PUT, ISTINA I ZIVOT
 
PrijemPortalRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Srbija kroz vekove

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 5:13 pm

Sukobi u jos ne oslobojenoj Srbiji



Da je vlast slatka, pokazale su prilike u Srbiji odmah po ustanku.
Sukobi i surevnjivosti, podbadanja, podmetanja, proracunavamja, ko ce koliko da odfikari ili da prigarabi za sebe, je vec uzimalo maha, da je to stvarno za svaku osudu.
No u to vreme su prilike takve bile, da se tetrahija cenila.
Podeljene su nahije. knez Milos, Petar Moler, prota Matija i Pavle Cukic su izmedju sebe podelili ono malo osloboednjene Srbije, a ipak svu valst je prigrabio "Veliki gospodar" Milos, posto je surovao sa Marasli Ali-pasom. Petra Molera je izrucio Turcima, kao da je on kriv za citavu pobunu (ovoga su Turci zadavili u Beogradu) a spremao je u tajnosti i malo veci "KOLAC" da pokloni Turcima.
Cak je arhimandrita Milentija Niksica "poklonio" Turcinma, koji ga posvete za vladiku uzickog, no Milosevi ljudi mu smrse konce krajem 1815. godine.
Bunu protiv Milosa pokrecu u prolece 1817. godine Pavle Cukic i Sima Markovic. Bunu je Milos brzo ugusio a bundjijama poskidao glave.
On ceka Karadjordja, cak i zna da je Karadjordje u Odesi pristupio grckom tajnom udruzenju {FILIKI HETERIJA-Drustvo prijatelja}, koje je pripremalo oruzani ustanak svih hriscana protiv Turske.
I Karadjordje na nesrecu prelazi tajno granicu i dolazi u Srbiju Juna 1817. godine.
Nameravao je da sa Heterijom i Milosem podignu sve opsti ustanak u Srbiji.
Obavestio je Milosa.
Sa Karadjordjem je bio Grk Jorgic i Vozdov pisar Naum.
Vozd je odseo kod kuma, u Velikoj Plani, Vujice Vulicevica.
Milosu nije odgovaralo da deli vlast sa bilo kime ili da trpi konkurenta koji je bio popularan u narodu. A da uhapsi Karadjorda i preda ga Turcima, Milosu su falila m*da, za toliko nije imao hrabrosti.
I Milos se odlucio na nesto najmizernije sto moze da smisli ljudski um! Likvidacija Karadjordja tj. da se Karadjordje ukloni i pokloni Turcima, a time stekne prijateljstvo koje ce mu garantovati sigurnost, do koje mu je i te kako bilo stalo.
Milos je vec bio na zavidnom nivou bogat covek.
I odluka je pala. Karadjordje je u medjuvremenu poslao Vujicu da kaze Milosu gde se nalaze skrivenih 12 hiljada dukata, da se te pare upotrebe za potrebe ustanka.
Milos je te pare uzeo, dogovorio se sa beogradskim pasom, kako da se Karadjordje "prebaci" u Carigrad.

Kum Vujica "skloni" kuma Karadjordja na imanje Dragica Vojkica u selu Radovanjski lug. I presuda je bila izrecena.
Vujica je odabrao ubicu: Nikolu Novakovica.
Karadjordje je izjutra u zoru 13. Jula otisao na obliznji potok da zahvati vodu i da se pomoli Bogu.
Nikola Novakovic je ga sekirom ubio, a Nauma je ubio dok je zavrsavao jutarnju molitvu.
I Milos novi gopodar Srbije, njihove glave napunio pamukom i poslao kao dar u Carigrad Sultanu.
Tim cinom Milos je dobio sigurnost od Turske, ali i najvecu opoziciju u vlastitom narodu.
Takav postupak jednog vodje naroda koji je tezio da se oslobodi nije za pohvalu a i istorija moze da nagabja koliko hoce, i ako hoce sta bi bilo da je Karadjordje ostao ziv.
Ta sramna mrlja je pratiti srpski narod do dana danasnjeg.
Sva danasnja nagadjanja su nepopularne interpolacije.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 5:21 pm

Prilike u Srbiji po ubistvu Karadjordja



Ubistvo Karadjordja je i te kako ucinilo veliki uticaj na sredjivanje politickih prilika u Srbiji.
Ponovila se istorija, ponovili se zakoni koji su vladali u Staroj Srbiji, ponovilo se ono sto je uvek unistavalo srpski narod.
Nedostatak razuma i nadostatak svesti za zajednistvom i tolerancijom.
Knez Milos Obrenocvic je osetio svoju snagu i sada je on zatrazio od srpske skupstine da ga proglasi za naslednog i vrhovnog kneza Srbije. Ustvari, drugog nije ni bilo, koga bi se moglo i proglasit.
Ovu odluku kneza su potvrdili svi srpski staresine nahija, kao i beogradski mitropolit ali ne i Porta. Ovo se zbilo 6. Novembra 1817. godine.
Porta bi ovim cinom priznala Srbiju kao drzavu, tako da to nije ucinila, imajuci neke svoje ciljeve.
Milos je poslao poslanstvo 1820. Porti u Stambol, skoro sve je bilo uredjeno, no sve je poremetio ustanak u Grckoj, tako da su posalnici pohapseni, a pregovori prekinuti. Ovaj ustanak je krvavo ugusen. Turci su ubili carogradskog patrijarha sa 18 episkopa, i jos desetine hiljada pobunjenika.
No, dolaskom cara Nikole na presto Rusije, stvari se poboljsavaju na racun balkanskih naroda.
1826. godine car Nikola je postavio ultimativni zahtev. Da se puste srpski poslanici iz zatvora, da se Vlaska i Moldavija vrate u predhodni status i da se ponovo pocne sa pregovorima sa Milosem, o stanju u Srbiji.
Turci pristaju na ove zahteve i vec Setembra 1826. godine se obavezuju Akermanskom konvencijom da ce Srbima ispuniti sve odluke osmog clana Bukurestskog mira, kao da ce i Srbima vratiti 6 nahija koje su Srbi drzali pre Bukurestanskog mira.
Najvaznija odredba ugovora je bila da se Turci moraju iseliti iz Srbije. Snazan pritisak Rusije je primorao Tursku da ucini to sto se od nje trazi i ona se obavezuje da ce hatiserifom regulisati svoje obaveze prema Srbiji.
Posle toga Milos saziva skustinu u Kragujevcu svih knezova Srbije.
On po liturgiji 15. Januara 1827. godine saopstava svima istorijat borbe za dobijanje samouprave nad Srbijom.
No ratovi velikih sila a i samovolja Milosa ce ukociti srpski napredak, a i Rusija je savetovala Srbima da miruju da ne bi izgubili ono sto su krvavo stekli.
I Srbija miruje.
Jedrenski mir je sklopljen a Srbija je prvi put dobila bez rata nesto. Povratila je 6 nahija.
Nazalost na mirovnoj konferenciji u Londonu Grcak dobija nezavisnost a Srbia je morala jos da ceka da krvari i iz spolja i iznutra, to je bio odraz glupe politike koju su vodili Srbi. Malo se polagalo na diplomatiju i na "podmazivanje".
No ipak ce Srbija dobiti Samoupravu 1830. godine.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 5:30 pm



Knezevina Srbija




Posle mnogo godina borbe, krvarenja, unutrasnjih buna, samounistavnja izmedju sebe, Srbi su ipak dobili neku nezavisnost.
Sultan Mahmud II-gi je shodno odredbama Akermana i Jedrena, izdao 3. Avgusta 1830. godine HATISERIF o unutrasnjoj politickoj samoupravi Srbije.
Hatiserif je obelodanjen kod crkve sv.Marka, na dan sv.Andreja Prozvanog, 30. Novembra/12. Decembra 1830. godine, najpre na turskom a sutradan na srpskom jeziku.
Zasto se ovoliko dugo cekalo na taj ukaz o samoupravi?
Pa na isti dan je i Karadjordje 1806. godine oslobodio Beograd.
Srbi su hteli da objedine istoriju i savremenost.
Milos je mislo na sve?!
Tada je i posebnim BERATOM imenovan i naslednim knezom Srbije.

Ovo je jedan od vecih istroriskih datuma Srbije, od 1371. godine!
Ideje, ratovi, porazi, podizanja, sve je to utkano sada u jednan mozaik, za kojim se tezilo a to je ipak bila zelja da se jednom zivi u jednoj sasvim slobodnoj zemlji. Ipak je ovde ruska pomoc od velikog znacaja, bili smo pod protektoratom Rusije, Turska je morala svoju politiku prema Srbiji upravljati tako da se ne zameri Rusiji.
Hatiserifom Srbija dobija pravo na neke posebne povlastice. Pre svega, mogla je da osniva svoje: bolnice, stamparije, skole, drzavne istitucije, organizovanje SPC-e, sa svojim episkopima i mitropolitima, koji ce birati srpski anrod. Uglavnom jedan vidan napredak za Srbe je bio na pomolu.
Za sledece tri godine je zavrsena srpska samouprava. Ukinuti su spahiluci. Srbi sami skupljaju sve dadzbine,koje u vidu danka daju jednom godisnje Sultanu,1833 godine,clanovi Sovjeta mogu biti zbaceni,ukoliko rade protiv turske vrhovne vlasti,ili protiv zakona i uredbi u Srbiji.
Srbija zadrzava svog prestavnika u Carigradu, Srbi sada imaju pravo slobodne trgovine sa Turskom, prvi put imaju pravo na slobodna putovanja, na pasos, ukinut je svaki vid kulucenja od strane bilo kog turskog dostojanstvenioka.
Srbi imaju pravo na drzanje Vojske, radi odrzavanja unutrasnjeg mira, turski garnizoni ostaju samo u tvrdjavama, a tursko varosko stanovnistvo mora da se iseli za godinu dana iz Srbije uz odredjenu otplatu. Srbi preuzimaju sva turska imanja.
I agrarnom reformom seljaci dobijaju pravo na zemlju sa punim pravom da raspolazu sa njom. Sultan je ipak zakinuo neke odluke hatiserifa-povratak Srbiji 6 nahija.
Zato Milos izaziva ustanak u Maju 1833. godine u spornim nahijama, a zatim ulazi sa Vojskom u nahije da sredi stanje, pri cemu vrsi pripajanje tih nahija Srbiji. Od tih nahija je oformljena timocka eparhija.
Lep napredak Srbije na spoljnopolitickom planu, ali i samovolja Milosa u kreiranju unutrasnje politike ce imati i te kako teske posledice na tek novostvorenu i mladu drzavu. Bune pocinju da potresaju Srbiju.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 5:40 pm

Pad Milosa Obrenovica



Milos je vladao Srbijom po svome nahodjenju, on je racunao da je Srbija njegova, samovoljan, obesan, zeleo je neogranicenu vlast i bogastvo.
I normalno je da je bilo ljudi koji su mu zeleli uzkratiti sva ta zadovoljstva.
Jos u pocetku, Milos je morao da shavti da na vlasti ne moze lako da se opstane.
Prvo se u pozarevackoj nahiji pobunio narod 1821. godine pod knezom Markom Abdulom i knezom Stevanom Dobrnjcem.
Buna je poznata kao Abdulina buna.
Godine 1925. u smederevskoj nahiji je izbila Djakova buna, koji je pokrenuo Djak Miloje Popovic.
Godine 1826. buna Marka i Djordja Carapica u beogredskoj nahiji.
Milos je sve ove bune krvavo ugusio, kao i neke manje pobune.
Ipak mnogi ljudi su se opirali Milosu, potporu su dobili u Rusiji, koja je pomagala da se donese ustav i da se regulisu zakoni.
Milos je pod pritiskom pristao na reforme i obecao je da ce doneti reforme sudstva i vlasti. Na to ga je obavezao i hatiserif iz 1830. godine. Milos je sastavio svoju prvu vladu od pet popecitelja.
Ministarstva: Vojske, unutrasnjeg dela, spoljneg dela, finansija i prosvete i pravde.

Godine 1835. je bila buna Milosa Radojkovica, rasinskog serdara koja je uzdrmala Milosa. Jagodinska nahija je pobunom primorala Milosa da obeca da ce sazvati Narodnu Skupstinu.
I tako je na Sretenje 1835. godine donesen Sretenski ustav.
Vlast je najzad ogranicena Milosu.
Skupstina je brojala 100 clnova.
Sovjet je imao 6 popecitelja, sekretara, presednika i sudsku vlast.
Cak je i devetom glavom ustav odredena uloga SPC-e u drzavi. Proklamovana je sloboda veroispovesti drugim koncesijama.

Napredni Sretenski ustav je donet bez znanja Rusije i Turske.
I taj ustav su proglasile nevazecim Turska i Rusija, cak im je i Austrija pomogla, a knez Mios je jedva docekao ovu odluku velikih sila, podrzao ga je i engleski konzul u Beogradu pukovnik Hodzes.
(kao i uvek uplitanje stranih mocnika u unutrasnje prilike Srbije a zna se i zasto!)
Porta zahteva od Milosa da dodje u Carigrad, da bi se naslo resenje. Sultan Mahmud II-i je u Decembru 1838. godine doneo neku vrstu ustava za Srbiju u vidu ahtiserifa.
Ovaj Ustav je obnarodovan na Kalimegdanu 13. Februara 1839. godine. Sovjet je dobio 17 dozivotno izabranih clanova i oni su bili i vlas i zakon.
Milosu se nije svideo ovaj vid vladanja pa je izazvao pobunu u garnizonima Kragujevca, Cuprije i Krusevca, sa namerom da svrgne ustav. No ova buna je ugusena brzo intervencijom Tome Vucica Perisica naistaknutijeg ustavobranitelja.
I knez MIlos Obrenovic VELIKI GOSPODAR Srbije je abdicirao 1. Juna 1839. godine, u korist svog bolesnog sina Milana.
Milos se povukao na svoje imanje u Vlasku.
Novi knez Srbije je umro vec 27. Juna 1839. godine.
Na presto dolazi Mihailo Obrenovic (1839-1842). Mihailo ima za savetnike Tomu Vucica i Avrama Petronijevica.
Toma je ovoga puta izazvao pobunu kragujevackog garnizona i smederevskog okruga. Na Metinom polju kod Kragujevca, porazen je Mihailo Obrenovic
21. Avgusta 1842. godine, te i on napusta Srbiju i presto.
Na Skupstini 2. Setembra 1842. godine, ustavobranitelji biraju novog kneza Srbije, Karadjordjevog sina -Aleksandra Karadjordjevica (1842-1858).
Na predlog ruskog cara Nikole, koji je bio protiv svakog vida revolicija, dolazi do sazivanja nove Skupstine 15. Juna 1843. godie, na kojoj je legitimno izabran za kneza Srbije Aleksandar.
Da bi se smirila Srbija, iz Srbije su proterani Toma Vucic i Avram Petronijevic.
Tako su Obrenovici potisnuti iz Srbije, no, ne za uvek.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 5:54 pm




Karadjordjevici ponovo na kormilu Srbije



Po silasku Obrenovica sa politicke scene u Srbiji nastaje period koji ce oznaciti uticaj Ruske politike i ponovo vracanje Srba koji su pristalice Karadjordjevica.
Knez Akeksandar je dosavsi u Srbiju poceo sa unurtrasnjim sredjivanjem prilika.
On je imao nameru da Srbiju pretvoru u jednu modernu drzavu, da jednim savrenmenijim nacinom pokusa da izvuce Srbiju iz vekovne ucmalosti.
On je 1844. godine doneo Gradjanski zakon, pod vidnom ulogom i velikom pomoci Jovana Hadzica (u knizevnosti poznatog kao Milos Svetic).
Tim zakonom i donosenjem esnafske uredbe 1847. godine, zatim Zakonom o gradjansko-sudskom postupku (1853) pokusano je da se poboljasa privredna delatnos u Srbiji i da se otpocne sa napredkom.
Tako je na Topcideru podignuta i fabrika za izradu sukna i coje, osnovan je i trgovacki odbor(1853), pocinje i razvoj rudarstva (Majdanpek), skolstvo se podize na visi stepen, uzdizanjem LICEJA na Veliko uciliste, uz osnivanje strucnih skola.
Godine 1841. je osnovano i Drustvo srpske slovesnosti, koje kasnije postaje Srpsko uceno drustvo. Pored sluzbenog Glasnika, osnovana su i posebna izdanja.
Beogradsko citaliste je osnovano 1846. godine, a biblioteka i Narodni muzej 1853. godine.
Osnovano je i Prvo pevacko drustvo 1853. godine. Srbija pocinje polako sa preporodom i kulturnim uzdizanjem.
Privredni razoj zahteva i neka odricanja. Pocinje da raste i varosko stanovnistvo, te je po knezevom naredjenju sacinjena komisija koja je pojedincima dodeljivala placeve u beogradu, sa obavezom da za tri godine sazidaju kucu (pocinje i sa tim cinom prvi vid zelenastva).
Juna 1858. godine je donet Zakon o davanju novca iz javnih kasa, sa odredjenom kamatom. Uvodi se i Telegrafska mreza u Beograd a Beograd je bio povezan sa telefonom sa svim vecim centrima.
Sve u svemu, unutrasnja politika kneza Aleksandra Karadjordjevica je bila ta koja je radila na otreznjenju i na napretku.
Spoljna politika Aleksandra se oslanja na Nacertanije Ilije Garasanina, koji podgreva oslobadjanje svih Srba na Balkanu i stvaranje zajednicke drzave.
U tom duhu Srbija je i pomagala ustanak Srba u Ugarskoj 1848-49 godine.
Vodjena je propaganda za nacionalno oslobodjenje u Hercegovini, Crnoj Gori, Juznoj Srbiji, severnoj Albaniji i Bugarskoj.
Ovakva politika je imala i odjeka?!.
Vladika Njegos svoj Gorski Vijenac posvecuje PRAHU oca Srbije Karadjordju.
Iz Vojvodine dolaze u Srbiju poznati knjizevnici: Jovan Sterija Popovic, Jovan Hadzic, Djordje Maletic, Jovan Stejic i dr.
Dolazi do ozbiljnih kontakata sa Srbima rimo-katolicima iz Dubrovnika.
Matija Ban ulazi u srpsku sluzbu. Medo Pucic pise svoj ep o Karadjurdjevku, sa jasnim stavovima priblizavanja Srbiji.
Za to vreem u Becu Obrenovici su se okupili oko Vuka Karadzica (ziveo je od Miloseve pomoci) sa njma su bili Mihailo, Djura Danicic i Branko Radicevic. Ljdevit Gaj je odrzavao prisne odnose sa Srbima, kao i fra Ivan Jukic i fra Martin Nedic.
Sve je mirisalo da ce se Srbija uzdici u jednu modernu drzavu.
No uvek se neko uplitao u sudbinu Srbije.
Krimskim ratom (1848-1856) protiv Rusije, koji su vodili Turska, Francuska, Engleska i Sardinija (Srbija neutralna), doslo je do poromene i politike u odnosu na Srbiju.
Rusija vise nije bila zastitnica Srbije.
Pariskim mirom, ona ulazi u sveru interesa evropskih drzava.
Zabranjuje joj se bilo kakvo vojno posredovanje sa bilo kim, bez odobrena evropskih sila, a Srbiji se daje pravo plovidbe Dunavom.
No ova idilicna slika je opteretila Srbiju i te kako?!
Vec 1844. godine Obrenovici podizu bunu u Srbiji, preko ministra Cvetka Rajovica. Buna je ugusena, a kolovadje pozatvarani.
No neki pobunjenici su ipak pobegli u Austro-Ugarsku, te kao austriski vojnici, KATANI, dizu Katansku bunu u Sapcu i Macvi.
Bunu je krvavo ugusio Toma Vucic Perisic, oduzinmajuci pobunjenicima sve.
Godine 1857. presednik Sovjeta Stefan Stefanovic-Tenka, organizuje zaveru. No i ta zavera je otkrivena, te je knez Aleksandar zaverenike pozatvarao, a neke penzionisao. Ovi postupci su bili sa suprotnoscu sa odredbama Turskog ustava, te je knez u Sovjet primio ponovo Tomu Vucica i Iliju Garasanina.
Preko Porte, Sovjet kontrolise knezevu vlast i cak optuzuje kneza za sve nemire u Srbiji.
11 Decembra 1858. godine je zatrazeno od kneza Aleksandra Karadjordjevica da podnese ostavku na presto.

Poucen iskustvom o vernosti Srba prema svome gospodaru, knez Aleksandar je pobegao iz Srbije.


Svetoandrejska skupstina je za kneza ponovo izabrala Milosa Obrenovica za vladara Srbije.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 6:00 pm



Obrenovici po drugi puti medju Srbima



Po bezanju kneza Aleksandra Karadjordjevica iz Srbije, Obrenovici se ponovo vracaju na vrh Srbije.
Milos Obrenovic je jos pre povratka u Srbiju smisljeno uklanjao svoje protivnike, iz drzavnih sluzbi koje su bile od znacaja. Potkupljivanjem, obecanjima a i ljudi su zeleli polozaje, ne racunajuci da li takvim postupcima stete Srbiji ili ne?! Milos je cak uspeo da ukloni i beogradskog mitropolita Petra i da na njegovo mesto dovede za administratora Beogradskle mitropolije sabackog episkopa Mihaila.
Milos je vec bio bogat covek, iskusan u vodjenju politike, lukav u pregovorima, ovoga puta je radio pametnije, u svojoj drugoj vladavini.
Zapoceo je reforme u Srbiji.
Odrekao se turskog ustava.
Pod uticajem Francuske, donekle i Rusije, od Porote je ponovo dobio priznanje naslednosti trona tj. knezevskog dostojanstva kuce Obrenovica.
Milos ukida dozivotne savetnike i postavlja svoje, koje sam i bira, a ne Turska.
Jedino nije uspeo Turke isterati iz gradova, ostale klauzule iz hatiserifa je uglavnom dobio od Turske.
Milos je preuredio sudstvo, osnovao je trgovacki sud, i doneo trgovacki zakon 1860. godine.
Iste godine je ucinio i jedan povoljan potez.
Uveo je zakon kojim se kamata ne moze preci 8%, tako da je ukrotio zelenastvo i olaksao seljacima i zanatlijama zivot. U jeku reformi Milos je iznenada i umro 27. Setembra 1860. godine.
Koliko je Srbija oplakala njega istorija je rekla svoje.
Veliki gospodar Srbije je ucinio puno za Srbiju, ali je otavio jednu RAK RANU, koja i dan danas prati Srbe.
"Karadjordjevici i Obrenovici" se i danas jos jure po bojnim poljima Srbije i unistavaju nesebicno izmedju sebe.
Na mesto novog vladaoca dolazi Milosev sin jedna od najsvetlijih politickih figura Srbije.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 6:19 pm



Mihailo Obrenovic
(1860-1868)

Druga vlada
Po drugi put vlada Srbijom, ali ovoga puta i mnogo bolje.
Poucen iskustvom a i vec zreliji covek Mihailo se zalaze za jednu savremenu drzavu. On se odmah razisao sa liberalima, priblizio se konzervativcima, posebno sa Ilijom Garasaninom.
Iliju je postavio i za presednika Vlade 1861. godine (Ilija tu ostaje 6 godina). Preobazenskom skupstinom se donosi i novi zakoni:
Zakon o drzavnom savetu (knez moze da smenjuje i postavlja); Zakon o narodnoj skupstini (obavezno sazivanje svake tri godine); Zakon o centralnoj upravi; Zakon o cinovnicima i poseban Zakon o narodnoj Vojsci prvog i drugog poziva. Kao i Zakon o porezu na imanja i prihode. Zakon o centralnoj upravi je garantaovao kamatu sa 6%.
Porta nije volela ovakvu odluku Preobrazenske skupstine niti rad Mihaila Obrenovica, tako da je stalno dolazilo do sukoba Srba i Turaka u gradovima, ti sukobi su orkestrirani sa jedne i sa druge strane, da bi se podstakli oruzani sukobi.
Srbi su imali za cilj da isteraju Turke iz gradova i da se oslobode zauvek jarma turskog, dok Turci su se potajno nadali da ce u jednom novom ratu opet pokoriti rajetinu.
Sukob 2. Juna 1862. godine na Cukur-cesmi (ubijeno dete od turskog vojnika) je izazvao sukob i Turci beze u beogradsku tvrdjavu. Izbija sukob sirih razmera.
Turci bombarduju Beograd topovima, ostetili su i Sabornu crkvu, kao i zgradu Mitropolije i jos tri stotine pedeset i sedam zgrada.
Na intervenciju velikih sila u Kanlidzi kod Carigrada dolazi do konferencije gde je odluceno da tursko stanovnistva mora da napusti gradove za cetiri meseca i da se iseli iz svih gradova Srbije,i da se poruse tvrdjave Soko i Uzice.
Turski garnizoni u Srbiji ostaju samo u tvrdjavama Beograda, Smedereva, Kladova i Sapca.
Ne za dugo.
Mihailo radi puno na uzdizanju srbije. Po sopstvenoj volji i zalaganju poziva ucene Srbe od preko Save da dodju u Srbiju, pomaze ih licno svojim novcem da rade na preobrazaju Srbije.
Shvatio je da samo ucen covek moze da napreduje i da pomogne zemlji da se izvuce iz ucmalosti i da se oslobodi potpuno od jarma. I odziv je bio pozitivan. Dosta ucenih i vidjenih ljudi se vratilo u Srbiju.
Srbija je krenula napred.
Na ruku Srbiji ide i poraz Austrije od Pruske. Austrija je izgubila Nemacku i Italiju, pa je prema Srbiji bila popustivljivija. I tako na zalaganje Rusije dolazi do sporazuma izmedju Porte i Srbije da svi turski garnizoni napuste Srbiju i da se tvrdjave predaju knezu.
Tako je 1866. godine Srbija ostvarila potpunu unutrasnju samostalnost. Uspeh kneza Mihaila Obrenovica i ukidanje Turskog ustava, odlazak Turaka iz Srbije, predaja tvrdjava (prvi plan je ispunjen za oslobodjenje bez ulaska u rat).
Knez je imao i drugi, malo veci plan. Potpuno oslobodjenje cele Srbije a i svih balkanskih drzava.
Koliko je Mihailo bio ponesen idejom na tom planu, je zaista nezahvalno proucavati.
Knez je zeleo puno, ali, puno je trazilo mnoga odricanja za srpski narod.
Znaci, moralo se boriti ginuti za druge, porezi su pritezali seljaka i mladu privredu.
Svaki rad kojim se tezilo napred u preporodu Srbije je ometan od jednog dela naroda ili vodja, tako da je i u Srbiji vec poceo da sazreva "kukolj" koji ce sa strane raditi i ometati kneza.


CUKUR CESMA


Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 6:29 pm

Politicke igre Srbije za vreme Mihaila



Po stupanju drugi put na presto Srbije Mihailo je poceo da radi na potpunom oslobodjenju Srbije i celog srpskog naroda. Ideja se stvorila u njgovoj glavi o stvaranju federativne jugoslovenske drzave tj. slovenske federacijeu koju bi usla i Bugarska.
Ideju je dobio po idejama Aksakova i Kirjejevskog.
Zeleo je jaku panslavisticku drzavu.
1860. godine Mihailo je sklopio sporazum sa Hrvatima, sa Strosmajerovom Narodnom strankom, koja se okupljala oko lista Pozor.
Ovaj sporazum je imao ideju da se stvori federalna drzava.
Predvidjeno je da ta drzava ima administrativni jezik, da srpski bude sa Vukovom cirilicom,i bilo je planirano priblizavanje zapadne i istocne Crkve, na bazi ravnopravnosti.
Ovaj zporazum je podrzavala i zvanicna Rusija.
Ove ideje su dosle do punog izrazaja na etnografskoj izlozbi u Moskvi 1867. godine, na kojoj je prisustvovalo oko osamdeset uglednih predstavnika svih slovenskih naroda.
Garasanin vodi politiku Mihaila Obrenovica "Nacertanije" uzima maha i prodire u pore naroda i van Mihailove Srbije.
"Srpski odbor" za nacionalnu propagandu osnovan 1862. godine, upucuje memorandum caru Napoleonu III-em (1852-1870) sa projektom stvaranja Dunafske konfederacije, od Baltika do Jadrana, koja treba da bude nezavisna od Nemacke i Rusije.
Mihailo je sklopio i ugovore sa Crnom Gorom, Grckom i Rumunijom, u bugarskim komitama u Bukurestu - sa ciljem zajednicke borbe protiv Turske.
Tu odluku je pomagao i djakovacki biskup Josip Juraj Strosmajer.
I on je bio nosioc jugoslovenske ideologije, kao rimski vikar za Srbiju, od 1851. godie cesto se sretao sa Mihailom. Posledica tog prijateljstva je bila slanje velikog filosofa Djure Danicica, prijatelja Mihaila u Zagreb.
No ipak Strosmajer zamera knezu Mihailu da je cesto neodlucan, cak i slab, i da protiv sebe izaziva "razne elemente".
Svi planovi o oslobodjenju Mihaila Obrenovica i ujedinjenju jugoslovenskih naroda su propali, ostali su nedovrseni.
Nekome nije stalo da se politika koju je vodio Mihailo i ostvari. Smetalo je nekome da Srbija napreduje, pocelo je pometanje, spletkarenje i planiranje da se Mihailo skloni sa prestola Srbije.
U Srbiji vri ko u kosnici.
Talas kolonista je zapljusnuo Srbiju. Narod dolazi u Srbiju iz: Crne Gore, Hercegovine, stare Raske, Kosova i Metohije.
Narasta apetit zelenasko-birokratskog aparata, koji obicno seljaku zadaje muke, a opozicija sve to vesto koristi da Mihaila ukloni.
Nacinalni polet je ipak imao jedno vreme prevagu nad mracnim idejama neprijatelja Srbije.
Mihailo priprema narod za rat. Nacinaloslobodilacke ideje ponikle u Mihailovo vreme izvrsile su veliki kulturni i politicki uticaj na zivot celokupnog srpskog naroda a narocito omladine. Srbija je najvise napredovala u tom periodu, pogotovu na podizanju svesti i kulturnog preobrazaja.
No sve sto je u Srbiji bilo lepo, nekako uvek na kraju dobije karakter ruznog.
Knez MIhailo Obrenovic je svoju sluzbu Srbiji platio sopstvenom glavom 29. Maja 1868. godine. On je ubijen u Kosutnjaku od zaverenika.
Intrige su uvek cinile svoje u Srbiji, ali ova ce ostati zapamcena.
Islo se mnogo dalje u tome da se Mihailo ocrni.

Ogovaranje i nametanje lazi se najbolje vidi u tome da je carsija govorila da Mihailo hoce da ozeni sestru Anku ili sestricinu Katarinu, posle razvoda sa kneginjom Julijom.
Ova laz je rasvetljena pre neku godinu.

Notni zapis za pesmi "STO SE BORE MISLI MOJE" za klavir Alojza Kalauza je pronadjen u Somboru slucajno.
Pisan je u Becu na francuskom jeziku na 18 strana i da nas se cuva u Narodnom muzeju u Kragujevcu.
Tu pesmu je knez Mihailo Obrenovic posvetio rodenoj sesti kralja Petra I-og Kleopatri Karadjordjevic.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 7:08 pm



KRALJEVINA SRBIJA


I posle toliko vekova Srbija ponovo postade kraljevina!
Kako?
Po ubistvu Mihaila, knez Srbije postade cetrnaestogodisnji decak Milan Obrenovic. On je bio unuk Jevrema, brata kneza Milosa Obrenovica. Milana je izabrao za kneza ministar Miloje Petrovic Blaznavac, a Narodna skupstina je 20. Juna 1868. godine potvrdila izbor Milana za srpskog kneza. Skupstina je izabrala namesnistvo da se stara o zemlji, dok Milan ne poraste.
Namesnistvo je bilo u sastavu: Blaznavac, Jovan Ristic i Jovan Gavrilovic. Blaznavac se oslanjao na pomoc Austrije a Ristic na pomoc Rusije. Namesnistvo je donelo i ustav Srbije, koji je obnarodovan 29. Juna 1869. godine.
Ovaj ustav je bio dosta liberalan.
Srbija je postala parlamentarna monarhija.
Naslednost je garantovana, kao i ustav zemlje.
Zakonodavnu vlast je dobila Narodna skupstina sa knezom, a prokamovana je i sloboda zbora i dogovora, sloboda stampe, sudovi su postali nezavisni.
Skupstinu su predstavljali narodni poslanici, dok je jednu cetvrtinu polsanika birao knez, odnosno vlada.
Ustavom je bilo predvidjeno da naslednost krune mogu imati potomci Milosa Obrenovica po zenskoj liniji.
Ovim se Srbija priblizila jos vise Austriji, jer su svi ti potencijalni naslednici srpske krune ziveli i bili drzavljani Austrije.
Karadjordjevici nisu imali ama bas nikakvog udela u vlasti?! Ovim ustavom su iskljuceni iz politickog zivota Srbije. Raniji mocni Drzavni Sovjet, sveden je na to da resava administrativne poslove.
Jovan Ristic se priblizio Liberalima, cak je postao i njihov Lider. Tako da je Srbija bar za neko vreme prividno postala mirna zemlja, ali samo za slepce, jer ostro oko ce videti da se spremalo nesto veliko i pogubno za Srbiju, ako i uvek do tada. Nas narod, kao da nije jos bio sit ubijanja, arcenja narodnog, otimanja, podvala, spletkarenja i svih prljavih rabota.
Umesto da se i dalje radi na saradnji sa balkanskim narodima i ostatkom neoslobodjenih Srba, namesnistvo je zapostavilo taj rad. Izbio je cak i nesporazum.
Svi pokusaji Mihaila su propali. U Srbiji se javja i prvi socijalisticki pokret. Ljudi koji su bili uceni su prihvatili ideje: Carnisevskog, Pisareva i Dobroljubova. U Cirihu se oseca ideja Bakunjina. Mladi socijalisti na celu sa Svetozarom Markovicem su krenuli napred, kao i Nikola Pasic, Pera Velimirovic, Mita Rakic.
Novi talas je zapljusnuo Srbiju, koja jos nije uspela da sastavi ni tri slova a kamoli da se uhvati u kostac sa novim idejama. Znaci iz turskog feudalizma, pravo i socijalizam.
Bukvalno, pogresno a i nemoguce je to bilo uraditi. Ideje Markovica je prvi pokrenuo Nikola Pasic.
On je prvi trazio rusenje zandarmskog rezima, organizovanje seljaka, preko opstinskih samouprava, da bi siroke mase uzele ucesca u vlasti (Imati ovo u vidu, jer ce se ikristalizirati kasnije uloga Pasica coveka koji je tri puta pobegao sa streljanja, upropastio Srbiju a smatra se i dan danas za najveceg politicara srpskog naroda).
U Cirihu, Marovic zagovara organizovanje radnicke partije i Pasic te to ostvariti, ali pod sasvim drugacijom ideologijom.
Dok na drugoj strani Markovic i Svetozar Miletic, vodja srpske sloboumne stranke u Ugarskoj, osnivaju udruzenje 1871. godine:
"Druzinu za oslobodjenje i ujedinjenje srpsko".
Ovom udruzenju su pristupili i neki oficiri, kao i brat Svetozara, Jevrem Markovic, a pridruzio im se i beogradski mitropolit Mihailo.
Posredovanjem mitropolita Mihaila, za ovu stranku su zadobili i namesnika Blaznavca. Nazalost ova stranka ipak nije bitno promenila stanje u Srbiji.
Nisu mogli postati dominantnom strankom a zna se i zasto.
I Milan po sticanju punoletstva 1872. godine preuzima vlast od namesnistva. Srbija krece u novu avanturu, umalo ponovo u propast.



Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 05, 2012 7:15 pm

Srljanja kneza MIlana



Milan Obrenovic dolaskom na vlast, je valjda hteo da nekome dokaze da zna da misli.
Bas u to vreme, Balkan je bio "vruc" i jaci politicari bi bili u dilemama, kako preci "Rubikon", a ne mladi knez.
U Hercegovini "Nevesinjska puska" mu zadaje probleme.
Ustank u Vasojevicima.
Ustanak u Bosanskoj Krajini.
Ove ustanke su prihvatile obe srpske knezevine i pomagale.
Ustanicima u Bosni se prikljucio i Perat Mrkonjic (Petar Karadjordjevic), sin kneza Aleksandra Karadjordjevica.
To nije bilo po volji kneza Milana, te ustanici mole Petra da napusti ustank.
On je to ucinio tek 1876. godine, kada je Srbija zagazila u rat sa Turskom.
Srbija je sklopila ratni savez sa Crnom Gorom.
Dosli su i ruski dobrovoljci.
Mitropolit Mihailo je postao presednik novoosnovanog Crvenog Krsta(1876).
Srbi ulaze u rat sa Turskom.
Pobedu imaju 11. Avgusta kod Sumatovca, ali su pretrpeli poraz kod Djunisa 17. oktobra 1876. godine.
I potom slom, srpske vojske. Pocinje povlacenje.
Turci zauzimaju: Zajecar, Knjazevac i Aleksinac.
No, sada na molbu mitropolita Mihaila, Rusija zapreti Turskoj i Turska pristane na mir. Srbija je izgubila zauzete gradove od Turske.
Crna Gora je imala lep uspeh u ovom ratu.
Porazili su Tursku na Vucjem Dolu, 16. Jula 1876. godine, a zatim i na Fundini, 2. Avgusta 1876. godin.
U tim borbama su se istakli Vojvoda Novak Milosev, Bozo Petrovic, Ilija Plamenac i Marko Miljanov.
U Turskoj dolazi do smene vlasti. Zbacen je sultan Abdul Aziz (1861-1876).
Na presto stupa sultan Abdul Hamid II-gi(1876-1909).
On je trebao sprovesti radikalne reforme, kako je i obecao u zahtevu prema velikim silama. Njegovo odugovlacenje i odbijanje je navelo Rusiju da zagazi u rat sa Turskom.
Rusija je pozvala na ugovor koji je sklopila sa Austro-Ugarskom i ulazi u rat.
Ruski car Aleksandar II-gi (1855-1881) salje jaku vojsku preko Dunava u Bugarsku.
Osvojeni su gradovi: Plevne, Plovdiv i Jedrenje, nadiruci u jakoj ofanzivi prema Dardanelima i samom Carigradu.
Milan okleva, umesto da odmah udje u rat, na poziv Rusije. No pod pritiskom javnog mnenja i Srbija ulazi ponovo u rat protiv Turske.
Rat je obljavljen Turskoj Decembra 1877. godine. Srpska vojska ovoga puta lepo napreduje.
Oslobadja: Nis, Pirot, Belu Palanku, Caribrod, Trn, Brezak i sastaje se sa ruskom vojskom na Slivnici (Bugarska).
Drugi deo srpske vojske je krenuo na jug. Oslobadja: Kursumliju, dok se Leskovac i Vlasotinci sami oslobadjaju od Turaka. Ubrzo zatim pada i Vranje i Gnjilane.
Srpska vojska izbija na Kosovo!*
* Sluzbom u manastiru Gracanici Srbija je bila na pragu svojih vekovnih snova.

I Engleska ta prokleta kurvestina (kasnije ce to stalno ciniti Srbima), salje svoju flotu u Dardanele i preti Rusiji ratom.
Rusija nije bila spremna sa rat sa Engleskom i Evroppom i sklapa primirje sa Turskom, zalazuci se za status Srbije Crne Gore i Rumunije.
Turska prihvata primirje i dolazi do poznatog mirovnog ugovora u San Stefanu, nedaleko od Carigrada, Februara 1878. godine. Diplomatija se poigrala sa srpskim uspesima u ratu?!
Rusiji je odgovaralo da stvori Veliku Bugarsku, cak i na stetu Srbije. Tako je, tim ugovorom Bugarska dobila Pirot i Vranje, celu Makedoniju, a od Grcke Trakiju.
Crna Gora je dobila teritorijalno prosirenje.

Srbija i Crna Gora su dobile i punu samostalnost.

Rusija je nameravala za Bosnu i Hercegoinu izdejstvovati autonomiju, nazalost, nije upela.
Srbija se ovim aktom Rusije jako razocarala.
Engleska i Austrija su i ovog puta krojile kapu Srbiji.
Vrsile su strahovit pritisak na Rusiju. Cak pod tim pritiskom dolazi i do revizije San Stefanskog ugovora o miru. Cuveni Berlinski kongres.


Izvor: Raska oblast

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Čet Maj 10, 2012 8:51 am

I na kraju Nezavisna Srbija



Na Berlinskom kongresu su se desile odluke koje ce dalekosezno uticati na politicku sudbinu srpskog naroda.
Te odluke ce biti kasnije toliko pogubne, da ce skoro uticati i na zatiranje srpskog naroda?
Pod jakim uticajem pruskog kneza Bizmarka (suska se da je bio Luzicki Srbin), anulirane su odluke San Stefanskog mira.
Srbija je dobila nesto da bi dala mnogo, sto ce se kasnije odraziti na sudbinu srpskoga naroda.
Diplomatija je ta koja je uvek krojila sudbinu srbima.
Srbiji su vraceni: niski, pirotski vranjski i toplicki okrug.
Izgubila je Staru Srbiju i Makedoniju(*) u korist Bugarske.
Crna Gora je dobila: Podgoricu, Niksic, Kolasin i Bar, kao i Gusinje, ali su Arnauti uspeli da uzmu Gusinje nazad.
Srbiji je skinut protektorat Velikih sila, uspostavljen Pariskim mirom (1856), i Srbija, kao i Crna Gora su konacno postale nezavisne drzave.

Srbija je trazila mnogo vise (sasvim pogresno).
Razloga na milion.
Ono sto je dobila je za vreme bilo sasvim dosta, no apetiti srpske klike su bili mnogo veci!
Britanija je Austro-Ugarskoj spremala unistenej, ali, podmuklo, da nije to ni Austrija osetila.
Dali su pravo Austriji da okupira Bosnu i Hercegovinu, otimajuci je tako od Srbije ili Turske, a ustvari na slabljenje slovenskog uticaja u tom podrucju.
Samim tim je i stvoreno zariste na kome ce mnogi narodi kasnije skoro i nestati. Ovim aktom Britanija je krojila sudbinu srpskom narodu, samim tim i slabljenje srpske drzave ce se osecati u svakom pogledu, privredno, politicki, kulturno i religiozno.
Austro-Ugarsku su prihvatili samo rimo-katolici, dok se deo bosnaskog naroda cak i suprostavio Austrijancima (buna Salih Hadzi Loje).
Cak su i neki Srbi se pridruzili ovoj buni?!.
Berlinskim kongresom je i SPC dobila crkvenu samostalnost 20. Oktobra 1879. godine.
Knez Milan je prihvatio Austro-Ugarski prodor na Balkan, on cak i ne zeli saradnju sa Rusijom.
Otisao je toliko daleko da je sklopio TAJNU KONVENVIJU Juna 1881. godine sa Austrijom.
Ovim aktom se odrice Bosne i Hercegovine, pristao je da ne sklapa nikakve trgovinske ugovore ni sa kojom zemljom, bez odobrenja Austrije. Srbija se obavezala da uspostvai zeleznicki saobrcaj sa Bugarskom i Turskom (*).
A kome bi to koristilo, nije tesko zakljuciti?!
Austrija je za uzvrat obecala zastitu Srbiji.
Milan nije imao poverenja u susede. Sa Nikolom iz Crne Gore se nije slagao, sa Grcima takodje a na Bugarsku je vec spremao rat, po nagovoru Austrije.
Netrpeljivost izmedju Milana i Nikole je kulminirala udajom Zorke za Petra Karadjordjevica.
Tajna konvecnija je bacila Srbiju na pleca.
Skoro svi su bili nezadovoljni, kao i SPC-a.
Zbacen je mitropolit Mihailo 18. Oktobra 1881. godine Mihailo je kasnije napustio Srbiju i otisao u Svetu zemlju. Tamo je napisao "Hriscanske svetinje na Istoku", a po dolasku na Svetu Goru i: "Sveta Antonska Gora" i "Zivotopis Presvete Bogorodice". 1884. godine Mihailo odlazi u Rusiju, ziveci u manastiru, da bi se kasnije 1889. godine ponovo vratio na tron Beogradske mitropolije.
Milan je sebi obezbedio pravo da se mesa u poslove SPC-e, a i izmenio je zakon, tako da je mogao da se mesa i deluje na Arhijeriski sabor.
Samim tim Vlada je birala mitropolita, izborno telo sa episkopima, dva ministra, presednika kasacionog suda i pet clanova Narodne Skupstine.
No zateceni episkopi su odbili da ucestvuju u izboru novog mitropolita.
I Decembra (31) 1882. godine donet je novi zakon o uredjenju parohija. Izabran je Teodosije Mraovic Mrasa (1883-1889).
Episkopi koji nisu bili zadovoljni ovim izborom su bili zbaceni.
Godine 1883. je izbila i cuvena Timocka Buna.
Naredbu o skupljanju oruzja od podanika je osporio cak i Nikola Pasic. Timocku Bunu je kralj Milan krvavo ugusio. Mnogi su osudjeni na robiju, mnogi postreljani, a Pasic je klisnuo u Bugarsku. 21 pobunjenik je streljan a 734 su kaznjeni na dugogodisnje robije.
Pasic iz Bugarske agituje protiv Milana i to dovodi do zahladjenja odnosa, koji ce kasnije prerasti u oruzani sukob.
Vratice mo se malo unazad, o pljacki Srbije od strane Minista finansija i Milana, kao i proglasenja Srbije kraljevinom.


_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Čet Maj 10, 2012 9:03 am



SRBIJA KRALJEVINA
Mart 1882. godine



Srbija je ponovo postala kraljevina, drzava sa monarhom na celu.
No u politici nijedna nedaca ne dolazi sama.
Pripreme za proglasenje kraljevine knez Milan je drzao u nanjvecoj tajnosti (presednika skupstine je obavestio samo jedan dan ranije). A sta je predhodilo tome da Milan proglasi sebe za MONARHA.
Koji uspeh je mu to priustio?!
Malo neobican?!
U javnost je izbila afera koju Srbija do tada
nije dozivela!?
Bankarski konzorcijum "Generalna Unija" ciji je presednik bio LUJ BONTU i Ministar finansija Cedomir Mijarovic (ljubimac kneza Milana) su zavili Srbiju u crno.
Koncesije za izgradnju drzavnih zeleznica i ugovor o tom zajmu, su ocerupali Srbiju.
Ta kompanija je odmah po osnivanju ubrzo i bankrotirala. Srbija je pretrpala nevidjenu stetu nezabelezenu u istoriju pronevera.
Srbija je imala budzet za godinu dana za 1880. godinu 19,560.500 dinara.
A ta steta je kostala Srbiju ravno 42,921.721 dinar??!!!.
I?
Umesto da se Milan i Mijatovic nadju u BUKAGIJAMA, knez Milan vara srpski narod i Srbiju ocerupanu do guse proglasava kraljevinim?!
Sam cin proglasenja kraljevine je izveden s velikom pompom.
Posto je Skupstina usvojila njegov zakonski predlog, knez Milan se u paradnoj uniformi, sa kalpakom na glavi u pratnji clanova vlade i drugih velikodostojnika pojavio pred postrojenim trupama beogradskog garnizona i objavio da je Narodna skupstina proglasila Srbiju kraljevinom, a njega kneza Milana Obrenovica za prvog kralja novoobnovljene drzave Srbije.
Topovske salve su odjeknule sa beogradske tvrdjave.
Uvece je priredjen necuveni prijem na dvoru.
Veliko odusevljenje je izasvano u seljackoj i napacenoj Srbiji.

Uzdizanje Srbije na stepen kraljevstva nije nazalost uklonilo nijedan uzrok hronicnih kriznih situacija u zemlji, niti je krlajevska titula podigla ugled sada kralja Milana Obrenovica.
Milanov ugled je poljuljan, on to nije odmah svatio, i pojavio se razdor u Vladi?!
Radikalni pokret ce poceti da radi Milanu o glavi, vec ce u oktobru biti pokusan atentat na prvoga novopecenoga kralja Srbije.
I sto je najzalosnije kralja Srbije ce pokusati a ubije jedna srpkinja.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Čet Maj 10, 2012 9:33 am


Nikola Pašić i Eleftherios Venizelos


Atentat i Timocka buna

Po proglasenju kraljevine u Srbiji pocinje i bespomucna borba za vlast izmedju radikala i kralja Milana.
Radikali su trazili jacanje ustavnih i parlamentarnih institucija i oganicenje samovolje Milanu, dok je Milan, naprotiv tezio da ojaca svoju licnu samovolju i svoju vlast i gurne radikale u corsokak.
A najdramaticnije je bilo u oktorbru 1882. godine. Ilinka Markovic zena streljanog pukovnika Jevrema Markovica brata Svetozara Markovica je 23. Oktobra 1882. godine u Sabornoj crkvi pucala u Milana sa tri koraka rastojanja (po izvestaju) u trenutku kada je Milan hteo da celiva Jevandjelje, ali joj je ruka zadrhtala.
Ovaj atentat je bio uvod za nedace koje ce potresati Srbiju. Ilinka je osudjena na smrt, posto je priznala delo sa njom je osudjena i Lena Knicanin saucesnica.
Kazne su izdrzavale u Pozarevcu. No 1883. godine obe osudjenice su "umrle" u zatrvoru.
Odmah zatim izbija i Timocka buna.
Milan je uputio proglas
narodu, da se skupi oruzje i preda Vlasti.
Radikalni vodja Nikola Pasic daje proglas narodu.

"Oruzje predajte kad to vlast trazi, ali kucu ne ostavljajte bez oruzja"

Pobuna je ugusena u krvi. Preki sudovi su radili danonocno.
I tada u tom zlu se javja jedana iskra koja ce kasinije imati istoriskog znacaja za srpski narod.
Pocinje da se preuredjuje vojska. U Vojsku stupaju mladi ljudi, studenti, intelektualci, siromasna deca, jednom recju patriote.
18. Oktobra je ucinja prva reorganizacija Vojske. Iz tih mladih ljudi ce izrasti najveci Srbi Vojskovodje koji su usli u istoriju Srbije, pa i sveta.
Cetiri DRAGULJA, a pored njih jos na stotine cestitih oficira koji su proneli slavu srpskog oruzja.
Vojvoda Radomir Putnik (Majka srpske Vojske),
Vojvoda Stepa Stepanovic (Najcesttiji srpski oficir u njenoj istoriji),
Vojvoda Zivojin Misic i
Vojvoda Petar Bojovic.
Politicke igre na Balkanu ulaze u zavrsnu fazu.
Kralj Milan podredjn Austro-Ugarskoj mora da slusa sta mu se servira iz Beca. Njemu srpski interesi nisu prioritet.
Posto je i Pasic klisnuo u Bugarsku, on ima odresene ruke za svoje planove.
Bugarska u to vreme progasava ujedinjenje, jer su na Berlinskom kongresu postojale dve drzave: Bugarska vazalna turska knezevina i Istocna Rumelija. Po ujedinjenju Bugarske, na nagovor Austrije, Milan izigrava "Sudiju", nezadovoljan je ovim aktom on huska na rat. Knez Aleksandar Batenberg nudi kralju Milanu da se sretnu u Nisu, te da rasprve sve nesporazume, no MIlan to odbija. Pod uticajem Austro-Ugarske Srbija ulazi u najgluplji rat u svojoj istoriji.

2-og Novembra kralj Milan objavljuje rat Bugarskoj.
U trodnevnoj bitci na Slivnici od 5-7 Novembra Srpska Vojska je bila do nogu potucena, a kralj Milan je pobegao sa fronta. Srpki oficiri a ni Vojska nisu zeleli ovaj rat.
Na zauzimanje Natalije, Milanu je Austrija "oprala" obraz i mir je sklopljen u Bukurestu 19. Februara 1886. godine. Ovaj sporazum su pomogle Nemacka i Rusija. Srbiji su vracene oblasti oko Pirota koje su Bugari u kontra udaru bili osvojili.
Bugarskoj je priznato ujedinjenje a Srbija je na sebe navukla jednu nepotrebnu sramotu u tom porazu.
Neka desavanja u Bugarskoj primoravaju i kralja Milana (posto je bio potpuno deziorejtisan) da ucini neke ustupke naprednjacima.
Presednik Vlade postaje Jovan Ristic (koalicija -radikali i liberali).
Nataliju je Milan najurio iz Srbije (da se udovolji rajetini?!)
Na Bugarski presto sada dolazi becki eksponent Ferdinand Koburg, a u Srbiji opet promena, sada na vlast dolazi Nikola Hristic.
Cak je Milan dozvolio i beogradskom mitropolitu Mihaili penziju i povratak u Srbiju. Austrija trazi produzenje trajanja Tajne konvencije, ali i Srbija ima zelje da se siri prema jugu. Sve te politicke igre koje su se odigravale na Balkanu kralj Milan je lose uocavao i lose im parirao, kao i problem Stare Srbije. Bugari su vise brinuli o Staroj Srbiji no kralj Milan Obrenovic.
Oni su pokusali otvaranje svojih skola u Prizrenu, pa cak i u Sjenici. I Milan pritesnjen nezadovoljstvom u zemlji, a i u sveti biva primoran da abdicira.
To je ucinio 22. Februara 1889. godine, Car Franjo Josif (1848-1916) je uticao na tu odluku, jer MIlan je trebalo da abdicira jos 1887. godine. Ustav Srbije je odredio namesnistvo sinu kraljevicu Aleksandru Obrenovicu.
Namesnistvo su sacinjavali: Jovan Ristic, general Kosta Protic i general Jovan Beli Markovic.
Nikola Pasic se vraca u Srbiju, postaje presednik Vlade i Srbija se ponovo okrece Rusiji.
U nastavku o Aleksandru!




Vojvoda Radomir Putnik

Vojvoda Stepa Stepanovic

Vojvoda Zivojin Misic

Vojvoda Petar Bojovic

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Čet Maj 10, 2012 9:50 am



Kralj Aleksandar Obrenovic

Porazom na Slivnici, Milan je zapecatio svoju sudbiu, popularnost u narodu je sveo na najnize grane.
I?
On je abdicirao u 35-oj godini zivota.
Problem je nastao sa Natalijom, taj skandal je poprimio medjunarodne razmere. Lepota njena a i kumstvo sa ruskim carem Aleksandrom, je uticala na to da ona pridobije simpatije naroda.
Postojala je i izreka.
Srbi se mogu samo sloziti kada je u pitanju Natalija.
No po porazu na Slivnici, sve se okrenulo naopako. Natalija je napustila Milana i otisla da zivi u Nemacku. Dopusteno joj je bilo da povede i Aleksandra, no Milan se nije time mirio.
Zeleo je da se razvede po savku cenu i da joj oduzme prestolonaslednika.
Promenio je nekoliko vlada a i uz pomoc nemackog kancelara Bismarka i nemacke policije, izvrsena je otmica u Julu 1888. godine mladog prestolonaslednika, i on je doveden u Beograd.
Natalija je proterana iz Srbije a tri meseca kasnije mitropolit Teodosije je objavio akt o razvodu kraljevskog para.
Zaprepascenje u Srbiji, ali?
Milan je posle ovoga cina regulisao svoja finasiska pitanja, abdicirao i objavio narodu da je ovim cinom njegova politicka uloga u Srbiji zavrsena.
Beogradski mitropolit Mihailo je povodom proslave 500-to gosisnjice Kosovske bitke miropomazo kralja Aleksandra u manastieru Zici.
Kralju Milanu se zabranjuje povratak u Srbiju 14. Marta 1892. godine. Milan za uzvrat se u Becu ODRICE srpskog drzavljanstva 30. Setembra 1892. godine.
Sada na vlasti Nikola Pasic pocinje nove napore o zbilazavanju balkanskih naroda.
Zblizava se sa Stambulovim iz Bugarske, sa Grcima ne uspeva jer Grcka trazi Bitolj, Prilep i Strumicu, a Srbima nudi Skopje i Veles.
U Srbiji, ponovo nemiri.
4. Juna 1892. godine biva ubijen namesnik vlade Kosta Protic, a vec 9-og Avgusta je vlada zamenjena. Liberali su dobili vecinu.
Ovo tesko stanje je pratio i sam Aleksandar.
On je kao sedamnaestogodisnjak sebe 1. Aprila 1893. godine proglasio PUNOLETNIM, zbacio namesnistvo i uz pomoc vojske dosao na vlast. Izavao je drzavni udar, i novu vladu je sastavio bivsi guverner Dr. Laza Dokic, uz nekoliko istaknutih radikala.
Licni rezim mladog kralja, se ogledao u tome, sto je kralj sam potpisivao program rada vlade, po pitanjima vojnog, privrednog, finasiskog zivota drzave. Pozvao je oca Milana da se vrati u Srbiju 9. Januara 1894. godine.
Radikali su podneli ostavku, a Milan je poceo da se mesa u poslove sina i u poslove Srbije.
Za deset godina svoje vladavine kralj Aleksandar Obrenovic je osakatio Srbiju.
Izvrsio je cetiri drzavna udara.
Promenio je tri ustava.
Oborio je dvanaest Vlada.
Doveo je Srbiju u tesku finasisku situaciju.
U Srbiju je rasulo.
Milan napusta ponovo Srbiju.
Natalija se vraca u Srbiju.
Stojan Novakovoc 1895. godine sastavlja novu naprednjacku vladu, predlaze Aleksandru donosenje novog ustava, neku sredinu izmedju ukinutog i ozvanicenog samovoljom Aleksandrovom.
Ugled Stojana Novkovica je porastao zahvajujuci problemom sa Madjarskom 1896. godine, kada su Madjari pokazali aspiracije na Srbju. Time je i Aleksandru neko vreme ostala glava na ramenu, no u Srbiji se vec pocinje raditi na tome da se Aleksandar ukloni sa prestola.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Čet Maj 10, 2012 10:59 am

Previranja pred atentat



Aleksandu se nije pisalo dobro.
Njegova nezrelost, smovolja, nebriga o privredi Srbije, o pitnajima koja su vazna za razvoj i razne afere su mu srozale ugled, isto, kao i njegova veza sa "kucnom pomocnicom"?
Porota je svim silama tezila da se Srbi ne ujedine.
Jermensko pitanje je malo olaksalo Srbima polozaj u okupiranim delovima a i mitropolit Mihailo se zalagao da se Srbima u porobljenim delovima olaksa zivot.
Turci su popustali, doveden je u Prizren srpski mitropolit, ali u druge gradove nije se uspelo. Patrijarh Joakim VI-ti (1884-1886), pristaje na zahteve iz Beograda, ali, i episkopi mogu da budu samo oni koji su zavrsili bogoslovske skole, da govore grcki,i da to budu Srbi turski drzavljani?!.
Normalno, ovakve kandidate Srbija nije imala, i taj pokusaj je propao.
No po ratu Porote i Bugarske, Turska dozvoljava Srbiji da pokrene stampariju u Soluni ili Hilandaru, i dozvolili su Srbiji da otvori cak 37 skola sa 54 ucitelja.
U Bugaskoj opet promena. Ubijen je Stambulov, i Bugari zele da se priblize Rusiji. Novakovic radi na susretu i zbilzavanju Srbije, Crner Gore i Bugarske (iako nije verovao Bugarima). Pre susreta sa Nikolom Aleksandar je posetio Grcku i Svetu goru, Monasi su poklonili Aleksandu najveci srednjovekovni srpski pisani spomenik - MIROSLAVLJEVO JEVANDJEJE, i Nemanjinu povelju manastiru. Kralj je novcano pomogao Hilandar i on je spasen, pretila je opasnost da ga Bugari preotmu.

Aleksandar boravi i u Becu, gde je odlikovan Lentom Belog orla, beckog ministra za finasije i Ministra za Bosnu i Hercegovinu?
Ovim odlikovanjem, nisu bili odusevljeni Srbi iz Bosne, cak je crkvena delegacija iz Bosne dosla caru u jesen 1896. godine da izrazi nezadovoljstvo. Franjo je tada kao vid demanta dodelio odlikovanje Kalaju.
Kalaj i Franjo nisu ni primili tu delegaciju, a vlada Novkovica je podnela ostavku zbog ove afere.
Oktobra 1897. godine Milan se vraca u Srbiju i postaje Vrhovni komandant srpske redovne Vojske.
Uvodu reorganizaciju i modernizaciju. Taj posao je uspesno zavrsio do 1900. godine.
U Ivanjici je pokusano da se ubije Milan i oni optuzuju radikale. Dolazi do sudjenja Nikoli Pasicu, Pasic priznaje (iz straha za zivot).
I progon radikala, ponovo i preki sudovi. I Aleksandar pocinje svoju "Bitku" sa sluskinjom njegove majke Dragom Masin Lunjevac.
Ova veza je poprimila nezeljen tok, i to ce verovatno biti i povod da se krlaj ukloni sa trona.
Aleksandar na zaprepascenje Srbije objavjuje zvanicnu veridbu 23. Jula 1900. godine sa Dragom. Ova "Baba" 12 godina starija od kralja je bila trn u oku obicnom narodu, no, na nesrecu ruski car Nikola II-gi je pristao da bude vencani kum (preko svojih izaslanika), stvar se malo stisala. Aleksandar je poslao i Milana "Napolje", i miri se sa radikalima, da bi smirio narod.
Milan je ogorcen na sina, on je po nekima i prokleo sina, a pisuci Aleksandru Milan kaze:
"Nasa dinastija preturila je mnoge udare, ali ovaj bi bio najkobniji"
Milan je ocajn ubrzo umire u Becu 29. Januara 1901. godine.
U toku bolesti je trazio da se sahrani u Srbiji. Telo mu je preneseno u manastir Krusedol, gde je bila sahranjena i njegova baba Ljubica.

Kral Aleksandar, 20. Marta 1901. godine sastavlja novu vladu (radikali i naprednjaci), 6. Aprila se donosi novi Ustav.
Skupstina predstavlja VOLJU NARODA a Senat VOLJU KRALJA.
Radikali se dele.
Lazna trudnoca jos vise deli Srbiju.
Otkriveno je da kraljica uopste nije trudna.
Car ne pristaje da primi bracni par u audijenciju. Aleksandar zbacuje i ovu vladu i sastvalja vojnu vladu, pod presednistvom generala Dimitrija Cincar -Markovica.
To su bili zadnji trzaji Aleksandra.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Čet Maj 10, 2012 11:14 am



I ugasi se loza Obrenovica!
(Majski prevrat)

Nedace ne dolaze same nikada. Aleksandar upada sve dublje u saht koji je sam sebi kopao?
U Beogradi su bile velike krvave demonstracije protiv licnog rezima Aleksandra.
Dimitrije Tucovic je govorio na tim demonstracijama.
Srbija se uzburkala.
Aleksandar suruje sa Austrijom ponovo, nije zadovoljan politikom Rusije. Imao je nameru i da se oslobodi Drage, nudi Austriji zeleznice, ponovo nudi carinski i vojni savez Svabama.
Austro-Ugarska mu ne veruje, hladna je na njegove zahteve.
U Srbiji se rodila organizacija "CRNA RUKA".
Mladi oficiji na celu sa Dragutinom Dimitrijevicem "Apisom" na celu.
Oficiri su imali podrsku i kneza Petra (on se drzao po strani). Liberali su pomogli ovu organizaciju (Djordje Gencic i Jovan Avakumovic), dok su radikali znali za zaveru, ali i oni ostaju po strani.
I nocu 29. Maja (11 Juna) 1903. godine, kapije dvora je otvorio oficir Mihailo Zivkovic, potonji general pod vladavinom kralja Aleksandra Karadjordjevica.
Aleksandar i Draga su ubijeni u spavacoj sobi, tela su im izbacena preko prozora, gde ih je Misic onako mrtve upucavao iz revolvera. Taj nesrecni Misic je na Solunskom procesu bio jedan od kljuceva smrti "Apisu i druzini".
Cudno ukrstanje sudbine i pogubnih puteva?
Ovim krvavim cinom pala je zavesa na pozornici gde su Obrenovici ucestvovali, sa prekidom od 1815. do 1903. godine (1842-1858).
Pod ovom dinastijom Srbija je ispunila mnoge zelje, ali je i mnoge srpske majke zavila u ceno.
Neki istricari tvrde da je posle ove noci Srbija "odahnula"?

Memorijalni hram Obrenovica

Dinastija Obrenovica nije stigla ili nije htela da gradi svoj hram.
Nisi ni odnosi izmedju njih bili bas najbolji, pa su i tako rasuto i sahranjivani.
Knez Milos Obrenovic je sahranjen u Sabornoj crkvi - Beograd
Knez Mihailo Obrenovic je sahranjen u Sabornoj crkvi - Beograd
Kralj Milan Obrenovic je sahranjen u fruskogorskom manastiru -
Krusedol.
Kneginja Ljubica (Miloseva zena) je sahranjena u Krusedolu.
Kneginja Julija (Mihailova zena) je sahranjena u Becu.
Kraljica Natalija (Milanova zena) je sahranjena u Lardu (Francuska)
Knez MIlan (sin Milosa) je sahranjen u cr.sv. Marka -Beograd
U istoj kripsti su sahranjeni kralj Aleksandar i kraljica Draga.


_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Pet Maj 11, 2012 8:57 am



Dinastija Karadjordjevica


Rodonacelnik Srbije Karadjordje je najzasluzniji za
"VOSTANI SERBIJE"


Nesretnim slucajem ili neumitnim istoriskim okolnostima ili tradicijom u srpskom vrhu on je stradao mucenicki od srpske ruke, 1817. godine.
Njegovi narucioci zavrsise skoro na isti nacin.
No sada po "Majskom prevretu" na presto te i takve Srbije ponovo staju Karadjordjevici.
Liberalna burzoazija i gradjanska demokratija ce jednom poceti da dela u Srbiji sa Petrom unukom Karadjordjevim ali ne lako i dugo.
Bas u vreme dolaska na presto Karadjordjevica, nad Srbiju se ponovo navlace crni oblaci.
Petar ce pokusati da politicki uvede Srbiju u mirnije vode. Medjutim taj pokusaj ce kostati Srbiju mnogo.
Vulkanski je potresana Srbija i sa vojne i sa politicke starane.
Po ubistvu kraljevskog para, zaverenici su obrazovali novu vladu.
Revolucionarna Vlada na celu sa Jovanom Avakumovicem na celu.
U toj Vladi, zaverenici su imali cetiri resora a bili su zastupljeni i svi predstavnici politickih partija. Samo cetiri dana posle toga se oformila skupstina, senat i vracen je na snagu Ustav iz 1888. godine.
Petar Karadjordjevic je jednoglasno izabran za novog kralja Srbije. Pokusaj studenata i radnika da uspostave republiku je ugusen, eskadronom konjice na celu sa porucnikom Dragutinom Jereticem.
Beogradska Stampa je "punim ustima" hvalila ovaj prevrat, zaleci za "krunisanim hajdukom" i obecavajuci Srbiji procvat.
Zaverenici su u pocetku zaista radili po volji naroda, no ne za dugo. Sa uplitanjem Engleske u unutrasnje poslove Srbije, ovaj prevrat je polako poceo da se kompromituje, tako da je u Evropi naisao na jako veliku i ostru osudu.
I u zemlji dolazi do razdora u oficirskom kadru, ako i u svim gradjanskim partijama.
'Kuma" Engleska je ponovo ucinila magarecu uslugu neprijateljima opstanka i napretka srpkog naroda.
U takvoj situaciji Petar je stvarno vrsio ulogu Ustavnog monarha Srbije.
On je strogo postovao parlametarne norme. Bio je sasvim jednostavan covek, nije se gacio ni razmetao, cak nije voleo ni da paradira.
U izgnanstvu je naucio da jedan vladar nikada ne dobija na ugledu i moci ako trci za spoljnim sjajem. To je do nekle i pomoglo Srbiji da ne posrne u prvim godinama njegove vladavine.

Petar Karadjordjevic se krunisao za kralja Srbije u Zici
8. ( 21 ) Setembra 1904. godine
Na tom krunisanju svi zaverenici su odlikovani ordenom "Karadjordjeve zvezde".
Petar je bio ozenjen cerkom kneza Nikole Petrovica Zorkom.
Ona mu je izrodila tri sina i cerku:
Djordja, Aleksandra i Andriju kao i cerku Jelenu.
Zorka je umrla 4. Marta 1890. godine na Cetinju, a odmah posle nje i najmladji joj sin.
Za to vreme u Srbiji, deluje grupa mladih i naprednih ljudi" umetnika, knjizevnika, novinara, pa i par naucnika se pojavilo na nebu Srbije.
Plejada, koja nije bila za pocenjivanje: Milorad Mitrovic, Bogdan Petrovic, Jovan Cvijic, Radoje Domanovic, Ljubomir Nedic, Jovan Skerlic, Pavle Popovic, Slobodan Jovanovic, Jovan Ducic, Aleksa Santic, Milan Rakic, Simo Matavulj, Stevan Sremac, Janko Veselinovic, Ivo Cipiko, Borislav Stankovic, Svetozar Djorovic, Petar Kocic, Branislav Nusic, citava "horda" mladih i skolovanih ucitelja i oficira.


_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 12, 2012 12:05 pm

Uoci Balkanskih ratova


Kraljevina Srbija vladavinom Petra I-og Karadjordjevica je pokusala da da do znanja Evropi da je spremna za saradnju i za patrlamentarizam. Sam kralj se zalagao za doslednost demokratizma i ustavne vladavine. Stanje u samoj Srbiji se malo smirilo, ali u Evropi nastaju velike promene i previranja.
Austro-Ugarska pocinje jednu novu politiku prema Srbiji i prema Balkanu (gurnuta od strane Engleske u srljanje koje ce je kostati raspada). Austro-Ugarska se odrice ideja kancelara Bizmarka.
Dolazi i do susreta cara Franje Josifa i Nikole II-og u Mircstegu 2. Oktobra 1903. godine, sa dominacijom ideja iz susreta Vilhelma II-og i Josifa, da se na Balkanu favorizuje Bugarska i Arnauti, a sve na stetu interesa Srbije?.
Rusija je bila pred neizbeznim ratom sa Japanom, tako da je igrala popustljivu politiku.
Nije joj se ratovalo sa Austro-Ugarskom.
Bugari u Makedoniji organizuju Ilidenski ustanak 1903. godine, kao i teroristicke akcije u Solunu. Namera Bugarske je bila da stvori autonomnu Makedoniju, koju bi potom pripojila Bugarskoj. U Turskoj se spremao plan reformi. Nemacka dobija koncesiju izgradnje pruge do Bagdada, a Austro-Ugarska videci nemoc Rusije (zbog rata sa Japanom), priprema svoj prodor u Soluna stetu Srbije (izgradnjom zeleznice) i to Moravskom dolinom.
Turska pokusava da se priblizi Crnoj Gori (zatvaranje Austro-Ugarskoj prodora kroz Sandzak).
Igre koje svi koriste ,da bi sto vise postigli us vojim nameram,a Srbija?
Unutraznje trzavice su okupirale politicki vrh Srbije, da ona kaska u svim tim blokovckim integracijama, i ta politika vlade ce Srbiju kasnije kostati milijardama dinara ekonomske stete, a i milionima uzaludno izginulih u predstojecim ratovima.
Srbija pokusava priblizavnje Crnoj Gori, a pocinje i pregovore sa Bugarskom.
Sklapa se savez 1904. godine sa Crnom Gorom, a 1905. sa Bugarskom.
Na ove poteze Austro-Ugarska odgovara carinskim ratom protiv Srbije, 1906-1909. godine.
Bio je zabranjen uvoz stoke i mesa iz Srbije u Austro-Ugarsku.
To primorava Srbiju da trazi nova trzista, da se putevi izvoza okrenu preko "juga" sto podize cenu transpota robi i Srbija time gubi veliki novac. Austrija cak trazi od Srbije da mora da kupi nihovo naoruzanje, ako hoce da carinski rat prestane (cinizam).
Srbija odbija tu ucenu i ponovo Engleska stupa na scenu. Obnavlja veze sa Srbijom, Porta pod pritiskom odobrava Austriji izgradnju zeleznice preko Bosne i Sandzaka prema Solunu. Osuda Rusije je neprimetna. Italija se pobunila, kao i Srbija, ali?!
Srbija nalece na igru, trazi izgradnju zeleznice od Dunava preko Srbije, ali Austrija to ne prihvata?!
U Bosni se kuva. Srbi muslimanske veroispovesti su isto tako nezadovoljni, kao i Srbi pravoslavci, borbe pocinju u crkvama, skolama, verskim zajednicama, traze se usupci od Beca, kao i donosenje ustava koji bi garantovao narodu Bosne bar neka prava na njihovu volju. Bec ostaje nem na te ideje, u Decembru 1907. godine za Bana hrvatske je imenovan baron Pavle Rauh, otvoreni neprijatelj Srba. Svabe zatrovavaju odnose Srba i muslimana, kao i Srbije i Crne Gore.

Na proglasenju Bugarske nezavisnosti 5. Oktobra 1908. godine, Austro-Ugarska je izvrsila aneksiju Bosne i Hercegovine.
Pod jakim pritiskon Nemacke i Austro-Ugarske, Rusija je 10. Marta 1909. godine priznala aneksiju, potom i Srbija, 31. Marta 1909. godine. Engleska je trazila garancije da Srbija nece biti napadnuta, a Srbija je pod pritiskom "Saveznica" teskom voljom bila prinudjena da ucini ustupak Austro-Ugarskoj i ostavi svoj narod pod okupacijom.
Srbija je priznanjem aneksije bila totalno politicki porazena, potucena do nogu,izgubila je i ugled, a ovi dogadjaji ce imati i te kako velike posledice na kasnije politicke i vojne poteze na Balkanu.
Cak na ruku pogubne politike ide i razilazenje Srbije i Crne Gore (zbog Zorke), Nikola je raspustio Narodnu skuptinu.
Na udaru su se nasli ugledni ljudi: Marko Miljanov, Jole Piletic, Peko Pavlovic, Lazar Socica, Zarko Ljesevic, Maso Vrbica i dr.
U Srbiji se pojavljuje Djordje Nastic, tvrdeci da je proganjan u Crnoj Gori, sto samo doliva ulje na vatru. Cuvena je i bombaska afera oko antetata na Nikolu, ali nekako se shvatila uloga agenta Nastica, i nesporazum se nekako izgladio, nisu ni pomogli lazni dokumenti beckih profesora istorje.
No ipak sve te trzavice su se odrazile na saradnju dve mlade srpske drzave.
Sa strane, iz Engleske je vec planirano. Englezi uporno rade na stvaranju koalicije Srpsko-hrvatske koalicije. Nju su od Hrvata propagirali: Franjo Supilo, Dr.Ante Trumbic, Ksaver Sandor, kao i Svetozar Pribicevic.
Uglavnom, ubrzano se vrse pripreme da se na Balkanu izrodi jedan veliki rat, koji ce kostati Srbiju previse.


_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 12, 2012 12:20 pm


Nikola Pasic



Balkanski ratovi



Srbiji se nije pisao dobro u nastupajucim godinama. Priznanjem aneksije Bosne i Hercegovine Srbija je bila totalno ponizena i bacena na kolena.
Da bi popravila svoj spoljnopoliticki ugled, a i izasla iz cor sokaka, Srbija se okrenula na drugu stranu.
Razracunavanje sa Turskom, sto ce joj doneti na duzem planu samo neprilike, jer ratom za oslobodjenje od Turske, stvorio se i novi neprijatelj Srbima na Balkanu u narodu Bugarske, Albanije i Makedonije.
Posebno je bilo osetljivo pitanje dela STARE SRBIJE gde su ziveli narodi toliko imesani da je bilo nemoguce odrediti rasnu pripadnost tog stanovnista.
Na tu temu pogledati naseg naucnika Cvijica.

U ovom delu Balkana se pojavljuju i "Mladoturci" koji svojim idejama pogadjaju cak i druge Islamske narode, ne samo hriscane. Oni traze mnogo, a tim narodima ne nude nista, tako da je izbio ustanak Arbanasa 1910-1911. godine. Taj ustanak su pomogle Crna Gora i Bugarska, zeleci da iskoriste ustanak za svoje licne interese.
Rusija pokusava na Balkanu sada da resi pitanje uz pomoc Italije, zaobilazeci Bec?!
U Rakonidjiju su se sastali car Nikola II-gi i italijanski kralj Viktor Emanuelo III-ci, gde je doslo do usaglasavanja gledista po pitanju Balkana.
Rusija tezi stvaranju Balkanskog saveza, da bi se istisnuo interes Nemacke i Austrije, u taj savez se trebala ukljuciti i Turska.
Srbija je u prvom momentu prihvatila ovu ponudu (razlog -carinski rat), ali ne i Grcka i Bugarska, jer se podrazumevao u tom slucaju i dalje njihov opstanak sa Turskom.
Ovom savezu nije verovala ni Turska (interes Engleske za Bosfor i Dardanele), tako da se Turska ipak nudi Austro-Ugarskoj .
Bec, igra politiku popustanja, nudi Bosni Ustav, koji joj nije garantovao fakticki nista.
Srbi u Bosni se okrecu ideji Boograda, i 15. Juna 1910. godine na dan otvaranja bosanskog Sabora, student Bogdan Zerajic je pucao na generala Marijana Varesanina, ne ubivsi ga, ubija sebe.
Te godine Nikola proglasava sebe kraljem Crne Gore na Veliku Gospojinu 1910. godine.
Madjarska izaziva krizu u hrvatskoj, izmedju Srba i Hrvata (do tada ne zavadjenih naroda).
Italija 1911. godine stupa u rat sa Turskom, ovaj rat je ustvari bio signal da se Balkan zapali (po nagovoru Velikih sila).
I za pocetak dolazi cak i do zblizavanja Balkanskih naroda, na podsticaj Rusije.
Bugarska i Srbija sklapaju savez 29. Februara 1912. godine, Bugarska i Grcka sklapaju savez 16. Maja, Srbija i Crna Gora su sklopile savez 14. Setembra 1912. godine.
Arbanasi su u Julu upali u sve gradove Kosovskog vilajeta, njima su pomogli u tom zahvati Austrijanci.
Turska je naredila mobilizaciju 11. Setembra 1912. godine, ocekujuci izdasnu pomoc Beca i Berlina.
Bec nije hteo da spreci ovaj rat, ocekujuci da samo Bugarska dobije nesto, dok je racunala da Srbija bude totalno porazena od Turske.
Balkanski saveznici objavljuju svoju mobilizaciju 17. Setembra 1912. godine. Medjutim iz Londona, Pariza i Petrovgrada je Srbiji savetovano da ne ulazi u rat sa Turskom.
No Nikola Pasic (po smrti Milovana Milovanovica) postaje presednik Vlade i onako star ipak nije poslusao savete Velikih sila.
Saveznici su prvo odlucila da Crna Gora zagazi u rat, da vide, i opipaju drzanje velikih sila, do objave rata je doslo 24. Setembra 1912. godine.
Srbija je imala puno vojno pravo da zagazi u oslobodilacki rat. Turska je objavila rat saveznicama 4-og Oktobra .
Srbija ulazi u rat, da bi jednom konacno oslobodila Staru Srbiju, Nemanjicku drzavu, ustvari svoju KOLEVKU.

Manastiri: Gracanica, Sopocani, Visoki Decani, Lesnovo, Nagoricino, Kratovo.
Gradovi: Raska, Prizren, Pec, Prizren, Skopje, Prilep, Bitol*, trebalo je to po planu Vlade osloboditi.
Srbija je usla u ovaj rat, potpuno sperema, sto se tice vojne doktrine, imala je sve potrebno za rat, osim diplomatke podloge (tu nije ovaj rat uradjen kako bi trebalo da buse pripremljen).
Srbija je mobilisala 402,200 boraca za ovaj rat, i tako je pocela da se pise jedna nova stranica srpske istorije.


_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 12, 2012 12:44 pm

ZA KOSOVO - KUMANOVO


Posle toliko godina, nadanja, ceznje i posrtanja.

Ukazom kralja Petra I -og mobilizacija srpske Voske je ucinjena u rekordnom roku.
Od 30. Setembra do 3. Oktoba, sve je bilo gotovo. Mobilizacija je izvrsena u tako velikom odzivu i odusevljenju kakav nije poznat u istoriji ratova. Odziv je bio toliko veliki da regrute nije imao ko da prihvati, tako da je 5. Oktobra, Ministar vojni general Putnik izdao naredbu da se prekobrojni vrate kuci. Moze se zamisliti kako su se ti ljudi osecali!
Dosta regruta je ostalo, nije htelo da "izvrsi" naredbu zbog sramote.
Razmirice u oficirskom koru su nestale, svi su se bratimili i ruku pod ruku hrlili ka Gracanici i Kosovu.
I uvece 7. Oktobra cela Vojska je bila sprema.

Od 356.000 ljudi obrazovane su tri mocne Armije za operacije na vardarskom bojistu i pomocne snage za dejstvo u pravcu Sandzaka.
Opstim Saveznickim planom je bilo predvidjeno da bugarska Vojska dejstvuje na marickom bojistu, grcka i crnogorska Vojska na svojim posebnim bojistima, a srpska Vojska na vardarskom bojistu, s tim da jedna kombinovana armija (sastavljena od jedne srpske i jedne bugarske divizije) pod komandom srpskog generala i pod upravom srpske Vrhovne komande, rasporedjena na prostoru Djunstedil-Dupnica sa destvuje srpskim snagama na vardarskom bojistu.
Znaci svi planovi su predvidjali strahoviti sudar armija i oruzja na vardarskom bojistu, no?!
Turski vojskovodja Zeki -pasa je bio lukaviji?!

Stratezi su racunali da ce Turci po mobilizaciji u prvoj fazi rata ostati u defanzivi na svojim bojistima, a da ce svoje glavne snage prema Srbiji koncentrisati na prostoru Ovce Polje-Veles-Skopje, a pomocne snage na Kosovu i Sandzaku, s ciljem da se neprijatelju nametne bitka pre no sto zavrsi mobilizaciju Vojske. Za nastupanje srpske Vojske u dolinu Vardara vodila su tri pravca: kosovski, juznomoravski i krivorecko-bregalnicki.
Juznomoravski pravc je imao najveci operativno-strategijski znacaj, kao najprohodniji i najudobniji, a i zbog toga sto vodi direktno u srednju Makedoniju.
I plan nasih stratega se zanivao na tim strateskim alternativama.

Plan i kocentracija srpske Vojske.

Vrhovna komanda
Vrhovni komandant kralj Petar I-vi
Nacelnik Staba
General Radomir Putnik
Komanda__________Nis

Prva Armija
Komandant prestolonaslednik Aleksandar.
Moravska, Drinska, Dunavska divizija I-og poziva, Dunavska i Timocka divizija II-od poziva i Konjicka Divizija.
Ukupno 126.000 ljudi i 150 topova.
Koncentrisana u dolini Juzne Morave i oko Vranja, sa zadatkom da nastupa ka Ovcem Polju i napdne turske snage s fronta.

Druga Armija
(saveznicka)
Komandant general Stepa Stepanovic
(Timocka divizija I-og poziva, i bugarska Sedma rilska divizija)
60.000 hiljada ljudi i 84 topa.
Koncentrisan na rejonu Djunstedil-Dupnica sa zadatkom da dejstvuje u bok i pozadinu turskih snaga ispred srpske I-ve Armije.
Timockom divizijom ka Krivoj Palanci i Kratovu, a Sedmom rilskom pravcem Kadin Most-Carevo Selo-Kocane i dalje niz dolinu Strumice, da odrzava po potrebi vezu izmedju marickog i vardarskog bojista.

Treca Armija
Komandant general Bozidar Jankovic.
Sumadijska divizija prvog poziva, Drinska divizija i Moravska divizija II-og poziva i Moravska brigada.
63 hiljade ljudi i 94 topa.
Kocentracija na rejonu Toplice i Medvedje reke, sa zadatkom udara preko Kosova u dolinu Vardara u cilju sjedinjenja sa I-om Armijom i zajednickom sadejstvu u glavnoj bitci (po predvidjanju staba), s tim da ostavi jednu diviziju u rezervi kod Pristine.

Ibarska Vojska
Komandant general Mihailo Zivkovic.
Sumadijska divizija II-og poziva i Peti prekobrojni sumadijski pesadijski puk I-og poziva
Ukupno 23.000 hiljade vojnika i 36 topova.
Kocentracija u rejonu Rake, sa zadatkom nastupanja ka Novom Pazaru i Mitrovici i da obezbedjuje desni bok glavnih srpskih snaga.

Javorska brigada
Komandant pukovnik Milivoje Andjelkovic.
(4-ti puk II-og poziva i treci-prekobrojni puk)
Ukupno11.860 hiljada ljudi i 18 topova.
Kocentracija na rejonu Javor-selo Kusici, radi prodiranja u Sandzak i osmatranja zapadne granice zlu netrebalo.

Pored redovne Vojske, treba dodati Cetnicke odrede kapetana Vojina Popovica ("Vojvode Vuka"), Vojina Tankosica, D.Sekulica i dr..

Osudna bitka je bila planirana na Ovcem Polju.



_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 12, 2012 12:57 pm

Na drugoj strani linije


Turci su znali tacno plan saveznika, znali su i snagu kojom ce biti napadnuti. Turska se ubrzano spremala za rat, kao i savznici.
Poteskoce oko mobilizacije su bile velike. Slabe komunikacije, veliko prostransvo Imperije, razvucen front, sve je to uticalo na planove i strategiju.
Vrhovna komanda Turske je koristila savete Engleske i Nemacke, za ovu osudnu bitku koristeni su saveti nemackog generala fon der Golca. Predvidjena je defanziva (sasvim opravdano) dok ne pristignu trupe iz Male Azije, a zatim kad se rascisti situacija da se krene u odlucnu protiv ofanzivu na marickom i vardarskom bojistu.
No bas pred pocetak operacija turska vrhovna komanda je napustila taj plan, i resila je da se "igra rata" sa vojskom cetiri naroda koji je ovoga puta cvsto resio da Turke protera nazad odakle su i dosli.
Zeki-pasa je hteo da udje u istoriju, i na tom planu je i usvojio svoj strategiski plan.
Nameravao je u pokretu utuci I-vu srpsku armiju, usamljenu na Kumanovskoj visoravni, zatim jednim krakom napredovati uz Moravu, a drugim prema Sofiji.
Plan koji nije mnogo obecavao. U slucaju neuspeha, turske trupe bi bile u kljestima srpskih armija i poraz bi bio neminovan.

Evo i koncetracije turse Vojske.

Turci su nameravali da po ratu svoje trupe popunjavaju sa svezim trupama koje budu pristizale iz male Azije i upucivati na bojista gde se to bude zahtevalo.

Do pocetka rata Turci su mobilisali 307 hiljada vojnika.
Na front prema Srbiji je upuceno 104 hiljade i 150 artiljeriskih orudja.
Ove trupe nisu garantovale uspeh, ako se islo u ofanzivna dejstva.

Od ovih snaga Zeki-pasa je obrazovao tri korpusa sa osam pesadiskih i jednom konjickom divizijom, te tri samostalna oderda.

Turska Vardarska Armija

Stab Armije- Veles
Komandant Armije
Zeki-pasa

Peti korpus(cetiri divizije)
Komandant- Kara Said-pasa.
Na rejonu Stip-sv.Nikola

Sesti korpus (dve divizije)
Komandant - Dzavid-pasa
Na rejonu Velesa

Sedmi korpus (dve divizije)
Ojacan konjickom divizijom
Komandant- Feti-pasa
Na rejon Skopje-Kumanovo

Tri samostalna odreda
Jedan kod Pristine, drugi kod Novog Pazara i treci kod Sjenice.

Medjutim odlukom (17 Oktobar) o prelasku Vardarske divicije u ofanzivu, izvrsena su izvesna pomeranja i pregrupisavanja turskih trupa, u samom pocetku rata.

Igra je mogla da pocne, ovoga puta na stetu Turaka.


I najzad:

SRBIJA JE OBJAVILA RAT TURSKOJ 17. OKTOBRA 1912. GODINE.

Naredba kralja Srbije Petra I-og Karadjordjevica trupama.

"Vojnici,
Grozna necovestva koja Turci cine nad nasom bracom prevrsila su svaku meru. Nema dana da se po nekoliko srpskih domova u crno ne zaviju. Mnoga su sela od zuluma turskog opustela. Mnoga se samo po imenu poznaju, da su nekad srpska bila.
Srbija i njena uzdanica srpska vojska ne smeju dopustiti da se njihova braca u Turskoj i dalje satiru i turce.
Oni moraju napred u pomoc svojoj braci, poslednji je cas tu.
Tamo nas, vojnici cekaju nasa rodjena braca. Tamo nas cekaju svi oni koji su zudni slobode, mira i reda. Tamo ce mo naci ne samo Srbe, nego i Arbanase, razne vere. Koji od ne budu pridruzili Turskoj, i nas prijateljski prihvate ne dirajte, ni njihovu celjad, ni njihove domove i imanje.
Dusmaninu rat, prijatelju brat.
Brat je mio koje vere bio"

Na ovaj govor kralja Petra I-og cu dati svoj osvrt po zavrsetku oslobodjenja Stare Srbije.

Za to vreme Crnogorska vojska je vec nizala pobede. Crna Gora je pocela vojne operacije 8-og Oktrobra.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 12, 2012 1:14 pm



Kumanovska bitka


Bitka je pocela u jutarnjim casovima 23. oktobra na krilu Timocke divizjie, a nije ni planirana od staba srpske Vrhovne komande.
Srbi nisu imali podatke o pokretu Turaka, dok na drugoj strani Turci su tacno znali pokrete srpskih trupa.
I, Zeki -pasa je u nameri da osujeti Srbe izdao direktivu.
Naredio je petom i sestom korpusu da usiljenim marsem krenu na kumanovsku visiju i da na tim polozajima sa sedmim korpusom i Konjickom divizijom potuku Prvu srpsku armiju, i da ne dozvole sjedinjenje srpskih formacija, a posle toga da dejstvuju prema situaciji. No, njima je veliku brigu zadavala Druga Saveznicka armija, zato je Zeki-pasa naredio komandantu petog korpusa da izdvoji dve divizije i da ih uputi na severoistok i zastiti desni armiski bok.
Slaba izvidjacka i obavestajna sluzba u Srba i Bugara je mogla kostati saveznike totalnog poraza.
Zeki-pasa je cak svoj stab iz Velesa preselio u selo Orasc iza desnokrilnih divizija, da bi bio "pri ruci".
Za to vreme Prva armija je spokojno ocekivala da joj se prikljuci Treca armija i da zajedno krenu na jug.
I strahoviti sudar na prvoj liniji. Stab armije je bio u selu Biljacu.
Teziste napada je bilo usmereno na Goricanski polozaj i na Suplji Kamen na Dunavsku diviziju prvog poziva.
Konjicka divizija je bila u izvidjackim operacijama, ustvari se pripremala za strategisko izvidjanje u pravcu Ovceg polja kada je poceo krkljanac. Izmaglica jutarnja je otkrila igru Turaka, u kojoj su potpukovnik Mihailo Zisic i knez Arsen Karadjordjevic pokazali znake pametnog razmiljanja. Pomoc predhodnici je i samoinicijativno pruzio Dusan Glisic (4 -ti bataljon). Izbila je ozbiljna kriza na levom krilu Dunavaca, iza njih je bio samo odred Vojina Popovica. Na srecu, Turci su imali velike gubitke, pa se kod njih stvorio utisak, da se na tom posedu nalaze glavne srpske snage i da ih frontalnim napadom ne mogu tuci.
Turci pokusavaju zaobilazni marsom obuhvatiti srpsko levo krilo, samim tim su spasili Srbe. Ovaj zastoj je omogucio Dunavcima da prebrode krizu, komandant Milos Bozanovic upucuje na polozaj sedmi puk, odmah iza osamnaestog. I taman kad je zavrsen raspored, dolazi ponovo do snaznog udara Turaka.
I zahvaljujuci snalazljivosti i srcanosti srpskih staresina i vojnika, ovaj napad bi "veoma lako" odbijen i Turci se dadose "put pod noge". Na levom krilu se razvila ogorcena borba. Cetnici Popovica su bili prinudjeni na povlacenja, zapretila je opasnost, ali Bozanovic upucuje sedmi puk i u iznenadnom i strahovitom sudru (uz obostrane velike gubitke) uspesno je zaustavljen prodor Turaka.
Izginuli su mnogi srpski oficiri na samoj borbenoj liniji. Potpukovnik Aleksandar Glisic, kapetan I-ve klase Milisa Nedeljkovic (u ropstvo pade Vojislav Nikolic).
Propao je pokusaj Turaka. Moravska divizija I-og poziva je primila Borbu na velikoj sirini fronta. Komandant Ilija Gojkovic je to uocio i zatrazio da Timocka divizija iz rezerve i jedan puk Drinske divizije mu pomognu. Na inicijativu majora Milana Marinkovica, ceo puk je presao u napad, uvece je napad potpomognut i 4 bataljonom moraskog 16 puka i napredovanje je na celom frontu Turaka zaustavljeno.
Na desnom krilu je bilo malo teze, bilo je borbi prsa u prsa, Basibozuci su napadali koristeci maglu, no srpsko oruzje je i ovaj napad nekako zaustavilo. Predvece se front normalizovao i borbe su prestale.
Tako se zavrsio prvi dan bitke. Turci su angazovali celu svoju Vardarsku armiju (62 hiljade ljudi i 158 topova), a sa srpske strane u bitci su ucestvovale samo dve pesadiske divizije i delovi Konjicke divizije (36 hiljada ljudi i 60 topova). Sudar za stratege neresen, mada su Turci pretrpeli velike gubitke. U toku noci Turci su se reorganizovali i ponovo zauzeli polozaje, a Zeki-pasa je sa jednog visa iznad sela Orasca neposredno pretio ceo tok bitke, cak se vratio zadovoljan u stab.

Ni drugog dan bitke Turci nisu nista mogli uciniti. Slava u ovoj bitci se vec pocela nazirati. Oruzje osobodioca je nekao postalo svetlije, ali pobeda jos nije bila izdejstvovana.
Moravska divizija je upala u krizu, komlikacije su bile opasne, jer je sedmi korpus nju napao sabajle (oko 5 sati), i tesko je bilo se reorganizovati iz napad au odbranu.
No komandant armije je naredio Timockoj diviziji drugog poziva da rascisti situaciju, Moravska divicija ojacana (oko 10 casova) je vec slomila napad.
Turci su davali sada grcevit otpor na linijama severno od Kumanova, ali, pocelo je da puca. Sedmi korpus je prvi popustio i napustio polozaje, a Pristinska Redifska divizija (dobili ko bojagi svi proliv) se raspala ko mehur(dezertirala je skoro cela divizija).
Drugog dana bitke Dunavska divizija je vezala za sebe najvece snage Turaka.
Morala je da izdrzi najveca iskusenja.
Stipska redifska divizija joj je zadavala glavobolju, ali je Dunavcima pristigla u pomoc Dunavska drugog poziva, i vojnici su usli udmah u napad, tako da je 5 korpus bio prisiljen na povlacenje.
U popodnevnim casovima po kisi i blatu srpske trupe pocinju gonjenje.
Na liniji Kumanovo-Boljanovci-Bizlim-reka Pcinja, a Konjicka divizija sa poternim odeljenjima prema selima Krecevce i Dovecencima, gde su i zanocile.
Panicno Bekstvo je pocelo.
Vardarska armija je potucena, a njen komandant Zeki-pasa je upecatljivo opisao rasulo svoje armije.
"Zaustavite ljude, komandante im nadjite. Za isvrsenje ove moje naredbe, ako treba upotrebite i oruzje".
Posle ovakve naredbe svako ce naslutiti da tu Armiju niko vise ne moze zaustaviti.
Slava srpskog oruzja je bila potpuna. Gonedje Turaka je nastavljeno na svim pravcima.
Najdirljivije je bilo na Kosovu.

Srpski seljak je klecao, plakao, ljubio tu zemlju, dosta njih je ostalo na toj zemlji, ali bez jauka, skoro svaki je podneo patnju i smrt junacki.
Najzad je osveceno Kosovo.


Sudbina monumentalne siluete spomen-kosturnice
na Zebrnjaku, koju su tokom Drugog svetskog rata
srušile bugarske okupacione trupe,
simbolizuje sudbinu Kumanovske bitke.


_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 12, 2012 1:22 pm

Potpuno oslobodjenje



Po proboju fronta na Kumanovskoj visiji, srpke trupe su nastavile gonjenje porazenih Turaka.
13. Oktobra su vec usli u stari prestoni grad Skopje, i nastavili prema jugu, zapadu i jugo-istoku.
Zapadna armija je oslobodila Kosovo i Metohiju i Sandzak, potom je preko Ljesa, Korje i Tirane 5. Novembra izbila na more.
Glavnina vojske je posle nove vece pobede na Bakarknom gumnu (2-5) Oktobar ubrzala gonjene (tu je poginuo Feti-pasa) i ubrzo su oslobodjeni Prilep i Bitolj.
Na zahtev bugarske Vrhovne komande Putnik salje dve divizije Bugarima u pomoc da oslobode Jedrenje.
(Podsecanje na Crnomej i Maricku bitku?)
Takodje salje Crnogorcima pomoc da oslobode Skadar i kada je srpska vojska dosla pod Skadar, Esad -pasa ga je predao.
Potpun poraz Turaka i neoslobadjanje Carigrada je sprecila engleska diplomatija.
Putnik za zasluge dobija cin VOJVODE (prvi srpski oficir sa tim cinom!).

Turska je zatrazila primirje, koje je zakljuceno 21. Oktobra 1912. godine. pregovori su vodjeni u Londonu.
Uplitanje Velikih sila u ove sjajne pobede je bilo ocigledno.
Austro-Ugarska i Engleska su pokazale svoje licemerje.
Srbe su oterali sa Jadrana, Crna Gora je morala vratiti Skadar (izginulo i ranjeno 10 hiljada boraca).
Stvorena je Albanija 28. Oktobra 1912. godine a Srbiji je stvoren drugi neprijatelj (Bugarska).
Sve je definisano 17. Maja 1913. godine Londonskim mirom.
Turska je ostala u Evropi (tek toliko ko rak rana) na liniji Enos-Midija.
Rodio se kamen spoticanja.
Srbija je bila nezadovoljna, Bugarska takodje kao i Grcka.
Najvise ovim ratom dobise Arnauti, bez metka Veliku Albaniju.
Pokusava se stanje srediti ARBITRAZOM cara Nikole II-og, oko razresenja tih gorucih pitanja.
Nazalost Bugari ne cekaju na resenje, vec po nagovoru Svaba napdaju Srbiju u noci 30. Juna izmenju Lezova i Zletova.



_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 12, 2012 1:32 pm

Za Slivnicu Bregalnicu


Kamen spoticanja izmedju saveznica.
Bugarska je gurnuta u rat, od strane Evrope.
Rumunija vidi sansu da uzme Dorudzu i ulazi u savez sa Srbijom.
Ovom savezu pristupaju Crna Gora i Grcka.
Bugarska nije prema Rumuniji ni slala vojsku a prema Grckoj samo 30 hiljada vojnika.
Zasto je Bugarska uputila toliku vojsku na Srbiju?
Pametan covek se treba zamisliti?!
U toj odluci se krije uloga Evrope i njenih zlih namera da zavadja male narode i da manipulise nima i njihovim htenjima. Do juce saveznice u I-om Balkanskom ratu, ulaze u krvavi rat, zbog cega?

Zablude i nikakvo drugo opravdanje.
Bitka je vodjena na liniji Bregalnice i Zletovske reke.
U strahovito krvavim borbama za osam dana te krvave bitke Srbi su porpuno razbili bugarsku vojsku. Katastrofalan poraz i pobeda srpskog oruzja.
Bugarska je za osam dana mnogo izgubila. Turci povracaju jedrenje, Rumunija ulazi u Dobrudzu, Grci uzimaju Kukuse a Srbi izbijaju na liniju Kocane -Stip.
I Bugarska nema kud, nudi bivsim saveznicima mir, vec 30. Jula 191.3 godine. Na molbu Bugarske taj mir je sklopljen u Nisu a 10. Avgusta je u Bukurestu devinisan ali od Velikih sila.
Srbija je dobila Makedoniju, Grcka je dobila deo Trakije a Rumunija Juznu Dobrudzu. Bugarska je u Makedoniji zadrzala samo Srtumicku oblast.
Albanija potpomognuta Austrijom, upada u Srbiju, zauzima Debar, Ohrid i Strugu, Srpske regularne trupe ih izbacuju i gone u Albaniju, ali, na zahtev Beca, srpske trupe su morale da se vrate u Srbiju!

Eto.
Dva rata. jedan oslobodilacki, jedan nametnut i sa pretenzijama prosirenja i osvajanja, kostao je Srbiju mnogo.

Srbija je u oba rata izgubila 82 hiljade ljudi (poginulih, umrlih, ranjenih od posledice rata). Oba rata su kostala Srbiju 370 miliona dinara, znaci triput veca suma od celokupnog budjeta za 1912. godinu.
I ko je morao da plati tu cenu?!

Srpski seljak.

Sada osvrt na ulogu Vlade Nikole Pasica o raspodeli novoosvojenih teritorija.

Srbija se u ovim ratovima uvecala za 42 hiljade kvadratnih km (po drugoj verziji za 39 hiljada kvadratnih km) i za milion i 290 hiljada stanovnika. Demografska slika toh stanovnistva ce postati kamen spoticanja za istoriske odluke i dogadjanja oko problema sa Kosovom i Metohijom.

Jedna gorka istina.
Vlada Nikole Pasice je podelila ovako te osvojene teritorije, tj. Staru Srbiju.
10 % je dala Crnogorcima i dobrovoljcima.
30 % je dala ministrima (najbolje sume i rudnike)
60 % je dobila SPC-a.

I?! SPC je to zemljiste davala u zakup Arnautima, umesto da je to zemljiste podelila srpkom seljaku koji je i okrvavio gace za oslobodjenje Stare Srbije.
O ovom pitanju pogledati studiju Dimitrija Tucovica.
Neoprostiva i neponovljiva greska jedne Vlade.
Ovaj rat ce doneti i jos vece nevolje narodu Srbije.
Zelje Beca se nisu ispunile.
Srbija nije unistena.

Put na "Istok" je privremeno zatvoren.
A Engleska je odlucila, da konacno uzme stvar u svoje ruke.
Igrace na kartu koja joj garantuje potpunu dominaciju na Balkanu.
Izbacice na fini nacin Austro-Ugarsku iz igre, napravice jednu novu federalnu drzavu, koja ce joj koristiti za podkusurivanje svojih prljavih ciljeva.
Engleska ce rasturiti trojnu Monarjihu, gurnuce Srbima - Slovence i Hrvate u zajednicu, stvoriti nemir i razdor na Balkanu, i uzimat ono sto joj i koliko treba.
Ovde je nasa Vlada potpuno ostala slepa i dovela Srbiju na ivici unistenja.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   Sub Maj 12, 2012 3:17 pm




U predvecerje "Velikog rata"



U Evropi se spremao rat, i to rat koji ce zaviti Evropu u crno.
U tom ratu ce se pokazati sve ono sto covek-zivotinja moze da pocini da bi zadovoljio svoje bolesne namene.
Prvi put su uoptrebljeni bojni otrovi, pocelo je grupisanje i nova podela sveta u blokove na racun malih naroda, glavnu ulogu ce igrati novac i interes mocnih, bije se bitka za kontrolu sirovina kako na kopnu tako i na moru.
Nemacka se oseca prevarenom, zeli i ona da uzme "neki zalogaj" u svetu, jer su Engleska, Rusija i Amerika sebi prigrabile i to previse.
Nemackoj je cilj Istok.
I tako se stvara blok: Nemacka, Austro-Ugarska, Italija, kao CENTRALNE SILE, protiv sila ANTANTE.
Povod za rat se trazio, bilo je samo pitanje ko ce "upaliti" upaljac.
Svako je gledao svoj interes. Stvaranjem USA, Engleska je izgubila dosta, Francuska je kompezaciju nasla u Africi, kao i Italija, a Nemackoj je bilo oko na Bagdadu.
Jer u kolonijalnom "carstvu" sunce nikad zalazilo nije.

A na Balkanu?!
Po zavrsenim ratovima (oba Balkanska) ovi narodi su malo posustali (ekonomsko iscrpljenje), ali politicki se "radilo".
Engleska i Austro-Ugarska diplomatija su gledale da OTROV sto bolje deluje medju tim narodima, a u Rusiji se isto spremalo krvoprolice.
U Bosni se osniva udruzenje "Mlada Bosna", jedan od Osnivaca cuveni Dimitrije Mitrinovic, po cijim nacelima se danas Evropa ujedini, a u Srbiji je delovala "Crna ruka" i pocinju atentati u Zagrebu i po Bosni na najvise predstavnike trojne monarhije.
Crna ruka je bila jedna jaca organizacija koja je imala udela u Bosni.
Ona je podsticala Mlade-bosance na organizovanje pobune i atentate. Gro Crne ruke su bili:
Gavrilo Princip, Trifko Grabez, Nedeljko Cabrinovic, Vasa Cubrilovic, Veljko Cubrilovic, Cvetko Popovic, Muhamed Mehmedbasic, Danilo Ilic, Misko Jovanovic, Ivan Kranjecevic, Lazar Djukic, Jakov Milevic, braca Kerovic a vodje su im bili Dragutin Dimitrijevic {"Apis" -"pcelica" } i Vojislav Tankosic.
Oni su planirali jedan atentat koji ce uci u istoriju sveta a i uvesti srpski narod u istoriju sveta, gde za dugo necemo biti gledani kao narod sa pozitivnostima?!
Kod "kulturnog" sveta, mi cemo biti zigosani ponovo (prvi put puc u Beogradu) a kog ostalog sveta ce mo biti narod sa slobodarskim duhom koji se bori za svoju slobodu.
Nazalost moc je bila u rukama "kulturnog" sveta i oni su krojili sudbinu srpskom narodu.
Bas u to vreme i kralj Nikola se sprema da objavi ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom, ali srpska vlada se plasila da tim gestom ne izazove Austro-Ugarsku i nije prihvatila ponudu kralja Nikole od 2. Marta 1914. godine.
I puce u Sarajevu.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Srbija kroz vekove   

Nazad na vrh Ići dole
 
Srbija kroz vekove
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
 Similar topics
-
» Niš kroz vekove
» Nakit u Srba kroz vekove
» Dobro posudje-pola posla-posudje kroz vekove
» Moda u Srbiji kroz vekove
» Odeca kroz vekove

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Night fairy :: Riznica - Treasury :: Istorija-
Skoči na: