Pisma su davno pala u zaborav, ovu temu bi htela posvetiti tome.
Pisma iscekivana i misrisljava, imala su najlepsu draz.
Jedini moj
Vreme prolazi a tebe nema, pozelela sam te se da pricamo, da se smejemo i zabavljamo kao nekada.
Secas li se kada smo setali bosi po vrelom pesku, smijao si mi se zato sto sam skakutala, jer me je peklo po tabanima. Bila sam ljuta jer si mi se smijao, nadurila sam se kao malo dete. Nisam ti ostala duzna za to. Prvom prilikom sam ti vratila. Secas se onog prolecnog dana kada smo videli onu lepu pticicu, imala je cudne boje na sebi, pokusao si da je uhvatis ali zamka ti nije bila dovoljno dobra. Onako nervozan, jer nisi mogo da je uhvatis, jurio je na sve strane. Umoran, stali smo kod prvog izvora da pijemo vodu, jos se secam kako je bila hladna, i dok si pokusavao da utolis zedj ja sam ti gurnula glavu u vodu. Uplasila sam se jer si me pogledao tako opasnim pogledom, pocela sam da bezim, trcala sam dok se nisma saplela na svoju dugu belu haljinu koja je bila na bratele. Nisam ni primetila da si krenuo zamnom, tvoja kosa je bila mokra, a niz siske koje su bile onako neobavezno osisane klizile su hladne kapljice vode koje su padale po meni dok sam lezala u travi. Jos osecam miris one trave a i tvoje poljupce.
Nedostaje mi tvoja ljubav koja je svakim danom cveta sve lepsa, novija, ljupkija jer to je istinska ljubav koja stalno raste. Ti znas da si moja snaga u svemu i za sve!
Beskrajno samo tvoja Dany!
*Twilight* Admin
Broj poruka : 8047 Datum upisa : 25.03.2012 Lokacija : U njegovom srcu
I ovo pismo ce zavrsiti na gomili ili ces mozda procitati. Pisem a odgovora nema. Uzalud svakog jutra odlazim do sanduceta u iscekivanju da ce tvoje pismo stici. Zaboravio si me ili ne zelis da mi pises? Mozda postar s namerno to cini, mozda mi ti pises ali nema ko da mi ta pisma dostavi? U srcu osecam da si tu, da me nikada nisi ostavio i zaboravio, da me cuvas i pazis kao nikada pre. Kao i uvek, kada svane, ja ti pozelim 'dobro jutro' i tvoje lice obasipam poljupcima umesto suncevih zraka. Radujem se, kao i pre, svakom novom danu ali, kada padne noc i moje oci ugledaju Mesec, srce se stegne i obavije bolom. Pokusam ime da ti izgovorim u svakoj svojoj molitvi, ali tada onaj gorak ukus bola i umesto glasa zacuje se jecaj. "Vrati mi se, zar ne cujes vapaj moje duse u svakoj molitvi"! Bol u grudima razdire a suze naviru kao bujica posle kise. Peku me kao tvoje reci koje si izgovorio kada si odlazio. Negde pred zoru izmucena i slomljena od bola, zaspim sa nadom da cu ujutru, u sanducetu, ipak tvoje pismo naci.
Iako me mozda ne volis kao pre, iako ne zelis da mi se javis, znaj da moje srce pripada tebi moja ljubavi!
Čekao si nas ,onako,neobavezno,mirno.Ni u najludjim snovima ne bi mi palo na pamet da svaki deo tvog tela drhti kad tvoje oči susretnu moje.Pričali smo o neobaveznim stvarima,pitali se za zdravlje,posao...Poneo si aparat da nas slikaš,jer tvoj navodno,pravi bolje slike...I ni tada nisam posumnjala ništa.Slučajni dodiri ramenom,nehotično hvatanje moje ruke...sve ja to nisam osetila.Nisam te volela.Nisam ni pomislila na tebe,jer si zabranjen.I kako si se samo usudio da me zavoliš,zarobljenu,datu,okovanu?Odakle ta drskost?Samo jedan pogled koji sam uhvatila rekao mi je sve.Dok mi se vrtelo u glavi samo jedna reč je prelazila preko mojih usana-,,nemoguće!,,Samo jedan pogled bio je dovoljan da ti,stabilan,ozbiljan,pobegneš glavom bez obzira ne nalazeći čak ni razlog.... ....nastaviće se.....
...Dugo sam se pitala šta te je navelo da uopšte razmišljaš o meni.Koja je to sila sišla sa neba da tebe pomeri?U magli sećanja navirale su mi slike koje su pravile duborez mog života.Juče,danas,sutra...Ne postoji...Postoji samo danas i ja živim u njemu.Izvini što ne mogu da prepoznam tu silu,poriv...što je moje nebo plavo,a ne ljubičasto...što su ptice samo ptice...što razlikujem maštu od stvarnosti. Ti laganim korakom kreni ka tom svetlu koje tražiš,ali zaobidji mali kamen što ti stoji na putu i zove se mojim imenom.Kamen ili stenu,kako god.I budi srećan... onoliko koliko možeš sebi da dozvoliš...
od J za B ...
*Twilight* Admin
Broj poruka : 8047 Datum upisa : 25.03.2012 Lokacija : U njegovom srcu
Naslov: Re: Pisem tebi najdraza/i moj Pet Okt 26, 2012 9:22 am
Ne znam sto bi ti vise pisala a nemam ni reci kojima bi ti opisala, da shvatis ovu ludu koja te beskrajno voli. Pokusala sam objasniti sebi sta je ljubav, more i obala, drvo i krosnja, biljka i cvet, trava i rosa, sve to ne moze jedno bez drugoga kao ni ja bez tebe. Ali, ni tu nisam nasla pravo poredjenje i tezinu moje ljubavi prema tebi.. jer moja ljubav je veca od svega toga! Moju ljubav prema tebi mogu porediti sa Bozanstvima ali se plasim Bozije kazne, sto tebe obicnog smrtnika videh ko Bozanstvo i sebe dostojnu tebe! Veciti sam rob tvoje ljubavi sto na kolenima puzi za mrvicu, kao Boga kada molis za milost i spas svoje duse. Ti si moj Heruvim i Serafim, ljubav prema svemu sto je stvoreno i moj jedini put do Raja!
"Pomisli samo kako me nije ni bilo; kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Naslov: Pisem tebi najdraza/i moj 
Uto Maj 08, 2012 2:54 pm
Kalendar
