...Opismenjavanje i pravopis...

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Pet Apr 20, 2012 7:18 am

Pravopisne i jezičke nedoumice

Arhitekt(a)
Imenice poput ove mogu se ravnopravno koristiti sa nastavkom -a na kraju ili bez njega. Tako imamo:
arhitekt(a), poliglot(a), internist(a), komunist(a), demokrat(a)...

Saglasno s tim, i množina može da ima dva oblika:
arhitekti/arhitekte itd.

Bih/bismo/biste (glagol biti)
U 1. licu jednine ovaj oblik glagola BITI glasi BIH:

* Ja bih voleo, a ne Ja bi voleo.

BISMO je jedini ispravan oblik glagola BITI u prvom licu množine ovog glagolskog oblika:

* Mi bismo želeli, a ne Mi bi želeli.

U 2. licu množine glagol BITI glasi BISTE

* Vi biste mogli to da uradite, a ne Vi bi mogli to da uradite.
* Radi poređenja, ovo su greške istog tipa kao kad bismo rekli
* Mi će da dođemo kod vas, umesto Mi ćemo da dođemo kod vas.

Brojevi (pisanje)
Brojevi se pišu:

* 2 — čitaj dva
* 2. — čitaj drugi
* II — (rimski) čitaj drugi

Višečlani brojevi pišu se odvojeno, ako je potrebno da ih iz nekog razloga pišemo slovima:

* 24 se čita/ piše kao dvadeset (i) četiri
* 600 se čita/piše kao šest stotina ili šeststo (jer šesto znači da je nešto šesto po redu, tj. iza petog)

Vi/Vaš (vi/vaš)
Vi/Vaš se može pisati velikim početnim slovom SAMO kada se odnosi na jednu osobu, a kad se obraćamo grupi, bez obzira na to koliko poštujemo svakog pojedinačno, ne sme se pisati veliko V.

Takođe, kada u književnim delima razgovaraju likovi, ne pišemo veliko V, bez obzira da li se oni obraćaju jednoj osobi ili ne.

Viši
Ovo je komparativ od VISOK (Ne govori višlji, kao što ne kažeš nižlji! – ovo nema gramatičku analogiju, ali je zgodno za pamćenje).

Gde/kuda
Prilog gde upućuje na mesto (mirovanje), a kuda na pravac kretanja, a takođe i na odredište (cilj kretanja); u poslednjem primeru upotrebljava se i prilog kamo.

Gde si juče bio? Gde li si ti sad?
Kuda si pošao, hoćeš li preko centra ili kroz park?
Kuda si pošao, u prodavnicu? Kamo si pošao, u prodavnicu?

Prisutna je tendencija u jeziku da se i u primerima sličnim poslednjem upotrebljava prilog gde, ali to nije standardizovano.

Glagolski prilog sadašnji (građenje)
Često se greši u upotrebi ovog oblika zato što uglavnom ne znamo kako se gradi.

Ne bi trebalo reći

pisajući, plakajući, rezajući...

zato što se ne kaže Oni pisaju. niti Oni plakaju. niti Oni rezaju..

Trebalo bi

pišući, plačući, režući...

zato što 3. l. množine prezenta glasi

Oni pišu. i Oni plaču. i Oni režu.

Ovaj oblik se, dakle, gradi tako što na oblik 3. l. množine prezenta dotičnog glagola dodamo nastavak -ći.

Datumi (pisanje)
Datumi se pišu:
3. VIII 1999. ili 3. 8. 1999.
Neki vrhunski lingvisti ispred godine napisane skraćeno stavljaju apostrof – '99. neki ne – 99.

Delinkvent
Ispravno je delinkvent i delinkvencija, sa dva n (od latinskog delinquere). Oblici delikvent i delikvencija su nepravilni, iako su vrlo ukorenjeni u govoru, pa čak i uneti u neke jezičke priručnike (npr. Pravopis iz 1960.).

Enklitike
Enklitike su nenaglašeni (neakcentovani) oblici pomoćnih glagola i ličnih zamenica:

joj (od njoj), sam/je (od jesam)...

Enklitike treba da stoje na drugom mestu u jezičkoj celini ili na drugom mestu u rečenici. Pošto ne mogu biti akcentovane, enklitike se naslanjaju na prethodnu reč, čineći s njom akcenatsku celinu. Iz tog razloga, enklitika NE SME stajati iza zareza, kao što je niko ne stavlja na početak rečenice.

Ne kažemo Sam se umorila od pisanja nego Umorila sam se od pisanja.
Potpuno je ista greška Milica i Vesna, moje dobre drugarice, su došle...

Trebalo bi reći:

* Milica i Vesna, moje dobre drugarice, došle su...ili jesu došle, ako (u ovom konkretnom slučaju) hoćemo da naglasimo da JESU, a ne NISU došle.

Zadnji/poslednji
Neki lingvisti su upozoravali da se zadnji može upotrebiti samo u značenju suprotnom od prednji, takođe i poslednji kao suprotno u odnosu na prvi. Međutim, jasno je da nema više mesta toj strogosti jer i najpriznatiji književnici upotrebavaju paralelno zadnji i poslednji kao suprotnost prvom. Dakle, možemo reći:

Zadnji put ti kažem. To je bila zadnja prilika da urade nešto u svoju korist.

kao i:

Poslednji put ti kažem. To je bila poslednja prilika da urade nešto u svoju korist.

Napomena: Obratno nije dopušteno – nije pravilno: prva ili poslednja vrata na autobusu, takođe ni: Prednji put ti kažem.

Pridev zadnji je pridev prostornog odnosa (prednji-srednji-zadnji), dok je poslednji pridev vremenskog odnosa (Prvi balkanski rat i poslednji ratovi na Balkanu) koji, po Klajnu, može imati i prostorno značenje (prvi, drugi i poslednji red).

Zarez/zapeta (upotreba)
Upotreba zareza u srpskom jeziku uglavnom je slobodna. Najčešće sâm pisac teksta može upotrebti zarez po ličnom osećanju.

ALI

naravno, postoji nekoliko pravila kojih se treba pridržavati. Najjednostavnije, ona bi se mogla definisati na sledeći način:

1. apozicija
2. vokativ (obraćanje)
3. inverzija (obrnut red – prvo zavisna pa nezavisna rečenica)
4. nabrajanje
5. suprotnost (ispred a, ali i sličnih veznika)
6. umetnute rečenice ili umetnuti delovi rečenice

Apozicija

Vikipedija, globalna enciklopedija, veoma je dobro zamišljen projekat.
Marija, moja najbolja drugarica, živela je u Bačkoj, u Bačkom Petrovom Selu.

Vokativ
Jagoda, odlični su ti komentari. Ti, Bašiću, sve živo znaš. Ti si ekspert za transkripciju, Delijo?

Napomena: Vokativ je tzv. vanrečenični deo, i bez obzira što njegovu upotrebu često u govoru ne osećamo kao neko izdvajanje, naglašavanje i sl., pisanje zareza je obavezno.

Inverzija
Uobičajen red:
Uvek odgovorim kad neko pita. (U ovakvim primerima zarez se može, ali i ne mora upotrebiti, odluka je najčešće prepuštena piscu teksta.)

Inverzija:

Kad neko pita, uvek odgovorim. (Kada zavisnu rečenicu pišemo ispred glavne – to je slučaj kad je veznik u zavisnim rečenicama na početku – zarez obavezno pišemo.) Evo još takvih primera:

Čim se doselio u Beograd, priključio se pesničkim krugovima. Da bi se dokazao taj postupak, potrebno je... Ako se uzme sve u obzir, može se zaključiti... Iako su nastavili dobrosusedske odnose, desile su se određene promene.

Napomena: Kao zavisne rečenice ponašaju se i glagolski prilozi (od plakati – plačući, od zaplakati – zaplakav(ši)...):

Sve postiže plačući. ali Plačući, sve postiže. Reče mi uzdahnuvši. ali Uzdahnuvši, reče mi.

Nabrajanje
Goran Petrović je dobitnik "Prosvetine" nagrade, nagrade "Meša Selimović", pačanske povelje, Zlatnog bestselera, "Vitalove" nagrade, NIN-ove nagrade...

Napomena: Ispred nabrajanja nije neophodna upotreba dveju tačaka. Tu odluku treba prepustiti piscu teksta.

Suprotnost
U nezavisnosloženim suprotnim rečenicama obavezna je upotreba zareza. Jednostavnije rečeno, ispred veznika a i ali (čak i kada nisu u pitanju suprotne rečenice) zarez treba upotrebiti tr. neizostavno:

Oni su napadali, ali i mi smo se branili. Bitka je izgubljena, ali ne i rat.

"Nemogući susreti" govore o šest susreta koji nikako nisu mogli niti smeli da se dogode, a ipak su se zbili.

"Vagon" priča o putovanju vozom u kome kao da ništa nije na svom mestu, a ponajmanje dama oko koje sve kruži.

Ispred veznika i zarez se ne upotrebljava:

Alkoholi se dele na primarne, sekundarne i tercijarne.

Umetnute rečenice ili umetnuti delovi rečenice
Bilo koji rečenični deo ili prostu rečenicu u okviru složene, ako se osećaju kao naknadno dodati (umetnuti) u delove druge rečenice (u delove ostatka rečenice), treba obavezno odvojiti zarezom od delova druge rečenice (ostatka te rečenice). To pravilo važi bilo da je reč o apoziciji, zavisnoj rečenici ili ma kojem drugom delu rečenice koji je umetnut:

Čim je došao u Beograd, tada nepoznat pesnik, kasnije poznat i van granica naše zemlje, priključio se pesničkim krugovima.

Od pravila, koja sam pročitala, zabole me glava. (= Pročitala sam sva pravila i od njih me zabole glava.)
ALI
ako se takav deo rečenice ne oseća kao naknadno dodat (umetnut), pisaćemo na sledeći način:
Od pravila koja sam pročitala zabole me glava. (= Od onih pravila koja sam pročitala zabole me glava; ostala nisam čitala.)

Zbog/radi

* ZBOG je predlog za označavanje UZROKA: Slomio sam nogu zbog kamena na putu. (kamen — uzrok)
* RADI je predlog za označavanje CILjA: Došao je radi kolača. (kolači — cilj)

Izviniti/izvinuti
Izviniti

Ovo je glagol koji označava opravdati se pred nekim / zamoliti za oproštenje:
* Hoću da ti se izvinim (izviniš, izvini; izvinimo, izvinite, izvine).

Posebno obratiti pažnju na 3. lice množine:
* Oni su hteli da se izvine. (To jest, oni su hteli da zamole za oproštaj).

Česta je greška Izvinuo sam se. U značenju traženja oproštaja bi trebalo:
* Izvinio sam se.

Izvinuti

Ovo je glagol koji znači saviti / iščašiti / izvrnuti prema gore:
Kad sedim, uvek se izvinem (izvineš, izvine; izvinemo, izvinete, izvinu).

Posebno obratiti pažnju na 3. lice množine:
* Oni su morali da se izvinu da bi bolje videli. (To jest, oni su morali da se saviju/izvrnu).

Ime pa prezime

U srpskom jeziku prvo se piše/kaže ime pa prezime, osim ako drugačije nije naglašeno (obično u formularima, spiskovima po azbučnom redu i sl.)

Npr. Milan Petrović (a ne Petrović Milan)

Potrebno je naglasiti da to pravilo važi i za mađarska imena i prezimena kada ih prilagođavamo. Kada prevodimo tekst mađarkog autora, njegovo ime tada pišemo u skladu s našim pravilom. Petőfi Sándor će postati Šandor Petefi, a ne, po ugledu na mađarsko pravilo, Petefi Šandor.

Konstrukcija prezime pa ime je pravilna u spiskovima isključivo ako se iza prezimena nađe zapeta: Petrović, Milan.

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Pet Apr 20, 2012 7:20 am

Jer/Je l'

Često ćemo čuti neispravno:
* Jer sve u redu?, ili On je došao jel sam ga pozvao.

JER je jedan od uzročnih veznika u značenju zato/zato što. Treba:

* On je došao jer sam ga pozvao. (Ovo znači zato što sam ga pozvao.)

I
* Je l' sve u redu? (Ovo znači Da li je sve u redu?)

Iz greške u značenju proizašla je i jedna od grešaka u pisanju, tako da se je l' u nekim slučajevima, kad se neosnovano pobrka s veznikom jer, i piše pogrešno spojeno.

Je l'

Ovo je skraćeno od da li je...

Budući da se rečca LI piše uvek odvojeno, i u svom skraćenom obliku pisaćemo je odvojeno i s apostrofom umesto izostavljenog slova I. Ovaj oblik se uglavnom koristi u govornom jeziku. Dakle:

* Da li si dobro? Jesi li dobro? Nije li to prošlo? Kuda li si pošao?
* Je li sve u redu?

U skladu s tim:
* Je l' sve u redu?

Napomena: Ovakvo skraćivanje (je l') u enciklopedijskom stilu nije dozvoljeno (naravno, osim ako ne opisujete konkretnu pojavu). Zato, u slučaju da imate potrebu da iskoristite ovakvu upitnu konstrukciju ("Da/je li...?") na Vikipediji, koristite je u punom obliku.

K(a)/s(a)

To su predlozi, kao i pred(a), nad(a)... koji se pišu u kraćem obliku (K i S) bez apostrofa, a A se ubacuje ispred reči koja počinje glasom koji je teško izgovoriti iza K/S:
* Šeta sa Sanjom/sa Zoranom/sa Žikom/sa Šabanom/sa mnom, Kreće ka kući/ ka gradu/nada mnom;

inače je:
* Šeta s Minjom/s Perom/s njim, Kreće se nad njim...

NIKAKO se ne piše apostrof iza ovih predloga kada se pišu bez A.

Napomena 1:
Imajte na umu da postoje dva predloga, a ne jedan k(a). U primerima Idem k tebi. i Idem ka tebi. jasno je da oni označavaju dva različita odnosa. U prvom slučaju rečenica obično znači "Idem do tvoje kuće.", dok u drugom znači "Idem prema tebi.". U prvom slučaju u pitanju je predlog k, koji ni nema mobilno a i nije ga ni pravilno pisati u obliku ka. U drugom slučaju, predlog ima mobilno a, ali će se zbog distinkcije u odnosu na prvi slučaj u ovakvim slučajevima uvek koristiti u obliku ka (a ne u obliku k). Za razliku od slučaja s ovim predlogom/predlozima, predlog s(a) je jedan predlog.

Napomena 2:
Za razliku od ova dva primera, rečca "neka" nema mobilno a i, ako postoji želja da se dvosložni oblik skrati u jednosložni, potrebno je napisati apostrof (nek'). Pritom, treba imati na umu da ovakvo skraćivanje nije u duhu enciklopedijskog funkcionalnog stila, već pesničkog ili žargonskog. Zato je preporuka da na Vikipediji ne koristite skraćeni oblik.

Koji/čiji
Ovo je upitno odnosna zamenica koja treba da stoji NEPOSREDNO IZA reči na koju se odnosi. Česte su greške tipa:

* U ćošku je stajala šunka kupljena u samoposluzi koja je smrdela.

Ovde je jasno da je „pisac“ hteo da kaže da je šunka smrdela (a možda i nije..)

ALI
* On je bio sin njenog brata koji se ubio.

Ako je zamenica ispravno upotrebljena, ubio se brat, ako nije ubio se sin. U tekstu koji je prepun nepoznate terminologije nećemo znati šta se na šta odnosi, ako ne upotrebimo ispravno zamenice koji, čiji i sl.

U prvom primeru neophodno je bilo promeniti konstrukciju ili red reči, na primer:
U ćošku je stajala šunka koja je smrdela, a kupljena je u samoposluzi.

Koncentracija/koncentrisati se
Oblik koncentrisati se preporučuje se kao bolji od skoncentrisati se.

M ili N ispred B, M, V...

U pitanju je glasovna promena jednačenje suglasnika po mestu tvorbe. Uvek se piše M, osim u složenicama. Dakle:

stambeni, prehrambeni, bombone, tramvaj...
ALI
jedanput

Navodnici

Pravopisom je definisano da se može koristiti jedan od sledećih parova znakova navoda:

* „Hvala lepo“ — otvoreni navodnici su donji, zatvoreni navodnici su gornji i obrnuti, (slikovito rečeno, devetke i šestice).
* „Hvala lepo” — otvoreni navodnici su donji, zatvoreni navodnici su gornji i nisu obrnuti (slikovito rečeno, devetke i devetke).
* »Hvala lepo« — obrnuti redosled otvorenih i zatvorenih navodnika u odnosu na način kako se koriste u francuskom, španskom ili ruskom jeziku.

Ne postoji preporučeni ili pravilan oblik, ali kada se odabere jedna varijanta ona se mora koristiti u celom tekstu. Međutim, prvi oblik je najčešće korišćen, i u samome „Pravopisu“.

Navodnici koji su prisutni na tastaturi nisu predviđeni.

* "Hvala lepo" — ravni, gornji navodnici.

Nastavak (sufiks) -ica

Pri građenju prisvojnih prideva od imenica sa sufiksom –ica, C prelazi u Č:
* Milica — Miličin, Ljubica — Ljubičin, Slavica — Slavičin.

Naravno, takva se promena neće desiti kod imenica s nastavkom -čica, da se ne bi udvajalo Č:
* Sunčica — Sunčicin, pričica — pričicin.

Nastavci (sufiksi) -lac/-laca

Ovo su nastavci u nominativu jednine i genitivu množine kod imenica kao što su: mislilac, gledalac, čitalac...
* On je mislilac.
* U biblioteci je bilo mnogo čitalaca.

U svim ostalim oblicima to L je prešlo u O:
* Tog gledaoca uvek vidim na stadionu.
* Mnogim posetiocima smetao je taj čovek...

Nastavak (sufiks) -ljenje

U rečima koje ga imaju, pojavljuje se isključivo u obliku sa Lj:
* odeljenje, opredeljenje (kao mišljenje)...
Izuzetak je imenica pokolenje, jer je izvedena od reči koleno i u ekavskom izgovoru glasi pokolenje, a u ijekavskom pokoljenje.

NATO
Originalna skraćenica za Severnoatlantski pakt (North Atlantic Treaty Organization). Zbog toga je suvišno reći NATO-pakt — reč pakt (treaty) je već sadržana u skraćenici. Po padežima se menja po modelu NATO-a, NATO-u, i sl.

Neka
Za razliku od predloga s(a), uzvik neka ne sadrži mobilno a, tako da je jedini ispravan oblik neka. Ipak, u slučaju da postoji potreba za skraćivanjem, piše se bez apostrofa: nek.

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Pet Apr 20, 2012 7:21 am

Odeljenjski
Odeljenjska zajednica. Oblik odeljenski nije ispravan.

Optimalan
Ova reč znači najpogodniji, najpodesniji, onaj koji najbolje odgovara. Zato je besmisleno upotrebljavati komparativ i superlativ ovog prideva (optimalniji, najoptimalniji)

Orman/ormar
Oba oblika ove imenice ravnopravno su u upotrebi.

Osvjenćim
Ovo je pravilna transkripcija poljskog Oświęcim (ne Osvjencim). Kada je reč o nacističkom logoru, bolje je upotrebiti nemačku reč Aušvic.

Osijek
... ali osječki, Osječanin i Osječanka (bez i ispred j).
Osnov/osnova
Ravnopravno su u upotrebi i muški i ženski rod - na osnovu i na osnovi (nečega).

Perfek(a)t
Kada smo u ovakvoj dilemi, uglavnom može i jedno i drugo:
perfekat i perfekt,
elemenat i element...

Ima reči kod kojih je u praksi preovladao oblik bez A:
insekt, testament, koncert...
a pojedine imenice imaju samo oblik bez A:
kontakt, komandant, insert...

Pleonazam
Pleonazam predstavlja preteranu/suvišnu upotrebu reči s istim značenjem (najčešće se kao pleonazam navode primeri kao što su stara baba, mala kućica, mlada devojka).

Ali, nekad je potrebno reći stara baba da bi se označila baba još starija od uobičajene bapske starosti, takođe se nekad kaže i mala kućica da bi se pojačalo značenje njene malenosti...

To ne znači da sad treba lepiti gomile pleonazama jedan za drugim, ali takođe to znači da čovek s osećajem za jezik zna gde će da udene potencijalni pleonazam, a da ne uprskajezik
Pozvati telefonom/telefonirati
Može se reći:
* Pozvao me je telefonom. Telefonirao mi je. Ovo su ispravni oblici.
* Nazvao me je telefonom znači da mi je dao nadimak Telefon.

Prianjati
Ovo je glagol koji se izuzetno izgovara i piše bez J između I i A.

Protestovati
Ovaj glagol je izveden od reči protest dodavanjem sufiksa -ovati. Stoga prvo lice jednine prezenta glasi protestujem.
Nepravilno je umetanje suvišnog slova V (protestVovati, protestVujem i sl.).

Radije
Ovo je jedini ispravan oblik priloga RADO.
* Radije bih pročitao neku dobru knjigu.

Oblik rađe nije književan.
Reknem/rečem
Ovo su jedini ispravni oblici prezenta glagola REĆI. Primer je za 1. lice jednine.

Rečca ne
NE je rečca koja se piše odvojeno od glagola:
* ne radiš, ne igraš se...

Jedini glagoli koji se pišu spojeno s rečcom ne jesu: neću (nemoj), nemam, nisam.
Primer za lakše pamćenje: Neću doći, nemoj se ljutiti, nisam kriv, nemam vremena

Imenice i pridevi pišu se spojeno s rečcom NE:
* nesreća, nečovek, neprilika; nesrećan, nezadovoljan, neposlušna...

S(a)
Predlog s(a) sadrži nepostojano a. Pravilno je napisati i s i sa, a nepravilno s'. Oblik sa se upotrebljava ako naredna reč počinje nekim od glasova: z, s, c, ž, š. U ostalim slučajevima se preporučuje korišćenje oblika s.
* Otišao sam biciklom. Ova rečenica govori da sam otišao vozeći bicikl.
* Otišao sam sa biciklom. Ova rečenica govori da sam otišao gurajući bicikl pored sebe.

S vremenom/s godinama
Bolje je nego vremenom, godinama i sl.
* S vremenom ćemo postati jezički eksperti.

S obzirom na
S obzirom na je jedino ispravno. Ne valja reći obzirom na:
* S obzirom na hladnoću, obukao sam jaknu.
(Ne kažemo ni Obzira na to, ja ću tako uraditi, već Bez obzira na to, ja ću tako uraditi)
Sve/svo
Ovo je zamenica srednjeg roda:
* sve vreme, sve zrnevlje, sve cveće...
* Svo, kao i celo, je neknjiževni oblik.

Spasavati
Spasavati/spasti je bolje nego spašavati/spasiti. Takođe se prednost daje obliku spaSen u odnosu na spaŠen. Većina drugih glagola u ovom obliku (trpni glagolski pridev) izgovara se i piše bez glasovne promene, treba: doneSen (ne donešen), odneSen (ne odnešen)...

T ili D, pitanje je sad
Kad god smo u dilemi treba da upotrebimo T, osim ispred S ili Š:
pretpostavka, pretposlednji, potkazivač...
ALI
predsednik, predškolski, podšišati...
Na osnovu iste glasovne promene pisaćemo:
tobdžija (a top), buregdžija (a burek), srpski (a Srbin), svadba (a svat), vrapca (a vrabac)...
Za detaljnija objašnjenja, pogledati Jednačenje suglasnika po zvučnosti.

Trebati
Ovo je glagol koji se ne menja po licima ako je iza njega neki drugi glagol:
* Treba da učim. Trebalo je naučiti toliko gradivo. Trebalo bi da učim...
Ako je iza njega neka imenska reč, on postaje promenljiv:
* Trebam ljubavi/hleba. Trebaš mi. Trebamo im...

U vezi s(a)/u vezi
U vezi sa je sintagma koja kazuje da je nešto vezano za neku temu.
* Reći ću ti nešto u vezi s tim filmom.
Nepravilno je reći u vezi filma ili bilo čega drugog.
* Pravilno: Hoću da te pitam nešto u vezi s rimskim brojevima.
* Nepravilno: Hoću da te pitam nešto u vezi rimskih brojeva.

Ujutro/ujutru
Oba oblika ovog priloga ravnopravno su u upotrebi.

U redu/U stvari
* Pravilno: U redu, u stvari
* Nepravilno: Uredu, ustvari

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Pet Apr 20, 2012 7:24 am

Velika i mala slova

Velikim početnim slovima se pišu vlastita imena, i to:

a) lična imena i prezimena: Milorad, Zdravko, Suvajdžić, Jovanović;

b) nadimci i atributi ako se sami upotrebljavaju ili su srasli s imenom i postali njegov sastavni deo: Miša, Goca, Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Ričard Lavljeg Srca, Petar Veliki;

c) imena božanstava: Jupiter, Afrodita, Zevs, Apolon;

č) imena životinja i građevina: Šarac, Jablan, Vučko, Sava centar, Krivi toranj u Pizi;

ć) imena pripadnika naroda: Srbin, Crnogorac, Mađar, Grk;

d) imena stanovnika gradova, krajeva, zemalja, država, kontinenata: Novosađanin, Piroćanac, Nišlija, Bačvanin, Jugosloven, Evropljanin, Australijanac;

đ) imena nebeskih tela: Sunce, Zemlja, Mesec, Kumova slama, Mars, Venera;

e) imena kontinenata, država, naseljenih krajeva i mesta (sve reči u njima osim veznika i priloga): Evropa, Srbija, Crna Gora, Horveška, Mačva, Dalmacija, Lika, Beograd, Tršić, Novi Sad, Bosna i Hercegovina, Brod na Kupi, Južna Amerika, Dvor na Uni;

f) imena mora, reka, jezera, planina i druga geografska imena: Dunav, Palić, Kopaonik, Morava, Jadransko more, Fruška gora, Plitvička jezera, Balkansko poluostrvo; ako se sastoje iz više reči, pišu se velikim početnim slovom samo prve reči, a druge samo ako su vlastite imenice: Južna Morava, Beli Drim.

g) imena ulica i trgova: Studentski Trg, Železnička ulica, Beogradska ulica; ako se sastoje iz više reči samo se prva reč piše velikim slovom a ostale malim slovom izuzev vlastitih imena: Bulevar Nikole Tesle, Ulica Petra Petrovića Njegoša;

h) imena praznika: Božić, Uskrs, Bajram, Đurđevdan, Nova godina, Prvi maj;

i) nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola "Mladost", Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Sportsko društvo "Partizan", Medicinski fakultet u Beogradu, Organizacija ujedinjenih nacija;

j) nazivi knjiga, časopisa, novina, književnih dela: Opšta enciklopedija, Naš jezik, Borba, Na Drini ćuprija, Đački rastanak;

k) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ov, -ev, -in: Markov, Milošev, Marin, Bosančeva, Beograđankina, Jugoslovenov.

Velikim početnim slovom se piše:

a) prva reč u rečenici:
Spušta se noć. Ledena kiša dobuje u prozore. Gde su ljudi? Nema žive duše! Ulice su puste.;

b) prva reč posle dve tačke kada je upravni govor među navodnicima:
Al' govori Musa Arbanasa:
"Priđi, Marko, ne zameći kavge,
il' odjaši da pijemo vino...";

c) nastavak pisma iza naslova ako se pismo nastavlja u novom redu, i to bez obzira da li se iza naslova stavlja zarez ili uzvičnik:
Draga mama,
Tvoje pismo sam primila tek juče iako...
ili
Draga Ljiljo!
Molim te, nemoj se ljutiti što se retko javljam...

Velikim početnim slovom pišu se zamenice Vi i Vaš iz poštovanja prema osobi kojoj se piše:
Dragi nastavniče, Javljamo Vam se odmah po dolasku u letovalište. Na putu smo se držali Vaših preporuka...

Malim slovom se piše:

a) nastavak upravnog govora ako je bio prekinut umetnutom rečenicom radi nekog objašnjenja; na primer:
"Hoće li svi", pitao je direktor na zboru učenika, "pomoći u uređenju okoline škole?";

b) nastavak rečenice posle upravnog govora, na primer:
"Hoćemo!" - odgovorili su svi prisutni učenici.
"Krenimo na posao, onda, odmah posle sastanka" - povikaše neki učenici.;

c) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ski, -ški, -čki, npr. novosadski, beogradski, evropski, češki, niški, subotički, američki, kragujevački;

d) zamenice vi i vaš kad se u pismu ne obraća samo jednoj osobi već grupi ili kad se piše dopis nekoj ustanovi, firmi, društvu; npr.:
Osnovnoj školi "J.J. Zmaj", Sremska Mitrovica.
Obaveštavamo vas da je...

SASTAVLJENO I RASTAVLJENO
PISANJE REČI

Sastavljeno se pišu:

a) složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;

b) nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);

c) prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka);

č) rečca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer: - neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj - nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;

ć) složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;

d) rečca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.

S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:

a) višečlani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad;

b) dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik;

Rastavljeno se pišu:

a) rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam;

b) odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav, kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;

c) rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?

PISANJE TUĐIH REČI
U srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda i prilagođene našem jeziku. Takve reči danas i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: puška, čarapa, košulja, sat, sapun, kralj i dr.

U drugu vrstu pozajmljenica ili tuđica spadaju reči koje osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči treba upotrebljavati s merom: kad za njih nema zamene, u naučnim tekstovima, u oblastima tehnike i sl.

Za pisanje pozajmljenica postoje utvrđena pravila:

I Reči iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog) su se odomaćile u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se izgovaraju: astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezar itd.

II U pisanju reči iz živih jezika ima malo razlika.

a) Zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu. Na primer: spiker i tvist se u našem jeziku ne mogu izgovoriti kao u engleskom. U ovakve pozajmljenice spadaju reči: gulaš, ambalaža, intervju, korner, ofsajd, duet, bas, bife, šofer, kompjuter i mnoge druge.

b) Tuđa vlastita imena pišu se različito:

- izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom, na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;
- onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi piše izvorno;
- fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.

c) Imena mnogih stranih gradov, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu našeg jezika, na primer: Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Pet Apr 20, 2012 7:25 am

Stilske figure

Stilske figure su reči i izrazi kojima pripovedači i pesnici obogaćuju književno delo, dajući nova, šira i prenesena značenja.

1. Hiperbola

Preterano uveličavanje radi postizanja većeg efekta u književnosti, naziva se hiperbola. Vrlo često se primenjuje u narodnoj književnosti, u izrazima poput "krvca do koljena".

Primeri:

Suzama je zamutila more, a jaukom ustavila šajke. (narodna pesma);
Kad je viđeh đe se smije mlada, svijet mi se oko glave vrti (Njegoš, Gorski vijenac)

2. Kontrast (antiteza)

Stilski postupak u kom se nešto poredi po suprotnosti naziva se kontrast. Njegovom primenom, suprotne pojave su jače izražene.

Primeri:
Tresla se gora - rodio se miš. (narodna izreka);
Na jeziku med, a na srcu jed (narodna izreka)

Kontrast ili antiteza je stilska figura kod koje se pojave i predmeti dovode u vezu pomoću suprotnih osobina i pojedinosti i time paralelno postavljene suprotnosti u antitezi uzajamno pojačavaju značenje i jednog i drugog pojma.

3. Personifikacija

Personifikacija je dobila ime od latinske reči persona što znači osoba, pa bi se na srpski mogla prevesti kao poosobljavanje. Personifikacija je izražajan način kazivanja kojom se stvarima i pojavama pripisuju ljudske osobine.

Primeri:

Mjesec kara zvijezdu Danicu... (iz narodne pesme);
Progledale su mi patike (razgovorno)
Drvo je obuklo novo odelo bele boje (iz sastava);

4. Poređenje (komparacija)

Poređenje (komparacija) je izražajan način kazivanja kojim se nešto što je manje poznato upoređuje sa nečim poznatijim. Poređenje može biti po sličnosti ili suprotnosti.

Primeri:

Brz kao strela. (narodna izreka);
Vredan kao pčela (narodna izreka)

5. Epitet

Reči koje kazuju najbolja opažanja o određenim predmetima razgovora ili pisanja i ističu neke njihove osobine nazivaju se epiteti. To su najčešće opisni pridevi koji pojačavaju osećanja i ostavljaju jače utiske.

Primeri:

U svitanje, u pojati niskoj... (Sergej Jesenjin, Pesma o keruši);
...kao jedno riđe štene njeno. (Sergej Jesenjin, Pesma o keruši)

6. Onomatopeja
Podražavanje glasova i zvukova iz prirode naziva se onomatopeja. Reči: bućnuti, krcnuti, pucketati, fijukati- nazivaju se onomatopejskim rečima.

Primeri:

Durak huknu, sve zamuknu (Ivan Mažuranić, Agovanje);
Krcnu kolač nekoliko puta... (Ivan Mažuranić, Smrt Smail-age Čengića)

7. Metafora

Jezičko-stilski postupak u kom se iskazuje preneseno značenje po sličnosti naziva se metafora.

Primeri:

Oj Stojane, jabuko od zlata... (narodna pesma - Ropstvo Janković Stojana);
Tužna pesmo, majko stara...-misli se na Srbiju (Oskar Davičo, Srbija)
Kada se metafora proširi na celu jednu sliku, ili čak celo delo, stilska figura se naziva alegorija. Prisutna je u narodnoj pesmi Ljubavni rastanak u kome plavi zumbul i zelena kada predstavljaju zapravo momka i devojku koji su rastavljeni.

Primeri:
Imao sam od zlata jabuku, pa mi danas pade u Bojanu. (narodna pesma Zidanje Skadra);
Vila gnjezdo tica lastavica, vila ga je za devet godina... (narodna pesma)
Dva cvijeta u bostanu rasla, plavi zumbul i zelena kada... (narodna pesma "Ljubavni rastanak")

8. Slovenska antiteza

Slovenska antiteza je stilska figura klasična za srpske narodne pesme. Sastoji se od tri dela:

pitanja:
Oj punice, đevojačka majko,
Ili si je od zlata salila?
Ili si je od srebra skovala?
Ili si je od sunca otela?
Ili ti je bog od srca dao?'

netačnih odgovora:
''Niti sam je od zlata salila,
''niti sam je od srebra skovala,
niti sam je od sunca otela'

jednog tačnog odgovora:
već mi je bog od srca dao.
(Narodna pesma, Ženidba Milića barjaktara)

9. Ironija

Stilska figura u kojoj se rečima daje suprotan smisao od onog koje imaju kao svoje osnovno značenje naziva se ironija Ako u prizvuku ima i zlobe, ili je ironija bolesno preterana, dobija se sarkazam.

Primer (ironija): Samo ti nastavi da se svađaš! (ustvari: Prestani da se svađaš!)
Primer (sarkazam): Ako`j um`o kamen gristi, mora da se ugojio! (J.J. Zmaj, Tri hajduka )

10.Alegorija

Stilska figura u kojoj pesnik u zavijenoj, skrivenoj formi iskazuje svoje misli i osećanja.

Primeri:
"Imao sam od zlata jabuku pak mi jutros pade u Bojanu te je žalim, prežalit ne mogu." - (odlomak iz pesme Zidanje Skadra)
Alegorija predstavlja govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije, a ne riječima koje ih direktno izražavaju, slikovit govor, slikovito objašnjenje pojmova i misli.

11.Gradacija

Gradacija je stilska figura, pesnički izraz u kojoj pesnik postupno ređa slike po jačini doživljavanja od najslabije do najjače ili obrnuto.

12.Anafora je stilska figura koja predstavlja iznošenje spreda, ponavljanje istih reči na početku rečenice i rečeničnih delova.

Primeri: " Zbogom, žitku, moj prelepi sanče! Zbogom, zoro, zbogom, beli danče!" - iz pesme Kad mligijah umreti od Branka Radičevića.

13.Epifora

Stilska figura koja predstavlja ponavljanje jedne ili više reči na kraju rečenice - suprotno od anafore.

14. Simbol

Simbol je stilska figura kojom se konkretnom predmetu pridaju simbolična značenja. Jedan simbol može imati više značenja.
Primeri: nebo - simbol mira, slobode, beskonačnosti, plava boja.

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Sub Apr 21, 2012 10:21 am

Vrste reči – promenljive

Za početak ćemo se podsetiti kakve sve vrste reči postoje. Reč je skup glasova ili samo jedan glas koji ima neko značenje. Rečima saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.

Neke reči u našem jeziku se menjaju, a neke ne.
Reči koje menjaju svoj oblik nazivamo promenjive reči.
Reči koje uvek ostaju u istom obliku su nepromenjive reči.
U srpskom jeziku postoji deset vrsta reči, pet promenjivih i pet nepromenjivih.

Promenjive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.
Nepromenjive vrste reči su: predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rečce.

Imenice

Imenice su promenjive vrste reči koje označavaju bića, objekte, materiju, kao i apstraktne pojave. Gramatičke kategorije imenice su rod, broj i padež. U rečenici imenice su samostalne reči, a mogu da vrše sve službe reči (subjekat, imenski deo predikata, objekat, atribut i priloške odredbe.)

Imenice se dele po rodu na imenice:

- muškog (taj) (tata, sin, mač, nož, mač, majmun, kamen, smeh, Petar…)
- ženskog (ta) (majka, ćerka, sveska, kiša, sreća, Dragica, Srbija…)
- i srednjeg roda (to) (dete, pile, ime, pero, more, selo, veslo…)

Imenice se po broju dele na:

- jedninu (kuća, škola, olovka, sestra, lav…) i
- množinu (kuće, škole, olovke, sestre, lavovi…)

Postoje i imenice koje imaju samo množinu: farmerke, kola, pluća, prsa…)

Po značenju imenice se dele na:

- vlastite (imena bića, dražava, gradova, reka, planina, mora…i pišu se velikim slovom)…(Jelena, Marko, Španija, Goč, Jadransko more, Đerdap…)
- zajedničke (imena bića, pojava i predmeta sa zajedničkim osobinama, pišu se malim slovom)…(brod, škola, klupa, sestra, brat, pismo, reka, more, miš, papagaj, slon, konj, kiša, sneg, ulica, semafor, čovek, životinja…)
- zbirne (imena više predmeta ili bića skupa u neograničenom broju, zbiru)…(lišće, perje, deca, braća, gospoda, kamenje, prstenje, telad, prasad, užad, ćebad, momčad, unučad, stanovništvo, seljaštvo…)
- gradivne (imena pojmova koji označavanju neku materiju ili građu)…(brašno, gvožđe, ugalj, sneg, mraz, voda, vino, mleko, so, mast, benzin…)
- apstraktne (imenuju ono što se ne može opipati, nešto što se zamišlja)…(misao, lepota, ljubav…)
- glagolske (označavaju neku radnju, stanje ili zbivanje)… (učenje, plivanje, vožnja, seoba, pisanje…)
- brojne (nastaju od projeva pomoću sufiksa)…(milionče, prvačić, petak…)

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Sub Apr 21, 2012 10:22 am

Zamenice

Zamenice su promenljive vrste reči odnose se na lica, stvari, osobine, odnosno zamenjuju imenice ili prideve i po tome se dele na imenične i pridevske.

Imeničke zamenice

zamenjuju imenice i dele se na lične i nelične. U rečenici su samostalne, a vrše službu subjekta ili objekta.

Lične imeničke zamenice imaju rod (muški, ženski i srednji) i broj(jednina i bnožina). Kada se menjaju po padežima lične zamenice mogu imati duže ili kraće naglašene oblike.

Jednina:
1. ja
2. ti
3. on (muški rod), ona (ženski rod), ono (srednji rod)

Množina:
1. mi
2. vi
3. oni (muški rod), one (ženski rod), ona (srednji rod)

Lična povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padežima. Ne upotrebljava se u službi subjekta i nema nominativ. Kada uz glagol stoji reč SE (igrati se, smejati se…) SE nije lična povratna zamenica.

Nom. -
Gen. – sebe
Dat. – sebi
Aku. – sebe/se
Vok. -
Ins. – sobom
Lok. – sebi

Nelične zamenice imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri roda i oba broja i ne razlikuju lica.

Dele se na:
- upitne (ko, šta)
- neodređene (neko, nešto)
- odrične (niko, ništa)
- opšte (svako, svašta)

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Sub Apr 21, 2012 10:22 am

Pridevske zamenice

zamenjuju prideve. U rečenici su nesamostalne reči i imaju funkciju atributa ili dela imenskog predikata. Kao i pridevi, slažu se sa imenicom u rodu, broju i padežu.

Dele se na:

- Prisvojne (posesivne) označavaju pripadanje bića i predmeta pojedinim licima.

Jednina:
1. lice: moj, moja, moje; moji, moje, moja;
2. lice: tvoj, tvoja, tvoje: tvoji, tvoje, tvoja;
3. lice: njegov, njegova, njegovo; njegovi, njegove, njegova

Množina:
1. lice: naš, naša, naše; naši, naše, naša;
2. lice: vaš, vaša, vaše; vaši, vaše, vaša;
3. lice: njihov, njihova, njihovo; njihovi, njihove, njihova

- Pokazne upućuju na bića i predmete i njihove osobine.

1. lice:
za bića i predmete: ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova;
za veličinu: ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika;
za osobinu: ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva;

2. lice:
za bića i predmete: taj, ta, to; ti, te, ta;
za veličinu: toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika;
za osobinu: takav, takva, takvo; takvi, takve, takva;

3. lice:
za bića i predmete: onaj, ona, ono; oni, one, ona;
za veličinu: onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika;
za osobinu: onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva;

- Upitno – odnosne zamenice imaju iste oblike, ali različita značenja u rečenici. Upitne zamenice se koriste u upitnim rečenicama, a odnosne se odnose na neku drugu reč u rečenici. (koji, koja, koje, koliki, kolika koliko, kakav, čiji, čija, čije)
- Neodređene ukazuju na nepoznatu ličnost ili premdet, nepoznate osobine imenice uz koju stoje. (nekolik, nekolika, nekoliko, nekakav, nekakva, nekakvo, nečiji, nečije, nečija)
- Odrične odriču da se nekog ili nečeg tiče ono što se iznosi u rečenici. (nikoji, nikoja, nikoje, ničiji, ničija, ničije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik, nikolika, nikoliko)
- Opšte zamenice upućuju na sva lica, predmete i osobine o kojima se govori. (svakakav, svakakva, svakakvo, svačiji, svačija, svačije, ma čiji, bilo čiji, koji god…).

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Sub Apr 21, 2012 10:23 am

Pridevi

Pridevi su promenljive vrste reči koji označavaju osobinu pojma označenog imenicom uz koju stoje. Oni se slažu sa imenicom uz koju stoje po rodu, broju i padežu. U rečenici nisu samostalne reči i imaju atributsku ili predikatsku funkciju.

Dele se na:

- Opisne, koji označavaju osobine imenica uz koje stoje. (lep, star, mlad, ružan, srećan, mračan, glup…)
- Prisvojne, koji označavaju pripadanje imenice uz koju stoje nekome. (gradski, kućni, srpski, Petrov, Sarin, lekarski, babin, mamin, sestrin…)
- Gradivne, koji označavaju od čega je načinjena imenica uz koju stoje. (bakarni, slan, krvav, drven, peščani, plinski, medeni…)
- Vremenske, koji označavaju imenicu po vremenu. (mesečni, letnji, zimski, tadašnji, noćni, dnevni…)
- Mesne, koji označavaju na koje se mesto odnosi imenica uz koju stoje. (prednji, zadnji, gornji, donji, južni…).

Pridevski vid je gramatička kategorija koju imaju samo pridevi. Postoje dva pridevska vida:

- Neodređeni pridevski vid (lep čovek). (Neki lep čovek je došao.)
- Određeni pridevski vid (lepi čovek) . (Ovaj lepi čovek je došao.)

Komparacija (poređenje) prideva

Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju označava naziva se komparacija ili poređenje prideva. Postoje dva stepena poređenja. Porede se samo opisni pridevi.

- Pozitiv je osnovni oblik prideva. (srećan, debeo, tanak, tih…)
- Komparativ je prvi stepen poređenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka -ji, -lji, nji, -ši na pozitiv. (srećniji, deblji, tanji, tiši…)
- Superlativ je drugi stepen poređenja prideva. Gradi se dodavanjem nastavaka naj- ispred komparativa. (najsrećniji, najdeblji, najtanji, najtiši…).

Nepravilna komparacija:

dobar – bolji – najbolji
zao – gori – najgori
mali – manji – najmanji
velik – veći – najveći
brz – brži – najbrži.

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Sub Apr 21, 2012 10:24 am

Glagoli

Glagoli su reči koje kazuju radnju (čitati, kopati, pevati), stanje (osediti, pocrveneti, venuti) ili zbivanje (naoblačiti se, sevati, grmeti). To su nesamostalne, promenljive vrste reči. U rečenici vrše službu predikata, a glagolski prilozi sadašnji i prošli vrše službu priloga za vreme. Promena glagola se naziva konjugacija.

Zavisno od svršenosti radnje, stanja ili zbivanja glagoli se dele na:

- svršene (označavaju završenu radnju)…(doći, naučiti, ustati, pojesti, reći…)
- nesvršene (označavaju radnju koja još traje)…(dolaziti, učiti, ustajati, jesti, govoriti…)

Glagoli radnje (trčati, pevati, igrati…)
Glagoli stanja (misliti, voleti, želeti…)
Glagoli zbivanja (duvati, sevati, svitati…)

Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na:

- prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga)…(kuvati, bacati, sanjati…)
- neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga)…(ležati, ustati, misliti…)

Glagoli koji uz sebe imaju reč SE, nazivaju se povratni glagoli. Oni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli. (češljati se, smejati se, umivati se…).

Glagolski oblici

U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika i dele se na:

- Lične (9)
- Nelične (5)

Nelični glagolski oblici su:

- infinitiv (osnovni glagolski oblik kojim se imenuje samo glagolska radnja, a ne kazuje se ništa o vremenu vršenja radnje, rodu i broju)…(hteti, trčati, govoriti, ići, seći…)
- radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za građenje drugih glagolskih oblika i govori da je radnja, stanje ili zbivanje izvršeno i da su subjekti bili aktivni)
- trpni glagolski pridev (označava da se na nekome ili nečemu vršila ili izvršila neka radnja, tj. da neko trpi vršenje radnje.1. nacrtan, nacrtana, nacrtano, nacrtani, nacrtane, nacrtana,2. srušen, srušena, srušeno, srušeni, srušene, srušena,3. zabrinut, zabrinuta, zabrinuto, zabrinuti, zabrinute, zabrinuta)
- glagolski prilog prošli označava radnju koja se dešava u prošlosti i to pre neke druge radnje. (krenu-vši, mahnu-vši, vide-vši, tres-avši,..)
- glagolski prilog sadašnji označava radnju koja se vrši istovremeno ili paralelno sa radnjom koju određuje…(crtajući, noseći, idući…)

Lični glagolski oblici su:

- Prezent sadašnje vreme – obeležava radnju koja se vrši:
- u isto vreme kada se govori o njoj: Trčim na stadionu.
- stalno, sve vreme, tj. prezent koji se koristi stalno, sve vreme: Ibar protiče kroz Kraljevo.

- Perfekat prošlo vreme – glagolski oblik za izricanje radnje koja se dešavala u prošlosti, pre trenutka govorenja…(trčao sam, jeo sam, govorio sam, pričala sam…)

- Futur I ili buduće vreme – je glagolsko vreme koje služi za opisivanje radnje, stanja ili zbivanja koji će se desiti u budućnosti…(trčaću, ješću, govoriću, pričaću, pričaćete…)

- Imperfekt označava pređašnje nesvršeno vreme. Koristi se za radnju koja se vršila u neposrednoj prošlosti, pre trenutka govora o njoj…(Šetah po parku. Trčah na stadionu. Plivah u moru. Trčaše po parku…)

- Pluskvamperfekat davno prošlo vreme – koristi se da opiše događaj koji se desio pre neke druge prošle radnje…(bio sam darovao, bila sam darovala, bili su darovali…)

- Aorist ili prošlo svršeno vreme – je glagolski oblik koji oslikava radnju koja se desila u prošlosti…(padoh, uradih, sretoh, shvatih, uradismo, uradiste, ispekoše…).

- Futur II označava buduću radnju koja će se izvršiti pre, posle ili istovremeno sa nekom drugom budućom radnjom…(budem radila, budeš govorio, bude pevao, budemo trčali, budete plivali, budu vozili…)

- Imperativ je način kojim se izražavaju zapovesti i želje da se obave određene radnje. Imperativ ima samo drugo lice jednine i prvo i drugo lice množine prezenta.
- i, -j (za 2. lice jednine)…(Hajde… trči, pevaj…) – imo, -jmo (za 1. lice množine)…(Hajde trčimo, pevajmo…)
- ite, -jte (za 2. lice množine)…(Hajde trčite, pevajte…)

- Potenicijal je glagolski oblik kojim se iskazuje mogućnost, uslov ili želja da se neka radnja izvrši…(jednina:bih, bi, bi (spavao): množina: bismo, biste, bi (spavali).

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Sub Apr 21, 2012 10:26 am

Brojevi

Brojevi su vrste reči koje u srpskom jeziku spadaju u kategorije promenljivih vrsta reči i promena reči se vrši kroz padeže. Dele se na osnovne, redne i zbirne.

Osnovni brojevi (jedan, dva, tri…)…Od osnovnih brojeva, promenljivi su samo brojevi od jedan do četiri.

Broj jedan
Jednina:
- Nom. jedan jedna jedno
- Gen. jednog(a) jedne jednog(a)
- Dat. jednom(e) jednoj jednom(e)
- Aku. jedan; jednog(a) jednu jedno
- Vok. jedan jedna jedno
- Ins. jednim(e) jednom jednim(e)
- Lok. jednom(e) jednoj jednom(e)

Množina:
- Nom. jedni jedne jedna
- Gen. jednih jednih jednih
- Dat. jednim(a) jednim(a) jednim(a)
- Aku. jedne jedne jedna
- Vok. jedni jedne jedna
- Ins. jednim(a) jednim(a) jednim(a)
- Lok. jednim(a) jednim(a) jednim(a)

Broj dva: (za muški i srednji rod je isto)
- Nom. dva dve
- Gen. dvaju dveju
- Dat. dvama dvema
- Aku. dva dve
- Vok. dva dve
- Ins. dvama dvema
- Lok. dvama dvema

Broj tri: (isti za sva tri roda)
- Nom. tri
- Gen. triju
- Dat. trima
- Aku. tri
- Vok. tri
- Ins. trima
- Lok. trima

Broj četiri: (isti za sva tri roda)
- Nom. četiri
- Gen. četiriju
- Dat. četirima
- Aku. četiri
- Vok. četiri
- Ins. četirima
- Lok. četirima

Redni brojevi (prvi, drugi, treći…) Redni brojevi nastaju od osnovnih, dodavanjem pridevskih nastavaka za rod: šest → jedn. šesti, šesta, šesto. Izuzetak su brojevi prvi, drugi, treći i četvrti, koji nastaju od posebnih osnova. Redni brojevi se obavezno menjaju kroz padeže: prvi, prvog(a), prvom(e); sto osmoga, sto osmome…

Zbirni brojevi nastaju od svih osnovnih, sem od broja jedan i onih složenih brojeva koji se završavaju njime (dvadeset jedan, sto trideset jedan). Na osnovu osnovnog broja dodaje se nastavak -oro, počev od broja četiri.(četvoro, petoro, dvadeset osmoro…). Od broja dva zbirni broj glasi dvoje, a od broja tri troje.

Pisanje brojeva
Osnovni i redni brojevi mogu se pisati ciframa, ali zbirni se mogu pisati samo slovima: osnovni ; jedan, dva, tri, četiri… — 1, 2, 3, 4…redni; prvi, drugi, treći, četvrti… — 1. 2. 3. 4…(obavezna je tačka posle rednog broja), (I, II, III, IV) , zbirni; dvoje, troje, četvoro…

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Sub Apr 21, 2012 10:28 am

Vrste reči – nepromenljive

Promenljive vrste reči su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.
Nepromenljive vrste reči su: prilozi, predlozi, veznici, uzvici, rečce.

Prilozi

Prilozi stoje obično uz glagole i kazuju mesto, vreme, način, uzrok ili količinu vršenja radnje.

- za mesto: ovde, onde, levo, desno, napred, pozadi, blizu, daleko, ovamo, tamo, napred
- za vreme: odmah, danas, juče, sutra, nekada, nikada, letos, ujutru, već, tek
- za način: sporo, lako, brzo, lepo, ovako, složno
- za količinu: malo, mnogo, dosta, puno, još, onoliko
- za uzrok: zato, stoga

Predlozi

Predlozi su nepromenjive vrste reči koje izražavaju odnos između bića, stvari i pojava i utiču na padež reči uz koju stoje. Stoje ispred imenica i ličnih zamenica koje se nalaze u određenom padežu.

- od, do, iz, spred, iza, iznad, ispod, između, pored, pre, posle, osim, uz, kroz, na, o, po, pri, u, s, za, radi, zbog…

Veznici

Veznici su nepromenljive vrste reči koje služe za označavanje veze među pojedinim rečima u rečenici, kao i među rečenicama.

- pravi veznici su: i, pa, ali, da, dok, jer, ako
- nepravi veznici su: kada, već, dakle, pošto, kako

Veznici mogu biti i zavisni i nezavisni. Nezavisni veznici su oni koji vezuju naporedne rečenice i mogu biti:

- sastavni (i, ta, pa, ni, niti),
- rastavni (ali, no, nego, već, a) i
- suprotni (ili).

Zavisni su oni koji vezuju zavisne rečenice (iako, mada, premda, jer, ako, dok, kako, pošto).

Uzvici

Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izražavaju lična osećanja ili raspoloženja.
- jao, joj, oj, uh, ah, oh, uf, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mrš, kuš, iš, mac…

Rečce

Rečce su reči koje izražavaju lični stav govornika prema onome što govori.

- potvrdne i odrične: da, ne
- upitne: li, da li, zar
- imperativne: neka
- uzvične: ala
- zaključne: dakle
- isključne: samo, jedino
- poredbene: kao
- pokazne: evo, eto, eno
- za isticanje ličnog stava: sigurno, naravno, zacelo, dakako, verovatno, valjda, možda, nipošto, uistinu, zaista, zbilja
- za posebno isticanje: upravo, baš, bar
- za isticanje suprotnosti: međutim, pak

U rečce se još ubrajaju i: inače, takođe, uostalom…

Rečenice

Rečenica je skup reči, (a može biti i jedna reč) koji ima određeno značenje. Rečenica je izgovorena ili napisana misao i sa njom saopštavamo svoje misli, osećanja i obaveštenja.

Prema značenju rečenice se dele na:

– Obaveštajne rečenice su rečenice u kojima su data obaveštenja o nekim događajima, radnjama ili pojavama, na kraju obaveštajne rečenice stavlja se tačka.

Primeri:
- Jovan ide u srednju školu.
- Dečak pliva u bazenu.
- Jovana trenira atletiku.

- Upitne rečenice su rečenice pomoću kojih su postavljena razna pitanja. Na kraju upitnih rečenica stavlja se upitnik.

Primeri:
- Kako se zoveš?
- Koliko je sati?
- Da li je Ana tvoja sestra?
- Imaš li da mi daš tu knjigu?

- Uzvične rečenice su rečenice u kojima su iskazana neka osećanja, lepa ili ružna. Na kraju uzvičnih rečenica nalazi se uzvičnik.

Primeri:
- Danas je divan dan!
- Ti si najbolja mama na svetu!
- Jao slomila sam nokat!
- Napred, Zvezdo!

- Zapovedne rečenice su rečenice u kojima je iskazana neka zapovest, naredba, zabrana, dozvola ili molba. Na kraju zapovednih rečenica nalazi se tačka (molba, slaba zapovest) ili uzvičnik (stroga zapovest).

Primeri:
- Dodaj mi čašu.
- Stani!
- Molim te, donesi mi čašu vode.
- Izlazi napolje!
- Zatvori ulazna vrata.

- Željne rečenice su rečenice u kojima je iskazana želja da se nešto ostvari. Na kraju željnih rečenica se nalaze uzvičnik.

Primeri:
- Srećna slava domaćine!
- Neka ti se ostvare sve želje!
- Crkni, nepismeni stvore!

Prema sastavu rečenice se dele na:

- Proste rečenice su rečenice u kojima ima samo jedan predikat. One mogu biti proste neproširene rečenice i proste proširene rečenice.

- Proste neproširene rečenice su rečenice koje imaju samo glavne rečenične članove, predikat i subjekat.
Primeri:
- Ivan peva.
- Toplo je.

- Proste proširene rečenice su rečenice koje pored glavnih rečeničnih članova imaju ijoš neki dodatak. Dodaci u prosto proširenoj rečenici mogu biti imenski i glagolski dodaci.
Primeri:
- Tvoj drug Ivan peva lepu pesmu.
- Danas je jako toplo.

- Složene rečenice su rečenice koje se sastoje od dve ili više prostih rečenica, odnosno to su rečenice koje imaju dva ili više predikata.
Primeri:
- Ivan peva lepu i poznatu pesmu.
- Igor sedi na stolici i igra se kockicama.

Služba reči u rečenici
Rečenica se sastoji od rečeničnih delova, koji imaju odgovarajuću službu u rečenici. Članovi se dele na glavne i zavisne članove rečenice.

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Sub Apr 21, 2012 10:38 am

Glavni rečenični članovi su: subjekat i predikat
- Subjektom se iskazuje vršilac radnje, nosilac stanja ili uzročnik zbivanja koji su u rečenici označeni predikatom. U službi subjekta najčešće su imenice i zamenice u nominativu ili skupovi reči sa imenicom u nominativu.

Primeri: (subjekat je obeležen plavom bojom)
- Igor je u sredu dobio peticu.
- Moj najbolji drug je Petar.
- Na prozoru vise zelene zavese.
- Tata je srećan zbog mog uspeha.

- Predikat je deo rečenice koji subjektu pripisuje neku radnju, stanje ili zbivanje. Reči koje označavaju radnju su glagoli, a pored glagola u službi predikata mogu biti imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.

Primeri: (predikat je obeležen zelenom bojom)
- Petar jede jagode.
- Jovan je moj profesor.
- Mačka juri miša.

Zavisni rečenični članovi su:

- Objekat
Objekat je glagolska dopuna kojom se kazuje predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja. U službi objekta su najčešće imenice i zamenice. Objekat može biti iskazan sa jednom rečju ili sa skupom reči.

Primeri: (objekat je obeležen crvrnom bojom)
- Sanja peva pesmu.
- Učiteljica ih je pohvalila.
- Dragana čita novine.
- Deda je unuci ispričao priču.

- Atribut je dodatak imenici koji kazuje osobinu, pripadnost ili količinu onoga što znači imenica. U službi atributa najčešće su pridevi, a pored prideva u službi atributa mogu biti brojevi, zamenice i imenice u nekom zavisnom padežu.

Primeri: (atribut je obeležen narandžastom bojom)
- Pili smo pivo iz flaše.
- Snežana ima ogrlicu od zlata.
- Onaj maleni dečak trči.
- Isprljala sam narandžastu haljinu.

- Apozicija
Apozicija je dodatak imenici koji na drugi način (pomoću novih podataka) kazuje ono što znači imenica. Službu apozicije obično vrši skup reči u kojem je imenica glavni član.

Primeri: (apozicija je obeležena zelenom bojom)
- Tamara, Sandrina ćerka, lepo peva.
- Dobila sam knjigu od Jelene, naše komšinice iz zgrade.
- Edi, Markov pas, je mnogo pametan.

- Priloške odredbe su glagolske dopune kojom se iskazuje vreme, mesto, način, količina ili uzrok vršenja radnje iskazane predikatom. U službi priloških odredbi najčešće su prilozi i imenice u nekom padežu sa predlogom ili bez njih.

Primeri: (priloške odredbe su obeležene plavom bojom)
- Stefan je bio u Beogradu.
- Ivanin trotinet se nalazi ispred kuće.
- Nisam dolazio u školu zbog gripa.
- Uradila sam to iz ljubavi.

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Pet Sep 28, 2012 7:47 am

FONETIKA

Fonetika je fizioloska nauka zato sto opisuje glasove kao prizvod rada odredjenih organa covjecijeg tijela, a fizicka zato sto se vazdusna struja koja stvara glasove ponasa po zakonima koji vaze za mehanicka tijela, kao pri pojavi svakog drugog zvuka u prirodi.

GOVORNI ORGANI COVJECIJEG TIJELA dijele se na tri skupine:

Pluca, trbusni misici i dijafragma i dusnik, koji se u govorni aparat ukljucuju time sto sluze za skupljanje vazduha (pluca), za istiskivanje vazduha (trbusni misici i dijafragma) i za sprovodjenje vazduha (dusnik);
Glasne zice, jezik, zadnje i prednje nepce, alveole, zubi i usne, tj. oni koji proizvode glasove pokretom (glasne zice, usne, jezik), ili na kojima se stvaraju glasovi (nepca, alveole, zubi);
Zdreona, usna i nosna duplja, koje pojacavaju glasove i daju im poseban ton i boju, tj. koje imaju ulogu rezonatora.

U svakom glasu se razlikuju tri sastavna dijela (elementa): jacina,visina i boja.

Jacina glasa zavisi od snage ili jacine podsticaja koji pokrece treperece tijelo, sto znaci da zavisi od amplitude (razdaljine izmedju normalnog polozaja trepereceg tijela i najdalje tacke do koje ono u treperenju stize).Ukoliko je amplituda veca,utoliko je glas jaci.
Visina glasa zavisi od brzine glasa kojom treperece tijelo treperi; ukoliko je veci broj treptaja u jedinici vremena, utoliko je glas visi.
Boja glasa odredjena je oblikom rezonatora.Svaki glas ima posebnu boju jer je oblik glavnog rezonatora, tj. usta pri izgovoru svakog glasa drukciji, sto vazi za svakog govornika.

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Pet Sep 28, 2012 7:49 am

GLASOVI

SAMOGLASNICI (VOKALI)

-su glasovi pri cijem izgovoru vazduh iz pluca prolazi kroz dusnik i u grkljanu pokrecu glasne zice, zatim slobodno tece kroz usnu duplju i izlazi u prostor oko govornika.U nasem knjizevnom jeziku ima 5 samoglasnika: a, e, i, o, u

Samoglasnici prednjeg reda su: i i e

Samoglasnici zadnjeg reda su: a, o, u.

SONANTI (GLASNICI)

-su glasovi pri cijem stvaranju vazdusna struja, koja je pokrenula glasne zice u grkljanu, prolazi neometano i uprkos preprekama koje predstavljaju delovi govornog aparata.Sonanti srpskog knjizevnog jezika su glasovi: v, r, j, l, lj, n, nj i m.

usneno-zubni sonant v nastaje tako sto vazdusna struja prolazi srazmjerno slobodno pored prepreke koju cine gornji sekutici sa vlaznim djelom donje usne.
alveolarni sonanti r, l i n, izgovaraju se tako sto se vrh jezika nalazi na alveolama sekutica, a vazdusna struja ima razlicite puteve.
prednjonepcani sonanti j,nj i lj izgovaraju se tako sto je vrh jezika pritisnut na donje sekutice,a gornja povrsina jezika uz prednje (tvrdo) nepce, pri cemu vazdusna struja ima razlicit put.
usneni sonant m izgovara se tako sto se usne cijelom svojom duzinom priljubljuju jedna uz drugu, stvaraju pregradu a vazdusna struja pocinje da prolazi kroz nos, jer se zadnje (meko) nepce spusta i to omogucuje.

SUGLASNICI (KONSONANTI)

-cine grupu glasova koji se stvaraju nastajanjem prepreka u ustima ili na usnama, pri cemu vazdusna struja nema drugog puta osim savladavanja te prepreke.

Srpski knjizevni jezik ima sledece grupe suglasnika:

Usneni (labijalni): b, p i f, od kojih prva dva artikulisu tako sto se usne pribijaju jedna uz drugu, stvarajuci potpunu pregradu vazduhu, zatim se pregrada uklanja (usne se rastavljaju) i vazduh naglo izlazi uz prasak, pa se ova dva glasa nazivaju eksplozivnim suglasnicima.Treci suglasnik nastaje kao proizvod trenja vazdusne struje kroz tesnac koji cine gornji sekutici i unutrasnja vlazna strana donje usne.
Zubni (dentalni): d, t, z, s i c, od kojih se d i t stvaraju tako sto se vrh jezika nalazi na sekuticima, vazdusna struja se gomila iza prepreke i pri naglom otklanjanju prepreke izlazi iz usta, takodje uz prasak; d je zvucno, t bezvucno. Suglasici z i s nastaju na istom mjestu.Z je zvucno, a s bezvucno. Oni se jos nazivaju i tesnacnim suglasnicima. Suglasnik c je sliveni suglasnik.
Prednjonepcani (palatalni): ž, č, ć, š, đ i đz.Njih cine 2 podgrupe: sliveni suglasnici (afrikate)- đ, č, ć i đz i strujni (frikativni)- ž i š.Prvi se stvaraju tako sto prepreka vazdusnoj struji nastaje od prednjeg nepca i gornje povrsine jezika.
Zadnjonepcani (velarni): k, g, h, koji se stvaraju tako sto vazdusna struja nailazi na prepreku stvorenu pomocu zadnjeg dijela jezika i zadnjeg nepca.Suglasnik g, k, su praskavi (eksplozivni).Suglasnik h je strujni (frikativni).

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Pet Sep 28, 2012 7:51 am

MORFOLOGIJA

Morfologija je dio gramatike koji opisuje promjenu oblika jedne rijeci zavisnu od funkcije u recenici, odnosno od gramatickog znacenja.

Morfeme se dijele na gramaticke osnove, nastavke za oblik i infikse.

GRAMATICKE OSNOVE su morfeme koje cuvaju vezu sa leksickim znacenjem rijeci, ali i sa gramatickom kategorijom doticne rijeci.
NASTAVCI ZA OBLIK su vezane morfeme koje oznacavaju odnose u koje stupaju rijeci u recenici, odnosno gramaticka znacenja.
INFIKSI (umetnute morfeme) su morfeme koje ucestvuju u tvorbi nekih oblika sa gramatickim znacenjem.

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Pet Sep 28, 2012 7:52 am

PODJELA IMENICA PREMA ZNACENJU

-U srpskom jeziku imenice se dijele na 5 skupina.

Vlastite (osobne) imenice su posebna imena pojedinih bica i predmeta, pri cemu pojam predmeta treba shvatiti vrlo siroko
imena ljudi: Darja, Neda, Kristina, Ilija, Vanja, Milan;
imena zivotinja:Jablan, Zdralin, Bobi, Sivko;
imena zemalja, gradova, oblasti, rijeka, planina:Jugoslavija, Beograd, Dunav, Avala...
imena nebeskih tijela: Zemlja, Suturn, Mjesec
Zajednicke(opste) imenice su imena bica, predmeta, pojava sa zajednickim osobinama:ucenik, sestra, majka;list, knjiga, kamen;kosava, oluja, poplava...
Zbirne(kolektivne) imenice su one imenice koje oznacavaju vise bica ili predmeta iste vrste uzetih skupa, u neodredjenom zbiru ili u prirodnoj cjelini: lisce, drvlje, kamenje, cvijece, telad, momcad, djeca...
Gradivne imenice su one kijima se oznacava bilo cjelina, bilo neka kolicina materije (gradje): voda, kamen, zito, mast, olovo, zlato, mlijeko, vino, snijeg, pijesak...
Apstraktne (mislene) imenice su one imenice koje oznacavaju nesto ne opipljivo sto se zamislja ili osjeca: tuga, radost, ceznja, bol, mladost, snaga, brzina, svjezina...

VRSTE PROMJENE IMENICA

Podjela imenica prema gramatickim kategorijama:

PROMJENA IMENICA I VRSTE
-Po prvoj imenickoj vrsti mjenjaju se imenice muskog roda ciji se osnovni oblik(nominativ jed.) zavrsava na suglasnik -o i -e i imenice srednjeg roda ciji se nominativni jed. zavrsava na -o i -e i cija osnova u svim padezima ostaje neizmjenjena.

a) imenica m.r.- jednina mnozina

ucenik ucenici
ucenika ucenika
uceniku ucenicima
ucenika ucenike
ucenice ucenici
ucenikom ucenicima
uceniku ucenicima

PROMJENA IMENICA II VRSTE
-Po drugoj imenickoj vrsti mjenjaju se imenice srednjeg roda ciji se osnovni oblik (nom. jed.) zavrsava vokalom e, a cija se osnova u zavisnim padezima, osim u nominativu, akuzativu i vokativu jed. prosiruje suglasnicima n, t.Obrazac njihove promjene je:

jednina mnozina

ime imena

imena imena

imenu imenima

ime imena

ime imena

imenom imenima

imenu imenima

jednina množina

kube kubeta
kubeta kubeta
kubetu kubetima
kube kubeta
kube kubeta
kubetim kubetima
kubetu kubetima
PROMJENA IMENICA III VRSTE
-Po trecoj imenickoj vrsti mjenjaju se imenice koje se u nominativu jednine završavaju na -a. Kao što pokazuje kongruentni atribut uz njih )dobra zena - dobar sudija), one su zenskog i muskog roda, ali bez obzira na razliku u (prirpdnom rodu, imaju isti obrazac promjene:

ž.r

jednina množina

žena žene
žene žena
ženi ženama
ženu žene
ženo žene
ženom ženama
ženi ženama
m.r

jednina množina

sudija sudije
sudije sudija
sudiji sudijama
sudiju sudije
sudijo/sudija sudije
sudijom sudijama
sudiji sudijama

PROMJENA IMENICA IV VRSTE
-Po četvrtoj imeničkoj vrsti mjenjaju se imenice ženskog roda koje se u nominativu jednine završavaju suglasnikom (tj. kao vidljiv, imaju suglasnički završetak). Obrazac njihove promjene je:

jednina množina

stvar stvari
stvari stvari
stvari stvarima
stvar stvari
stvari stvari
stvarju (stvari) stvarima
stvari stvarima

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Pet Sep 28, 2012 7:53 am

SINTAKSA

POJAM SINTAKSE

DEFINICIJA SINTAKSE

Sintaksa je dio gramatike koji izucava sintaksicki sistem nekog jezika, tj. principe na osnovu kojih se, formiranjem i konbinovanjem odgovarajucih jezickih jedinica, od rijaci formulisu recenice kao cjelovite (zavrsene) jedinice usmene ili pisane komunikacije.

SINTAKSIČKE JEDINICE

KOMUNIKATIVNE REČENICE ( = rečenica u širem smislu) jeste, dakle, sintaksičko-komunikativna jedinica kojom se iskazuje cjelovita (završna poruka).
PREDIKATSKA REČENICA ( = rečenica u užem smislu). Terminom rečenice upotrebljenim u užem smislu imenuje se jezička jedinica formirana pomoću glagola u ličnom (finitnom) obliku upotrebljenog u funkciji predikata. Zato se takva jedinica može zvati predikatskom (ili finitnom) rečenicom. Predikatskom rečenicom označava se neka radnja, zbivanje, proces, stanje i sl. U nedostatku boljeg termina koji bi obuhvatio sva ova značenja, u lingvistici se kao t e h n i č k i t e r m i n (tj. kao riječ koja nije upotrebljena u svom svakodnevnom značenju) upotrebljava termin situacija. Zato se može reći da je predikatska rečenica (rečenica u užem smislu) jezička jedinica koja je formnirana pomoću predikata i koja označava neku situaciju.
ODNOS PREDIKATSKIH I KOMUNIKATIVNIH REČENICA - Ako se komunikativna rečenica sastoji samo od jedne predikatske rečenice, za nju se kaže da je po svom s a s t a v u prosta rečenica. A ako u sastav komunikativne rečenice ulazi dve ili više predikatskih rečenica, kaže se da je ona složena rečenica.
RIJEČ KAO SINTAKSIČKA JEDINICA - Najmanja ( = najniža i najuža) sintaksička jedinica je riječ. Za sintaksu to je e l e m e n t a r n a, tj. prosta nedjeljiva, nerasčlanjiva jedinica.
IDENTIFIKOVANJE GRAMATIČKOG OBLIKA MORFOSINTAKSIČKIH RIJEČI -Posmatrane po vrstama riječi morfološke kategorije izgledaju ovako:
I m e n i c e imaju dvije morfološke kategorije: padež (nominativ, genitiv...) i broj (tj. jedninu i množinu)
P r i d j e v i imaju sljedeće morfološke kategorije: rod (muški, ženski, srednji), broj (jednina, množina), padež (nominativ, genitiv...)vid (određeni, neodređeni), stepen poređenja (pozitiv, komparativ, superlativ)
G l a g o l i imaju sljedeće morfološke kategorije: glagolski oblik (prezent, perfekt, futur), kategoriju potvrđenosti odnosno odričnosti, lice (prvo, drugo, treće) i broj (jednina, množinu)
KONSTITUENTSKE I POMOĆNE RIJEČI
Konstituentske su one riječi koje označavaju bića, predmete, svojstva, situacije i sl. i zahvaljajući tome predstavljaju l e k s i č k o j e z g r o konstituenata sintaksičkih jedinica. Takve riječi su imeničke riječi, pridjevske riječi, priloške riječi i glagoli.
Pomoćne riječi se upotrebljavaju uz sintaksičke jedinice da konkretizuju njihove funkcije i odnose i obilježe i istaknu razna gramatička značenja. Takve riječi su prijedlozi, veznici i rječice.

NEZAVISNE I KONSTITUENTSKE JEDINICE I NJIHOVE FUNKCIJE

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE NEZAVISNIH REČENICA - Ostvaruju se upotrebom odgovarajućih vrsta predikatskih rečenica i odgovarajuće intonacije odnosno interpunkcije. Pošto ove vrste predikatskih rečenica ne samo što označavaju određenu situaciju nego i pokazuju i komunikativnu funkciju, one su dovoljne za iskazivanje završne poruke, tj. za formiranje komunikativne rečenice. Drugačije rečeno, ovakve predikatske rečenice mogu da stoje same, zato se i nazivaju nezavisnim rečenicama.

KONSTITUENTSKE JEDINICE I KONSTITUENTSKE FUNKCIJE - Konstituentske funkcije se javljaju u okviru predikatskih rečenica i sintagmi, realizuju se imeničkim, pridjevskim priloškim i glagolskim riječima i sintagmama u odgovarajućem obliku i zavisnim rečenicama.

SINTAKSIČKI OBLIK KONSTITUENTSKIH JEDINICA - Sinstaksički oblik konstituentske jedinice, tj.pokazatelj njene funkcije i značenja, predstavlja njen konstituentski oblik. Taj oblik čine: gramatički oblik leksičlog jezgra i pomoćne i druge riječi koje su vezane za upotrebu konstituentskih jedinica, npr.prijedlozi kod imeničkih jedinica, a zavisni veznici i odnosne i upitne zamjenice i prilozi kod zavisnih rečenica.
NEZAVISNE I ZAVISNE REČENICE- Nezavisne predikatske rečenice obrazuju sistem jer se djele na vrste od kojih svaka ima određeno značenje i funkciju i odgovarajuća obilježja. Isto se može reći i za zavisne rečenice. Pošto su i nezavisne i zavisne rečenice vrste predikatskih rečenica, one ustvari sve zajedno čine jedan kompleksni sistem - sistem predikatskih rečenica.

NAPOREDNI ODNOS MEĐU FUNKCIONALNO PARALELNIM SINTAKSIČKIM JEDINICAMA

Kada se u okviru neke šire jedinice jave dvije ili više jedinice sa paralelnom ili naporednom funkcijom, takve jedinice se međusobno koordiniraju, odnosno povezuju naporednim (koordinativnim) sintaksičkim odnosom. Naporedne jedinice moraju se koordinirati tj. povezati nekim naporenim odnosom: sastavnim, rastavnim, suprotnim itd.Nezavisne rečenice mogu stajati u naporednim odnosima. Naime, u jednoj komunikativnoj rečenici mogu da se iskažu dva ili više obavještenja, pitanja, zapovjesti i sl. Tada se zavisne rečenice kojima se realizuju ove paralelne komunikativne funkcije moraju kooridnirati, odnosno povezati odgovarajućim naporednim (= koordinativnim) sintaksičkim odnosom. Dakle, koordiniraju se ne samo konstituentske jedinice sa paralelnim konstituentskim funkcijama nego i nezavisne predikatske rečenice koje se jave u okviru iste komunikativne rečenice. Komunikativna rečenica se može definisati kao sintaksičko-komunikativna jedinica koju čini ili jedna nezavisna ili spoj dvije ili više međusobno naporednih nezavisnih rečenica i koja se izgovara sa odgovarajućem rečeničnom intonacijom, odnosno piše se velikim početnim slovom i sa odgovarajućim završnim znakom interpunkcije.

Naslov: Re: ...Opismenjavanje i pravopis... Pet Sep 28, 2012 7:54 am

Vokali, sonanti i konsonanti

Kao što znate, srpska azbuka ima 30 glasova. Oni se dele na:

- vokale: a, e, i, o, u, koji su zvučni, slobodni, raspevani i odlični. Kod njihove artikulacije vazdušna struja koja pokreće glasne žice nesmetano prolazi kroz usnu duplju

- sonante: v, l, r, m, n, j, lj, nj, kod kojih ta struja prolazi kroz manje prepreke ali ih nesmetano savlađuje, zato su ovi glasovi takođe zvučni i odlični

- konsonante, kod kojih vazdušna struja prolazi kroz nešto veće prepreke. U zavisnosti od toga da li glasne žice vibriraju ili ne, konsonanti se dele na zvučne i bezvučne. Zvučni konsonanti su takođe odlični: b, g, d, z, dž, đ, ž. Bezvučni nisu loši, ali bi mogli da budu i bolji, jer evo slušajte kako zvuče: p, k, t, s, č, ć, š, f, h, c

Zato su reči koje nemaju bezvučnih konsonanata odlične reči. Dakle, pojmom odlična reč označićemo reči koje se sastoje isključivo od vokala, sonanata i zvučnih konsonanata.

Kad malo pogledate pojmove iz raznih oblasti, primetićete da ovih reči ima dosta a opet i da su u manjini. Recimo, ako uzmete spisak od 100 najvećih, tačnije najnaseljenijih gradova Evrope, primetićete da samo 16 njihovih imena ulazi u red takozvanih odličnih imena. To su, ako ih poređamo po veličini:

London
Berlin
Madrid
Rim
Beograd
Milano
Birmingem
Zagreb
Lođ
Riga
Lavov
Đenova
Glasgov
Poznanj
Malaga
Bremen
Naravno, iz ovog spiska bi se reklo da je Beogradsam po sebi neko i nešto među evropskim gradovima. U stvarnosti to zasad nije slučaj. On samo ima zvučno, dakle odlično ime. Ni u kom slučaju ne treba ga zbog toga graditi svjetilnikom i podnevnim suncem.

To je i dalje grad sa mnogo nedostataka u odnosu na druge velike evropske gradove kao što su Pariz, Varšava, Beč, Barselona, Minhen, Prag, Napulj, Keln, Torino, Marselj, Stokholm, Krakov, Valensija, Amsterdam, Lids, Sevilja, Palermo, Frankfurt, Vroclav, Saragosa, Esen, Roterdam, Dortmund, Štutgart, Vilnjus, Dizeldorf, Lisabon, Helsinki, Šefild, Hanover, Oslo ili Kopenhagen.

Jedino što Beograd izdvaja u odnosu na ove gradove jeste odsustvo bezvučnih konsonanata u njegovom nazivu, dakle svojstvo imena koje smo u prethodnoj metodološkoj jedinici označili kao odličnost imena.

Dakle Beograd je grad sa odličnim imenom, kao što je i grad sa odličnim geografskim i geopolitičkim položajem. Time treba biti zadovoljan, ali i raditi na rešavanju drugih njegovih problema.

Isto tako, treba biti zadovoljan ako vaše ime spada u red tzv. odličnih reči, dakle ako se zovete: Marija, Milena, Ana, Jovana, Irena, Ljiljana, Biljana, Jelena, Radmila, Ljubina, Angelina, Zorana. Isto tako, treba biti zadovoljan i ako se zovete: Andrej, Mladen, Zoran, Dejan, Milan, Dragan, Igor, Goran, Jovan, Danijel, Gabrijel, Božidar, Radomir, Miodrag, Živorad, Vladimir, Đorđe, Grožđe, a u današnjem slučaju Audiogrožđe.

Naročito treba biti zadovoljan ako vam i ime i prezime spadaju u red odličnih reči, što se zbog završnog ć u srpskom jeziku retko dešava. Takvo ime i prezime poseduje Vladimir Divljan. Takvo ime poseduje i Ronald Regan.

Treba biti zadovoljan i ako vam se bend zove Idoli, kao i ako se zove Jarboli. Ako vozite Reno, Dijanu, Bubu, Varburga, Volva, pa i Juga. Ako navijate za Bajern, Real, pa i Udineze. Ako su vam omiljeni pisci Ibzen, Gogolj, Vijon, Rable, Unamuno. Ako vam je omiljeni glumac Marlon Brando a glumice Ava Gardner i Ingrid Bergman.

Kad smo kod filma, zanimljivo je da takozvani super-junaci ne poseduju takozvana odlična imena, jer se svima potkrao po neki bezvučni konsonant: Supermen, Spajdermen, Betmen, Festmen. To ih naravno ne sprečava da budu super-junaci.

I naravno da treba biti zadovoljan i ako se zovete Višnja ili ako se zovete Dušan, ako vozite Spačeka, ako čitate Čapeka odnosno Hašeka, ako navijate za Mančester, ako vam je omiljena puška Vinčester, i naravno ako vam je omiljeni glumac Forest Vitaker, dobitnik Oskara.