Oslikaj stih osobe iznad i predlozi drugi

Moj vrt

Na suncu i na kiši
I danju i noću

Bol je cvet
Bol je cveće

Koje stalno cveta.


Čarls Bukovski

Davanje

To nisam ja,
to si ti.
To tvoja se vatra
u meni zari.

Nase je,
ljubavi,
samo ono
sto smo drugima dali.

Enes Kišević

Dvojnik

On nema oci - al me vavek gleda.
Ima za mene uvek rec nemustu.
On prvi sane onu miso sustu
Od koje bezim ko od vatre, leda.

Kad podjem za njim - osvanem sred blata.
Strasno me drzi, a neima sake.
Ili me pusta nebu pod oblake,
A kada padam - on me ne prihvata.

Zbog njega cutim danima ko mutav
I nosim suvu stenu iznad vode
(A sam se pravim - prazan, lak i plutav).

Kad rec zaustim - ja umesto eha
Najezen cekam da me sveg izbode
Slomljeno staklo njegovoga smeha.

Stevan Raičković

Bilo je to malore


gotovo je zora
ptice na telefonskoj žici
čekaju
dok jedem jučerašnji
zaboravljeni sendvič
u tiho nedeljno jutro.

jedna cipela u uglu
stoji pravo
druga leži na
strani.

da, neki životi stvoreni su da budu
straćeni.



Čarls Bukovski

PREDOSEĆANJE

Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te u zvonak dan,
dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
led, dok se budi proletnji dah;
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.


Desanka Maksimović

DA SE VRATE


Jedna sveća je dovoljna. Njena titrava svetlost
bolje pristaje biće prijatnije
kad Senke se vrate Senke Ljubavi.
Jedna sveća je dovoljna. U mojoj sobi večeras
nek ne bude svetlosti mnogo. U sanjarenju sasvim
i u nagoveštaju, i sa to malo svetlosti -
u sanjarenju tako viziju ću prizvati
da Senke se vrate Senke Ljubavi.


Konstantin Kavafis

Ništarija

Ništarijo spavala si
I sanjala da si nešto
Nešto se zapalilo
Plamen se previjao
U mukama slepim

Probudila si se ništarijo
I grejala leđa
Na plamenu iz sna

Nisi videla muke plamena
Čitave svetove muka
Kratkovida su ti leđa

Ništarijo zaspala si opet
I sanjala da si ništa

Plamen se ugasio
Muke su njegove progledale
I ugasile se i one blažene

Vasko Popa

Da l´biste mogli

Izbacivši iz čaše boju,
namazah sliku radnog dana;
na pihtijnom pokazah loju
kose obraze okeana.
Na limene ribe krljušti durnoj
pročitah novih usta poruku.
A vi,
Da l’ biste mogli nokturno
izvesti
na flauti-oluku?


Vladimir Majakovski

Jana, hvala sto nam dolazis i igras se sa nama :*

Zana* ::

Jana, hvala sto nam dolazis i igras se sa nama :*

Hvala Zana*

Lauda

Najlepše pevaju zablude. O, vali,
Rimuje se more! Tad smo na žal pali.

Malo je imena ispisanih na vodi.
Svi puze il lete, al malo ko brodi
Gordijim morem opasnoj slobodi.
Dan je u sebi noć, a sunce pali.

Izgubi put ako putovanju smeta.
Ah što je lepo i opasno: cvetradicveta!
Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta
Lekoviti rečnik bilja u uvali.

Kroz potajne gore goren lek ti je
Da zemlju zemljom ljubiš vek ti je.
Al ako je u oči poljubiš nek ti je
prozračan poljubac ko prazni kristali.


Branko Miljković