Broj poruka : 8047 Datum upisa : 25.03.2012 Lokacija : U njegovom srcu
Naslov: Čarls Bukovski Sre Okt 10, 2012 12:29 pm
Charles Bukowski
1920 - 1994
Charles Bukowski je rodjen 16.8.1920 u Andernach-u u Njemackoj. Otac mu je bio americki vojnik, a majka mu je bila njemica. Preselio je u L.A kad mu je bilo oko tri godine. Obrazovao se na L.A City College, koju je napustio 1941. Prvu kracu pricu izdao je 1944 a zvala se "Aftermath of a Lenghty Rejection Slip". U periodu od 1945 do 1955 napisao je samo nekoliko kratkih prica. Prvu poeziju je napisao sa 35 godina. Radio je u US Postal Service kao kurir, i cesto je zvao svog prijatelja izdavaca John Martina, govoreci mu kako ne moze vise da izdrzi da zivi takvim zivotom. U ranim 70-im napusta posao i predaje se knjizevnom radu. Zanimljivo je da je Bukowski napisao puno kratkih prica za koje se uopste nije znalo i gotovo ih je nemoguce naci. Srecom John Martin je sakupio neke od njih i objavio ih u vidu nekoliko kolekcija.
Odrastao u siromaštvu, Bukowski je pisac iz najnižeg sloja stanovništva. Nikad nije imao podršku velikih izdavača, ili časopisa pa je ostao vjeran klasi iz koje je potjecao, kako tematikom, tako i jezikom kojim se služio. Izdavan od opskurnih izdavačkih kuća, probio se isključivo svojim djelima.
Duboko je prezirao laž i prijetvornost nazoviumjetnika. Njegov je stil pisanja krajnje jednostavan i direktan, no pun neugodnih opisa i nebiranih uličnih riječi. Jedna od važnijih odrednica njegovog djela nesumnjivo je humor, makar zbog svoje grubosti nije po svačijem ukusu.
Bukowski je prvenstveno poznat po svojoj poeziji, no sam se nije smatrao pjesnikom, nego jednostavno - piscem. Započevši zbirkom Flower, Fist and Bestial Wail (1959) svake godine objavljuje barem po jednu zbirku poezije, sve do The Last Night of the Earth Poems (1992). 1963. godine, kad je objavljena zbirka It Catches My Heart in Its Hands, Bukowski već ima vjerne sljedbenike, privučene njegovom krajnjom iskrenošću, prizemnim temama i uličnim rječnikom.
Od kraja šezdesetih Bukowski je pisao kratke priče (1969. izlazi zbirka Zabilješke starog pokvarenjaka) koje se redom odlikuju autobiografskom osnovom, duhovitošću, iskrenošću i nepristojnim riječima. Od kratkih priča treba spomenuti još i Erections, Ejaculations, Exhibitions and General Tales of Ordinary Madness (1972), South of No North (Južno od mjesta gdje sjevera nema - 1973)te Hot Water Music (Muzika vrele vode - 1983).
Prije nego što je profesionalno počeo pisati, Bukowski je dvanaest godina radio u pošti. Nakon što napusti posao, piše roman Post Office (1971), inspiriran vlastitim iskustvom, o pijanici koji se zapošljava u pošti, a nakon mnogih problema, pijanstava i žena taj posao napušta.
Djela Bukowskog većim su dijelom autobiografskog karaktera. Glavni je lik uglavnom Henry Chinaski, piščev alter-ego. U Ham on Rye (Lovcu ispod žita - 1983) pratimo ga kroz djetinjstvo i mladost. U romanu Factotum (Faktotum - 1981)Chinaski, ovoga puta kao odrastao čovjek, luta od grada do grada, mijenjajući poslove i žene. Prema romanu je snimljen film Barfly, za koji je Bukowski napisao scenarij i koji ga je napokon učinio popularnim. Bukowski je umro u sedamdesetčetvrtoj godini ubrzo nakon što je završio svoj posljednji roman Pulp, koji je posthumno objavljen iste godine.
Ukupno je objavio više od 60 knjiga.
Umro je 9.3.1994 godine u San Pedru, Kalifornija.
*Twilight* Admin
Broj poruka : 8047 Datum upisa : 25.03.2012 Lokacija : U njegovom srcu
We had goldfish and they circled around and around in the bowl on the table near the heavy drapes covering the picture window and my mother, always smiling, wanting us all to be happy, told me, "be happy Henry!" and she was right: it's better to be happy if you can but my father continued to beat her and me several times a week while raging inside his 6-foot-two frame because he couldn't understand what was attacking him from within.
my mother, poor fish, wanting to be happy, beaten two or three times a week, telling me to be happy: "Henry, smile! why don't you ever smile?"
and then she would smile, to show me how, and it was the saddest smile I ever saw
one day the goldfish died, all five of them, they floated on the water, on their sides, their eyes still open, and when my father got home he threw them to the cat there on the kitchen floor and we watched as my mother smiled
Charles Bukowski
*Twilight* Admin
Broj poruka : 8047 Datum upisa : 25.03.2012 Lokacija : U njegovom srcu
Stare sjedokose kelnerice po kafeima u noći odustale su, i dok koračam niz pločnike svjetlosti i gledam u prozore staračkih domova vidim da toga više nema u njima. Gledam ljude po klupama u parku i vidim po tome kako sjede i gledaju da je iščezlo.
Gledam ljude koji voze i vidim po tome kako voze svoja kola da niti vole niti su voljeni niti više mare za seks sve je zaboravljeno kao neki stari film.
Gledam ljude u robnim kućama i samoposlugama dok se kreću među rafovima kupujući stvari i vidim po tome kako im stoji odjeća i po načinu na koji hodaju i po izrazu njihovih lica i očiju da im nije stalo ni do čega i da ničemu nije stalo do njih.
Vidim na stotine ljudi dnevno koji su sasvim odustali. Ako odem na hipodrom ili na stadion vidim hiljade koji ne osjećaju ništa ni za koga i niko ne osjeća za njih.
Na sve strane vidim one koji ne žude ni za čim osim za hranom, krovom i odjećom, usredsređeni samo na to,
Bez snova
Ne shvatam zašto ovi ljudi ne iščeznu, ne shvatam zašto ovi ljudi ne izdahnu, zašto ih oblaci ne usmrte, zašto ih psi ne usmrte, zašto ih cvjetovi i djeca ne usmrte, ne shvatam.
Biće da su već mrtvi pa ipak ne mogu da se naviknem na njihovo postojanje, jer toliko ih je mnogo.
Svakoga dana, svake noći, sve ih je više, u metrou, u zgradama, u parkovima.
Oni ne osjećaju užas što ne vole ili što nisu voljeni. Toliko, toliko, toliko mojih bližnjih.
*Twilight* Admin
Broj poruka : 8047 Datum upisa : 25.03.2012 Lokacija : U njegovom srcu
Skratio sam ga za levo uvo Zatim i za desno, Razneo mu alku na opasaču Vrelim olovom I onda ga za skratio Za sve što valja, A kad se sagnuo Da pokupi svoju olovku I klikere (sirota kreatura) sredio sam da ne mora više da se uspravlja.
Zevnuo sam i ušao da loknem nešto a neki tip kao da me iskosa pogledao i tako je i umro – iskosa blenući u mene.
Prizor krvi otvorio mi je Apetit. Smazao sam sendvič i Odsvirao dve-tri balade... Pogasio sam olovom sva svetla U toj rupi, a onda Izašao.
Nigde nikog nije bilo Pa sam ukokao mojeg konja (sirota kreatura). Tada sam video šerifa Kako stoji na kraju ulice I trese se Kao prut na vetru; Bio je to žaostan prizor Pa sam ga smirio Prvim metkom I milosrdno ohladio Drugim.
Onda sam se malo izvalio Na leđa I kokao zvezde Jednu po jednu, Upucao sam i mesec Pa sam prošetao I pogasio sva svetla u gradu. Ubrzo se smračilo Baš onako Kako meni prija, Jer ko će još da spava Kad mu neko svetlo Bije u lice.
Legao sam i sanjao Da sam opet dečak Koji se igra svojom Puškicom I dobija u svim partijama klikera, A kad sam se probudio Mojih pištolja nigde nije bilo I bio sam vezan, I ruke i noge, Kao da se neko Plaši od mene, I navlačili su omču na moj ružni vrat Kao da bi hteli da me obese, a neki tip je kačio vrlo zgodnu poruku na moju košulju: ima zakona za tebe a ima ga i za mene ima zakona koji te veša i od tebe pravi leša.
Moram da priznam, Od lepih stihova Uvek mi ovlaže oči, I da ne veruješ Sve su dame plakale I kao da su jecale Imena nekih drugih ljudi. Očigledno su plakale Zbog mene (sirote kreature) jer sve sam ih redom imao a zaboravio sam u onom uzbuđenju da im kažem svoje ime.
I svi su muškarci izgledali besno Verovatno zbog dece koja su nepristojno Bacala konzerve na mene, Ali rekao sam im da se ne uzbuđuju Jer uopšte nisu pogađala – Nijedan od tih dečaka nije delovao Da će postati muško od njega: Sve sam peder – A neki tip se prodrao: ''u pakao s njim!''
i s trzajem sam zaigrao moj poslednji ples, pošteno se zaljuljao i pljunuo barmenu u oko a onda buljio dole u bele sise Neli Adams tako da mi je opet pošla voda na usta.
*Twilight* Admin
Broj poruka : 8047 Datum upisa : 25.03.2012 Lokacija : U njegovom srcu
Pio je vino čitave noći I stalno mislio o njoj: O načinu na koji hoda, govori i voli I priča mu stvari koje liče na istinu Ali nisu, I znao je boju svake Njene haljine I njenih cipela – znao je oblik i krivinu Svake štikle I noge koja je nosi.
I opet nije bila tu kad se vratio I opet će doći s tim smradom na sebi I jeste Došla je u tri ujutro Gadna kao svinja što ždere balegu I on izvadi kasapski nož A ona vrisnu I ustuknu ka zidu njihove bedne sobe Još uvek lepa Uprkos zadahu snošaja I on iskapi vino iz čaše.
Ta žuta haljina Koju najviše voli A ona ponovo vrisnu
I on podiže nož Cimnu kaiš Pokida odeću pred njom I odreza jaja.
Poneo ih je u šakama Kao kajsije Bacio ih u šolju I pustio vodu A ona je i dalje vrištala I soba je postala crvena.
BOŽE O BOŽE! ŠTA SI UČINIO!
A on je sedeo i držao tri peškira Među nogama Ne mareći sada da li je otišla Ili ostala Da li nosi žuto ili zeleno ili Nema ništa na sebi.
I držeći se jednom rukom Pružio je drugu I natočio novu čašu vina.
*Twilight* Admin
Broj poruka : 8047 Datum upisa : 25.03.2012 Lokacija : U njegovom srcu
Noći u kojima se boriš najbolje su kada je svo oružje upereno na tebe, kad svi glasovi bljuju svoje uvrede dok se san gasi.
Noći u kojima se boriš najbolje su kada razum udaraju u samu bit, kada trijumfalna kola tame okruže te.
Noći u kojima se boriš najbolje su kada smijeh ludih ispunjava prostor, kada se poljubac smrti vidi kao ljubav.
Noći u kojima se boriš najbolje su kada je igra namještena, kada gomila vrišti za tvoju krv.
Noći u kojima se boriš najbolje su noći kao ova kada progoniš na hiljade nitkova iz svoje glave, kada ustaješ protiv nemogućeg, kada postaješ brat nježnoj sestri radosti i
nastavljaš dalje
bezobzirno.
*Twilight* Admin
Broj poruka : 8047 Datum upisa : 25.03.2012 Lokacija : U njegovom srcu
Znaš: Ponovo sam ovde I pijan I slušam Čajkovskog na radiju . Isuse , čuo sam ga pre 47 godina Kada sam bio izgladneli pisac I sada evo ga Ponovo Sada kada sam stekao delimičnu slavu Kao pisac I smrt šeta ovom sobom Gore-dole Pušeči moje cigare Cirkajući moje vino Dok Čajk uporno odrađuje Svoju Pathetique , Kakav je to samo put bio I sva sreća koja me je zadesila bila je Samo zato što sam kockice bacio Kako treba: Ginuo sam za svoju umetnost, Ginuo sam da se dokopam 5 prokletih minuta, 5 sati 5 dana - Sve što sam želeo bilo je da izbacim Reč iz sebe Slava, novac nisu bili važni: Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe A oni su me želeli za štanc-presom , Fabričkom trakom Želeli su da budem magacioner u Robnoj kući . Pa, kaže smrt, prolazeći sobom, Svejedno ću te ščepati Ma šta bio: Pisac, taksista, svodnik, kasapin, Padobranac, ščepaću te . Važi srce, kažem joj . I sada pijemo zajedno Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva Po ponoći i Samo ona zna pravi trenutak Ali sam je ipak zajebao: Izvukao sam svojih 5 prokletih minuta i još mnogo preko toga.
*Twilight* Admin
Broj poruka : 8047 Datum upisa : 25.03.2012 Lokacija : U njegovom srcu
U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti. nešto malo razumevanja i, povremeno, hrabrosti. ali sve u svemu, to je masa, koja nema bogzna šta. ono je kao velika životinja u dubokom snu iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi. kad se pokrene najbolje je u grubosti, sebičnosti, nepravdi, ubistvima.
šta možemo da uradimo s tim Čovečanstvom?
ništa.
izbegavajte ga koliko god je moguće. ponašajte se prema njemu kao prema bilo čemu što je otrovno, zlo i bezumno. ali pazite. ono ima zakone koji ga štite od vas. može da vas ubije bez ikakvog razloga. a da biste pobegli morate biti lukavi. malo ih je pobeglo.
morate sami da smislite plan.
nisam upoznao nikoga ko je pobegao.
upoznao sam neke velike i slavne ali oni nisu pobegli jer su veliki i slavni jedino u Čovečanstvu.
ja nisam pobegao ali nisam prestao da stalno iznova pokušavam.
nadam se da ću pre smrti uspeti da nabavim sopstveni život.
*Twilight* Admin
Broj poruka : 8047 Datum upisa : 25.03.2012 Lokacija : U njegovom srcu
Uvijek nosi notes sa sobom kamo god ides, rekao je, i ne pij previse, pice otupljuje osjetila, budi nazocan kad se cita, zapazi stanke u dahu, i kad ti citas budi uvijek umjeren ne istici previse, gomila je bistrija nego sto ti pretpostavljas, i kad nesto napises ne salji smjesta, stavi u ladicu dva tjedna, onda izvuci i pogledaj stvar, i preuredjuj, preuredjuj, PREUREDJUJ ponovno i ponovno, ucvrsti retke kao vijke sto drze luk mosta od 5 milja, i drzi notes uz krevet, nadoci ce ti misli nocu i te ce misli nestati i biti izgubljene ako ih ne zapises. i ne pij, svaka budala moze piti, mi smo ljudi knjizevnosti.
za covjeka koji uopce nije mogao pisati on je bio otprilike kao i svi ostali: mogao je zacijelo govoriti o tome.
*Twilight* Admin
Broj poruka : 8047 Datum upisa : 25.03.2012 Lokacija : U njegovom srcu
Dosao je pred vrata jedne noci mokar mrsav izubijan i isprepadan beli zrikavi kusi macak. pustio sam ga unutra i nahranio i ostao je stekao poverenje u mene dok jedan prijatelj nije naisao kolima i pregazio ga. odneo sam ono sto je ostalo kod veterinara koji je rekao "male su sanse...dajte mu ove tablete...kicma mu je slomljena, ali i ranije je lomljena pa je srasla, ako prezivi nikada nece hodati, gledajte ovaj snimak- pucano je u njega, gledajte, sacma je jos tu... nekad je imao i rep, neko mu ga je odrezao..."
vratio sam macka kuci, bilo je vruce leto, jedno od najtoplijih u stolecu, stavio sam ga na pod u kupatilu, davao mu vodu i tablete, nije hteo da jede, nije hteo da pije, umakao sam prst u vodu i kvasio mu njusku i pricao mu, nikuda nisam isao, odvojio sam dosta vremena za kupatilo i pricao mu i pazljivoga dodirivao a on je gledao u mene tim bledoplavim zrikavim ocima i kako su dani prolazili nacinio je prvi pokret dovukavsi se prednjim nogama (straznje nisu radile) do kutije za nuzdu- bilo je to kao truba moguce pobede iz tog kupatila ka citavom gradu, bas sam se vezao za tog macka...
jednog jutra se digao, stao na sve cetiri, zatim pao i samo me gledao. "mozes ti to", rekao sam mu.
i dalje je pokusavao, dizao se i padao, i na kraju hodao dva- tri koraka, kao pijan, straznje noge ga nisu slusale i ponovo je pao, odmarao, zatim se digao.
ostalo znate: sad je bolje nego ikad, zrikav, gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj izraz u ocima nije ga napustio...
sada me intervjuisu, zele da cuju nesto o zivotu i literaturi, a ja se napijem i dizem mog zrikavog, upucanog, pregazenog bezrepog macka i govorim gledajte, gledajte ovo!
ali oni ne shvataju, govore nesto kao vi kazete da je Selin uticao na vas? ne, drzim macka u vazduhu, vec ono sto se desava, stvari kao sto je ovo, ovo!
tresem macka i drzim ga uvis u zadimljenom i pijanom svetlu, a on je opusten, on zna...
tada je intervjuima kraj mada sam ponekad ponosan kada kasnije vidim slike i eto mene i eto macora i uslikani smo zajedno.
i on zna da je to nista ali da sve to ipak pomaze.
Naslov: Čarls Bukovski 
Sre Okt 10, 2012 12:29 pm
Kalendar
