mohaca



Sve do poraza Ugara,S rbi su se nadali i nadali da ce im Ugari pomoci da se oslobode Turaka, Turci su vec u srednjoj Evropi, u Ugarskoj kljuca, borbe za presto. Jovan Zapolja se krunise Novembra u Beogradu (1526-1540) U Beogradu?
Proticnici u Pozunu su proglasili za kralja Ferdinanda Austriskog (1526-1564). Hrvati pridjose Ferdinandu, a Slovenci Zapolju.
Tako po porazu Ugari imadose dva kralja a uskoro ce i treceg.
U Ugarskoj se pojavljuje MISTERIOZNI SRPSKI VELIKAS "CAR" Jovan Nenada {zvan crni covek (1526-1527)}. Okupio je oko 15 hiljada Srba. On je iz Morisa potisnuo Turke, kao iz Backe i Banata. Za prestoni grad je uzeo Segedin.
"Carev" celnik je bio Radoslav "palatin", Subota Vrlic i Jovan Dolic. Za izdrzavanje vojske, se moralo raditi. Pljackali su Turke, ugarsku vlastelu i trgovce (prva pojava hajducije). Jaksici su prema Nenadi bili neprijateljski raspolozeni. Kralj Ferdinand Austriski je uspeo pridobiti Jovana Nenadu, suprostavljajuci ga kralju Jovanu Zapolji, takodje i Despota Stefana Berislavica, koji je oteo Turcima Vukovar.
Sukobi su bili promenljivog karaktera, tako da je u jednom takvom sukobu Jovan Nenada bio ubijen krajem Jula 1527. godine u selu Tornjosu.
Kralj Jovan Zapolja je Juna 1527. godine za srpskog despota imenovao Radica Bozica. Stari Despot je umro vec iste godine. Kralju Ferdinandu prilaze Pavle i braca Bakici i Stefan Balentic, rodjak i naslednik Rodica Bozica, dok pop Vasilko, sa oko 3 hiljade Srba osta uz Jovana Zapolu. Po porazu u bici kod Tokaja.
Jovan Zapolja bezi u Poljsku, sklapajuci savez sa Turcima 1528. godine. Te godine Turci ponovo zauzimaju Jajce, zatim Banja Luku, Krbavu pod Velebitom i izlaze na more.
Ferdinan ih nije mogao spreciti, Pavle Bakic je u teskom polozaju. U to vreme Ferdinand je zarobio despota Stefana Berislavica (maj 1529.) baca ga u tamnicu u Budim, Ferdinanda napustaju i srpski SAJKACI (nemastina novca), prilaze Turcima. Berislavic bezi iz zatvora, bezi Turcima i sultan mu vraca dobra u Slavoniji. Zatim sultan postavlja za kralja u Budimu Jovana Zapolju i sprema se za opsadu Beca. 1529. godine opsada nije uspela, Turke je napao Pavle Bakic i za tu zasluku Pavle dobija cin despota od Ferdinanda. U borbi za Siget je ubijen i despot Stefan Berislavic 1535. godine. Pavla Bakica u bitci kod Oseka ubija sandzak-beg Hosrev i njegovu glavu salje sultanu. Nazalost, Pable Bakic nije ni saznao da je dobio titulu DESPOTA.
To je bio zadnji srpski despot.
Tokom 1541. godne Turci peti put haraju Ugarsku, tako da i Srbi ostaju u Osmanliskoj imperiji.
Jedino Dubrovacka republika uspeva da ocuva samostalnost, placajuci velike dazbine Poroti. Vec 1481. godine Dubrovnik je placao godisnje 12,500 dukata, sto nije bilo malo.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 1:16 am

Srbija u Ropstvu



Kako su Turci osvajali postepeno Srbiju, tako su i uvodili svoju upravu nad osvojenim oblastima, podizali dzamije umesto nasih pravoslavnih hramova i nametali nam njihovu kulturu i njihov nacin bitisanja.
Samim tim su nam nametnuli i drugaciji sistem upravljanja delovima drzave koju su postepeno prikljucivali Osmanliskom carstvu.
Turci su tu bili vesti diplomate.
Srbiju su rasparcali na Sandzakate i pasaluke, da bi lakse kontrolisali raju. Sandzakati su bili: Solunski, Bitolski, Djustendilski, Skopski, Skadarski a po Srbiji pasaluci i po Bosni. Crna Gora je cinila poseban sandzak dolaskom Stanise Skender Bega, poturcenog sina Ivana Crnojevica, Skadarski sandzak je bio izdvojen, sediste je bilo u Zabljaku, staroj prestonici Crnojevica.
U sastavu Bosanskog pasaluka posle 1580. godine nalazili su se prizrenski i vucitrnski sandzak, te licki (Krcki) i slavonski (Pozega).

Vojne oblasti su nazivane begerbegluci (vilajeti), a njima je upravljao pasa, te su se zato i nazivali "pasalucima'.
Prvi beglebergluk-Rumeliski, osnovan je jos 1371. godine, posle Maricke bitke, za sultana Murata I-og. Sediste mu je bilo Jedrenje a kasnije Sofija.
Vecina novoosvojenih srpskih poseda je pripojena ovom pasluku.
I prema kasnijim osvajanjima, su nicali i novi pasluci. Beogradski posle 1521. godine, Budimski posle 1541. godine, Temisvarski 1552. godine, Bosanski 1580. godine i Jegerski 1596. godine.
No ovi pasaluci nisu imali stalne granice. Menjali su se i pasaluci i granice, zavislio je od ratova (pobeda -poraza).
Tako je Turska u toku XVII-og veka imala ukupno 34 pasaluka. U pasalucima je siren islam, uvodjene serijatske uprave, vrseno poturcavanje a i posledice su nastale, kao sto su bila masovna iseljavanja Srba.
Turska Imperija je nametnula svoju vlast, pase su imale neogranicenu moc, tako da je glavni cilj bio razbijanje jedinstva naroda i jezgra naroda, razbijanje SPC-e i njenog uticaja na obican narod.
Turci su tu imali dosta uspeha.
No, osvrnucemo se i na neka razdoblja, kada su Turci imali i "meku dusu" kada su bili u pitanju Srbi.
Rec je o Obnovi Pecke Patrijarsije i o njenom osnivacu Makariju Sokolovicu i njegovom bratu postavljacu Veziru Mehmed-pasi Sokolovicu. Tada je turska uprava u prepiskama sa Evropom cak koristila i srpski jezik.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 1:25 am

Nesto o Peckoj Patrijarsiji posle 1459. godine

Ako se pogleda u zakone Osmanliskog carstva o pravima porobljenih naroda i o nihovom pravu na ispovedanje vere, moze se i nekako utanoviti kako je organizovana bila Pecka patrijarsija.
Islam je priznavao verske povlastice i obicajno-pravnu jurisdikciju "Kitabijima, sledbenicima Mojsijevog i Hristovog ucenja"
No slojevitost Balkana, postojanje i legalizacija Ohridske arhiepiskopije, od 1408. godine, Carigradske patrijarsije od 1459. godine i bosansko-franjevacke rimokatolickog reda od 1463. godine, moze se ustanoviti da je Pecka partijarsija bila izgubila svoju samostalnost, odnosno ukinuta. Ukidanju Patrijarsije je kumovao veliki danak ,dok na drugoj strani Porta i papska kurija nikada nisu potpisali nikakav konkordat ili konvenciju. Tako da su katolicke crkve bile u prednosti nad pravoslavnim, kada je bio u pitanju opstank. Znaci dok se placalo Osmanlijama, crkve su i delovale.
Od dolaska srpskog monaha Rafaila na tron Carigradske patrijarsije (1475-1476) uveden je u praksu obicaj davanja patrijasiskog haraca. Ta praksa je kasnije postala uobicajena i davalo se od Sultana do pase svakome ko je trazio.
Postojali su znaci nameti: patrijarsiski, episkopski, manastirski danak, kao i danci za pojedinacne obrede.
No stupanjem na scenu velikog vezira Mehmed-pase Sokolovica, turska kancelarija za Evropu je izasla u susret Srbima i obnovila Pecku patrijarsiju.
Monah Makarije, brat Mehmed-pase bio je monah u Milesevu, da bi postao iguman Hilandara (zapis iz Gruze ga vec pominje kao episkopa 1553. godine).
On je nagovorio svoga Brata da se srpska crkva oporavi i da se poruseno popravi, te da se narodu dozvoli slobodno izrazavanje svoje vere.
I sultan Sulejman II-i je hatiserifom (najvisi oblik turskog pravnog akta) obnovio srpsku pravoslavnu crkvu 1557. godine.
Njen patrijarh je postao Makarije Sokolovic (1557-1571) kao patrijarh Srba, Bugara, pomorskih i severnih strana.
Jurisdikcija ove patrijarsije je bila veca od vremena cara Dusana.
Patrijarh Makarije je snagom hatiserifa pristpio obnavljanju crkava i manastira, podigao je cuvenu pripratu Pecke patrijarsije (1568), te pripratu Gracanice (1570), kao i manastir Budisavci na metohu Pecke patrijarsije.
Osnovao je bogoslovsku skolu (predanje) u Djakovici, te skole uz manastire. Nabavio je mnogo knjiga, a u sudstvu kao milet-basa se primenjivao zakon cara Dusana.
Nazalost Makarije se povlaci sa trona zbog bolesti 1571. godine, odlazi u banju kod Prioja. Naslednik njegov je bio Antonije, metropolit Hercegovine njegov bratanc. Sledeci partijarsi su bili iz kuce Sokolovica (Antonije, Gerasim, Sava i Savatije). U manastiru pivskom jedna freska ima lik Mehmed-pase Sokolovica, sa svim znakovima visokog, turskog, muslimanskog poglavara. Nasledio ih je Jerotej, koji se vec nosio mislju da Srbiju oslobodi od Turaka. No smrt Sulejmana II-og ce sve te dobre godine naglo promeniti.
Sokolovici su bili rodjeni u selu Ravanicama izmedju velike i male Varde blizu Rudoa, kazu da se tu i dan danas nalze razvaline stare kuce u kojoj se rodio jedan od najvecih Srba, nazalost slavu je stekao u tudjem narodu, ali ne svojom voljom, vec ADZAMI-OGLAN poznatiji kao Danak u krvi.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 12:38 pm



Mehmed -pasa Sokolovic
I

Pleme Sokolovica doceka sudbinu svoju kao uostalom i svi Srbi izmedju Lima i Glasinca. Sokolovici zivehu u Rudu i u Ravanicma. Iz ove grane u Ravanicama se uzdigose dva 'bisera" iguman i ratnik, koje upozna cela Evropa. Izvori navode da se otac Sokolovica zvao Mita (verovatno Dimitrije), a da mu je krsteno ime bilo Bajica tj.Bajo (to je saznao Lukari).
Bajica je mladost proveo sa stricem u manastiru Milesevu. Tu je naucio pisati, citati i srpsku istoriju.
Dodje vreme da se kupi danak u krvi i Bajo bi odabran od Turka (vec se bio procuo po bistrini). I umesto da sluzi Srbima, Bajica se obrete u bogatom Carigradu na Bosforu.
U Carigradu Bajicu obrezase, poturcise i "krstise" ga sa imenom MEHMED, prevedose ga u islam i srusise snove o reci Kosanici i o kralju Vladislavu i kralju Tvrtku I-om.
Na "odabiranju" dece za velike i roblje, Bajica "imade srecu" da ga odaberu za "velikog", tako da on posta ic-oglan, dok mnoga deca postadose adzam-oglani.
Mehmed polazi Sarajsku skolu, upoznaje novu veru, a obecavaju im se kule i gradovi, ako budu poslusni Poroti i ako budu dobri "Turci".
Sjajom im je obecavano, samo da budu poslusni i da ce i oni ziveti u tom sjaju. I Mehmed postade pristalica PROROKOV, no u dnu duse je zacaurio neto od svoje mladosti i to je ipak spakovao u "ZAVEZJAJ" koji ga je pratio celog zivota, koje ni Sultan nije smeo da dira. Bajica je dopao u sluzbi Sulejmanu Sultanu, posto je izbio sukob u Siriji izmedju Ibrahima i Iskendera. Sedam Robova od ovijeg glavara, kao i mnogo zlata i dukata pripadose Sulejmanu, tako da se od tog roblja sedam POPESE do najvisih stepenica Turske.
Medju njima bi i Baja Sokolovic.
Mehmed Sokovovic-Visoki (Turski tavil), Petrev -pasa, Ahmed-pasa, Mohamed-pasa, Lala-mustafa-pasa i Husein -pasa. Kasnije postadose Beglerbezi i ovi: Kolabi-pasa, Behram-pasa i Rus-Hasn-pasa.
Ttada se na dvoru Sulejmana u raskosi rodila zelja u glavi Sokolovica da on bude veliki. I uspeo je u toj nameri.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 12:51 pm



Mehmed -pasa Sokolovic
II


Sokolovic je imao zelju da dogura do vrha turskoga dvora.
Ratovao je, uzdigao je tursku mornaricu dospeo do Budima i Temisvara, ozenio se unukom Sulejmana, sve sto je pozeleo imao je. Ratovao je i sa Persijom.
Bio je belberbeg Rumelije, pobio Bajazitove sinove, saradivao sa pasama 'Precanima'.
U jednom momentu na turskom dvoru su bili na tri najutacnija mesta Srbi: Ruster -pasa Opukovic, Samiz-Ali pasa, kao drugi vezir rodom iz Prace i treci vezir Sokolovic.


I 1565. godine, Juna meseca umire Semiz-ali pasa. Sreca se osmehnula Mehmedu Sokolovicu. Sulejman je svoga zeta postavio za vezira. Sede s desne strane Sultana, zapovedase najvecom drzvom toga doba, koja se prostirase od Kavkaza, Ugarske, do Bagdada i Maroka. U to vreme izbi i rat izmedju Nemacke i Turske.
Kada je Evropa cula da Sokolovic stize u Beograd, Bec i Evropa se prepadose. No Zrinjski je bio pobedio Tirhala Mohameda, oslepio mu vojsku i sultan besan naredi da se Zrinjski tuce u zatvorenom Sigetu. U tom konfliktu se uzdigao belber-beg Bosne Mustafa Sokolovic, sinovac Sokolovica i on sa svoja dva sina Kut-begom i Hasan-begom udje svecano u Pecuj. I velika vojska dodje pod Siget.
Siget je osvojen. Poginuo je Zrinski i najveci sultan turskoga carstva Sulejman sjajni.
Tu se Sokolovic posluzio lukaavstvom.
Dok je poslavo poruku u Tursku, on je mrtvog Sultana postavljao u satoru da sedi, da bi ga vojnici videli, kako "radi". Sokolovic je poslao poruku nasledniku Selimu, da mu je otac umro i da on treba da preuzme presto.
Glavu Zrinjskog je poslao nemackom caru Maksimilijanu, a zadrzao za sebe samo sablju i stit Zrinjskoga.
Selim se pridruzio vojsci i Sokolovicu u Beograd. Sultana su balsamovanog sa vojskom nosili. 48 dana po smrti Sulejmana odjeknula je u jednoj sumi molitva "Fatihe" iz Korana.

O tvorce carstva, spasi nas gresne i nistavne.
Ti si samo Bog, sila vecna i trajna.
A sve je drugo prolazno i padno!


Tu je Sokolovic odrzao svoj cuveni govor vojsci. Objasnio im zasto nije sahranje Sulejman prvi dan i da Selim ceka svoga oca u Beogradu. Stigli su u Mitrovicu. Pregovorima Sokolovic obezbedi sebi isto mesto kod novog Sultana. Ostade i dalje veliki vezir.
Vojsku su darovali jer je to Sokolovic njima i obecao. U decembru stigose u Carigrad. Izbi velika pobuna u Carigradu, no i tu Sokolovic mudrim pregovorima i darovima umiri vojsku. Za vreme slaboga Selima Sokolovic osvoji i Arabiju, 1570. godine odjeknu i u Meki "molitva sultana nad sultanima.
Zakljucio je mir sa Spanijom i Mletackom. No, krajem 1574. godine (12 Decembra) umire sultan Selim II-i.
Sokolovic i ovde sakri smrt gospodara dok ne dodje njegov sin Murat iz Magnezije. Sacuva Sokolovic carstvo od janicara i Selimov najstariji sin Murat III-i, rodjen od Mlecanke posta sultan Stupanjem na presto Murata III-eg Sokolov je ostao da sluzi i treceg sultana. No u polove se poce mesati Muratova majka Mlecanka Bafo i podela vlasti ce uciniti svoje. Sokolovic je kao diplomata ispostavi "danak" koji su drzave placale Poroti radi mira.
Austrija je placala 9000 dukata, Erdelj 3000, Dubrovnik 5000, Vlaska 7000, Moldavija 3000, Mletacka 4000 dukata.
Znaci 31 hiljadu dukata u zlatu.

No mrak se navlacio na svetlost Srbina, verovatno najveceg Srbina koji se rodio. Ubise mu sinovca Mustafu-pasu Sokolovica u Budimu, umrese mu Srbi pase prijatelji a i njemu se spremase pogibija. Na godisnjicu smrti sinovca Sokolovcu je Hasan -beg citao narodnu pesmu o pogibiji Murata na Kosovu polju.
I on izgovarase.
"Dao Bog i da ja tako nestanem sa ovoga svijeta", i zelja mu se ispuni.
Sutradan je citajuci pismo, znaci 11. oktobra, od dervisa, dobio noz od istog posred srca. Posle tri sata Sokolovic je umro. Mletacki Barnbarigo je prvi izvestio Evropu o smrti ovog velikog Srbina.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 1:01 pm

Zaostavstina Bajice Sokolovica
III



Biti drugi covek najmocnije drzave u to doba a uzdici se na taj polozaj, jos i stranac, nije bilo lako. Znaci da je Sokolovic bio ekstra talentovan, pametan, promucuran, lukav a i verovatno dobar covek.
U Turskoj je okruzio sebe Srbima-poturicama, ljudima koji ne svojom krivicom primise islam, uzdigose se na vrh.

No upitajmo se sta je Sokolovic ostavio SRBIMA pravoslavne vere??

Za one prilike mnogo i dosta, mnogo i malo.

Mogao je i manje a mogao je i vise.
Sokolovic je u dnu duse "zabetonirao" svoje korene, secanje na svoje najdraze, i zato kada je bio na vrhu, oduzio se svome narodu. On je Srbima koji su zeleli da ostanu hriscani obilato pomogao, pomogao je i onima koji su hteli postati muslimani.
Obnovio je Pecku patrijarsiu, opravio sve porusene crkve i manastire, izgradio konake, kupatila, cesme, sve za raju, da o njegovom trosku ima, kada mu zatreba. I jednoga dana ta dva brata se susretose u Carigradu 1557. godine.
I od tada Sokolovic je Srbiji ostavio:

- Obnovio je presto sv.Save.
- 1570. godine postavio je sinovca za hercegovackog metropolita.
- Sinovca Mustafu Sokolovica je postavio za bosanskog pasu.
- Postavio je i Gerasima za patrijarha (takodje sinovac Makarija)
- Postavio je i cetvrtog sinovca u Carigradu u patrijarsiji.
- Bio je zastitnik Svete Gore (u tuzbama je uvek odbijao sve)

"Ovo je poslednja naredba i najstrozija sa moje strane, koju kao car Otomanske carecvine i zastupnik svih priznatijeh vera naredjujem: da se od sada u mojoj carevini SVAKA VERA SLOBODNO ISPOVEDA, da stoji pod vasom zastitom i da niko ne sme otimati kako pokretna, tako i nepokretna manastirska dobra hriscanstva. Zastupnici manastirski mogu ispovedati svoju veru hriscanstva, itd."

Ovaj ferman je ostao jos izvesno vreme na snazi po smrti Sokolovica.

No biser Sokoloviva je:
Na Drini Cuprija.
O tome ne bih, potrazite negde, jer to remek delo govori sve o tom Srbinu.
Pogledajte i natpis na cupriji.

Ovim bi zavrsio o Sokolovicu.

Razmislimo i zamislimo se malo.

Covek je jako tesko biti.
Vera nije osnovni preduslov da se bude covek.

Karakter ima vecu moc od vere.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 1:23 pm

Poturcavanje Srba



Poturcavanje se najvise dogodilo u Bosni, Sandzaku i jugu Stare Srbije.
U vrme poturcavanja ti regioni su i bili najgusce naseljeni. Nas narod se danas i deli u dve glavne veroispovesti, u dve crkve a oni iz muslimanske veroispovesti su u nekoliko sekti.
Zasto su Srbi menjali veru?
Zasto su se poturcavali?
Tu dileme nema.
Zahtevalo je vreme toga doba.
Nasilno i dobrovoljno su bili najglavniji faktori.
No, posle nasilnog ili dobrovoljnog menjanja veroispovesti nas narod je zadrzao dosta od obicaja, ali najglavnije je to sto je sacuvao svoj jezik.
Pogledajte sta kaze Ivo Andric u svojoj doktorskoj disertaciji o tom bolnom pitanju:
slobodna srpska.org
A opsirnije o poturcavanju u Juznoj Srbiji najbolju sliku je dao Jovan Hadzi Vasijevic.
Pogledajte na internetnom izdanju:
rastko-kosovo-istorija
O poturcavanju je pisao i Dr.Jovan Cvijic.

O arbanasenju je pisao Jovan Tomic,
mozete naci na sajtu rastko.org.

Uglavnom svi ti strucnjaci objasnjavaju razloge, zasto!

Najtragicnije je danas sto se Srbima na te veroispovesti zamera.
Danasnj Srbi nisu krivi sto su muslimanske veroispovesti.
NO!
Zalosno je da ti ljudi danas nece da zive sa svojom bracom po krvi i kostima.
To je ono sto treba resavati politicki. Vratiti narod koji je otudjen, vratiti svome vecinskom narodu.
Srbi pravoslavci moraju da shvate, da danas u XXi-om veku tim ljudima treba dokazati istoriski ko su oni, odakle poticu i da imaju sva prava da zive u podrucjima koja naseljavaju.


Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 1:31 pm

Propast Pecke patrijarsije



Smrcu Sulejmana II -og i ubistvom Bajice Sokolovica stanje za Srbe u okupiranoj Srbiji se naglo pogorsalo.
Ratovi za odbranu Beca i uspesan prodor Pikolominija do Skopja su naneli mnogo nedace srpskom narodu.
U delovima gde zive Srbi dolazi do pobuna vecih razmera cak je i savojski vojvoda bio izabran za kralja Karlo Emanuel I-vi. No Turci su te bune krvavo ugusili i na prevaru patrijarha Jovana dovode u Carigrad gde ga 1616.godine ubijaju. Sahranjen je u Carigradu.
Naslednik Pajsije Janjevac (1614-1647) tesko je primio smrt svoga predhodnika i on izbegava bune, pokusava mirnim putem sa Porotom resiti sporove, ali i ohridski arhieskop trazi ukidanje Pecke patrijarsije.
Pajsije (napisao je Zitije cara Urosa) pocinje traziti zastitu u Rusiji, ne prekidajuci tanke veze sa rimskom kurijom. On je ipak uspeo da osujeti ohridsku Crkvu 1641. godine.
No izbija Kandijski rat (1645-1669).
U tom ratu patrijarh Gavrilo uvodi Srbe u otvorenu borbu protiv Turaka. Cak i Papa Inocentije X-ti(1644-1655) nudi pomoc, preko svog izaslanika Pajsija Budimskog, koga nazalost Turci na prevaru ubijaju. Krajem 1653. godine, patrijarh odlazi u Rusiju gde ga prima car Aleksej Mihailovic (1645-1676). No pomoc iz Rusije nije stigla zbog zapleta u ratu sa Turcima oko Crnog Mora.
Patrijarh izvestava Pec i ona izabira novog patrijarha.
Izabran je Maksim (1656-1674) rodom iz Skopja, patrijarh Gavrilo se vraca u Pec 1659. godine, no Turci su ga odmah zadavili zbog surovanja sa Rusijom.
I Maksim se povlaci a na njegovo mesto dolazi Arsenije III-i Carnojevic (1674-1706), njegovo vreme obelezava " Veliki Becki rat" 1683-1699. godine.
Opsadu Beca je sprecio kralj Poljske i posle toga Turci odstupaju ko muve bez glave a i gube pomorsku bitku kod Lepetana (1671). Savez Austrije, Poljske i Venecije je urodio plodom. Turci se povlace na svim frontovima.
U ovom ratu, se desava nesto sto nije za pohvalu.
Najcvise stradaju Srbi. Ratuju za: Turke, Veneciju i za Austriju. Pikolomini poziva Arsenija da i on podigne bunu.
Kada Mustafa-pasa Cuprilic u decembru 1689. godine izdao cak i proglas o amnestriji za sve pobunjenike, da bi im oslabio ostricu. No i rat uvek ima dve ostrice. Pikolomini umire pose paljenja Skoplja od kuge 9 -og novembra 1689. godine.
Sahranjen je u Bogorodici Ljeviskoj u Prizrenu.
Turci likvidiraju Karposev ustnak u Makedoniji i pobedom na Kacaniku januara 1690. godine pocinje opasno potiskivanje saveznika na sever.
I patrijarh Arsenije III-i sa velikim brojem naroda krece u Veliku Seobu, preko Pazara, Studenice do Beograda.
U Beogradu je primio pismo cara Leopolda I-og (1658-1705) sa ponudama i privilegijama o preseljenju naroda preko Save i Dunava. Na saboru U Beogradu, juna 1690. godine, patrijarh je izneo predloge cara Leopolda I-og.
Kao izaslanik caru je poslat episkop Isaije Djakovic o PRIHVATANJU CARA za kralja svih Srba. Pogledajte i na internetnom izdanju Veliki seobu Srba.
srpskidespot.com.Seoba2


Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 1:40 pm

"Crne privilegije"



Prelaskom Srba preko Save i Dunava, ostao je vakum u Srbiji. Napusteno zemljiste, rodna polja, sve to je ostalo da arce drugi a taj vakum su prvi popunili Albanci.
Za to vreme Isaije Djakovic je u poseti caru Leopoldu I-om i trazi ono sto je tesko dobiti.

- Slobodno biranje episkopa
- Upotreba julijanskog kalendara
- Slobodu izrazavanje vere
- Oslobadzanje crkvenih imanja od dadzbine rimokatolickoj crkvi
- Zahtev da patrijarh ima nadleznost u sudjenju, bez uplitanja carevine.
A gde su povlastice za narod?
A obaveze!
Srbi ce morati davati za vojsku ljudstvo i stoku.

Za to vreme Turci su uspeli povratiti celu Srbiju, tako da je jos dosta Srba "klisnulo" preko Save cak do Sent Andreje, vise Budima. Srpski Rim se napunio sirotinjom, cak su i mosti kneza Lazara sa 100 hiljada Srba zavrsile u ovom mestu.
No ipak Prva privilegija je obelodanjena 21. Avgusta 1690. godine, da bi car Leopold I-vi doneo i DRUGU PRIVILEGIJU, sa naredbom da vlasti Ugarske, Hrvatske i Slavonije, moraju postovati te propise, sto je on dao Srbima.
Turci su u Srbiji u znak omazde opustosili sve. Manastire: Pecku patrijarsiju, Djurdjeve Stupove, Lesnovo, Milesevu, Sopocane, Visoke Decane, i dr.
Smederevo je ponovo palo 24. Setembra 1690. godine, da bi i Beograd pao vec 8-og Oktobra 1690. godine.
Turci su zaustavljeni na Slankamenu 19. Avgusta 1691. godine gde je poginuo i veliki vezir Kara Mustafa-pasa Cuprilic, sa jos 18 pasa i 20 hiljada Turaka.
U ovom boju je ucestvovao i Jovan Monasterlija sa odredom od 10 hiljada Srba.
Sutradan je car Leopold I-vi Izdao Srbima, preko dvorske kancelarije NOVU PRIVILEGIJU.
Tom privilegijom se srpskom patrijarhu i Srbima daje na pravo da mogu da nasledjuju imanja i Srbima se priznaje nasledstvo a patrijarhu duhovna i politicka vlast nad Srbima.
No, to je bila "ZAVESA".
Srbi su bili izlozeni UPORNOM UNIJACENJU, u tome se posebno istakao nabiskup OSTROGONSKI i PRIMAS za Ugarsku, kardinal KOLONIC.
Srbi na saboru u Baji 1694. godine zahtevaju da im se dodeli vlast u juznoj backoj, Maloj Vlaskoj i Slavoniji, ali nazalost, to je ostao samo zahtev.
Jer to bi podrazumevalo versku i pravoslavnu autonomiju.
Pobedom Eugenija Savojskog nad Turcima, kod Sente 11. Setembra 1697. godine, bili su stvoreni uslovi da se potpise mir.
I MIR je sklopljen u Karlovcima, Marta 1699. godine.
Pogubno po Srbe, naravno!
Pecka patrijarsija je podeljena na dva dela.
Jedan nad Srbima u Turskoj, jedan nad Srbima u Austriji.
Srbi Dalmacije su potpali pod Veneciju.
Turska je pozvala narod i patrijarha da se vrate nazad.
Srbisu odbili to i Turska bira novog patrijarha?
I Grk Kalinik I-vi (1693-1710) postaje srpski (pecki) patrijarg. Grku se samo odazvao Jefrem Banjanin, koga Kalinik imenuje za svog egzahra sa sedistem u manastiru Pavlici (Ibar kod Raske).
No, sultan Ahmed III-i (1703-1730) je vise puta bacao patrijarha u tamnicu.
Godine 1706. je umro patrijarh Arsenije III-i (sahranjen je u Krusedolu) i Kalinik I-vi daje autonomiju Krusedolskoj mitropoliji (nemogucnost upravljanja). Tim aktom su stvorene pokrajinske crkve, samim tim i rasparcavanje i slabljenje pravoslavlja, kao religije kod Srba.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 1:48 pm

" Pred Buru"


Srbija je svoju muku mucila, kako se ko od vladara toga doba nalazio na vrhu zemalja koje su okruzivale Srbiju, tako je i srpskom narodu bilo u "TORU".
Bas u to vreme od uticajnih Srba je delovao grof Djordje II-i Brankovic.
On se zalagao kod cara Leopolda I-og da jednim memorandumom (jun-1688) stvori jednu kraljevinu Ilirsku. Ta kraljevina bi bila od Soce do Crnog mora.
A stozer bi bio "poglavito srpskog i pravoslavnog obelezja".
Brankovic je uvrsten u red grofova Svete rimske Imperije,(dobio je potvrdu od patrijarha Arsenija III-eg da je od loze Brankovica).
Nazalost grof Brankovic je precenio postenje Austro-Ugarske i vec 1690. godine biva UHAPSEN.
No sklapanjem "Pozarevackog mira", posledica rata (1716), i pomeranjem granice nize Dunava i Save, u istoj drzavi su se nasle Valjevska i Beogradska, a vrsacka i temisvarska su pripojene Krusedolskoj mitropoliji. No padom Beograda 1739. godine, sve eparhije je preduzela Karlovacka mitropolija, a Beogradska je ponovo vracena Peckoj patrijarsiji.
Mucenja naroda i crkve toga doba su glavne odlike i zivota u porobljenoj Srbiji.
U to vreme i Rusija gazi u Ratove, sa Turskom, to koristi Austro-Ugarska i 1735. godine prodire dolinom morave, sve do Nisa. Ti pohodi su sluzili samo za otimacinu i pljackanje srpskih krajeva, nikako oslobodjenju srpskog naroda.
U tom pohodu Austro-Ugarskoj pomaze i starovlaski knez Atanasije Raskovic. On oslobaddja Novu Varos, Novi Pazar i Pirot.
No pobeda Turaka, kod Banja Luke je Raskovica stavila u mat poziciju, njemu salje pomoc patrijarh Arsenije IV-ti (3 hiljade boraca), no oni stizu kasno.
Turci su povratili izgubljeno i patrijarh Arsenije IV-ti OPET vrsi SEOBU SRBA, no ovog puta manje bezi Srba no u prvoj velikoj seobi. Oko 40 hiljada Srba, nesto arnauta, Klimenta, prelaze u Vojvodinu.
Sa njima bezi i niski Grigorije Popovic, raski Jeftimije Dimitrijevic i uzicki Aleksije Andrejevic. Pobedom Turaka kod Grocke 23. Jula 1739. godine, opet je Beograd pod Turskom. Beogradjani su "presli" u Novi Sad.
Mir je zakljucen u Beogradu 18. Setembra 1739. godine, i velike reke postadose granice prema Turskoj a srpske oci uperene na gore.
Ovim seobama Srba je toliko promenjena demogravska slika Kosova i Metohije, da je to DANAS GLAVI KAMEN SPOTICANJA u Medjunarodnoj zajednici, koja se "BRINE" za srpsku kolevku.
Pogledati Enciklopediju Jugoslavije i Leksikografski zavod u Zagrebu, u kome se kaze da je na Kosovu i Metohiji bilo 646, 631 broj Albanaca. Kako je moguce da samo posle jos trideset godina njih bude oko 3 miliona?!
O demografskoj slici Stare Srbije najbolje je ukazao nas Dr.profesor Jovan Cvijic.
Pogledati internetno izdanje, nije na odmet. Ovaj period do ustanka pod Karadjordjem, obiluje bunama, pobunama, seobama, bezanjem, mucenjem, tako da ustvari Srbi i u prvom pokusaju da se oslobode zuluma, udjose nespremni, neslozni a i nedovoljno pismeni za jednu revoluciju, za jedan rat, koji ce im garanrovati uspeh.


Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 2:00 pm

Pripreme i uzrozi za ustanak-revoluciju u Srbiji



Ako se sve uzme u obzir, moze se zakljuciti da je SKLOP predvidjenih i nepredvidjenih uzroka ipak bio pokretac te revolucije. Ipak treba realno potaviti stozer te revolucije.
Na prvom mestu je svest coveka-Srbina pocela ponovo da se budi posle vekovne ucmalosti.
Ratovi Rusije i Austro-Ugarske protiv Turske.
Unutrasnji otpor hajduka i uskoka.
Nametnuti nepovoljni porezi od strane Otomanske imperije.
Divljacko ponasanje samovojnih janicarskih hordi po pasalucima Srbije.
SPC-a.
Srbi Austro-Ugarske.
Evropska previranja i pregrupisavanje saveznika-prijatelja i samim tim uticaj mocnih na sudbinu malih ili potlacenih naroda.
Eto, to su vazniji faktori za spremanje revolucije.
Neuspesi Turaka, posle Beckog rata, su ocigledni, eksplozivna moc Osmanlija je oslabila, mirovni ugovori slabe Tursku, no ona ima saveznika u Engleskoj, tako da svi porazi Turske se ipak poravnaju za zelenim stolom, tj. mirovnim ugovorima.
Pocev od: Karlovackog mira (1699), Pozarevackog mira (1718), Beogradskog mira (1739), Svistovskog mira (1791), Turska je izbacena iz oblasti "preko" Save i Dunava.
U porobljenoj Srbiji dolazi do osamostaljivanja pasa: skadarskog Bustalije, vidinskog Osman Pazvan-oglu, Ali- pase, te beogradskih dahija: Kucuk Alije, Aganlije, Mule Jusufa i Mehmed-age Focica.
Ti zlotvori su pritegli raju, otimali im sve vrednosti, ponizavali ih do maksimuma, da bi obezbedili svoju materijalnu dobit i prekomerno bogacenje.
Porta nije imala punu kontrolu nad tim samovoljnicima a i nije imala volje da im se suprostavi.
I narod je uvideo, da se mora suprostaviti tim nedacama i tom zulumu.
No,i narodu je trebalo za revoluciju: oruzje, ratni materijal, bolnice, rezerve hrane, municija, odani vodje, ljudi od poverenja, skolovani ljudi, koji ce moci da pokrenu i dignu ustanak.
Naci takve ljude u tadasnjoj Srbiji je bilo veoma tesko.
Sultan Selim III-i (1789-1807) pokusava da reformama spreci raspadanje Turske. Svestovskim mirom, janicarima je cak i zabranjen ulazak u Beogradski pasaluk, sultan cak daje Srbima par povlastica, postavlja obor knezove (lokalna samouprava) koji skupljaju poreze, ponovo se vraca pravo na veroispovest, slobodno podizanje crkvi. No janicari su bili ogorceni sultanovim reformama i okupili su se oko Osman Pazvan -pase.
No posto je Napaleon bio pretnja i Turskoj, Selim III-i popusta i janicari se vracaju u Srbiju.
I pocinje besprimerna osveta janicara nad Srbima.
Janicari umesto na sultana Selima III-eg podjose za Beograd, ubijaju Mustafu-pasu 1801. godine, dele Srbiju na cetiri dela( pasaluka) Sve vidove srpske samouprave su ukinuli i po varosima su postavili svoje kabadahije, a po selima subase i handzije.
(ne zaboravimo samo dodati poreklo janicara)
I sve ce biti jasno.
Turci uvode i jedan zakon koji je nezabelezen u sudstvu uopste.
Tim zakonom su Turci unakazili Srbiju toga doba.
O tom zakonu ce biti reci kasnije.
Ovakvo stanje je pokrenulo srpske knezove, svestenike, trgovce, hajduke da organuzuju bunu.
Pocinju pripreme, vrse se prepiske izmedju ljudi u Austriji i traze se resenja kako da se pocne sa bunom.
U Austriji su poznati Sava Tekelija, Ahrimandrit Gagovic, mitropolit Stevan Stratimirovic ,Vuk Stefanovic, Dositej Obradovic i jos mnogo vidjenijih i skolovanih Srba.
Odabiraju se ljudi prave se spiskovi odanih ljudi.
I jedan takav sastanak ce biti koban za pocetak rata.
Ovaj sastank je odrzan 1803. godine na sv.Ahrandjela (poznat kao svadba u Orascu). Na svadbi se skupilo oko 500 vidjenih ljudi toga doba.
Svestenik Atanasije Antonijevic je te ljude zakleo na krstu.
No samo posle dva dana taj spisak tih vidjenih ljudi je bio u Beogradu kod Turaka.
I Turci da bi sprecili ustanak posecu knezove...."Seca knezova"!.
Medju njima i: Aleksu, Bircanina, Carapica, Hadzi Ruvima (seca knezova), Karadjordje je uspeo da im pobegne kod hajduka Stanoja Glavasa. Matija Nenadovic i Vuk Karadzic su o ovom zlocinu izvestili Evropu i ipak ce ustank poceti, pored svih nedaca.


Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 2:12 pm



Nesto o zakonu koji su Turci bili nametnuli u Srbiji


Taj zakon je gore satirao Srbe od kuge.
Nije bio uvek na snazi, ali, za vreme vladavine janicara, satirao je toliko Srbe isto, kao i ratovi.
Podmuklost turske diplomatije i lukavost su dosli do punog izrazaja.
Srbi, narod koji je nagao i prek, osetljiv na uvrede i neprave, zeljan svega, nasedao je toliko na ove zamke, da je to neverovatno.

Ovaj cuveni Kadijski zakon Karadjorje je obmah ukinuo.
"Kadija te tuzi, kadija ti sudi" je ostao i dan danas opmena nasoj naivnosti, kada su u pitanje "procesi" gde drugi odlucuju o nasim sudbinama.
U ovom zakonu PRAVDA NIJE IMALA SANSE.
Kadije su podsticale parnice izmedju Srba, time su podsijavali mrznju a mrznja je zna se donosila mnogo prolivene nevine srpske krvi.

Taj zakon je pocivao na starom srpskom zakonu.

Na osnovu Svetog pisma, a donosenje odluke je spadalo u nadleznost seoskih boguna, kasnije seoskih knezeva i pravoslavnih svestenika. Svaku punopravnu presudu od kadije je morao da potpise pravoslavni svstenik.
A zna se da po svetom pismu, pravda se nije mogla kupiti za novac, znaci princip iz kanona SPC-e, da se ni jedan greh ne moze iskupiti.

A kod Kadije presuda je imala cenu, i to jako visoku, te cene su bile pogubne za siromasniji srpski zivalj, i dolazila je do izrazaja pojava mita, kojim su se otkupljivale sudske presude.
Normalno to je bilo veoma vesto vodjeno od Kadija, da je narod bio prisiljen da daje skoro sve sto ima da bi sacuvao golu glavu.
U nesrecnim ubistvima, izmedju Srba, znalo se.
Glava je morala otici.
Zanci, najmanje dva Srbina manje ,plus, materijalna steta, plus mrznja, plus pravo na osvetu, koje je podgrevano sa stane.
Saglasnost za izvrsenje smtne kazne je uobicajeno trazena od porodica koja je vodila parnicu, a pravosnaznost presude je morao potpisati i pravoslavni svestenik.
Znaci, svi su bili upleteni u te pogubne sporove.
Trazio se legimitet i tezilo se pravdi kobojagi, a izurpiranost ovakvog nacina sudjenja je prepolovljavala citava sela i okruge, plus velika materijalna steta je nanosena ovakvim procesima. A sto je najzalosnije, izvsenje kazne je morao da uradi "glava kuce", znaci "samrtnu casu" je morao on da ponese, da bude obelezen, i na njemu tj. glavi kuce je ostala mrlja, i obicno njega je stizala OSVETA.
A kmetovi i svestenici su imali obaveze da unesrecena domacinstva mire.
Time su stvarani preduslovi da se i kmetovi ili svestenici ponesu za "dobitkom", jer nisu uvek duse tih ljudi bile HUMANE.
Bilo je i u tom sloju ljudi koji su tezili bogastvu, a bilo je i cistih dusa.
No, bilo je tu i ucena od Strane Kadija, a i pritisaka, jer u tim vremenima glava Srbinova nije imala neku anrocitu cenu.

Uglavnom do ponistenja tog zakona, Srbija je platila "vladavinu prava" velikim zrtvama.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 2:28 pm



Djordje Petrovic
(1804-1813)

Djordje Petrovic je rodjen 1762. godine u Visevcu selu kod Race Kragujevacke.
Njegova porodica vodi poreklo iz Vasojevica, verovatno su presli u Sumadiju u toku ratova (1737-1739).
Otac Petar (po njemu prezime) se ozenio u Sumadiji.
Zena mu bese Marica Zivkovic iz Masloseva.
Djordja su Turci prozvali - KARADJORDJE, zbog tamnog lica, a i iz straha, a kazu da je stvarno bio crn.
Djordje je u toku ratova (1787-1792) pobegao sa porodicom u Srem.
Stupio je u manastirsku sluzbu u Krusedolu. Iste 1787. godine, pristupa srpskom dobrovoljackom odredu, ucestvuje u neuspelom pokusaju osvajanja Beograda.
Potom prelazi u FRAJKOR Mihaila Mihaljevica, boreci se u zapadnoj Srbiji, u ovim borbama je steko dragoceno vojnicko iskustvo, koje ce mu dobro doci kasnije u ustanku i borbama sa Turcima. Sprijateljio se sa hajdukom Stanojem Glavasem i njih dvojica su se ubrzo proculi po celoj Sumadiji.
Karadjirdje je bio knez i trgovac, bavio se trgovinom svinja, pridajuci ih po Ugarskoj.
Osobine Karadjordja.
Hrabar covek, borben, prek, ostar, pravedan, a to mu je i smetalo i donosilo poene kada se sudilo o njegovom delu.
Pokusao je da ojadjenu Srbiju osobodi ropstva i time je sebe ugradio u srpsku istoriju.
Inace o Karadjordju je malo ostalo zapisano, ta nasa nemarnosr, kada su u pitanju ljudi od znacaja.
1978. godine Dr.Gojko Desnica je objavio monografiju "KARADJORDJE", celokupna istorija vozda Srbije od 1768-1818. godine.
Nazalost o Karadjordju ima vise "basni", no istoriskih zapisa.
Karadjordje je bio ozenjen Jelenom Jovanovic cerkom Nikole Jovanovica iz sela Maleseva.
Karadjordje je radio na podizanju ustanka sa ljudima iz Srbije, kao i iz Nemacke (Tako su seljaci zvali Austro-Ugarsku). Pri izboru vodje ustanka u Orascu 1804. godine, dvoumili su se vidjeni ljudi koga da izaberu.
Dvoumili su se izmedju: Stanoja Glavasa, Djordja Petrovica i Teodosija Maricevica.
Ustanici su ipak odlucili da Stanoje bude Vodja, no on je to glatko odbio i ponudio Karadjordja za vodju
i Kradjordje je pristao.
Karadjordje je imao par odanih prijatelja, medju njima pobratima Dragutina, trgovca iz Zemuna,J anka Katica, Vasu Carapica i jos par vidjenih obor-knezova.
Karadjordje je poceo da radi na tome da se hajducki nacin ratovanja protiv Turaka sada izmeni tj. da se pocnu Turci tuci u "galvu" i takva taktika je urodila plodom. Sumadija je ustala.
Odmah posle sastanka u Orascu, ustank je poprimio opstenarodni karakter, malte ne revoluciju.
Cak je i Rusija potpomogla taj ustanak.
Jakov Nenadovic je pobunio narod Kolubarskog kraja, Luka Lazarevic, Sabacku nahiju, Milenko Stojkovic i Peter Dobrnjac su podigli Istocnu Srbiju, Strvan Sindjelic Resavu.
Vec u martu pola Sumadije je oslobodjeno. U Aprili su ustanici dosli pred Beograd, Sabac, Smederevo i Pozarevac.
I vec u Ostruznici Karadjordje saziva skupstinu (april) svih nahijskih i ustanickuh staresina i buljubasa.
Skupstina je odlucila ne prihvatanje bilo kakvih pregovora da dahijama, a Porti je iznet zahtev za proterivanje dahija i janicara, kao i za vracanje samoupravnih povlastica Srbima, koje im je dao sultan Selim III-ci 1793-94. godine.
Zahtevi su izlozeni u pismu, pocetkom maja 1804. godine poslati su ruskom poslaniku u Carigrad. Tako je krenulo.
I jedna anegdota.

Odakle ona cuvena: Hvala k**cu i Petru Dobrnjcu.

Dobrnjac je bio govorljiv covek, kazu da je govorio ko iz citanke. Umeo je da privuce naklonost ljudi, ali im je ukazivao i cast i paznju. Nije priznavao nijedno misljenje koje se kosilo sa njegovim, cak je i Karadjordju uvek odbrusio, ako mu nije bilo po volji.
I jednom nakon bezuspesnog objasnjavanja, izneviran i ljut, kakav je cesto umeo da bude, rakao(neka, ne zamerite,ipak je ovo nas jezik):
"Kojekude, govoriti o mom k**cu ili Petru Dobrnjcu ista je stvar".
No, ustanak je krenuo i sultan Selim III-ci je saznao za to, on izdaje naredjenje bosanskom veziru Becir-pasi da resi spor Srba i dahija.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 3:07 pm



Radjanje Srbije iz pepela

Razlozo bune, ubistva dahija, ustanicke borbe, sve to je imalo i svoje uzroke.
Srbija se nasla u vrtlogu, previranju, sama nije mogla ici napred, ustanici su to znali, trazili su pomoc i od Rusije i od Austrije.
Karadjordje je cak ponudio podanstvo Austriji.
Sastao se sa kapetanom Stajtinskim, da se dogovore oko tog plana, no susret sa generalom Geninom nije doprineo pristajanju Austrije da posreduje ili da pomogne ustanike.
I Karadjordje se okrece Rusiji.
Ostruznicka skupstina je nudila Becir pasi i 1,500 naoruzanih Srba koji bi ga stitili, no Becir -pasa nije prihvatio te predloge. Ustanici salju poslanstvo u Rusiju( Matija Nenadovic) radi trazenja materijalne pomoci i politicke potpore. Rusi savetuju da Srbija posalje poslanstvo Porti i skupstina odlucuje 1805. godine u Pecanima (selo kod Obrenovca) da posalju poslanstvo u Carigrad.
Zahtevano je da janicari i spahije napuste Beogradski pasaluk, da se uspostavi uprav knezova po nahijama i da vrhovni knez bude u Beogradu. Porez bi se isplacivao Poroti jednom godisnje.
Sultan je odbio ove uslove i za beogradskog vezira je postavljen Hafiz-pasa veliki neprijatelj Srba.
Karadjordje zivo radi i na tome da privoli Srbe iz Bosne da se pridruze ustanku, on moli Arsenija Gagovica da podigne ustanak i oslobodi Sarajevo, no Marko Iveljic poreklom Bokeljac trazi od Gagovica da smiruje narod po Bosni i Hercegovini. Vlaski knez Konstantin je izvestavao o stanju u Srbiji Porotu, no svi ti pregovori su propali i Turska je pokrenula jaku vojsku na pravcu za Beograd.

I prvo veliko ratno krstenje.
Bitka na Ivankovcu.
Deo srpske vojske je ocekivao Tursku vojsku.
Pod komandom Milenka Stojkovica i Petra Dobrnjca su napravljena dva jaka utvrdjenja na desnoj obali Morave kod Cuprije(Ivankovac). I Hafiz -pasa je udario na Ivankovac.
Tezak okrsaj i Turci su bili odbijeni. Karadjordje je sa glavnim snagama bio u utvrdjenom Gilju, kod Jagodine. Nocu je presao Moravu i dotukao Turke. Sam Hafis-pasa je tesko ranjen.
Ova bitka je bila prelomna za srpski ustanak. Srbi su stekli pouzdanje, odlucnost a i saznanje da mogu da se bore.
I ovom pobedom ustvari otvorila su se vrata slobode, nije se moglo nazad.
No Turci sada napadaju iz Bosne i Crne gore. Srbi osvajaju Karanovac (Kraljevo), Uzice, dolaze pod Novi Pazar a cetinjski mitropolit Petar I je dao svoj blagoslov za pocetak ustanka u Crnoj Gori (sire). Na njih je posao Sulejman-pasa Skopljak, ugusio pobunu i izvrsio teska nedela. Po tome, on krece na Macvu sa 40 hiljada Turaka. Palili su sve iza sebe, uzimali su zene i decu (no otkupio ih je knez Semberije Ivo Knezevic).
Srbi nastavljaju svoje operacije. Oslobodili su Istocnu Krajinu, Porec, Paracin, Razanj, Aleksinac, Krusevac, Jastrebac, Toplicu, Studenicu, Visegrad i Novu Varos.
Becir-pasa prepusta svoju komandu Sulejman-pasi, koji je presao Drinu, napadajuci srpski sanac na Misaru (kod Sapca). I tu su Srbi pod vodjstvom Karadjordja 1 -og Avgusta 1806. godine izvojevali najvecu pobedu u I-om srpskom ustnaku. Ovde je slepi Visnjic opevao poraz Turaka isto kao i nekada slom Kserksa (486-464) pre Nove ere i njegovih Persijanaca.
Kuknjava hanume Kulin Kapetanja je usla u udzbenike srpske istorije.

Karadjordje je sa Petrom I-im saradjivao i trazio jacu saradnju, no i zapletenost oko Boke mitropolitu Petri I-om nije davala mnogo mogucnosti. I Karadjordje se ipak mora oslanjati na svoju snagu i snalazljivost.
Bivsi austriski kapetan Vuca Zikic iz Mavrova je podigao niz jakih utvrdjenja izmedju Raznja i Aleksinca, nazavana Deligrad. Ova utvrdjenja je napao Ibrahim-pasa rumelijsji, koji je brnio Dobrnjac, po pobedi na Misaru Karadjoedje je pritekao u pomoc svom ratnom drugu i posle sest nedelja borbe Srbi su uspeli da 27. Avgusta pobede Turke.
Turci su predlozili primirje, koje je sklopljeno 2. Setembra 1806. godine.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 3:15 pm

Ickov mir




Karadjordje nije bio ucen covek, ali je bio obdaren prirodno. Zato je vec razmisljao i o diplomatskim potezima. Posto je znao da nece imati pomoc od Austro-Ugarske, a verovatno ni od Rusije, on je pribegao diplomatiji.
Jos pre pobede na Misaru i Deligradu, on je poslao Petra Icka u Istambul 1. Jula 1806. godene, da pokusa sklopiti mir sa Porotom. Petar Icko je trazio od Porote da Srbija dobije raniju samoupravu sa vrhovnim knezom, placanje poreza koji ce sami skupljati, a koji ce knez predavati muhasilu. Ovo je bio minimum srpskih zahteva, a mirom bi se preduhitrilo pokretanje velike vojne sile na Srbiju.
Porta je odugovlacila, no u medjuvremenu su dosle dve sjane pobede Srba (Misar i Deligrad) i to je poboljsalo pregovaracki konto Petra Icka.
Sada je Petar jos trazio da se svi janicari i krdjalije izmeste iz Srbije i da Srbi sami cuvaju granicu.
Petar Icko se vratio 10. Setembra u Sbiju, saopstavjuci Karadjordju da je Porta prihvatila srpske zahteve i odmah zatim u Smederevo dolazi Hasan-aga Muhasil, no on nije doneo obecani sultanof FERMAN i to ljuti Karadjordja, koji nije hteo da poverije u usmena saopstenja, te upucuje ponovo Petra Icka u Istambul.
Karadjordje je odlucio da se borbe nastave, i kao kruna tih borbi pada i Beograd 30. Novembra 1806. godine. Raja do juce, a sada Vojska!
Ta raja je zauzela i beogradsku tvrdjavu 27. Decembra 1806. godine. Pri borbama za Beograd, Porta je prihvatila konacno sve srpske zahteve i pristala na sklapanje mira.
Srbija je postala vazalna drzava a ne pobunjena turska pokrajina.
Krenulo se napred?
U to vreme i Rusija ratuje sa Turskom i Rusija racuna na savez sa Srbijom. Turska racuna da ce Srbija ostati neutralna, Austro-Ugarska racuna da moze uci lako u Beograd u slucaju rata, a Rusija hoce da sa svojom voskom dodje preko Srbije i Hercegovine na more da bi odbacila Francuze iz Dalmacije.
Ruski car Aleksandar I-vi (1777-1825) je polsao Karadjordju sablju kao poklon, i time je vec racunao na savez Srbije .
Pocetkom 1807. godine ruska vojska je prodrla u Moldaviju i Vlasku. Milenko Stojkovic pocinje sa napadom na Krajinu, no Turci ga teraju na povlacenje, opkoljvaju ga na Stubiku (kod Negotina). U pomoc mu pristize Karadjordje i ruski general Isaijev, sa svojim odredima. Turci bivaju potuceni, u celoj krajini sem utvrdjenog Kladova. Hajduk Veljko sa Petrom Dobrnjcem oslobadja Crnu Reku, Svrljig, Knjazevac a na zapadu Srbi oslobadjaju Jadar, Radjevinu i Loznicu.
Ali Turci i ovoga puta pribegavaju lukavstvu.
Traze zvanicno od Srbije, kao vazalne drzave 20. hiljada vojnika za rat protiv Rusije.
To je navelo kneza Simu Markovica, presednika Praviteljstvusceg Sovjeta na sudbonosnu izjavu:
"SRBIJA SMATRA SEBE NEZAVISNOM DRZAVOM".

Tu izjavu je dao 19. Marta 1807. godine, prekidajuci tako sve vazalne veze sa Turskom.

Na isnsistiranje Rusije, stvorena je skupstina Srbije (odrzana 28. Avgusta 1805. godine u selu Borku). Svaka nahija je dala po jednog ministra (vidjenog coveka). Od tih ljudi je napravljen Sovjet, koji je dobio vrhovnu, zakonodavnu, upravnu, izvrsnu i sudsku vlast.
Nazalost od 12 ministara, samo cetvorica su bili pismeni. Prvi presednik je bio prota Matija Nenadovic. Tokom jeseni 1808. godine vec pocinju ustavne reforme. Pocetkom Decembra na novoj skupstini 1808. godine Karadjordje je i zvanicno priznat za vrhovnog vozda i gospodara Srbije. Taj akt je obelodanjen 14. Decembra 1808. godine. Karadjordje je svoju vlast preneo po odredbama ustava na svoje zakonito potomstvo.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 3:24 pm

Prilike u Srbiji do propasti



Ustankom u Srbiji se dogodjaju i trzavice koje ce kasnije samo ubrzati slom prve slobodne Srbije. Ustanici i vojvode vec uzimaju sebi pravo da prigrabe delove Srbije za koje oni misle da imaju pravo.
Janko Nenadovic sebe smatra gospodarom Podrinja, Milenku Stojkovicu je bio potcinjen Petar Dobrnjac, Karadjordje je bio gospodar Sumadije posle pogibije Janka Katica i Vase Carapica, Veljko je bio gospodar Krajine, zasto su "mali" gospdari tezili da vlast ima Sovjet, time bi i samovolja pojedinaca bila kontrolisana.
No pretnja ratom od Turske je za vreme odlozila da se oba problema rese povoljno po Srbe.
Karadjordje trazi od Austrije da moze da uvozi oruzje, ucenjuju ga predajom Beograda i Karadjordje mora da se osloni ipak samo na Rusiju. Rusiju je predstavljao Konstantin Konstantinovic Rodofinikin, no on nije "mirisao" Karadjordja, i on je tezio ograniciti vlas istom. Karadjordje je dobio poziv da poseti Petrovgrad 22. Aprila 1808. godine.
No u Evropi se pocine sa velikim previranjima, ratovi su na pomolu.
U Turskoj je prvo ubijen sultan Selim III-ci, zatim zbacen sultan Mustafa IV-ti da bi na presto stupio sultan Mahmud II-i(1808-1839). U tim previranjima Porta diplomatski Srbiju slabi i sprema joj veliki rat.
Srbi su trazili garanicije Rusije i Francuske, za svoju nezavisnost, no Porta je te zahteve odbila. Trazila je da Srbija ostane vazalna drzava pod zastitom Rusije.
U pomenutoj situaciji Turska je objavila rat u prolece 1809. godine Rusiji i Srbiji.
Srbi su napalu Turke na cetiri pravca.
Cilj Srbije je opet bio da pokrene Srbe u Bosni i Crnogorce.
Karadjordje je posao preko Sandzaka da se poveze sa Petrom I-im, oslobodio je Sjenicu, Novu Varos, pobedio peckog-pasu na Suvodolu, oslobodio Novi Pazar, Prijepolje i Bijelo Polje. Tako se susreo sa Crnogorcima i Hercegovcima.
Druga grupa je posla u Bosnu.
Komandu je imao Sima Markovic i pop Luka Lazarevic. Oslobodili su Srebrnicu, Biljenjinu, Visegrad, sa namerom da dignu ustnak u Bosni.
Treca grupa je pod komandom Milenka Stojkovica krnula na Dunav da se spoji sa Rusima, na Tekiji je napravio sanac, oslobodio Brzu Palanku i poceo opsadu Kladova.
Glavna grupa je pod komandom Miloja Petrovica posla prema Nisu. Sve akcije Srba su bile uspesne, osim trupa koje su posle prema Nisu. Nesporazum ili ljubomaora je kostao Srbe poraza na Kamenici.
Pobedinik sa Deligrada Petar Dobrnjac odbija svaku saradnju sa Milojem. A samtra se da Miloje nije pomogao Sindjelica na Cegru.
Cegar ta nasa legenda je pao 19. Maja 1809. godine, Sinddjelic je digao sanac sa svojim borcima, gde su i mnogi Turci izginuli.
Od izginulih Srba (952 glave) napravise Turci "CELE KULU" taj simbol turske svireposti.Petar Dobrnjac se predhodno povukao sa Deligrada, te je Kamenica morala pasti, a Sindjelic uci u legendu.
Karadjordje je zatvorio Milivja Petrovica i Mladena Milovanovica, ali ne za dugo.
Poljuljan je ugled Karadjordja.
Uplasen Rodofinkin bezi u Vlasku sa beogradskim mitropolitom Leontijem Lambrovicem i Petrom Dobrnjcem.


Turci su po pobedi na Kamenici zauzeli: Deligrad, Stalac, Krusevac, Jagodinu i Istocnu Srbiju.
Posli su na Kragujevac i Beograd.
Na svu srecu, Rusi su zaustavili Turke jakom ofanzivom i proterali ih iz Srbije.
Karadjordje se opet obraca Austriji i Francuskoj za pomoc.
Austrija ne mari, potpisala je primirje sa Napaleonom, a Francuska nece da ulazi u konflikt sa Turskom, posto se sprema na Rusiju.
Srbija opet sama. Ratovi vodjeni 1810. godine i sledece icrpljuju Srbiju, a i produbljuju jaz u samom Sovjetu i medju vojvodama. Slede dve teske godine u kojima Karadjordje nekako uspeva da odrzi Srbiju, nazalost ne za dugo.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 3:34 pm

Bukureski mir



U Srbiji se radi na tome da se spasi onos to je oslobnodjeno.
Karadjordje je u problemu sa svojim dojucerasnjim ljudima. Oni odbijaju poslusnost.
Vojvoda Milenko Stojkovic i Petar Dobrnjac nisu priznali novi ustav, a nisu hteli primiti ni polozaj popecitelja te su bili proterani iz Srbije. Popeciteljstvo ili Vladu su sacinjavali sest clanova: vojnih dela, unutrasnjih dela, prosvete, narodne kase i pravosudja. Popecitelj pravosudja ujedno je bio presednik Velikog suda.
Ipak se sva vlast nove vlade odnosila samo na sudjenja i posredovanja izmedju naroda i Karadjordja.
Ustav Srbije je uradio Bozidar Grujovic, nazalost, on se razboleo tako da nije mogao pomoci puno srpskom narodu.
U Januaru 1811. godine u Srbiju dolazi ruski garnizon gde je svecano docekan, zatim su garnizoni stigli u Sabac i Deligrad.
No, Napaleon je ostvario svoj cilj, potpisao je mir sa Austro-Ugarskom i put na Moskvu mu je bio otvoren.
Rusija je osetila opasnost.
Nudi Vlasku i Srbiju Austro-Ugarskoj, ne uspeva, i biva primorana da povuce svoje trupe sa Balkana.
Turska odugovlaci sa ponudom mira. Ipak nekao mir je sklopljen u Bukurestu 16. Maja 1812. godine. Rusija i Turska su se razgranicile na reci Prut.
Srbija postaje interesna svera Turske.
Rusija je u taj mirovni sporazum unela nekako osam tacaka po pitanju Srbije. Podrazumeva se amnestija svim Srbima i vid srpske samouprave, povretak turske vojske u tvrdjave.
Ickov mir je nudio vise, ali su Srbi usli u rat i ponistili sve. Ponistene su sve pobede i dostignuca. Jedino je na papiru Turska priznala vid samouprave Srbiji, dajuci pravo Rusiji da se moze uvek umesati u stav Porte kada je u pitanju Srbija.
Turska je znala da Napaleon krece na Rusiju, i zato je i potpisala takav ugovor.
Rusi su Srbima sakrili odredbe Bukurestskog mira.
Njihov izaslanik grof Marko Iveljic Srbin iz Boke, na skupstini 28. Avgusta 1812. godine, je procitao osmi clan mira.
Savetovao je Karadjordju da prihvati mir, iako su Srbi bili protiv mira. Jos mu je savetovao da pregovara sa Turcima.
Karadjordje je poceo pregovore sa Hursid-pasom, niskim.
Hursid-pasa trazi da Srbi budu opet raja, da predaju sve oruzje, da plate zaostali danak da se Turci nasele po varosima. Cak je sultan bio nezadovoljan Bukuretanskim mirom, otpisao ga je, ali bez osmog clana.
I?
Srbi ostadose opet sami. Srbi su odbacili sve uslove, osim skupljanja danka, prihvatili su da placaju danak.
No sultanu nije bilo stalo do mira, trazio je povod za napad, za osvetu, a i uzurbano su Turci priprmali napad na Srbiju. Napad na Srbiju su razradjivali oficiri Napaleona.
I u Julu 1813. godine, krece mrak ponovo na Srbiju.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 3:47 pm



Propast Srbije

Odredbe Bukureskog mira su bile kobne po Srbiju.
Rusi su ustvari krili odredbe od Srba.
Ruski izaslanik, grof Marko Iljevic, Srbin iz Boke, na skupstini 28. Avgusta 1812. godine je procitao Srbima samo osmi clan iz tog mira.
On je savetovao Karadjordju da prihvati mir, iako su Srbi bili protiv takvog mira. Savetovao je takodje da Srbi pregovaraju sa Turcima. Karadjordje nija imao izbora.
Poceli su mukotrpni pregovori sa Hurdis-pasom niskim.
Sultan Mahmud II-gi postavljajuci ga za velikog vezira je i naredio da umiri Srbiju. Hurdis-pasa, sada veliki vezir, normalno da bi opravdao poverenje, trazi od Srba da budu ponovo raja, da predaju oruzje, da plate sav zaostao danak, i da se Turci ponovo nasele po gradovima.
Srbi su odbacili sve zahteve, osim danka, naime prihvatili su se da skupe danak i da ga isplate Turskoj, no Turcinma je ipak vise odgovaralo da Srbiju pokore ponovo. U medjuvremenu Turci su se ubrzano spremali za rat i trazili povod da napadnu Srbiju i da izvrse strasnu osvetu, za sramni poraz od rajetine i ajduka!
I u Julu 1813. godine Turci napadaju Srbiju po vec razradjenom ratnom planu.
Iz tri glavna pravca, glavnim komunikacijam su krenuli put Beograda.
Iz Vidina, Turci napadaju Negotin, osvajaju ga (tu gine hrabro Hajduk Veljko), brzo osvajaju i celu Krajinu. Juzna Vojsa je zaobisla Deligrad, te se spojila sa Istovnom vojskom u Cupriji i krenula za Beograd preko Sumadije, pustoseci sve bred sobom.
Zapadna Vojska je iz Bosne napala Srbiju, pobedjuje Simu Markovica kod Lesnice i zauzimaju u brzom naletu i Loznicu.
Karadjordje, iako jos bolestan, se trudi da se pojavi na bojistima, ali porazi su nemonovni. Srbi se utvrdjuju u Ravnju, ali i tu gube bitku, tu je poginuo cuveni Zeka Buljubasa (Jova Gligorijevic) sa svojim GOLACIMA.
I Turci si Kolubarom i Savom posli nesmetano za Beograd.
Karadjordje trazi pomoc od Austrije, nudi gradove, no Austrija ostaje hladna. Cak ga i ubedjuje da ne trazi pomoc ni od Rusije, da ne podize bes Turaka.
I Karadjorde u sprazumu sa ruskim agenton Nedobom napusta (bezi) Srbiju.
21. Setembra Karadjordje sa porodicom prelazi u Zemun.
Kada su za to cule Vojvode, i oni su skoro svi pobegli preko Save i Dunava!
Beograd je pao 25. Setembra, a odmah zatim Sabac i Smederevo.
Narod je pobego ponovo, preko Save i Dunava, a nesto i u planine.
Po prelasku u Austriju, vojvode zajedno sa Karadjordjem su prebacenu u Grac, i tamo cuvani. No na urgiranje Rusa, oni su pusteni, a Karadjordje je Setembra 1814. godine otisao za Rusiju.
U Srbiji su samo ostali Milos Obrenovic i Stanoje Glavas.
Ti setembarski dani su bili jedni od najtesih u istoriji srpskog naroda.
Turci su ubijali sva musko od 15 godina pa na gore, a zene i decu prodavali ko roblje ko stoku.
Samo su 17. Oktobra 1813. godine na beogradskoj pijaci prodali 1.800 zena i dece u bescenje.
Opjackali su Srbiju Turci, odsilovali je, a na pitanje francuskog konzula, zasto to cine, Turci su se pravdali time da nauce rajetinu pameti.
Taj haos je trajao sve do propasti Napaleona U Rusiji.
I tek su se tada Turci setili da proglase amnestiju za Srbe.
I proglasavanjem amnestije, Srbi se polako vracaju kucama, no klica pobune je uvatila korene u narodu, a i ovim zadnjim potezima Turska je narodu dala do znanja da nema vise zivota sa Turcima. Mora se raditi da se Turci, za svagda oteraju iz Srbije.
I opet, i posle ovog poraza, u Srbiji je pocelo da "provejava budjenje" i mirisalo je opet na ustanak.


Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 3:58 pm

Hadzi-Prodanova buna



Hadzi-Prodan Gligorijevic

Proglasavanjem amnestije Srbima, Sulejman -pasa Skopljak je svoju lukavost sada koristio na malo drugaciji i povareniji nacin.
Svu muku oko stradanja Srba on vesto nabacuje na pleca Karadjordja. To ima udela i u narodu pocinje da se oseca ponovo poodvajanje i grupasenje.
Dok na drugoj strani Turcu pritezu, podizu poreze, uz opravdanje da treba da se poprave tvrdjave i turske kuce.
Turci i oruzje otimaju od Srba, kao i sve vredne stvari, iz to pojavila se kuga koja je kosila srpski narod.
Cak su i srpski emigranti okupljeni u manastiru Feneku se udruzili protiv Karadjordja, plaseci se da ga Rusija ne vrati na vlast.
Matija Nenadovic je isao u Rusiju i trazio pomoc, ali i molio da se Karadjordje po svaku cenu ne vrati u Srbiju. To je bilo leta 1814. godine.
Becki kongrs 1814-1815. godine je izvrsio novu raspodelu Evrope, posle kraha Napaleona. Austriji nije odgovarala jaka Turska, i ona se kobojagi zauzela za "srpsku stvar", ali nazalost, jaca je bila Turskina tvrdnja da "ta raja mora sva pomreti, koja se tako cesto buni", podrzana od Engleske.

Sulejman-pasa Skopljak je otisi toliko daleko da JE POSINIO Milosa Obrenovica, postavljajuci ga za kneza, pored rudnicke i za kragujevacku i pozesku nahiju.
Cesto ga je darivao, racunajuci na to da ce mu Milos uzvratiti vernoscu. On je Milosa "PRIPREMAO" za vodju cele Srbije, jer se plasio Karadjordja, ali to se kosilo sa stavom mnogih Srba, a medju njima i sa Mladenom Maldenovicem.
Karadjordje je ostavio jak koren bunta u srpskom narodu i ljudi i dalje racunaju na njega.
Kasne jeseni 1814. godine pocinje nova pobuna Srba, nazalost nije dobro organizovana, a i istoriske okolnosti joj nisu garantovale uspeh. Bunu je poveo Hadzi-Prodan Gligorijevic, ali je tu bunu i Obrenovic ignorisao, on je cak pomogao Turcima da tu bunu uguse.
Razocaran porazom i zidajom Milosa, Gligorijevic bezi u Austriju, i nahija je brzo umirena, nazalost opet na stetu srpskog napacenog naroda.
Sulejman -pasa Skopljak, koristi ovu pobunu, i zavodi jos jaci teror, oduzimanje oruzja se sprovodi varvarski.
Ljude su pekli, maljevima prebijali, nabijali na kolac, zene i decu su mucili dok domacin ne bi priznao gde je oruzje. Vidjenije ljude su opet ubijali. Cak je ubijen i Stanoje Glavas, iako nije bio u pobuni*.
*Objasnjenje
Ovakva stradanja su dovela do toga da Srbija nema danas recimo oko 30 miliona stanovnika. Zna se vrlo dobro da je natalitet u Srbiji bio na zavidnom nivou, ali nazalost: nesloga, medju Srbima, bune i pobune, ratovanje na strani drugih je dovelo do toga da nam preti istrebljenje.
Bas u to vreme je iznikla ona srpska cuvena izreka:
"ZA KRST CASNI I SLOBODU ZLATNU"
Ubistvom djakona Avakuma je ta pesma postala simbol naseg otpora. U ovom teroru Sulejman-pasa je cak pretio i posinku Milosu da ce mu glavu skinuti.
I Mios Obrenovic je prozreo nameru Sulejmana, posluzuje se lukavstvom i bezi iz Beograda.
Milos se sakrio u Crnuce na planini Rudnik, gde pocinje konacno da priprema novi ustank.




Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 4:32 pm

Priprema za II srpski ustanak



Milos Obrenovic.
Milos Teodosijevic, od 1810. godine prozvan Obrenovic, vojvoda karadjordjev (1811-1813) godine.
Knez Srbije (1815-1839) godine.
Ponovo knez Srbije (1858-1860) godine.
Ozenjen Ljubicom Vukomanovic, cerkom Radoslava Vukomanovica.
Koreni Milosa su vezani za baba Visnju.
Rodoslov mozemo pratiti od 1765. godine izmedju Obrena Matrinovica iz Brusnice kod Gornjeg Milanovca i Visnje Urosevic iz Donje trepce. Od njih poticu Jakov, kasniji gospodar, Milan, kasniji vojvoda i Stana.
Istrorografija je resila poreklo baba Visnje, nedavnim otkricem sacuvanog nadgrobnog spomenika, njenog brata Dimitrija, na starom groblju u Brusnici, kolevci i prebivalistu mnogih Obrenovica.
Visnja se preudaje za Teodora Mihailovica u Gornju Dobrinju kod Pozege, gde odvodi i svoju decu. S njim radja jos tri sina: Milosa, Jovana i Jevrema.
Milos je uzeo prezime Obrenovic zbog postovanja brata od ujaka, koji je bio Karadjordjev istaknuti vojvoda. A zbog pokazane hrabrosti Karadjordje mu je bio poverio Uzicku nahiju na upravu i odbranu od Turaka.
Milos je po propasti ustnka od Turaka kao posinak dobio da upravlja Kragujevackom i pozeskom nahijom, a postao je i obor Knez rudnicke nahije.
Sklonivsi se od Turaka i od poocima Milos nije birao nacina da opstane. Iz Srbije mu se nije islo. Imao je ime, i pozavidan kapital, tako da se upustio u borbu sa Turcima, samim sobom i srpskim narodom.
Sve sto je kao VOZD radio, radio je sam, u tajnosti, ne verujuci nikom. Sve je planirao unapred i studiozno.
Koliko je zazirao od Turaka, toliko se plasio poocima, a i Karadjordja, kao i pojedinih Srba!
Posto je Turska pritezala srpski narod, to se sve vise buntovni duh bunio u Srba, jer su vec bili osetili slobodu, tako da vidjeniji ljudi opet misle da pokrenu bunu. Tajno posecuju Milosa na Rudniku, pregovara se planira, odrzvaju se veze sa Srbima preko Save, no Milos ceka, ne zuri, ocekuje da dobijanjem na vremenu i sto bolje i pripremi ustanak. Odabira i ljude, koje ce imati oko sebe.
Nabavlja municiju-djebanu, trguje, govori narodu da nema boja bez Djurdejva dana, sve u svemu on je ipak obazriviji i od hajduka.
I na navalu naroda, Milos u najvecoj tajnosti se sastaje u Rudovcima pocetkom Aprila 1815. godine sa: Igumanom manastira Bogovadje Avakumom, pop Rankom iz Rudovca, Milutinom Savicem-Garasaninom i Arsenijem Lomom.
Pada u oci da ovoga puta odluci o ustanku prisustvuje veoma mali broj ljudi, ne kao na "Svadbi u Orascu".
Nepoverenje Milosa u narod, je bilo kljucno, zasto se tako radilo u tajnosti.
I prokljucalo je opet.
Iguman Avakum i Vasilj Pavlovic dizu bunu u Valjevskoj nahiji, oslobadjaju Ub i Valjevo. Arsenije Lomo (8 Aprila) vodja iz I-og ustnka dize bunu u Jasenici, napada Turke u Gruzi i na Rudniku.
I knez Milos nema izbora. Uvidevsi da je vec "gora ulistala" on na narodnom zboru u Takovu, ispred crkve pored "GRMA", 28. Aprila na Cveti 1815. godine udje u istoriju srpskog naroda sa recima:

"Evo mene, eto vam rata sa Turcima."

Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 5:04 pm




Milosev uspon



Milosev brat od ujaka Milan je bio ubijen. Bio je zapleten u aferi oko zavere protiv Karadjordja, i od tog doba se javila mrznja i u Milosu prema Karadjordju. A i Milos je pri podeli Milanove uprave, jako malo dobio, i to je jedan od razloga sto se Mios udaljio od Karadjordja i spremao mu krvavu osvetu. Mrznja do "blago" u srpskoj dusi je i kod ovog coveka pokazalo svu svoju "velicinu".
Po dizanju ustanka, kada je cuo za bunu, Sulejman-pasa Skopljak, je odmah uputio svog cehaju Imsir-pasu da sa vojskom energicno ugusi ustanak, na njegovom samom pocetku. Polazi na Cacak, koju su Srbi poceli opsedati. Pri prolazu za Cacak, Turci su po obicaju cinili zverstva.
Borbe oko sanca na Ljubicu su trajale danima, iako u Srbi bili slabije naoruzani, oni su se dobro branili.
Milos je posao na Palez (Obrenovac) da obezbedi skelu na Savi, za prevoz municije i drugih potreba. Kada je zauzeo Palez, u Srbiju se vracaju neke istaknute vodje iz I-og srpskog ustanka: Stojan Cupic, Petar Moler, prota Smiljanic, i dr..
Sa dva topa zarobljena u Palezu, Milos je oslobodio Valjevo, i hita da pomogne Srbima na Ljubicu. U hrabroj odbrani Ljubica, poginuo je i Tanasko Rajic, ali i Imsir-pasa.
I Turci napustaju Cacak, 29. Maja 1815. godine.
Ovom pobedom na Ljubicu, podiglo se samopouzdanje u narodu, te ustanicima se prikljucuju svaki dan novi borci. Uskoro pada Pozarevac, Batocina, Orasje.
Karanovac (Kraljevo) su Turci predali Milosu bez borbe.
Evropska diplomatija opet pocinje da podriva srpsko pitanje. Austro-Ugarska ne zeli da pomogne ustanicima, ruski izaslanik trazi da Porta ne salje vojsku u Srbiju, a Milos je naredjivao da se prema Turcima postupa blago, racunajuci na to da ce morati da se miri sa njima. U kontaktu sa portom, on pravda ustanak, zulumom Sulejman-pase Skopljaka, a istice i dalje svoju vernost Turskoj.
Porta postupa, opet lukavo, prvo planira da ugusi pobunu, pa tek da kasnije pregovara.
Salje vojsku iz Nisa, sa rumeliskim Marasli Ali-pasom, a iz Bosne, nastupa energicni vezir Kurdis-pasa. Sulejman-pasa Skopljak se pokusao oprati kod Porte i svu krivicu je bacio na posinka Milosa.
Milos se brani lukavo.
Kurdis-pasi upucuje pozdrave na Drinu, ali oruzje ne predaje i Ibrahim-pasa polazi na Dublje.
Do bitke je doslo 14. Avgusta 1815. godine, gde su Turci bili razbijeni a Ibrahim -pasa zarobljen.
Knez Milos je Ibrahim-pasi poklonio konja, dao mu i pesto grosa, ispratvsi ga Kurdis-pasi preko u Bosnu.
Ostali deo Turske vojske se nije usudio ulaziti u borbu. Pase nude pregovore, a posto je Napaleon pao, no Porta nije htela da ulazi u rat sa Rusijom a Milos to vesto koristi.
I pocinje mukotrpna igra u kojoj Milos sve cini da bi sacuvao narod, kao i svoju glavu.
Rusija je ovoga puta energicna, trazi od Porte da se ispuni osma tacka Bukurestanskog mira, a delegati iz Srbije traze da se vrati Ickov mir.
I prva diplomatska pobeda Srbije u novijoj istoriji.
Smenjen je Sulejman-pasa Skopljak a na njegovo mesto dolazi Marasli Ali-pasa.
Srbi su dozvolili da deo njegove vojske sa njim dodje u Beograd.
Porta i ovoga puta ne da nista Srbima na pismeno. No, Srbi su sad uporniji i lukaviji.
Srpski emisari na Porti, knez Miloje Teodorovic i Neofit Markovic dosavsi u Cupriju, knezu Milosu i Marsali Ali-pasi podnose dva Fermana iz Istmbula. Jednim fermanom se daje Srbima amnestija a drugim potvrdjuje postavljanje Marsali Ali-pase za beogradskog vezira.
Po dogovoru od 6. Setembra 1815. godine Srbi su dobili vid samouprave, sami skuplajju porez, dobili su narodnu kancelariju u Beogradu (12 knezova najvise), upravno i sedsko telo.
Knez Milos je postao vrhovni knez. Porta je pred poslanicima Austro-Ugarske i Rusije, tvrdila da je to samo vid unutrasnjih dogovora.
U sastav Beogradskog pasaluka, vracena je i porecka nahija, dok ostalih sest iz Karadjordjeve Srbije su ostale Turcima.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   

Nazad na vrh Ići dole
 
Srbija kroz vekove
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
 Similar topics
-
» Niš kroz vekove
» Nakit u Srba kroz vekove
» Dobro posudje-pola posla-posudje kroz vekove
» Moda u Srbiji kroz vekove
» Odeca kroz vekove

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Night fairy :: Riznica - Treasury :: Istorija-
Skoči na: