PUT, ISTINA I ZIVOT
 
PrijemPortalRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Mudre, zanimljive i poucne price

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7
AutorPoruka
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:03 pm


- Šta je najlepše na svetu?

- Ti dok spavaš.
- Zašto?
- Zato što si ti jedina moja istina o kojoj ne razmišljam i dok te gledam kako spavaš znam da
je to jedina slika na svetu koja oslikava mir koji mi treba da bih bila srećna.


- Šta je najveće na svetu?
- Tvoje oko. Što stane u njega ne može se smestiti ni u šta drugo. Nemoj se nikada bojati onoga što možeš da vidiš pa da hodaš okolo poluzatvorenih očiju.


-Šta je najslađe na svetu?
-San. Ništa ne može biti lepo, šareno i slatko kao što ti to u snovima možeš da napraviš. Nemoj nikad zaboraviti da sanjaš.


-Šta je najteže na svetu?
-Najteže je kad čuvaš nešto a ne vidiš da nigde nema onoga što čuvaš.

-Šta je najveća prevara?
-Najveća prevara je kad dvoje potpuno razjedinjenih ljudi sede za istim stolom ušuškani u isti stan,
isto prezime, jedu zajedno i tako pokazuju pripadnost jedno drugom. Najveća prevara je kad je između dvoje ljudi topao tanjir supe jedina toplota koja postoji.


- Šta najviše boli?
-Usamljenost. Kad neko odluči da živi sam, da sedi samo prema samom sebi u tu samoću može smestiti bilo šta i iz sebe može izvući ono najbolje. Ali ako živiš pored nekoga a osećaš se usamljeno, to
je samoća koja blokira čitav život. Sve što radiš protkano je tom strašnom notom usamljenosti i grčevitom borbom da se iz toga iščupaš. Usamljenost pored nekoga je najgora samoća koja čoveku može da se desi.


-Plašiš me, ne pominješ ljubav! Postoji li ljubav?
- Postoji, naravno, zato ti ovo i pričam. Da bi pronašla pravu ljubav moraš napustiti svaku ljubav – iluziju jer će te one samo činiti nesrećnom. Ljubav postoji ali ja o tome imam tako malo da ti kažem.
Pronadji je. Ne mogu tome da te naučim. Nemoj me to pitati. Ja sam ti majka i možda ću uvek misliti da te neko, ko je sa tobom, ne voli jer te ne voli onako kako ja mislim da te treba voleti i onoliko koliko ja mislim da te treba voleti.


-Zašto misliš da me niko ne može voleti kao ti?
-Ni to ne umem da ti objasnim. Jednog dana ćeš razumeti. Kad budeš imala dete videćeš da
je to jedina bezuslovna ljubav na svetu, ljubav sama po sebi koja ne traži, nepita, ne nalazi opravdanja, ne moli i ne uslovljava. To je najveća i najjednostavnija ljubav na svetu.


-Stvarno me plašiš.
-Ne treba da se plašiš. Samo se čuvaj pogrešnih ljudi, pogrešnih ljubavi, nemoj da ti čitav
život izgleda pogrešno i ti sama sebi kad se pogledaš u ogledalo.


-Čega se najviše treba čuvati?
-Ljudi. Biće puno onih koji će te opipavati dok ne vide gde si najosetljivija a onda napraviti jedan oštar rez i mirno gledati kako krvariš. Pojedini ljudi više vole da ranjavaju druge nego da leče svoje rane.
Mogu da žive samo ako vide da drugi pate više nego oni. Toga se čuvaj.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:04 pm



Pismo Charlia Chaplina :


Kada sam zaista počeo voleti sebe, shvatio sam da sam uvek, u svakoj prilici, na pravom mestu i u pravo vreme. Od tada pa na dalje mogao sam biti miran. Danas znam da se to zove poverenje.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, mogao sam spoznati da su emocionalna bol i patnja tek upozorenja koja mi govore da živim suprotno svojoj istini. Danas znam da se to zove biti autentičan.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam žudeti za nekim drugim životom i mogao sam videti da je sve oko mene poziv na rast. Danas znam da se to zove zrelost.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam samom sebi krasti svoje slobodno vreme, i prestao sam smišljati grandiozne projekte za budućnost. Danas radim samo ono što mi čini zadovoljstvo i radost, ono što volim i radi čega se moje srce smeši, na moj vlastiti način i u osobnom tempu. Danas znam da se to zove čestitost.

Kada sam zaista počeo da voleti sebe, oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene. Od jela, stvari, situacija, ljudi... Od svega što me odvlačilo dalje od mene samoga. U početku sam to zvao "zdravi egoizam", ali danas znam da je to ljubav prema samom sebi.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, prestao sam želeti da sam uvek u pravu, pa sam tako manje grešio. Danas sam shvatio da se to zove skromnost.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, odrekao sam se navike da živim u prošlosti i da brinem o budućnosti. Sada živim ovde i sada. Zovem to svjesnost.

Kada sam zaista počeo voleti sebe, spoznao sam da se od nekih svojih misli mogu razboleti i biti bedan. Kada sam pak zazvao snage svoga srca, razum je dobio važnog partnera. Ovu vezu danas zovem mudrošću.

Rasprava, sukoba, izazova i problema sa samim sobom i s drugima se ne plašim. Čak se i zvezde ponekad sudare i onda nastaju novi svetovi. Danas znam - to je život.



_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:05 pm

I mi smo jednom bili siromasi



Ova istinita priča potječe još tamo iz Srednjeg vijeka. Naime, neki je
ugledan čovjek bio izabran za mjesto, danas bismo rekli, gradonačelnika.
Bio je vrlo radostan zbog iskazane časti. Isti dan otputovao je žurno u
susjedni grad i kupio svojoj ženi krzno. Činilo mu se primjerenim da se
gradonačelnikova žena odijeva dostojno njegove časne službe.

Nakon što je dobila krzno, žena je, naravno nakon što se satima ogledala
u zrcalu, odlučila što prije pokazati svoju novu opravu u javnosti.
Prva prigoda, koja joj se za to ukazala, bilo je jutarnje bogoslužje
odmah sljedećeg dana.

Rano je ustala, okupala se, uredila frizuru i odjenula svoje prekrasno
krzno. Sa sigurnošću je znala da takvo krzno nema nitko čak ni u
daljnjoj okolici. Hodajući do obližnje katedralne crkve osjećala se
uzvišeno. Putem se dosjetila genijalne ideje: malo će zakasniti na
bogoslužje, tako će je, kad bude hodala središnjom lađom, svi uočiti i
zadiviti se njenoj novoj opravi.
Gotovo lebdeći došla je do crkve. Gurnuvši masivna vrata stupila je u
Božju kuću. Odmah je radosno primijetila da svi već sjede na svojim
mjestima. Zakoračila je hitro na mramorni pod središnje lađe crkve.
Obasjala ju je obojena svjetlost koja je dolazila kroz raznobojne,
velike vitraje gotičke katedrale. Osjećala se poput kraljice.
Upravo u taj čas svećenik je započeo naglas čitati Evanđelje te su
okupljeni vjernici ustali, kako se to već običava, iz poštovanja pred
Božjom riječju. Muškarci koji su zaboravili skinuti kape učinili su to
sada. Gradonačelnica je, naprotiv, svečano marširala središnjom lađom
crkve. Ushićenje ju je toliko nadvladalo da nije čula da se počelo
čitati Evanđelje (nije bilo mikrofona u ono vrijeme).
Srce joj je zaigralo jer je zaključila da se ljudi ustaju njoj u čast.
Ni u snu nije očekivala da će ti priprosti ljudi shvatiti svu veličinu
njenog novog položaja. Ta bila je sada gospođa gradonačelnica. Sva
ispunjena dragošću okretala se, čas na jednu - čas na drugu stranu,
oduševljeno ponavljajući:

"Hvala, hvala, niste trebali!"

Zapazila je da je s`divljenjem gledaju, iako, učinilo joj se da bi
njihovi pogledi mogli biti i malo veseliji. Neki su je i prijekorno
gledali, a neki su se usudili čak je i utišavati.

'Očito je da su ljubomorni!', objasnila je sama sebi.

Nitko nije htio sjesti. Zaista, toliku čast nije očekivala. U navali
krajnjeg oduševljenja, a i da pokaže tko je tu glavni, ovima koji su je
prijeteći gledali, podvikne pomalo zapovijednički, kako se to već
priliči gospođi gradonačelnici:

"Dragi ljudi, ta sjednite! I mi smo jednom bili siromasi!

Hans Wilhelm Kirchhof, oko 1603.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:06 pm

ŽRTVENO JAGNJE


Jedan je čovjek išao ka mjestu/centru svog hodočašća noseći preko ramena
jagnje namijenjeno za žrtvovanje u svetom gradu. Tri razbojnika
ugledaše hodočasnika sa žrtvenim jagnjetom i dogovoriše se kako da na
lak način dođu do plijena.

Prvi od njih, tobože slučajno, naiđe pred hodočasnika iz suprotnog
smjera i, mimoilazeći ga, upita: »Kakvo to tele nosiš na leđima? Tko je
još danas vidio nositi tele na plećima?! Da li je to na prodaju ili za
tvoje vlastito domaćinstvo?« I, ne sačekavši odgovor, pljačkaš produži
dalje; a hodočasnik postade zbunjen i baci pogled na janje da provjeri
nosi li on to što smatra da nosi.

Nakon nekog vremena, na hodočasnika nabasa, kao slučajno, i uz njega
prođe, drugi lopov, i, onako usput, sa začuđenim glasom uzvikne: »Još
nikad nisam vidio brahmina da preko ramena nosi psa, psihički
najnečistiju od svih životinja!« Iznenađen, hodočasnik mu počne
objašnjavati da on nosi jagnje, ali se lopov, glumeći zgražanje i
nevjericu, udalji u suprotnom smjeru ostajući pri svojoj tvrdnji.

Poslije nekog vremena, hodočasnika je na njegovom putu, opet naizgled
slučajno, presreo treći lopov i odglumio preneraženost upitavši
hodočasnika zbog čega dozvoljava da mu takav majmun skače po leđima:
»Reci mi, dobri čovječe, kakva te je to zla sudbina zadesila da ti
majmun jaše na leđima?« Njegov samouvjereni nastup ne samo da je
definitivno pokolebao čovjeka s jagnjetom, nego i više od toga:
Hodočasnik je konačno povjerovao prevarantima i naposljetku se uplašio
da na leđima ne nosi žrtveno jagnje nego nekog demona koji s njim zbija
šale. Stoga odmah zbaci "čudovište" sa sebe i pobjegne glavom bez
obzira.

Pouka: Ko je nesiguran u nesto sto radi, bolje da to i ne radi, jer ce mu zli duhovi prvom prilikom nastetiti.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:07 pm



Jedan veoma bogati čovjek i njegov sin su imali veliku strast prema slikarstvu.

Imali su mnogo toga u svojoj kolekciji, od Picassa do Rafaela. Bili su
jedno u svom zajedničkom divljenju prema velikim umjetničkim djelima.

Tužne li sudbine, njegov sin je otišao u rat. Bio je jako hrabar, ali pogiba u borbi spašavajući svog suborca.

Nakon primitka takve vijesti, oca je shrvala tuga.

Mjesec dana poslije, netko je pokucao na njegova vrata. Bio je to jedan
mladić koje je, držeći u rukama veliko platno, stao ravno ispred oca te
rekao: “Gospodine, vi me ne poznajete, ja sam vojnik za kojeg je vaš sin
dao život, spasio je mnoge živote toga dana, ali dok je mene zaklanjao
na sigurno mjesto, metak ga je pogodio u prsa, umro je istog trenutka.
Mnogo je pričao o vama i o vašoj ljubavi prema slikarstvu.”

Mladić je ispružio ruku da preda platno: ”Znam da nije mnogo, i da isto
tako nisam neki umjetnik, ali također znam da bi se vaš sin radovao kada
biste ovo primili.”

Otac je primio platno. Bio je to porter njegova sina kojeg je naslikao mladi vojnik.

S mnogo je divljenja razgledao kako je vojnik zabilježio osobnost
njegova sina na slici. Oca je tako privukao izraz sinovljevih očiju da
su mu se oči napunile suzama. Zahvalio se mladom vojniku nudeći mu da
plati sliku.

“Ne, gospodine, ne bih nikada mogao naplatiti ono što je vaš sin učinio za mene! Ova slika je dar.”

Otac je platno stavio iznad svojih umjetničkih djela, i kad god bi netko
posjetio njegov dom, on je pokazivao portet svoga sina, prije nego bi
pokazao svoju veličanstvenu zbirku.

Nekoliko mjeseci kasnije čovjek je umro i objavljena je dražba svih
njegovih umjetničkih djela. Mnogo je važnih i utjecajnih ljudi došlo u
dvoranu u zakazano vrijeme iščekujući da će kupiti prava umjetnička
djela.

Bio je izložen portret sina.
Aukcionar je udario čekićem kako bi označio početak dražbe:
“Započinjem dražbu s portretom “Sin”. Tko daje prvu ponudu? Koliko nudite za ovaj kvadrat?”
Velika tišina... Odjedno povike iz dubine dvorane:
“Želimo veličanstvene slike!!! Zaboravite tu!!!”
Aukcionar uporno: “Nudi li netko nešto za ovu sliku??

250 Kn?? 500 Kn?? ...”
Opet, drugi glas: “Nismo došli zbog te slike, nego zbog Van Gogha,
Picassa... Dajte nam prave ponude.” Međutim, aukcionar opet nastavlja...
“Tko želi Sina?”
Napokon, jedan glas: “Ja dajem 25 kuna za ovu sliku.”
Bio je to stari obiteljski vrtlar. Taj čovjek je bio siromašan i to je bio jedini novac koji je mogao ponuditi.
“Imamo 25 kuna! Tko daje 50 kn?” vikne aukcionar.
Ljudi su već postajati uznemireni, nitko nije htio sliku Sina, htjeli su ono što je stvarno bilo vrijedno iz te zbirke.
Tada aukcionar udari čekićem: “Prvi put, drugi put, prodano za 25 kuna!!!”


Krenimo sada s kolekcijom!” viknu netko.

Aukcionar odloži čekić i reče. “Dame i gospodo, veoma mi je žao, ali
dražba je privedena kraju.” “Ali, slike?” pitaše zainteresirani.
“Uistinu mi je žao”, reče aukcionar,
”kada su me zvali da napravim dražbu, u oporuci starog vlasnika bila je uglavljena jedna tajna."
“Tajna se nije trebala obznaniti sve do ovog trenutka. Samo je slika Sin
trebala biti stavljena na dražbu; i onaj koji je kupi postaje
nasljednik sve imovine uključujući i veličanstvene slike.”

Čovjeku koji je kupio portret ostaje sve!
Bog je prije 2000 godina predao svog jedinog i voljenog Sina da za nas umre na križu.
Zato, kao i kod aukcionara, poruka danas glasi:
“Tko voli Sina ima sve od Oca i postaje nasljednik njegova bogatstva.”
Bog ne laže. On je savršen. Njegova riječ nam je povjerena kao zalog i obećanje onom koji voli.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:08 pm



Priča o ruži


Neki čovek je s ljubavlju uzgajao ružu. Pažljivo se brinuo o njoj i zalivao je. Pre nego što je procvetala on ju je pomno promatrao. Video je da će se pupoljak uskoro otvoriti… ali je primetio trnje na stabljici i pomislio: „Kako može predivan cvet nastati iz biljke koja je opterećena s tako mnogo oštrog trnja?“
Ozlovoljen tom mišlju, čovjek je zanemario ružu, uskratio joj vodu i pre no što se je ruža rascvetala – uvenula je.
Tako je i s mnogim ljudima.
U duši svakog čoveka nalazi se ruža. Bog je usađuje u nas prilikom rođenja među trnje nedostataka. Mnogi ljudi gledaju sebe i vide samo trnje – nedostatke. Očajavaju, misleći da ništa vredno ne može proizići iz njih. Nikad ne realizuju svoje potencijale kojima ih je Bog obdario. Oni sami ne mogu videti ružu u svojoj duši. Netko im drugi mora pomoći – pronaći je.

Pomozi ljudima oko sebe da nadjačaju nedostatke. To je karakteristika Božje ljubavi koju možemo udeliti svakome.
Ako pomogneš nekome da nađe ružu u njegovoj duši, on će pobijediti trnje.
I cvetaće uvek… iznova…

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:09 pm



Indijanci


Jednom prilikom jedan čovjek pozva svoga
prijatelja Indijanca u goste u veliki grad.
Poveo ga je u razgledanje grada i dok su
šetali Indijanac najednom reče: “Čujem cvrčka!”

“Nemoguće je da od ovolike buke, brujanja
automobila i galame ti možeš čuti cvrčka”, reče
mu prijatelj. ”Nemoguće!”
Indijanac se na to sagnu, razgrnu grm i pokaza
mu cvrčka.

“Ali kako?” upita njegov prijatelj.
Indijanac na to zatraži jedan novčić i ispusti ga
na trotoar. Novčić zazveči!
Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mjestu
odakle je dolazio zvuk palog novčića.

“Ono što si naučio slušati, čućeš…ma kakva buka bila,
ma gdje bio”, odgovori Indijanac.
“Vidiš, ovi ljudi su u buci čuli novčić, a ja sam čuo cvrčka.”


_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:09 pm



Feler


Jedan naučnik koji se bavio kloniranjem uspeo je da stvori desetak potpuno vernih kopija sebe. Kada je Anđeo Smrti došao po njega, nije znao koga da vodi. Zato je razradio strategiju. Pojavio se i rekao: »Vi ste zaista genije kada ste uspeli da stvorite tako verne ko­pije sebe. Međutim, otkrio sam mali feler u vašem opu­su«. Naučnik je skočio, povikavši: »Feler!? Nemogu­će! Gde je feler?«

»Upravo ovde«, rekao je anđeo i odneo ga.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:10 pm

Ovim putem u visine


Farmeri iz oblasti Ber Rivera u Novoj Skotskoj, u kojoj uspeva jedna od najboljih vrsta tresanja na svetu, imaju jedan nesvakidasnji obicaj. Za vreme berbe tresanja, za odredjenu cenu farmer "daje u zakup" jedno drvo za sat ili cak za ceo dan. Cim zakupac plati, drvo je "njegovo" i on moze slobodno da bere. Sve tresnje koje ubere za to odredjeno vreme pripadaju zakupcu, jer se zakup ne meri po kolicini vec po vremenu. Kada vreme istekne, drvo se predaje sledecem "zakupcu". U okviru ovakvog sistema onaj ko obere najvise tresanja za najkrace vreme, dobija najvise za novac koji je ulozio.

Jedan berac izdvajao se od svih ostalih. On je uvek nabrao najvise sa stabla koja je uzeo "u zakup". "Kako to uspevate?" - pitali su ga. "To je prosto", - nasmejao se - "ja samo ne berem sa donjih grana."
Posto se sa donjih grana najlakse bere, vecina beraca pocinje od njihovog roda. Usredsredjeni na branje plodova sa ovih grana, zaboravljaju bogati rod koji se nalazi na visim granama!

Tako je i u zivotu. Ne isplati se teziti onome sto se moze lako dosegnuti. Ovakav stav zahteva mnogo rada i postavlja mnoge zahteve coveku koji gleda unapred i postavlja ciljeve koji su visi od ciljeva mnogih. Potrebno je mnogo hrabrosti i napora da se ideja pretvori u akciju ili stvarnu vrednost. Onima koji su spremni da se uhvate u kostac sa tezim zadacima nece biti lako, ali postici ce rezultate.

Cesto razmisljamo kao ona lisica iz basne koja je zakljucila da je slatko grozdje koje nije mogla dosegnutu verovatno vrlo kiselo i da se ne vredi zauzimati oko njega. Medjutim, pobednici su tezak zadatak shvatili kao izazov, ulozili poseban napor i osvojili nagradu. Poznati pisac Elen vajt ovako pise:
"Oprecne okolnosti treba savladati cvrstom odlukom. Jedna uklonjena prepreka dace vam bolje iskustvo i hrabrost da istrajete u napredovanju. Podjite u sugurnom pravcu i izvrsite promenu - pouzdano i promisljeno. Tada ce okolnosti biti vasi pomocnici, a ne vase prepreke. Otpocnite. Hrast se nalazi u ziru."

Da li ste ikad ozbiljno razmisljali o poslednjoj recenici iz ovog navoda: "Hrast se nalazi u ziru"? Ako niste, razmislite o njoj. Pre vise od sto godina Lajmen Abot pisao je o sposobnostima koje uspavane leze u svakome coveku. U svoje razmisljanje vesto je ugradio sliku iz prirode:
"Ubrao sam zir i prineo ga uvetu; i evo sta mi je rekao: 'Uskoro ce ptice doci i sagraditi gnezdo na meni. Uskoro cu zivotinje zaklanjati od sunca. Uskoro cu grejati domove. Uskoro cu postati zaklon od nevremene onima koji dodju pod moj krov. Uskoro cu postati cvrst deo nekog velikog broda i bura ce uzaludno udarati o mene, dok bude nosio ljude velikim morima.'
"O ludi mali zire, hoces li ti zaista sve to postati?" - upitao sam.
Zir je odgovorio: 'Da, jet to zelimo Bog i ja'."

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:14 pm



Sad nosim u sebi zraku tebe
Dve zvezde. Ona i on.


Svaka na svom delicu neba, na svojoj zivotnoj stazi zivele su mirno ne znajuci jedna za drugu.Sjale su svaka svojim sjajemvere, ljubavi, nade, dobrote i prastanja. Svaka svojim sjjem u mnostvu ostalih, stvarale su nebeski hram mira i svetlosti.

Jednog dana nad nebeski hram mira svetla nadvilo se zlo tame koje je gusilo njiovo svetlo ostavljajuci za sobom beskrajno ledeno hladni mrak i pustos.
U hladnoci i pustosi nasla se ona, izvan svoje zivotne staze.

Vlastita svetlost vise nije bila dovoljna za sigurnost i spas. Bez sjaja svetla drugih ostajal je u nemilosti ledenoga zla, nesretna i napustena.
Njen vapaj nije dopirao do mase.
Tonula je sve vise u hladnocu tame. Imala je jednu jedinu slabasnu zraku svetlosti. Ispustila ju je kao poslednji vapaj, ostavsi bez mrve snage, misleci na kraj.

Ali, gotovo neverujuci ugledala je jednu ispruzenu zraku koja ju je dodirnula, potom jos jednu, dve..
Cinile su siguran, topao zivotom nadahnut zvezdani lezaj.
Osetila je ponovo dah zivota u sebi.
Zracila je beskrajnom zahvalnoscu za razumevanje, pozrtvovanje.
Bezbroj reci hvala, u znak zahvalnosti.

Kako se jos vise, jace zahvaliti?

- Gledati i slusati – rekao je ON - i najtoplije i najjasnije zvezde bez svoje volje mogu biti zarobljene mrakom, kad vidis da koja gubi sjaj ispruzi prema njoj zraku topline i svetlosti. Ne cekaj!

- Kako je prepoznati , kako znati?
- Znat ces! Osetices!

Sada nosis u sebi zraku mene.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:15 pm



Jedna greska na zeni


Kada je Bog napravio zenu, dosao je do sestog dana, radeci prekovremena.
Jedan andjeo je dosao i pitao ga: "Zasto koristis tako puno vremena na nju?"
I Bog odgovara: "Jesili ti vidio sve specifikacije, sto sam joj dao da je formiram?"

"Ona mora znati prati, ali ne smije da bude od plastike, imati vise od 200 pokretnih zglobova, svi moraju imati mogucnost za promjenu, i usput da svaka dijeta funkcionise, i jos da ima krilo za najmanje cetvero djece... ali u isto vrijeme da ima poljubac, da moze izlijeciti od jednog povredjenog koljena do slomljenog srca, i sve ce ovo da radi sa samo dvije ruke."
Andjeo se zacudio svim tim vjestinama.

"Sa samo dvije ruke... Nemoguce!"
"I ovo je samo standardni model?!"
"To je puno posla za jedan dan... sacekaj sutra pa je dovrsi."
"Ne zelim to, protestirao je Bog. Tako sam blizu da zavrsim ovo bice, sto je meni srcu drago.

Kad se razboli, sama se izbori da ozdravi, i moze da radi 18 sati dnevno."
Andjeo se priblizio i dotaknuo zenu.
"Boze, kako si je napravio tako meku."

"Jeste, mekana je", kaze Bog, ali napravio sam je da ima i snagu. "Neces vjerovati sta sve moze da uradi i da izdrzi."
"Moze li misliti?" pita Andjeo.
Bog odgovara: "Nije samo da moze misliti, ali moze da saradjuje i da pravi dogovore."

Andjeo nesto vidi, sto mu je privuklo paznju, i dotakne zenino lice...
"Boze, izgleda da ovaj model ima jednu propust. Jesam ti rekao da puno stvari stavljas na nju."

"Nije to nikakav propust... to je jedna suza". ispravi ga Bog.
"Zasto je to?", upita Andjeo.
I Bog kaze: "Suza je njezin nacin da se izrazi, njena tuga, njena ljubav, njena samoca, njen bol i njen ponos."

Ovo je ostavilo jak utisak na Andjela; "Ti si genije, Boze. Na sve si mislio. Zena je sjajno bice!!"
To je istina! Zena ima snagu, sto joj se covijek divi. One podnose teskocu, da nose tugu, ali znaju za srecu, ljubav i svoje misljenje.

One se smiju, kad zele da vrisnu. Zene pjevaju, kada zele da placu. Placu kad su srecne i smjeskaju se kad su nervozne.
Bore se za ono u sto vjeruju.
One su protiv nepravde.

Ne uzimaju "ne" za odgovor, ako ima drugi i bolji nacin za resenje. Sve od sebe daju za svoju porodicu. One prate jednu prijateljicu doktoru, zato sto se boji doktora. I zena voli bez granice...

One placu kad im djeca nesto novo u zivotu dozive, i raduju se dobroti svojih prijatelja.
One se raduju kada cuju za neko rodjenje ili vjencanje.
Srcej njihovo se slomi kad cuju za smrt neke drage osobe.
One tuguju za izgubljenim voljenim osobama, ali jake su i kada nema vise nista za sta da se bore.
Zene znaju da jedan poljubac i zagrljaj moze da zalijeci jedno slomljeno srce.
Ali, nalazi se jedna greska kod zene:
Ona zaboravi koliko vrijedi.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:25 pm

Insan


Nekada davno, krenuli ljudi na put brodom. Taman sto su isplovili iz luke kad se dize strasna bura.
Jedan od putnika na brodu se toliko uplasio da je poceo plakati iz sveg glasa. Toliko je jaukao da je cijeli brod uznemirio.

Neki predlozise da ga ubiju jer vise nisu mogli da ga slusaju. Kapetan broda, skoro pa odluci da uvazi taj prijedlog, ali njegov pomocnik rece:
- "Ne! Pustite ga meni. Ja cu ga umiriti".

Naredi mornarima da ga bace u more, sto ovi bez oklijevanja ucinise. Ali cim je pao u more poce jos jace urlikati.
Nakon kratkog vremena, pomocnik naredi da ga izvuku na palubu. Tako i bejase.

Nasavsi se na palubi, onaj hudnik leze u jedan cosak ne pustajuci avaza.
Kad je kapetan upitao svog pomocnika kako je znao da ce ga smiriti, ovaj mu odgovori:
- "Insan je proklet, ne razumi koliko je sretan dok se ne nadje u goroj situaciji".

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:25 pm



Ne odustaj


Posmatraj stablo. Razmisljaj o njemu kroz godisnja doba. Videces kako nailazi na mnoga iskusenja.

U prolece, radovaces se gledajuci ga kako mu cvetaju pupoljci. Mozda i neces zapaziti kako tesko podnosi kasne snegove i hladne vetrove koji dolaze sa severa.

Svidja ti se stablo kako se lagano njise na toplom letnjem suncu? Ali mozda neces shvatiti kako je zedno u susnim razdobljima. Mozda neces cuti vapaje za toplom letnom kisom kako bi utolilo zedj.

Svidjaju ti se sjajne sarene boje njegove jeseni, kad se stapa s drugim stablima kako bi ti mogao uzivati u prelepom predelu? Ali primecujes li njegovo ukoceno telo na hladnoj kisi u ledenom januaru? Uocavas li zebnju kad mu vetrovi odnose list po list ?

Zimi ce ti se svideti vijugave siluete koje beli sneg i hladnoca stvaraju na njegovim granama. Ali cujes li kako mu grane pucaju od studeni i tezine snega?

Promatraj stablo. Razmisljaj o njemu od jednog do drugog godisnjeg doba. Pored lepote uoci patnju.

I reci sebi: slicno mi je. Ima svoja godisnja doba kao i ja. U njima otkriva svoju lepotu. U njima prolazi svoje kusnje. Jer zivot, coveka ili stabla, ima lepih dana ali i nevremena, oluja, grada, suse…

Ne postoji zivot bez iskuenja. Nemoj misliti da zivot nije zasluzio zivljenje. Suprotno. Svako iskusenje skriva jedan trezor. Otkrices ga ako razbijes skoljku patnje. Na dnu se nalazi blago: ono ce promeniti tvoj zivot u blistavi dragi kamen.

Iskusenje te moze srediti. Matirati. Moze se sruciti na tebe kao sto se prirodna nepogoda sruci na stablo. Ali iskusenje je poziv na uzdignuce. Zamisli sta bi bilo od leptira da ne zeli izaci iz caure. Zamisli koliko bi nestalo lepote kad gusenice ne bi prihvatile iskusenje promene.

Covek raste menjajuci se: od razdora u susret, od napustanja u prihvatanje. Tako zrijemo prihvatajuci mnoga umiranja citavoga zivotnog veka, umiranja vode u nova radjanja.

Ne trci prema iskusenjima. Pusti godisnjim dobima da se pobrinu za taj posao.
Ali kad se iskusenja isprece na putu, ne bezi. Ne odustaj. Uspravi se. Guraj napred. Idi dalje. Posmatraj stablo. Misli o njemu kroz godisnja doba. I uci se od njega.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:26 pm




U staroj Grčkoj Sokrat je bio na glasu kao čovek koji ceni znanje. Jednog mu je dana prišao poznanik i rekao mu:
- Znaš li što sam upravo čuo o tvom prijatelju?
- Stani malo - odgovori Sokrat. - Pre no što mi išta kažeš želim napraviti mali test. Zove se "Test trostrukog kriterijuma"
- Trostrukog kriterijuma?
- Upravo tako - nastavi Sokrat - pre nego što počneš pričati o mom prijatelju, mogao bi trenutak razmisliti zadovoljava li to neke kriterijume.
Prvi kriterijum je Istina.
Da li si potpuno siguran da je to što mi želiš reći istina?
- Ne - odgovori poznanik - zapravo sam to tek čuo i ...
- Dobro - reče Sokrat - znači nisi potpuno siguran da li je to istina ili nije.
Da vidimo sada i drugi kriterijum, kriterijum Dobra.
Da li je to, što želiš reći o mom prijatelju, nešto dobro?
- Ne, naprotiv...
- Dakle - nastavi Sokrat - želiš mi reći nešto loše o njemu, a nisi čak ni siguran je li to tačno. Još uvek možeš proći na testu, jer je ostao još jedan kriterijum, kriterijum Koristi.
Da li će to, što mi želiš reći o mom prijatelju, biti korisno?
- Ne, ne baš.
- Pa - opet će Sokrat - ako to što mi želiš reći nije istina, nije dobro, i nije korisno, zašto bi mi uopšte rekao?

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:30 pm

Sve boje sveta

Jednom davno sve boje sveta su započele svađu. Svaka je tvrdila da je baš ona najbolja, najvažnija, najkorisnija, najomiljenija.

Zelena reče:

«Jasno je da sam ja najvažnija. Ja sam znak života i nade. Izabrana sam za travu, drveće, lišće...Bez mene, uginule bi sve zivotinje. Bacite pogled na prirodu i videćete da mene ima najviše.»

Plava je prekine:

«Ti samo misliš na zemlju, ali uzmi u obzir nebo i more. Voda je izvor života, pomoću oblaka iz plavog mora. Nebo daje prostor, mir i vedrinu (spokojsto). Bez mog mira vi biste bili mahnita tela.

Žuta se zakikota:

«Vi ste tako ozbiljne. Ja donosim smeh, radost i toplinu u svet. Sunce je žuto, mesec je žut, zvezde su žute. Svaki put kada pogledaš suncokret, celi svet počinje da se smeši... Bez mene ne bi bilo zabave.»

Narandžasta je bila sledeća koja je zasvirala svoju pesmu:

«Ja sam boja snage i zdravlja. Možda sam retka, ali sam dragocena, jer služim unutrašnjim potrebama ljudskog života. Ja nosim sve najvažnije vitamine. Setite se samo šargarepe, narandži, dinja, ploda manga... Ja se ne povlačim sve vreme okolo, ali kada ispunim nebo za izlaska ili zalaska sunca, moja lepota toliko blješti da niko ni na jednu od vas ne pomisli.»

Crvena više nije mogla da izdrži. Viknula je:

«Ja sam vladar svih vas, krv života. Ja sam boja opasnosti i hrabrosti. Voljna sam boriti se s razlogom. Mogu zapaliti krv. Bez mene bi zemlja bila pusta kao mesec. Ja sam boja strasti i ljubavi, crvene ruže i maka.»

Purpurna se digla do svoje pune visine. Bila je visoka i govorila je sa velikom pompom:
«Ja sam boja vladanja i moći. Kraljevi, čelnici, vladike - uvek su me birali, jer ja sam boja autoriteta i mudrosti. Ljudi me ne pitaju, nego slušaju i pokoravaju se.»

Indigo je govorila najtiše od svih, ali vrlo odlučno:

«Zamislite mene! Ja sam boja tišine. Jedva da me primete, ali bez mene sve ste vi suvišne. Ja zračim misao, sumrak i dubine. Trebate me za ravnotezu i kontrast, za molitvu i unutrašnji mir.»

I tako su se boje nastavile hvaliti, svaka uverena da je ona najbolja. Njihova svađa postajala je sve glasnija.

Odjednom bljesnu sjajna bela svetlost, začuje se grom i prasak. Poče jaka kiša. Sve se boje skupiše od straha i stisnuše jedna uz drugu.

Kiša progovori:

«Vi, glupe boje, borite se medju sobom!Svaka pokušava vladati nad ostalim.Zar ne znate da vas je sve Bog stvorio? Svaku za svoju posebnu svrhu, jedinstvenu i različitu. On voli sve vas. Uhvatite se za ruke i pođite sa mnom. On će vas prostrti preko neba u velikom luku boja kao podsetnik da vas sve voli i da možete živeti zajedno i u miru. Obecava da je On sa vama, znak nade za sutra.»

I tako svaki put kada Bog koristi jaku kišu da opere svet, on stavlja na nebo dugu.

Kada je vidimo, setimo se da treba ceniti i druge ljude!

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:31 pm



Прича старца Јанићија


Било је то недавно, у једној северној касаби. Под белом летњом месечином, сабрали се људи на разговор у башти старца Јанићија. После многих речи о разним дневним и лаким стварима, усудише се два младића да поставе свом домаћину једно важно питање.

Старац Јанићије дуго оклеваше и ћуташе. Најзад, кад сви радознало навалише на њ, он поче да прича:

— Питате ме, децо, како сам ја постао побожан, или, правилније, како сам поверовао у Христа. Ви сте млади, и одувек ме знате као човека побожна и богомољна, но ја памтим себе и друкчијег. У моме младићском добу ја сам мало са висине, готово са презрењем, гледао на своју мајку, која је била велика богомољка.

У то време ја сам читао многе стране књиге, нарочито француске.

Кад год би ме мајка позвала у цркву, на молитву или на причест, ја сам одбијао са презривим осмехом. И док се она, старица, молила Богу у цркви, ја сам седео дома и читао разблудне француске романе. Са сузама у очима, мајка ме је благо прекоревала, завршавајући обично своје прекоре речима: "Кајаћеш се, синко, те твоје књиге неће те одвести срећи"! О, мудра мајко моја, како си ми истину пророковала! Што сам више читао, све сам више осећао неку жеђ за нечим неодређеним. И црна туга свијала се као змија око мога срца. Једнога дана,рече ми забринута мајка: "Хајде, прочитај и мени нешто из тих књига, да чујем и видим, чиме ти то храниш душу своју!" — „Не смем, мајко", одговорих ја стидљиво, "није ово за тебе. Ти си, овај... стара жена". Мајка уздахну дубоко, поћута, па рече: "Све што ти мени не смеш да прочиташ, синко, то није од добра... Устани, да идемо мало у поље, да се мало прошеташ и освежиш чистим ваздухом. Ах, мени тужној!"

И ја невољно пођем за мајком. Имали смо једну њиву, прилично удаљену од вароши. Жега је била велика, и ја почнем осећати жеђ. Нисам марио за разговор са мајком. Једва сам чекао да се одвојим од ње, и да продужим читање књиге, коју сам носио у џепу.

А у том часу, у џепу ми је била књига "Бонапарта и жене". Тога дана притисла ме беше туга мимо све друге дане, а уз то још и несносна жеђ. Мисли о самоубиству непрестано су ми се ројиле у памети. Најзад рекох мајци, готово грубо, нека она иде да гледа њиву, а ја ћу да легнем у хлад, да бих мало олакшао муке од жеђи.

Тек што се јадна моја мајка удаљила од мене, ја извучем књигу из џепа, легнем у хлад, и почнем нервозно читати. Но, убрзо ме савлада сан и ја заспах. И у сну, господо, видех оно што је цео мој живот окренуло и учинило ме побожним.

Сањам и видим себе у сну као залуталог у некој суровој пустињи без човека, без дрвета и, што је главно, без трага воде. А жеђ ме ужасно стегла, тако да сам почео из свега гласа да вичем за помоћ и да ридам, сав обрван неизмерним страхом. Ехо мога гласа враћао се к мени као церекање. "То је неки зли дух који ми се смеје", таква мисао сину ми у глави, и то ме још више ужасну. Ја престанем да вичем, но оно церекање се продужи све јасније... У том се почеше некакве сенке купити око мене, и ја чух неки велики жагор.

Повиках: "О људи, дајте ми само једну кап воде!" На то дође, као одговор неки језовити глас из најближе моје близине: "Сада ћеш пити са реке, али не воду него пламен!" Ја клонух и изгубих свест... Уто ме неко ухвати за руку и усправи. "Ти си жедан, момче, хајде да те напојим". И у једном тренутку, ми се обресмо пред читавим стројем многобројних чесама, из којих је истицала вода у јаким млазевима.

Прва чесма, пред коју стадосмо, од једноставног црног камена, беше висока као обелиск. На њој беше написано: Чесма фараонска. "Ако можеш, пиј!", рече ми непознати вођ. Ја се жудно нагнух да пијем, али се одмах тргох. Вода је заударала на стрвину, на неку грозну животињску стрвину.

Онда ме вођ брзо ухвати за руку и одведе пред другу чесму. Она беше широка као нека кула и сазидана изванредно лепо од дивних цигала. На чесми беше написано: Чесма содомска. "Ако можеш, пиј", рече ми вођ. Ја се опет жудно нагнух да пијем, али се брзотргох назад. Јер, то не беше вода него нека гадна црна смола, чији ме мирис безмало онесвести.

Онда ме вођ ухвати за руку и доведе пред трећу чесму. Ова беше озидана од белог мермера, и имађаше много стубова унаоколо. На њој беше написано: Чесма јелинска. "Ако можеш,...", рече ми вођ. Ја се жудно нагнух да пијем, али се брзо тргнух назад. Јер, то не беше вода, него нека течност бела као млеко, одвратна по укусу. Ја узех мало од те течности у уста, али све брзо повратих.

Онда ме вођ узе за руку и доведе пред четврту песму. Ова беше од гвожђа изливена. На њој писаше: Чесма римска. "Ако можеш, пиј!", опет ће вођ. Ја похитах, али се опет брзо тргох назад. Јер, то не беше вода, него нека црвена течност. "Крв! ".

Онда ме вођ ухвати за руку и доведе пред пету чесму која се зваше: Чесма Иродова. Па пред шесту, која се зваше: Чесма Неронова. Па пред седму, која се зваше: Чесма лицемера. Па пред осму, која се зваше: Чесма књижевника... Па пред девету, која се зваше: Чесма гордости. Па пред једанаесту, која се зваше: Чесма прељубе. Па пред дванаесту, која се зваше: Чесма свађе. Па на тринаесту, која се зваше: Чесма непослушности...
Па на петнаесту, која се зваше: чесма Дарвинова. И тако даље редом, од чесме до чесме, једне са називом неких порука и грехова, а друге са називом неких великих грешника, које сам ја у то време сматрао великим људима, један предуги низ чесама! Све су оне споља биле врло лепе и привлачне, но течност која је из њих истицала, била је ужасна, или по мирису или по укусу. И ја ни са једне нисам могао пити и своју жеђ утолити. Чини ми се, чак, да је свака та чесма повећавала моју смртоносну жеђ. Уз пут сам приметио да је око сваке чесме била пешчана пустиња. Вода је свуда шибала у млазевима, но одмах је понирала у песак без трага. Чудило ме да, поред толике воде, нигде није било ни травке, нигде дрвета, нигде зелениша, нигде живота! Покушавао сам више пута да свог непознатог вођу о томе упитам, и о другом којечем, но кад год бих ја дигао поглед, да му видим лице, он га је окретао у страну. И тако му ја никако не могох сагледати лица.

Најзад клонух, изнемогао, на руке вођине, те се не сећам, како и куда ме је он даље водио. Када дођох к себи, спазих пред собом једну скромну чесму, израђену од дрвета у виду крста. Из ње се точила обилна вода, чиста као кристал. На чесми је писало: Чесма Воде Живе. Унаоколо је било красно дрвеће, цветне пољане и зелене ливаде. На све стране виделе су се многе красне птице, које су умилно певале. "Ако хоћеш, пиј!", рече ми вођ. Ја се нагнух да пијем, и пих, пих тако дуго, да ме вођ трже за руку и рече: "За сада доста!"

Ја се усправих и осетих нови живот у себи. Никада у веку нисам пио тако слатке воде. Хтедох се опет нагнути да још пијем, али ми вођ не допусти, на моју велику жалост. И рече ми: "Света Милост доста ти је данас дала. Други пут ће бити више". И трже ме од живодајне и слатке чесме. "Како ћу ја други пут наћи ову чесму без вође?", упитах. "Ево ти вође", рече ми мој сапутник и показа ми једну књигу, на којој је као сунчаним зрацима било исписано: Свето Писмо.

Уто се мој вођ поче од мене удаљавати. Ја га стадох молити да ме не напушта. На то ми он рече: "Па ти си мене први напустио! када се поправиш и удостојиш, опет ћу ти доћи!"

Ја сав задрхтах. И једва промуцах: "Ко си ти, реци ми, молим ти се!" — "Ја сам твој анђео чувар, слуга Свете Милости" — "Анђео чувар! О томе ми је некада моја драга мајка говорила!" Потрчах за њим и викнух: "Молим ти се, покажи ми бар лице своје!"

Но, он побеже, одговарајући ми јасно и оштро, реч по реч: "Ниси сад достојан да видиш моје лице. Сувише си пио са оних Проклетих Вода. Не могу да подносим мирис твој. Ако се очистиш, и удостојиш, ја ћу ти опет доћи и ти ћеш видети моје лице".

Ја јаукнух од бола. У то се и пробудих. Моја мајка седела је крај мене и — плакала.
Заплаках се и ја горко, и прегорко. Па кад дођох до даха, ја завиках иза гласа: "О мајко, слатка мајко! Сад разумем: због твојих суза ја сам видео оно што сам видео. Мајко драга, опрости! И хвала ти, света мајко моја, великомученице, што си ме данас поново родила сузама својим".

При томе, старац Јанићије заплака, и изазва сузе у очима свих присутних.
"Отада и због тога, децо моја, ја сам постао онакав каквог ме ви знате", заврши своју причу старац Јанићије.

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Okt 19, 2012 12:31 pm



Anđeo čuvar


"Stvari nisu takve, kakve na prvi pogled izgledaju."

Ponekad se dogodi upravo to; kada se stvari ne odvijaju tako, kao što bi morale.
Jedino je potrebno verovati u to, da je svaki takav događaj tvoja prednost.
Vremenom ćeš saznati...

Neki ljudi brzo dođu u naš život i brzo odu iz njega...
neki ljudi nam postanu prijatelji i dugo ostanu u našem životu...
Ostave lepe tragove u našim srcima...
I nikada više nismo isti kao što smo bili pre, jer smo bogatiji za jednog dobrog prijatelja!!!

Juče je istorija. Sutra je zagonetka! Danas je poklon. Zato se zove sadašnjost!

Mislim da je život nešto posebno...živi i uživaj u svakom trenutku!!!

Uzmi tog malog anđela i čuvaj ga, on je tvoj anđeo čuvar koji te pazi.

Upravo u ovom trenutku neko je vrlo ponosan na tebe, neko misli na tebe,
neko brine za tebe, nekome nedostaješ, neko želi razgovarati s tobom,
neko želi da nemaš problema, neko ti je zahvalan za pomoć, neko te želi držati za ruku,
neko želi dati sve bude dobro, neko želi da si srećan, neko želi da ga pronađeš,
neko slavi tvoj uspeh , neko ti želi nešto pokloniti, neko veruje da si ti njegov poklon,
neko te voli, neko se divi tvojoj snazi, neko misli na tebe i smeška ti se,
nekome je potrebno tvoje rame...


_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Pet Nov 30, 2012 5:42 pm

Jedna baka je na blagajni supermarketa i na redu je da plati.
Iza nje u redu stoji jedna mlađa žena sa nestašnim sinom od 9 ili 10 godina.
Sin stalno gura majčina kolica koja već 5,6 puta udaraju baku po nogama.
Baka se okrene prema malom i
zamoli ga da je prestane udarati.
Pošto je mali nastavio udarati, baka se okreće njegovoj majci i kaže:
"Zar ne možete reći vašem sinu da me ne udara?"
M
lada gospođa, bez uzbuđenja - hladno odgovara:
"Ne! Moja metoda odgoja mu dozvoljava slobodu da radi što god želi,
sve dok do njegove svijesti ne dođe da to što radi drugima nije ispravno. Znanstveno je dokazano da je ta metoda daleko efikasnija!"
U redu iza dame sa djetetom stoji jedan momak od nekih 20-ak godina, koji sve to pažljivo sluša, a u ruci drži teglu sa marmeladom.
Kad je dama završila svoje objašnjenje metode odgoja,
on otvori poklopac od tegle i mirno istrese cijelu teglu marmelade mladoj dami na glavu.
Sva bijesna, van sebe, dama se okrene mladiću, a on hladnokrvno odgovara: - Znate, gospođo, ja sam odgajan slobodno, baš na isti način kao i vaš sin.
I - evo vidite rezultat!"
Starica se veselo okrene blagajnici i kaže:
"Molim vas, stavite ovu teglu marmelade na moj račun!



_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Sre Feb 20, 2013 10:01 pm



KADA OSTARIM
Bila jednom jedna slabašna starica koja je, kada je njen voljeni muž umro, otišla da živi sa sinom, snajom i unukom.
Svakog dana njen vid i sluh su se pogoršavali. Ponekad su se njene ruke toliko tresle da bi se grašak iz njen
og tanjira otkotrljao na pod, a supa iscurila iz šolje. Sin i snaja nisu mogli da joj pomognu, ali ih je nervirao nered koji je pravila. I jednog dana su rekli – što je mnogo, mnogo je, pa su za nju postavili mali sto u ćošku pored ormara za metle i dali joj da tamo sama jede sve obroke.
Za vreme jela, ona bi ih gledala sa drugog kraja sobe, očiju punih suza, ali oni teško da su razgovarali sa njom, osim što bi je grdili kad bi joj ispala kašika ili viljuška.
Jedne večeri, upravo pre večere, mala devojčica je sedela na podu igrajući se sa kockama.
"Šta to praviš? - upitao ju je otac ozbiljno.
"Pravim mali sto za tebe i mamu" - odgovorila je, "Tako da možete sami da jedete u ćošku kada ja budem velika."
Otac i majka su zanemili i to je izgledalo kao da traje celu večnost. A onda su počeli da plaču.
U tom trenutku su postali svesni onoga što su uradili i tuge koju su prouzrokovali. Te večeri vratili su staricu na njeno pravo mesto za velikim stolom i od tog dana ona je uvek jela sa njima. A kad bi komadić hrane pao na sto ili bi viljuška zalutala na pod, izgledalo je da više niko ne mari za to...

_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
*Twilight*
Admin
avatar

Broj poruka : 8046
Datum upisa : 25.03.2012
Lokacija : U njegovom srcu

PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   Sre Maj 22, 2013 3:39 pm

Postoji stara japanska zen priča o ratobornom samuraju koji je jednom naprasito zatražio zen mudraca imenom Hakuin da mu objasni narav pakla i raja.

Mudrac mu je prezrivo odgovorio:
"Ti se nazivaš samurajem? Pih, ovako neotesanog ja te ne bi stavio ni da budeš čuvar ovaca!"

Samuraju je bio povrijeđen ponos, razbjesnio se, isukao mač iz korica i uzviknuo:
"Mogao bih te ubiti zbog tvoje drskosti!"

"To je pakao", mirno mu odgovori mudrac.

Iznenađen zbog istine koju mu je mudrac otkrio o gnjevu koji ga je obuzeo, samuraj se smirio, vratio mač u korice i naklonio se zahvaljujući mudracu na pouci.

"A ovo je raj", reče mudrac.

Pouka: raj i pakao nisu geografski, već psihološki pojmovi; to su stanja unutar nas, ovise o tome kako ćemo izabrati odgovoriti na životne situacije. Ljutnja i bijes su siguran put u pakao, a ono što nas dovodi u blagostanje i raj su zahvalnost, poniznost, samokontrola i ostale vrline.



_________________
"Pomisli samo kako me nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo"
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Mudre, zanimljive i poucne price   

Nazad na vrh Ići dole
 
Mudre, zanimljive i poucne price
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 7 od 7Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7
 Similar topics
-
» Poucne i interesantne price
» Zanimljive priče o slikarima
» Zanimljive priče o kompozitorima
» Mudre misli...
» O prijateljstvu...

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Night fairy :: Riznica - Treasury :: Mudrosti-
Skoči na: